Autor Tema: Prevod teksta "Giving Dignity to Life"  (Pročitano 7051 puta)

milan_kenshi

  • Punopravni član
  • ***
  • Poruke: 114
  • Karma: +56/-0
  • Pol: Muškarac
Prevod teksta "Giving Dignity to Life"
« poslato: Novembar 29, 2011, 15:33:47 »
Zdravo svima,


  evo ja sam se oprobao u prevođenju ovog teksta: "Giving Dignity to Life" by Bhikkhu Bodhi
 
  http://www.accesstoinsight.org/lib/authors/bodhi/bps-essay_38.html


  U sledećoj poruci ću staviti moj prevod, pa ko ima vremena i volje neka pogleda. Kladim se da sam omašio bar mesto nekog zareza (ili ih imam viška) a sigurno ima i drugih gramatičkih nepravilnosti! Ja bih bio zahvalan za svaki komentar i sugestiju.  Moram reći da je ovo prevođenje bilo prilično teško, pogotovu izbor odgovarajućih fraza u srpskom jeziku i trebalo mi je baš puno vremena. Međutim, kako vreme prolazi, čovek razvije alatke i "cake" pa stvari krenu brže. Ovo pišem kao podršku za sve one koji se takođe razmišljaju o tome da krenu sa prevođenjem ili pisanjem  :)


  Pozdrav,  :andjali


Milan
 

milan_kenshi

  • Punopravni član
  • ***
  • Poruke: 114
  • Karma: +56/-0
  • Pol: Muškarac
Odg: Prevod teksta "Giving Dignity to Life"
« Odgovor #1 poslato: Novembar 29, 2011, 15:34:40 »

Davati životu dostojanstvo

Bhikkhu Bodhi


Postavljati pitanje o tome šta znači živeti dostojanstveno može delovati neobično u naše doba, kada nam naša mahnita borba da sastavimo kraj sa krajem retko ostavlja slobodnog vremena da ramišljamo o tako teškim stvarima. Ali ako bi malo zastali da porazmislimo, ubrzo bismo shvatili da to pitanje nije samo dokono mudrovanje nekoga ko ima previše vremena. Ne samo da se ovo pitanje tiče samog smisla našeg života, ono prevazilazi ličnu potragu za smislom i zalazi u samo izvorište savremene kulture. Jer ako nije moguće živeti dostojanstveno onda život nema transcendentnu1 svrhu, u tom slučaju naš jedini cilj, u kratkom vremenu koje nam je dato, treba biti da ugrabimo sva uzbuđenja koja možemo pre nego što nam se zauvek ugasi svetlo života. Ali ako nam ideja dostojanstvenog življenja ima smisla onda treba da razmotrimo da li uređujemo naše živote na onaj način koji bi trebalo i, čak i šire gledano, da li naša kultura stimuliše dostojanstven način života.


Iako ideja dostojanstva deluje jednostavno na prvi pogled, ona je zapravo prilično složena. Moj rečnik Webster's Collegiate Dictionary (1936!) definiše dostojanstvo kao "uzvišenost karaktera, inherentna vrednost, izvrsnost, ... plemenitost u načinu, gledištu ili stilu." Moj rečnik sinonima Roget's Thesaurus (1977) dostojanstvo stavlja u istu grupu gde su i  "prestiž, poštovanje, ugled, čast, slava" - što je pokazatelj da se epicentar značenja ove reči pomerio tokom poslednjih četrdeset godina. Kada razmatramo pitanje dostojanstvenog življenja, naša pažnja treba biti usmerena ka starijoj od ove dve nijanse značenja. Ono što imam na umu je življenje sa ubeđenjem da naš sopstveni život ima inherentnu vrednost, da posedujemo potencijal za moralnu izvrsnost koja je u skladu sa ritmom godišnjih doba i nemom himnom galaksija.


