Budizam > Pali kanon grupa

07 Maha-dhamma-samadana sutta (MN 46)

(1/1)

Sati:
Maha-dhamma-samadana sutta MN 46 -- Dugi govor o načinima postupanja

Pošto smo se do sada uglavnom bavili time na koji način i sa kojim mentalnim stavom treba uopšte prići Dhammi, kako da izbegnemo glavne zamke, sada počinjemo malo detaljnije da je razmatramo tu veličanstvenu građevinu. I odakle bismo u tome mogli da krenemo ako ne od same osnove, od temelja. A temelj učenja je naravno – moral. Otuda će sutte koje slede na različite načine osvetliti prirodu moralnog zakona kamme i načine njegovog delovanja. A dobro poznavanje tog zakona, kažu, jeste ključ sreće, sada i na dugu stazu.

Kratak sadržaj sutte
U ovom predivnom govoru Buda kroz razmatranje četiri načina na koje treba postupati, u zavisnosti od toga da li su te stvari prijatne ili bolne sada i da li dozrevaju kao bol ili kao zadovoljstvo u budućnosti, objašnjava delovanje zakona kamme i naizgled apsurdnu situaciju da ljudi iako žele sreću ponekad čine upravo ono što će ih udaljiti od nje.

Beleške o sutti
Mesto radnje ove sutte je omiljeno Budino boravište, gaj princa Đete, kraj Sāvatthija, a započinje je onim što nam je svima blisko i jako dobro poznato, jer o tome mislimo svaki dan:

2. „Monasi, većina ljudi ima ovakvu želju, žudnju i težnju: 'Kad bi se samo neželjene, nežuđene, neprijatne stvari smanjivale, a željene, žuđene i prijatne stvari se uvećavale!' Pa ipak, iako bića imaju takvu želju, žudnju i težnju, neželjene, nežuđene, neprijatne stvari se uvećavaju, a željene, žuđene i prijatne stvari se smanjuju.“

Svako od nas prirodno želi da se oslobodi briga, konflikta, napetosti i bola, žudeći ujedno za radošću i srećom. Ali vrlo mali broj u tome i uspeva, i pored svih strategija koje ljudi primenjuju da bi došli do cilja: upinju se da imaju što više imetka, moći, slave itd.

Očigledno dobre želje nisu dovoljne. Treba na još nešto obratiti pažnju. I o tome Buda govori nadalje.

3. U skladu sa svojom već pominjanom strategijom u suttama, prvo govori o negativnoj strani stvari i zato počinje sa „neukim, prostim čovekom (assutavā puthuđđano) koji ne mari za plemenite i nevešt je i neuvežban u njihovoj Dhammi“. U svom neznanju, takva osoba ne zna šta treba negovati, a šta ne, šta treba slediti, a šta ne. Što je još gore, opet iz neznanja, ona neguje upravo one stvari koje ne bi trebalo, a zapostavlja upravo one stvari koje bi trebalo razvijati da bismo postigli sreću. Otuda, krajnji rezultat nije teško predvideti, a on je sve više patnje. Sasvim prosta računica.

Potpuno je suprotno sa čovekom koji poseduje znanje i istreniran je. Buda ga naziva „upućeni plemeniti učenik“ (sutavā ariyasāvako), jer on prvo ima poštovanje prema Dhammi, zatim je upoznaje i onda vežbajući postaje i istreniran u njoj. On tačno zna šta treba posmatrati, šta treba negovati, a šta treba izbegavati. I rezultat je takođe izvestan, ali ovoga puta onaj pozitivan.

6-13. Pošto je na ovaj način izložio generalni princip, Buda se spušta malo dublje i izlaže četiri moguća načina na koji možemo praktično da postupamo, da se ponašamo, živimo:

I. način koji je bolan sada i koji kao svoj plod u budućnosti ima bol (dukkha).
II. način koji je prijatan sada, ali kao svoj plod u budućnosti ima bol.
III. način koji je bolan sada, ali kao svoj plod u budućnosti ima prijatnost (sukkha; sreću).
IV. način koji je prijatan sada i koji kao svoj plod u budućnosti ima prijatnost.

Šta je ovde bitno uočiti? Da nam u ovom trenutku neki naši postupci donose bol, ali nije svaki bol isti. Iako ono što sada radimo zahteva trud, muku napora, važno je znati da nas on može odvesti na dva potpuno različita mesta. Naša mudrost, saveti iskusnijih, ali i posmatranje drugih ljudi nam mogu reći do kojeg cilja šta vodi.

