04 Mahā-Saććaka sutta (MN 36)

[Sati]

Mahā-Saććaka sutta (MN 36) -- Dugi govor Saććaki
http://srednjiput.rs/pali-kanon/sutta-pitaka/maddhima-nikaya/mn-36-maha-saccaka-sutta/

Kratak sadržaj sutte

U poslednjoj od sutta u delu kursa u kojem se bavimo Budinim životom pre probuđenja, susrećemo ga u razgovoru sa Saććakom, sinom jednog od sledbenika đaina i veštim govornikom. Na postavljeno pitanje, Buda izlaže svoje viđenje na koji način se razvija telo i na koji način se razvija um, a kao argument koristi sopstveno iskustvo pre probuđenja, kada je smatrao da se asketskim mučenjem tela mogu postići duhovni rezultati. Posle uzaludnih napora koji su ga doveli na prag smrti, shvata da je taj put zapravo ćorsokak i zahvaljujući sećanju na jednu epizodu iz detinjstva, naslućuje da bi do krajnjeg cilja mogao voditi jedan sasvim drugačiji put.

Beleške o sutti

Uvodni deo sutte razvija se oko teme koja se naziva razvijanje tela i razvijanje uma. Askete u tadašnjoj Indiji razvijanje tela razumeli su kao praksu samomučenja tela, smatrajući da je ona ključ za razvijanje uma i da je bez asketskih vežbi nemoguć bilo kakav duhovni razvoj.

8-11. Buda međutim opovrgava ovakvo stanovište i svome sagovorniku objašnjava prvo šta to znači biti nerazvijen telom i nerazvijen umom. Prema Budinom učenju, biti nerazvijen telom znači da kada osetimo prijatan telesni osećaj, mi žudimo za njim da traje što duže i za sve novim prijatnim osećajima. Kod onoga ko je nerazvijen umom, kada se pojavi bolni telesni osećaj, on mu obuzme čitav um i u njemu traje zato što um nije razvijen. Zato u Budinom učenju razvijanje tela znači da kada osetimo prijatan osećaj, on ne obuzima i ne opseda um. Isto tako, razvijanje uma znači da bolni osećaj, kada ga osetimo, ne obuzima i opseda um. Komentari objašnjavaju da razvijanje tela zapravo ovde znači razvijanje uvida (vipassana), jer zahvaljujući uvidu, kada se pojavi prijatan osećaj, u stanju smo da vidimo da je on prolazan, nedovoljan i bez trajne suštine, te ne bivamo njime zavedeni i vezani za njega. Komentar dalje razvijanje uma označava kao razvijanje samadhija ili koncentracije, jer zahvaljujući njoj bolni osećaj nije u stanju da obuzme um i u njemu ostane. Neko ko je razvio snažan samadhi u stanju je da um odvoji od bolnog telesnog osećaja i ostane fokusiran u sebi.

12. Ovo je tek uvertira u glavni deo govora, koji počinje Saććakinim pitanjem je li u Budi ikada nastalo tako prijatno ili bolno osećanje koje bi potpuno obuzelo njegov um i tu ostalo. To su dve ideje oko kojih se dalje razvija ova sutta: veoma snažan prijatan osećaj koji zarobi um i veoma snažan bolni osećaj koji zarobi um.

13-16. Kao odgovor na ovo pitanje Buda daje opis svog traganja za probuđenjem (dobrim delom podudaran sa opisom iz prvog govora koji smo obrađivali – Ariyapariyesana sutta) i opisuje koje sve krajnje bolne osećaje je doživljavao mučeći svoje telo, a da njima nije bio slomljen, kao što je doživljavao i prijatne osećaje, a da nije bio njima zaveden. Ovaj deo završava se Budinim dolaskom na mesto budućeg probuđenja, gde se zaustavlja u lutanju zemljom Magadhom.

17. Za razliku od sute MN 26, u kojom odmah sledi opis Budinog probuđenja, ovde imamo dodatak o poznata tri poređenja uma sa komadom drveta:

    * um askete koji se prepušta čulnim zadovoljstvima, zaslepljen je njima i žedan sve novih takvih zadovoljstava, pa makar se pri tome podvrgavao najstrožijim asketskim vežbama i trpeo bolne osećaje, nije moguće probuditi, jer je nalik komadu drveta u vodi, koji je potpuno vlažan i nije ga moguće upaliti.
    * um askete koji se uzdržava od čulnih zadovoljstava, ali je zaslepljen njima, priželjkuje ih i žedan je sve novih takvih zadovoljstava, pa makar se pri tome podvrgavao najstrožijim asketskim vežbama i trpeo bolne osećaje, nije moguće probuditi, jer je nalik komadu drveta kraj obale, koji je još uvek vlažan i nije ga moguće upaliti.
    * um askete koji se uzdržava od čulnih zadovoljstava, nije zaslepljen njima, ne priželjkuje ih i nije žedan sve novih takvih zadovoljstava, pa makar se pri tome podvrgavao najstrožijim asketskim vežbama i trpeo bolne osećaje, moguće je probuditi, takav um stiče savršeno znanje i viđenje, jer je nalik potpuno suvom komadu drveta, koje je moguće upaliti.