Svesna težnja ka dostojanstvu nije mnogo popularna u današnje vreme, pošto je potisnuta od jakih konkurenata, kao što su bogatstvo i moć, uspeh i slava. Iza ovog omalovažavanja dostojanstva stoji niz napredaka u zapadnjačkom načinu razmišljanja koji su se pojavili kao reakcija na dogmatske izvesnosti hrišćanske teologije. Darvinova teorija evolucije, Frojdova teza o Idu, ekonomski determinizam, kompijuterski model uma: svi ovi trendovi, koji su se pojavili manje ili više nezavisno, su zajedničkim dejstvom potkopavali ideju da naši životi imaju iole veću vrednost od vrednosti naših bankovnih računa. Kada nam toliki broj samouverenih glasova govori suprotno, mi više ne osećamo da je opravdano da sebe gledamo kao krunu  i slavu stvaranja sveta. Umesto toga, postali smo ubeđeni da nismo ništa više od upakovane protoplazme kojom upravljaju sebični geni, pametni majmuni sa fakultetskim diplomama i vizit-kartama koji posluju na autoputevima umesto po drveću.


Takve ideje, u koliko god iskrivljenom obliku, procurele su iz akademskih sala u popularnu kulturu, pri tom erodirajući naš osećaj ljudskog dostojanstva na mnogim poljima. Njihov put utire slobodna tržišna ekonomija, zapovednik modernog društvenog uređenja. Za ovaj sistem je investiranje i trgovina osnovni oblik ljudske interakcije, dok su sami ljudi shvaćeni čisto kao proizvođači i konzumenti, a nekad čak i kao roba. Naše ogromne bezlične demokratije srozavaju pojedinca na bezimeno lice u gomili, koje treba manipulisati parolama, slikama i obećanjima kako bi glasalo na ovaj ili onaj način. Gradovi su se divlje širili i postali urbane džungle, prljave i opasne, čiji ošamućeni stanari tragaju za lakim bekstvom uz pomoć narkotika i seksa bez ljubavi. Eskalacija kriminala, politička korupcija, previranja u porodičnom životu, pljačkanje prirodne sredine: sve ovo nam ukazuje na pogoršanje u našem shvatanju sebe i, u istoj meri, našeg odnosa prema drugima.


I dok nas izjeda izgubljena nada, može li nam Dhamma pomoći da obnovimo naš osećaj za dostojanstvo i tako damo novo značenje našim životima? Odgovo na ovo pitanje je da, i to na dva načina: prvo, Dhamma opravdava naše polaganje prava na urođeno dostojanstvo, i drugo, ona nam ukazuje na to šta treba činiti da ostvarimo naše potencijalno dostojanstvo.


Za budizam urođeno dostojanstvo ljudskih bića ne proističe iz našeg odnosa sa svemogućim Bogom ili zbog toga što smo obdareni besmrtnom dušom. Umesto toga, dostojanstvo proističe iz uzvišenog mesta koje ljudski život ima u širokom prostranstvu postojanja čulnih bića. Daleko od toga da Buda svodi ljudska bića na decu slučajnosti, on nas uči da je domen ljudi jedan veoma poseban domen koji čvrsto stoji u duhovnom centru kosmosa. Ono što čini ljudski život tako posebnim je to što ljudska bića imaju sposobnost za moralni izbor, što druge vrste bića ne poseduju. Iako ova sposobnost neizbežno ima i svoje ograničavajuće uslove, mi uvek posedujemo, u neposrednoj sadašnjosti, određeni stepen unutrašnje slobode koji nam dozvoljava da promenimo sebe i time promenimo i svet.


Ali život u domenu ljudi je daleko od lagodnog. Naprotiv, on je nezamislivo težak i kopleksan, obiluje konfliktima i moralnim nejasnoćama koje nude ogromne mogućnosti i za dobro i za zlo. Ova moralna složenost može ljudski život da pretvori u zaista bolnu borbu, ali ujedno ona čini da domen ljudi bude najplodnije tlo za sejanje semena prosvetljenja. Upravo na raskršćima koja nam se rugaju svojom dosmislenošću, na koje nailazimo tokom životnog puta, imamo prilike da se uzdignemo u visine duhovnih vrednosti ili padnemo u ponižavajuće dubine. Ove dve alternative se granaju  u svakom trenutku sadašnjice, a kojim putem ćemo krenuti zavisi od nas samih.