Slično ovome, iako gotovo „prirodno“ težimo prijatnom, ne treba da nas zavede to što su neki naši sadašnji postupci prijatni, jer ne vode svi ka sreći u budućnosti koju priželjkujemo. Valja ih dobro osmotriti.

Zato, kad pogledamo gore nabrojana 4 načina, shvatamo da su zapravo II i III pravi test na osnovu kojeg možemo razlikovati nepromišljenu i promišljenu osobu. Budala glavačke i sav srećan uleće u zamku načina broj II. Mudar čovek, koji razume kammički zakon uzroka i posledice, korisnih (kusala) i štetnih (akusala) dela, prepoznaće da iako neki postupci sada daju užitak, oni neminovno dozrevaju kao bol. Isto je i sa načinom broj III, jer se ishod takođe razlikuje od početne situacije i treba mudrosti da bi se on jasno video. Kad to jasno vidi, mudar čovek koji je uzeo zavet poštovanja pet pravila morala (pañća sīla) ne ide recimo u lov radi zabave. Ne uzima tuđe, iako bi mu baš jako dobro došlo. Kad vidi zgodnu žensku ne kreće odmah u „napad“ pa makar to značilo povređivanje treće osobe. Iako mu je u nekoj situaciji lakše da slaže ili izmišlja izgovore, shvata da je na duge staze bolje reći istinu. Takođe, drži se podalje alkohola i droga. Za onoga ko pokuša da sledi ovih pet pravila jasno je da će biti situacija u kojima će mu biti teško, ali ako svesnošću uspe da ih prevaziđe, kako vreme prolazi on lagano stiče sve veće samopouzdanje, počinje sam sebe više da ceni, počinju i drugi da ga cene, njegov um je sve mirniji (sem ako ne upadne u drugu zamku oholosti: „Ja sam pravednik!“), a time i sve srećniji. To je ona vrsta sreće, dostupne ovde i sada, koja ne zavisi od okolnosti, od toga dobijamo li ono što želimo i uspevamo li da umaknemo onome što ne želimo. To je ona vrsta sreće koju ne bismo upoznali bez pridržavanja pet pravila. Ujedno, sledeći pravila stvaramo vrlo moćnu kammu, koja će i u budućnosti doneti dobrobit i sreću.

Naravno ovaj rezultat nema nikakve veze sa time je li neko budista ili ne. Isti rezultat čeka i pripadnika bilo koje druge religije ili čak i ateistu koji možda prirodno ima izražen osećaj savesti i moć razlučivanja etičkih i neetičkih postupaka i prema tome se ponaša.

14-17. Buda dalje ide još jedan nivo dublje i za svaki od četiri načina postupanja nabraja konkretno koji su to postupci koji daju prijatne ili neprijatne rezultate. On to čini u skladu sa dve komplementarne formule, koje se bezbroj puta javljaju u suttama, tačnije dva spiska postupaka. Prvi se spisak zove 10 štetnih načina postupanja (dasa akusala kamma patha; dasa=deset, akusala=štetno, kamma=postupak, patha=put, način). Drugi je 10 korisnih načina postupanja (dasa kusala kamma patha).

U skladu sa Budinom klasifikacijom, svi postupci se prema „izvoru“ mogu podeliti na tri grupe ili troje „vrata delovanja“ (kamma dvāra; reč dvāra je očigledno srodna sa našom reči „dveri“). A vrata su: telo, usta i um, to su alati kojima stvaramo svoju kammu. Naravno, možemo reći da zapravo svaki postupak ima samo jedan izvor, mesto gde se začne, a to je um, tačnije njegov deo koji zovemo voljom (ćetanā), ali ovde je reč o tome gde se ta kamma realizuje, „materijalizuje“.

Dakle, od deset vrsta štetnih postupaka nabrojanih u gore pomenutoj negativnoj formuli, tri su postupka učinjena telom (ubijanje, krađa, seks), četiri govorom („govori laži... govori zlonamerno [želi da unese razdor među ljude]... govori grubo [želi da povredi ljude svojim rečima]... ogovara [isprazno naklapanje]“), a tri su učinjena umom („gramziv je [želi da poseduje ono što pripada drugome]... pun mržnje... zastupa pogrešno gledište [kao kamma patha, to znači poricanje postojanja zakona kamme i njenog ploda, poricanje da moralni postupci imaju bilo kakav rezultat izvan ovog trenutka; nihilizam]“).