Ovim Buda ukazuje da je neophodno ispuniti oba preduslova za probuđenje: fizičko povlačenje od čulnih zadovoljstava i ujedno smirivanje uma, uklanjanje čulne želje iz uma, presecanje vezanosti uma za čulna zadovoljstva. U takvom slučaju, bilo da se asketa podvrgava asketskim telesnim vežbama ili ne, nema nikakvog uticaja, on je u stanju da stigne do probuđenja. Time Buda zapravo odbacuje asketske prakse kao potpuno nebitne za dostizanje cilja i pored toga što su u Indiji njegovog vremena one smatrane nezaobilaznim.

Na ovom mestu čini se kao da je redosled sutte tokom prenošenja poremećen i da bi pasusi koji slede trebalo da stoje pre ova tri poređenja, jer opisuju asketske napore Budine, iako je poslednjim poređenjem upravo došao do zaključka o izlišnosti takvog vežbanja.

30-31. Posle nabrajanja Budinih natčovečanskih napora, koji su ga doveli na rub smrti, dolazi njegov uvid da je na pogrešnom putu i da mora postojati i neki drugi. I ovde dolazimo do jedne od ključnih tačaka u govoru, čuvene epizodi kada se Buda priseća događaja iz ranog detinjstva kada je sasvim spontano utonuo u zadubljenje. Komentar za Mađđhima nikayu objašnjava da se ovo dogodilo kada je jednom prilikom Budin otac, kao vladar plemena Sakya, predvodio ceremoniju prolećnog oranja prve brazde i sa sobom je na polje poveo i čitavu porodicu, zajedno sa ostalim stanovnicima Kapilavatthua. Budini pratioci su bili zabavljeni ceremonijom i zaboravili su na malog Siddhatthu koji je ležao na prostirci u senci drveta. No ovaj je nakon izvesnog vremena spontano zauzeo sedeći stav, sa ukrštenim nogama, i pažnju usmerio ka udahu i izdahu. Tako mu je um postao skoncentrisan i ušao je u prvi stupanj zadubljenja. Komentar dodaje i nekoliko fantastičnih elemenata (kao što je i red tokom neizbežnog procesa „deifikacije“ učitelja u svim tradicijama), kao što je detalj da su se sve senke za vreme Budinog zadubljenja pomerale u skladu sa kretanjem Sunca na nebu, jedino je senka drveta pod kojim je on sedeo ostala na mestu kako bi ga zaštitila. Kad se njegov otac vratio do sina i to video, prišao je i poklonio mu se, shvatajući da se događa nešto mnogo značajnije od ceremonije oranja. U sanskritskoj verziji Budine biografije naslovljenoj Mahavastu (Veliki događaj) proces „deifikacije“ ide i dalje, pa se pominju pet rišija ili mudraca, koji su baš u to vreme leteli nebom, ali kad su stigli iznad mesta na kojem je sedeo Buda nisu mogli dalje, zbuniše se otkud to, pa siđoše na zemlju da provere i ugledaše Budu. Naravno, odmah im je sve bilo jasno i padoše na tlo da mu se poklone. )

32. Vrlo zanimljiv pasus, gde Buda ukazuje na razliku između telesnog zadovoljstva i zadovoljstva rođenog iz smirenja uma, koje nema nikakve veze sa nepovoljnim stanjima uma. Ovo je direktno suprotno onim pogrešnim tumačenjima da budizam zagovara izbegavanje svakog zadovoljstva.

Do kraja sutte Buda opisuje tri vrste znanja koja je stekao u noći probuđenja. Ona su opisana i u prethodnoj sutti (MN 26) koju smo analizirali.

Praksa

Razlika između užitka u prijatnim iskustvima bez vezivanja, sa jedne strane, i uranjanja u čulna zadovoljstva, sa druge, može biti vrlo suptilna. Odaberi jednu aktivnost u kojoj uživaš, kao što je šetnja u prirodi ili druženje sa prijateljima i istražuj da li se u tebi formira bilo kakva žudnja u odnosu na tu aktivnost ili postoji samo čisto uživanje bez žudnje i vezivanja (ponekad ovu razliku nije lako uočiti).

[oblica]

Da bih uočila razliku, morala bih da poznajem oba iskustva, a ja poznajem samo jedno.
Primetila sam odavno da prijatne trenutke načisto pokvarim time što želim da traju večno.
Ili da ih makar nikada ne zaboravim.