Iako ova jedinstvena sposobnost za moralni izbor i duhovno probuđenje dodeljuje suštinsko dostojanstvo ljudskom životu, Buda je ne naglašava u tolikoj meri koliko našu sposobnost da dostojansto steknemo aktivno. Ovu sposobnost sumira jedna reč koja daje i svoj ukus sveukupnom učenju, ariya odnosno plemenito. Budino učenje je ariyadhamma, plemenita doktrina, a njegova svrha je da promeni ljude od "prizemnih neznalica" u plemenite učenike koji blistaju od plemenite mudrosti. Ova promena se ne postiže jednostavno verom i pobožnošću već koračanjem po budističkom putu, koje transformiše naše slabosti u nepobedivu snagu i naše neznanje u znanje.


Pojam stečenog dostojanstva je tesno povezan sa idejom autonomije. Autonomija znači samokontrola i vladavina sobom, sloboda od uticaja strasti i predrasuda, sposobnost da se aktivno opredelimo. Dostojanstveno živeti znači biti sopstveni gospodar: postupati na osnovu sopstvenog slobodnog izbora umesto da nas uslovljavaju sile van naše kontrole. Autonomni pojedinac crpi svoju snagu iznutra, oslobođen od toga da mu naređuju želja i pristrasnost, vođen žeđu za pravdom i svojim unutrašnjim shvatanjem istine.


Osoba koja predstavlja vrhunac dostojanstva za Budizam je arahant, oslobođeni, onaj koji je dostigao vrh duhovne autonomije: oslobođen od toga da mu naređuju pohlepa, mržnja i obmanutost. Sama reč arahant nam sugeriše to osećanje dostojanstva: ona znači "dostojan", onaj koji zaslužuje naklonost bogova i ljudi. Iako smo mi, u našoj trenutnoj situaciji, možda daleko od reputacije arahanta, to ne znači da smo potpuno izgubljeni, jer nam je sredstvo za dostizanje najvišeg cilja već na dohvatu ruke. To sredstvo je Plemeniti osmostruki put sa svoja dva stuba blizanca, a to su ispravno viđenje i ispravno ponašanje. Ispravno razumevanje je prvi činilac budističkog puta i vodilja za sve ostale činioce. Živeti sa ispravnim razumevanjem znači uveriti se da naše odluke imaju značaj, da naše voljne radnje imaju dalekosežne posledice i doprinose našoj dugoročnoj sreći ili patnji. Aktivni pandan ispravnog razumevanja je ispravno ponašanje, postupanje koje je vođeno idealom moralne i duhovne izvrsnosti. Ispravno ponašanje telom, govorom i umom dovodi do ispunjenja i preostalih sedam činioca osmostrukog puta, što kulminiše istinskim znanjem i izbavljenjem.


U današnjem besomučnom svetu čovečanstvo bezobzirno skreće u dva destruktivna pravca. Jedan je pravac nasilne borbe i sukoba, drugi je pravac površnog ugađanja sebi. Ispod očigledne nepodudarnosti ove dve krajnosti, ono što ih objedinjuje je zajedinčko nepoštovanje ljudskog dostojanstva: prva krajnost krši dostojanstvo drugih ljudi, a druga podriva sopstveno dostojanstvo. Budin Plemeniti osmostruki put je srednji put koji izbegava sve štetne krajnosti. Onome ko ga sledi, ovaj put ne samo da unosi tiho dostojanstvo u njegov sopstveni život već i daje odgovor na cinizam našeg doba sa notom blagotvorne afirmacije.


1 - svrhu nesaznatljivu čulnim ikustvom, prim.prev
« Poslednja izmena: Novembar 29, 2011, 15:46:18 milan_kenshi »

milan_kenshi

  • Punopravni član
  • ***
  • Poruke: 114
  • Karma: +56/-0
  • Pol: Muškarac
Odg: Prevod teksta "Giving Dignity to Life"
« Odgovor #2 poslato: Novembar 29, 2011, 15:45:39 »
Evo jednog mesta koje je prevedeno posebno nezgrapno:

When so many self-assured voices speak to the contrary, we no longer feel justified in viewing ourselves as the crowning glory of creation
- Kada nam toliki broj samouverenih glasova govori suprotno, mi više ne osećamo da je opravdano da sebe gledamo kao krunu  i slavu stvaranja sveta.

Svaki savet bi mi bio dobrodošao. Videćete, ima još par mesta gde nisam pronašao baš srećno rešenje na srpskom: "ariya daje ukus(?) celom učenju" i "mogućnosti se granaju(?)" i slično.

