Sati, puno hvala na ovako opširnom odgovoru.
Ne mogu da zamislim takvo nešto, što živi 2500 godina bez da se menja, a da ni u jednoj kulturi,
ni u jednom periodu ne naiđe na kritiku, ali mogu da zamislim nešto što se toliko puta menjalo
i prilagođavalo, da više ne možemo ni da vidimo šta je na početku bilo. Da, mi smo na zapadu
trenutno takvi, borimo se protiv diskriminacije žena. Više na rečima nego na delima, ali dobro,
bitno je da težnja postoji.
Mi bi, ovde u Srbiji, ili možda na Balkanu, jer ne verujem da je u drugim okolnim državama situacija
znatno bolja, trebali da krenemo od sledećeg: Žena, majka dvoje ili troje dece predškolskog
uzrasta, nema skoro nikakve šanse da se zaposli. Svi znamo koliko se ovde teško živi sa jednom
platom, ali da li znamo koliko je teško ženama koje nisu finansijski nezavisne. One su mnogo
češće žrtve nasilja u porodici i mnogo manje poštovane u društvu. To jeste problem.
Nešto razmišljam, kada bih bila sposobna da odsečem kosu, uzmem monaški ogrtač i činiju za
prošenje hrane, i ostavim sve, da li bi mi smetalo to što moram da ispoštujem nekoliko pravila
više nego muškarci? Mislim da ne bi.
Za nezaređene sledbenike nema odvajanja pravila na muška i ženska, što govori da se
ipak ne radi o nekoj opštoj diskriminaciji žena. Što se samog učenja tiče, ono je isto i za
muškarce i za žene. Opet nema diskriminacije žena. Kao diskriminaciju vidimo onih osam
pravila koja je Sati naveo. A kakve su posledice takve
diskriminacije? Poštujući tih osam
pravila, može samo ego da strada. (Čuj.. ego..
) Prilično bolno, ali sasvim bezopasno
i nadasve korisno. Kakva je to uopšte diskriminacija koja za posledicu nema ništa loše?
Na takve
nepravde, nemam vremena da reagujem.