Ista trodelna struktura je i kod pozitivne formule, kada čovek odustaje od činjenja bolnih postupaka: tri postupka učinjena telom, četiri govorom i tri umom. Treba ovde dodati da prvih sedam postupaka pripadaju moralu, a poslednja tri pročišćenju uma.

Ono što je ovde bitno je praviti razliku između kamma patha ili načina postupanja i običnih kammičkih postupaka. Tokom života mi činimo razne stvari i one koje imaju moralno značenje akumuliraju u umu određenu mentalnu energiju, a ona opet ima sposobnost da proizvede kammički rezultat sada i u budućnosti. Većina tih postupaka je suviše slaba da bi generisala preporađanje. Samo neki od njih su dovoljno moćni da generišu preporađanja. Takvi postupci se nazivaju kamma patha i klasifikuju se u 10 osnovnih kategorija koje su gore nabrojane.

Tako, na primer, kod mržnje, kad se sa prijateljem posvađamo, pa se na njega naljutimo i ne želimo da sa njim komuniciramo, osećamo bes ili ogorčenje prema njemu, to su sve obični kammički postupci. Jer ako sutradan recimo čujemo da je teško oboleo, odmah će nas proći onaj bes i nazvaćemo ga da vidimo kako mu je. Međutim, da bi to mentalno stanje preraslo u kamma patha i imalo kammički rezultat u smislu u kojem se o njemu govori u ovoj sutti i generisalo preporađanje mora imati i elemenat namere (ćetanā), dakle da pri onom besu osećamo i mržnju dovoljnu da poželimo (što bi se reklo „iz dna duše“) da naudimo toj osobi, želimo da ona zaista pati.

Inače ovih deset vrsta postupaka se sem na telesne, verbalne i mentalne, mogu klasifikovati i na one koji pripadaju domenu:

1. etike, morala (sīla) (to su prvih sedam vrsta), zatim domenu
2. uma (ćitta) ili mentalnog pročišćavanja (postupci osam i devet, gramzivost/odustajanje od gramzivosti i mržnja/odustajanje od mržnje) i
3. gledišta (ditthi) ili mudrosti (deseta vrsta postupaka - („zastupa pogrešno/ispravno gledište“).

Na kraju imamo i nabrajanje pozitivnih pravaca delovanja, koji su izraženi negativnom formulom „odustajanje od“, koja je standardni način izlaganja o ovakvim temama, ali je ne treba shvatiti samo kao uklanjanje loših stanja uma, već i razvijanje onih pozitivnih. Tako recimo, „odustajanje od gramzivosti“ u isto vreme razvijanje osećaja zadovoljenosti onim što imamo u smislu materijalnih stvari. (Ovde treba koristiti mudrost i razlikovati nekakvu potpunu pasivnost od onoga o čemu je ovde reč, a to je razvijanje one vrste zadovoljenosti koja je „protivotrov“ stalnoj žudnji za onim što nemamo a što pripada drugima, stalnom nezadovoljstvu, kao izvoru patnje.) Ili odustajanje od ubijanja je u isto vreme i razvijanje dobronamernosti i želje da druga bića budu srećna.

Praksa
Kako bismo bolje razumeli načine postupanja, pokušajmo da napravimo listu primera za četiri vrste postupaka prema shemi datoj u ovom govoru:

I. način koji je bolan sada i koji kao svoj plod u budućnosti ima bol.
II. način koji je prijatan sada, ali kao svoj plod u budućnosti ima bol.
III. način koji je bolan sada, ali kao svoj plod u budućnosti ima prijatnost.
IV. način koji je prijatan sada i koji kao svoj plod u budućnosti ima prijatnost.

Na primer, prva kategorija „bolno sada - bolno i u budućnosti“ bi bila, u slučaju ubijanja, ono što smo imali u nedavnoj prošlosti (ne ponovila se) kada je neko bio prisilno mobilisan i morao da ide u rat, možda i ubije. Patio je dok je odlazio, pati verovatno i sada kad se svega seti.

Razmislite o primerima za ostale kategorije, a koji se odnose i na druge telesne, verbalne i mentalne postupke.

Onda uzmite neki od tih postupaka, jedan koji i sami činite (iz koje god da je kategorije) kako biste pokušali da ga transformišete (ako pripada negativnoj podgrupi) ili još više razvijete (ako pripada pozitivnoj grupi: bol sada – sreća kasnije = recimo odvikavanje od pušenja; ili sreća sada – sreća kasnije = recimo govorenje istine).

Srećno vežbanje  :yes

Sati:
sortiranje

Navigacija

[0] Indeks poruka