Pitao bih još da li imate bolji prevo za "human realm" od "domen ljudi". Takođe, Bikkhu Bodhi ovde navodi "right conduct" kao "stub blizanac" sa "right view" u osmostrukom putu. Preveo sam to sa "ispravno ponašanje", ali to možda nije dobro ukoliko on misli upravo na neki od ovde navedenih delova osmostrukog puta:
http://www.yu-budizam.com/texts/bodhi/put/nobleEight.htm
Međutim, u ovoj sistematizaciji nema stavke "right conduct".
« Poslednja izmena: Novembar 29, 2011, 15:47:21 milan_kenshi »

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4094
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Prevod teksta "Giving Dignity to Life"
« Odgovor #3 poslato: Novembar 29, 2011, 17:00:56 »
Svaka čast Milane, čestitam na verovatno prvom prevodu  :ok
Verujem da je bilo naporno, ali kao što i sam kažeš, kao i svaka vežba, što dalje to lakše ide.

Evo ja sam, takođe vežbe radi, preveo prva dva pasusa:


Učiniti život dostojanstvenim
Bhikkhu Bodhi

Zapitati se šta to znači živeti dostojanstveno može izgledati neobično u vremenu kakvo je naše, kada očajnička borba da sastavimo kraj s krajem jedva da nam ostavlja dovoljno slobodnog vremena da promišljamo tako teška pitanja. Ali ako se ipak zaustavimo za trenutak i porazmislimo, ubrzo ćemo shvatiti da se tu ne radi o tek dokonom umovanju nekoga ko ima vremena napretek. Ovo pitanje ne samo da dopire do samog smisla našeg života, već ide čak i dalje od našeg ličnog traganja za smislom, sve do samih izvora savremene kulture. Jer ukoliko nije moguće živeti dostojanstveno, tada sam život nema svoju transcendentnu svrhu i naš jedini cilj tokom tog kratkog vremena koje nam je dodeljeno bi bio da zgrabimo svako uzbuđenje koje nam se pojavi nadohvat ruke, pre nego što se svetla zauvek ugase. No, ukoliko jesmo u stanju da ideji življenja sa dostojanstvom damo neki smisao, onda je neophodno da razmotrimo da li zaista uređujemo svoj život na način na koji bi to trebalo i, još šire, da li kultura u kojoj živimo ohrabruje dostojanstven način življenja.

Iako se ideja dostojanstva na prvi pogled čini dovoljno jednostavnom, ona je zapravo prilično kompleksna. Moj Webster's Collegiate Dictionary (1936!) definiše dostojanstvo kao „uzdizanje karaktera, unutrašnju vrednost, izuzetnost… plemenitost postupaka, izgleda ili stila“. Moj Roget's Thesaurus (1977) grupiše ovaj pojam zajedno sa „renomeom, poštovanjem, reputacijom, čašću, ugledom, poznatošću, slavom“ – što je dokaz da se težište značenja ove reči tokom poslednjih četrdeset godina pomerilo. Kada mi istražujemo šta to znači živeti sa dostojanstvom, naglasak bi trebalo da je na tom starijem značenju reči. Ono što ja imamo na umu je življenje sa uverenjem da naš život sadrži vrednost sam po sebi, da posedujemo potencijal moralne izuzetnosti koja je u saglasju sa ritmom i nečujnom himnom galaksija.

---------

Probaću kasnije da odgovorim na tvoja pitanja. AKo budem umeo  :)
« Poslednja izmena: Novembar 29, 2011, 20:23:51 Sati »

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4094
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Prevod teksta "Giving Dignity to Life"
« Odgovor #4 poslato: Novembar 29, 2011, 20:40:35 »
Evo jednog mesta koje je prevedeno posebno nezgrapno:

When so many self-assured voices speak to the contrary, we no longer feel justified in viewing ourselves as the crowning glory of creation
- Kada nam toliki broj samouverenih glasova govori suprotno, mi više ne osećamo da je opravdano da sebe gledamo kao krunu  i slavu stvaranja sveta.

evo kako sam ja preveo taj deo:

"Kada toliko autoritativnih glasova tvrdi suprotno, tada više ne osećamo opravdanim da sebe posmatramo kao krunu evolucije. Umesto toga postali smo ubeđeni da nismo ništa više od paketića protoplazme kojima upravljaju sebični geni, da smo inteligentni majmuni sa fakultetskim diplomama i posetnicama, koji jurcaju autoputevima, umesto krošnjama drveća."