[Vladimir Simović]

Pokusavam da uocim razliku izmedju telesnog zadovoljstva i zadovoljstva iz smirenog uma. Recimo, kojica ocigledno kada oseti neko zadovoljstvo, ona se i veze (prilepi) za taj osecaj...zbog cega zeli da traje vecno ili da ga ne zaboravi. Samim tim, to bi bilo telesno zadovoljstvo. Ali, ako bi osecaj ostao a ona se distancirala i posmatrala ga...da li bi to bilo zadovoljstvo iz smirenog uma???
Nekako smatram da zadovoljstvo iz smirenog uma nije zadovoljstvo nastalo iz nekog razloga, nekog desavanja i slicno...vec je zadovoljstvo koje postoji samo od sebe u nistavilu. Ne znam da li me shvatate sta hocu reci???!!!!
Drugo....da li je moguce da drvo bude u vodi a da se ne nakvasi...da ne bude mokro?

[Sati]

32. I pomislih: 'Zašto se plašim tog zadovoljstva koje nema nikakve veze sa zadovoljstvima čula i nepovoljnim stanjima?' I pomislih: 'Ne plašim se tog zadovoljstva, jer ono nema nikakve veze sa zadovoljstvima čula i nepovoljnim stanjima.' [11]
--------
[11] Ovaj odlomak predstavlja prekretnicu u Bodhisattinom procenjivanju zadovoljstva; sada ga više ne smatra kao nešto čega se treba plašiti i držati podalje asketskim praksama, već na njega, kada je rođeno iz osame i nevezivanja, gleda kao vredan dodatak višim stanjima na putu ka prosvetljenju. Videti MN 139, §9 o dvočlanoj podeli zadovoljstava.
----------

Po meni je pod telesnim zadovoljstvima Buda mislio na ona stvorena podražajima koji nam dolaze preko šest čula: primamljive slike putem oka, primamljivi ukusi putem jezika itd. Jer ta zadovoljstva su prolazna i kad se za njih vežemo, a vrlo lako se vežemo, onda patimo.
Ali postoji i druga vrsta zadovoljstva nezavisna od okolnosti, od toga da li dobijamo prijatne slike, ukuse, mirise itd., zasnovana na smirenju i uviđanju. Ako su te okolnosti do sada bacale iz euforije u depresiju i ond anaiđeš na tačku sa koje svu tu igru možeš da posmatraš, ali da ne budeš njena žrtva, prirodno da se prvo javi olakšanje, a onda i zadovoljstvo.

[Vladimir Simović]

ako je....sto se tice zadovoljstva, delimo isto misljenje.
A sto se tice drveta u vodi??.....pa voda predstavlja izvor strasti, mesto gde su cula dosta aktivna (drvo nije na obali izdvojeno od izvora strasti (obala je mirno mesto u sumi, mesto ritrita)). A to da li je drvo mokro predstavlja to koliko na nas uticu cula i koliko im dopustamo da nas zasleplje strastima. Pa je sada pitanje, da li je moguce ziveti obicnim zivotom u ovoj nasoj svakodnevnici a opet uspeti da se izboris sa strastima i dodjes do utrnuca??? (posto Buda par puta kaze kako je bilo neophodno da ode u monahe da bi dosao do prosvetljenja)

[Sati]

Da, drvo koje pliva u vodi je slika čoveka potpuno opsednutog zadovoljstvima čula, koji koristi svaku priliku da do njih dođe. Kada drvo izvadimo iz vode, ono se lagano suši na suncu, kao što i čovek koji okrene leđa čulnim zadovoljstvima, više ne juri za njima, jer je shvatio da ih je nemoguće zasititi se na taj način, počinje polako da se "suši" od one opesudnutosti.

Na nivou principa, ne vidim zašto bi razlika u monaškom i laičkom statusu značila da neko ko je laik ne bi mogao da sa okrene od opsednutosti tim zadovoljstvima i postane "suv" ili probuđen. Jer ono što čini razliku između mokrog i suvog je nivo razumevanja, znanja, ne spoljašnje okolnosti u kojima neko živi. Otuda u Pali kanonu i primeri laika koji su se probudili.

E sad, konkretna situacija svakog od nas je nešto drugo i očigledno je da je monaško okruženje mnogo povoljniji ambijent za vežbanje i da se brže napreduje. No, sa druge strane, nikad ne znaš odakle polaziš i šta si akumulirao pre ovog života. Možda ti treba sasvim malo do probuđenja, pa to malo možeš ostvariti i kao laik, a možda ti treba i mnogo, pa onda treba više zapeti i ne dangubiti. Tako nekako ja to vidim. A ključno je da po meni ne treba maštati: "Sad neći vežbati jer nije dobra prilika, ali kad jednog dana postanem monah, ima da se probudim za tri meseca!" Uvek je prilika i ne treba je uludo straćiti. Život je kratak i treba maksimalno iskoristii ovu priliku kada smo čuli za Budino učenje da učinimo što je više moguće u okolnostima u kojima smo. A to da li ćemo postati monah ili ne, često ne zavisi samo od nas, već i od drugih, naših bližjih, recimo.

[Sati]

sortiranje