Svaki savet bi mi bio dobrodošao. Videćete, ima još par mesta gde nisam pronašao baš srećno rešenje na srpskom: "ariya daje ukus(?) celom učenju" i "mogućnosti se granaju(?)" i slično.

While this unique capacity for moral choice and spiritual awakening confers intrinsic dignity on human life, the Buddha does not emphasize this so much as he does our ability to acquire active dignity. This ability is summed up by a word that lends its flavor to the entire teaching, ariya or noble. The Buddha's teaching is the ariyadhamma, the noble doctrine, and its purpose is to change human beings from "ignorant worldlings" into noble disciples resplendent with noble wisdom. 

I dok ta jedinstvena sposobnost moralnog izbora i duhovnog buđenja daje istinsko dostojanstvo ljudskom životu, Buda ne ističe nju toliko koliko našu sposobnost da se izborimo za svoje dostojanstvo. Ta sposobnost sažeta je u reči ariya ili plemenito, koja daje specifičan ton čitavom učenju. Budino učenje je ariyadhamma, plemenito učenje, a cilj mu je da ljudska bića kao "neupućene svetovnjake" preobrazi u plemenite učenike koji zrače plemenitom mudrošću.



Pitao bih još da li imate bolji prevo za "human realm" od "domen ljudi".

ja bih preveo sa "svet ljudi"

Takođe, Bikkhu Bodhi ovde navodi "right conduct" kao "stub blizanac" sa "right view" u osmostrukom putu. Preveo sam to sa "ispravno ponašanje", ali to možda nije dobro ukoliko on misli upravo na neki od ovde navedenih delova osmostrukog puta:[/size]
http://www.yu-budizam.com/texts/bodhi/put/nobleEight.htm
Međutim, u ovoj sistematizaciji nema stavke "right conduct".

right conduct = samma kammanta = ispravno postupanje ili ispravno delovanje
right view = samma ditthi = ispravno razumevanje ili ispravno gledište

:)
« Poslednja izmena: Novembar 29, 2011, 20:42:39 Sati »

milan_kenshi

  • Punopravni član
  • ***
  • Poruke: 114
  • Karma: +56/-0
  • Pol: Muškarac
Odg: Prevod teksta "Giving Dignity to Life"
« Odgovor #5 poslato: Decembar 01, 2011, 00:34:19 »
Zdravo svima,

Sati, hvala puno na komentarima. Vidi se da imaš "malo" više iskustva sa prevođenjem  ;)) . Svaka čast!

Što se tiče pravog smisla za "Right conduct", zbunilo me je to što je Bikkhu Bodhi u svom članku http://www.beyondthenet.net/dhamma/rightAction.htm
(koji pretpostavljam da je izvorno pisan na engleskom) koristio "Right action", pa nisam bio siguran da su te dve stvari iste. Hvala na pojašnjenju!

Ovo što ću dalje pisati će verovatno interesovati samo one koji se bakću sa prevodima, tako da se unapred izvinjavam ako ikog gnjavim.
Ja sam dosta vremena proveo razmišljajući o tome koliko slobodno mogu ili treba da nešto prevedem. Na kraju sam nekako presudio da se što bliže držim formulacije koju je pisac upotrebio na engleskom, ukoliko neka druga formulacija koja bolje zvuči na srpskom ima takođe svoju (različitu) verziju na engleskom.

Hm, ovo sigurno nije baš najjasnije, najbolje da objasnim na primeru. Evo recimo uzmimo sam naslov teksta: "Giving Dignity to Life". Prevodio sam ga sa "Davati životu dostojanstvo" mada "Učiniti život dostojanstvenim" zaista zvuči lepše na srpskom. Ali razmišljao sam ovako: sam autor je mogao da napiše da naslov bude baš takav, "Making life dignified" ali je odabrao drugačiju konstrukciju. No dobro, pretpostavljam da ljudi koji se redovno bave prevođenjem već imaju neki šire prihvaćen "standard" šta je prihvatljivo odstupanje zarad jasnoće i estetike, pošto sad dobro shvatam koliko ovaj posao nije nimalo prost a na nekom kraju se razlike svode i na stvar ukusa.

  Mislim da od celog teksta nisam razumeo najbolje šta je pisac u originalu hteo da kaže jedino u poslednjoj rečenici:
"...but also answers the cynicism of our age with a note of wholesome affirmation."
Odgovara notom afirmacije (štagod to značilo), ili sam osmostruki put koji je odgovor na cinizam ima tu notu afirmacije ili...
Igrom slučaja (uz naklonost svemoćnog Googlea), našao sam i nešto što se čini kao ranija verziju ovog istog teksta. Verzije su prilično slične, ali na par mesta se može videti kako se i sam autor razmišljao kako da najbolje kaže šta mu je na pameti. Recimo i naslov je imao drugačiju formulaciju: "To Live With Dignity". Ova poslednja rečenica je takođe prilično drugačija u ranijoj verziji:
"To follow this path not only brings a quiet dignity into one's own life but also sounds an eloquent rejoinder to the cynicism and hollow pretensions of our age."
http://www.bps.lk/newsletters/nl38.html





milan_kenshi

  • Punopravni član
  • ***
  • Poruke: 114
  • Karma: +56/-0
  • Pol: Muškarac
Odg: Prevod teksta "Giving Dignity to Life"
« Odgovor #6 poslato: Decembar 01, 2011, 01:41:23 »

Inače, pošto sam nezanemarljivo mnogo vremena proveo čitajući originalni tekst i razmišljajući o njegovoj poruci, uzeđu sebi za pravo i da napišem par komentara. Glavna poruka ovog teksta mi je bila vrlo interesantna i ostavila dubok utisak na mene, napisaću o tome par redaka. S druge strane, definitivno ima par stvar u tekstu oko kojih se ne bih složio sa cenjenim Bhikkhuom. Naravno, ne bih vas zamarao ukoliko bi se moje razmimoilaženje ticalo tema iz budizma, pošto teško da tu mogu nešto odgovorno da tvrdim. Ali opet, ako se neko dotakne nekih tema iz nauke koje su mi mnogo bliže, tu već ne bih trebao da oćutim.

No da krenemo redom.

Esej me je naučio više stvari. Jenda od njih je da je dostojanstvo nešto što je zaista teško definisati, ali kako Bhikkhu Bodhi kaže, čovek bi mogao lako da propusti da tu postoji nešto duboko i interesantno. Ono što je značajno je da, po svemo sudeći, ideja dostojanstva nije nešto "od ovoga sveta". Ako neko oseća snažnu potrebu da živi dostojanstveno, to se jedino može nazvati iracionalnom pobudom. Iracionalno ovde uzimam u onom smislu da nije bazirano na principima obične praktičnosti. Insistirati na dostojanstvu u životnim situacijama često puta može biti vrlo "nepraktično". Opet, neki od nas jednostavno ne bi mogli drugačije. Odakle nam taj nagon? Odgovor da je to posledica vaspitanja u stvari ne rešava problem, samo pomera pitanje na prethodne generacije. Taj nagon čini mi se ne može biti ni produkt evolucije, pošto teško da će neko ko bi radije umro za dostojanstvo i čast ostaviti više direktnih potomaka nego neko ko je malo manje plemenit... (ovaj poslednji argument možda i nije tako čvrst).

Verujem da bi ste se složili - dostojanstvo je određeni kvalitet. Teško da u našem ljudskom svetu može da postoji nekakvo apsolutno dostojanstvo, dakle govorimo o konceptu koji se manifestuje samo u relaciji. Dostojanstven, dostojanstveno - relacija u odnosu na koju vagu ili kantar?

Aha! Tu se krije nešto u podsvesti! Dostojanstvo smo shvatali i doživljavali, bili aktivno svesni toga ili ne (ja svakako do sada nisam), kao stepen našeg približavanja idealu, vanvremenskim vrednostima. Da iskoristim reč koja je tokom većine ljudske istorije upravo opisivala taj neki ideal, uzor i izvor za definisanje vrednosti - stepen prbližavanja božanskom. U budizmu - možda neuslovljenom?

"Arahant - worthy one, one who deserves the offerings of gods..." kaže Bhikkhu Bodhi.
Dostojanstven - onaj koji zaslužuje naklonost bogova, bogo-lik u ponašanju, neuslovljen kao što su božanstva (bar u ne-budističkim tradicijama, ovde verovatno nije dalje adekvanta upotreba reči božanstvo obzirom da su u budističkom kontekstu božanstva dobrano uslovljena).

 Auh, već je pola dva ujutro. Svakako, ovo što sam ovde napisao je ono što je meni bilo najuzbudljivija lekcija iz teksta o dostojanstvu. Sledeći put malo o tome zašto Bhikkhu Bodhi ne treba da se ljuti na teoriju evolucije.
« Poslednja izmena: Decembar 01, 2011, 01:43:22 milan_kenshi »

milan_kenshi

  • Punopravni član
  • ***
  • Poruke: 114
  • Karma: +56/-0
  • Pol: Muškarac
Odg: Prevod teksta "Giving Dignity to Life"
« Odgovor #7 poslato: Decembar 01, 2011, 15:44:31 »
Hteo bih da dodam još neku rečenicu na moj prethodni post, da bih izbegao zabunu. Moje pominjanje "božanstva" nije povezano sa konceptom iz mono- ili poli-teističkih religija. Samo sam hteo da podvučem da sama naša težnja ka dostojanstvu, ako je imamo, je u stvari nešto što nužno pokazuje našu težnju ka nečemu što nije "ovozemaljsko". Ono što sam iz ovog teksta naučio je da mnogi ljudi koji tvrde da nisu uopšte religiozni, a prihvataju ideju dostojanstva, bi imali velike muke da tu svoju potrebu objasne (ako se držimo takve slike gde je svet potpuno spoznatljiv čulnim sposobnostima).


Čini mi se da u zapadnim kulturam uvek postoji opasnost da se pojam o nekom destilatu vrlina kome ljudi imaju tendenciju da teže, pomeša sa terminom Bog (sa velikim B) iz hiršćanske ili bilo koje druge religije. Budizam nam daje potpuno drugačiju filozofsku strukturu u kojoj da razmišljamo - i to kakvu! U njoj smo slobodna bića, slobodna da se svojim izborom uzdignemo ili ne.






 

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4094
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Prevod teksta "Giving Dignity to Life"
« Odgovor #8 poslato: Decembar 02, 2011, 00:59:55 »
Što se tiče pravog smisla za "Right conduct", zbunilo me je to što je Bikkhu Bodhi u svom članku http://www.beyondthenet.net/dhamma/rightAction.htm
(koji pretpostavljam da je izvorno pisan na engleskom) koristio "Right action", pa nisam bio siguran da su te dve stvari iste.

E zato je dobro znati pali termine. Staviš samma kammanta i nema zabune. Kao u medicini. Dijagnozu na latinskom svi lekari sveta razumeju :)


Ja sam dosta vremena proveo razmišljajući o tome koliko slobodno mogu ili treba da nešto prevedem. Na kraju sam nekako presudio da se što bliže držim formulacije koju je pisac upotrebio na engleskom, ukoliko neka druga formulacija koja bolje zvuči na srpskom ima takođe svoju (različitu) verziju na engleskom.

Hm, ovo sigurno nije baš najjasnije, najbolje da objasnim na primeru. Evo recimo uzmimo sam naslov teksta: "Giving Dignity to Life". Prevodio sam ga sa "Davati životu dostojanstvo" mada "Učiniti život dostojanstvenim" zaista zvuči lepše na srpskom. Ali razmišljao sam ovako: sam autor je mogao da napiše da naslov bude baš takav, "Making life dignified" ali je odabrao drugačiju konstrukciju. No dobro, pretpostavljam da ljudi koji se redovno bave prevođenjem već imaju neki šire prihvaćen "standard" šta je prihvatljivo odstupanje zarad jasnoće i estetike, pošto sad dobro shvatam koliko ovaj posao nije nimalo prost a na nekom kraju se razlike svode i na stvar ukusa.

To je večna dilema, koliko slediti original, a koliko prilagođavati jeziku na koji prevodiš. I to je osećaj koji stičeš kroz praksu, kao i sve. Ali po meni je glavni princip da tekst treba dobro da zvuči na jeziku na koji prevodiš, tako dobro da se čini kao da je i pisan na njemu. Da kad čitaš nemaš uopšte osećaj da se radi o prevodu. Ja kako radim je da prevedem prvu verziju, ostavim nedelju-dve da poptuno zaboravim original i onda ga pročitam drugim očima, samo osluškujući kako zvuči na srpskom. I vrlo lako uočiš gde je konstrukcija rečenice rogobatna.

  Mislim da od celog teksta nisam razumeo najbolje šta je pisac u originalu hteo da kaže jedino u poslednjoj rečenici:
"...but also answers the cynicism of our age with a note of wholesome affirmation."
Odgovara notom afirmacije (štagod to značilo), ili sam osmostruki put koji je odgovor na cinizam ima tu notu afirmacije ili...
Igrom slučaja (uz naklonost svemoćnog Googlea), našao sam i nešto što se čini kao ranija verziju ovog istog teksta. Verzije su prilično slične, ali na par mesta se može videti kako se i sam autor razmišljao kako da najbolje kaže šta mu je na pameti. Recimo i naslov je imao drugačiju formulaciju: "To Live With Dignity". Ova poslednja rečenica je takođe prilično drugačija u ranijoj verziji:
"To follow this path not only brings a quiet dignity into one's own life but also sounds an eloquent rejoinder to the cynicism and hollow pretensions of our age."
http://www.bps.lk/newsletters/nl38.html


Evo kako ja čitam poslednji pasus:

U današnjem užurbanom svetu čovečanstvo se bez mnogo razmišljanja kreće u dva destruktivna smera. Jedan jeste put nasilja i konfrontacije, drugi lakomislenog povlađivanja svakoj želji. Ono što ujedinjuje ova dva prividna kontrasta jeste zajedničko zanemarivanje čovekovog dostojanstva: prvi znači nasilje nad dostojanstvom drugih ljudi, drugi potkopavanje sopstvenog. Budin plemeniti osmostruki put je srednji put koji izbegava štetne ekstreme. Slediti ga znači ne samo da unosimo dignitet u sopstveni život, već i da na najbolji način pariramo cinizmu našeg doba i to kroz stav zdrave afirmacije.

:)

milan_kenshi

  • Punopravni član
  • ***
  • Poruke: 114
  • Karma: +56/-0
  • Pol: Muškarac
Odg: Prevod teksta "Giving Dignity to Life"
« Odgovor #9 poslato: Decembar 03, 2011, 05:28:26 »

 Zdravo svima,


  nešto mi se prekinuo san oko 3 ujutro, pa ću iskoristiti priliku da napišem još neki komentar na Bhikkhu Bodhijev tekst. Pomenuo sam ranije da Bhikkhu ne bi trebalo da se ljuti na teoriju evolucije. Evo odlomka za koji mislim da je posebno provokativan materijal za diskusiju:

Svesna težnja ka dostojanstvu nije mnogo popularna u današnje vreme, pošto je potisnuta od jakih konkurenata, kao što su bogatstvo i moć, uspeh i slava. Iza ovog omalovažavanja dostojanstva stoji niz napredaka u zapadnjačkom načinu razmišljanja koji su se pojavili kao reakcija na dogmatske izvesnosti hrišćanske teologije. Darvinova teorija evolucije, Frojdova teza o Idu, ekonomski determinizam, kompijuterski model uma: svi ovi trendovi, koji su se pojavili manje ili više nezavisno, su zajedničkim dejstvom potkopavali ideju da naši životi imaju iole veću vrednost od vrednosti naših bankovnih računa. Kada nam toliki broj samouverenih glasova govori suprotno, mi više ne osećamo da je opravdano da sebe gledamo kao krunu  i slavu stvaranja sveta. Umesto toga, postali smo ubeđeni da nismo ništa više od upakovane protoplazme kojom upravljaju sebični geni, pametni majmuni sa fakultetskim diplomama i vizit-kartama koji posluju na autoputevima umesto po drveću.

Takve ideje, u koliko god iskrivljenom obliku, procurele su iz akademskih sala u popularnu kulturu, pri tom erodirajući naš osećaj ljudskog dostojanstva na mnogim poljima. Njihov put utire slobodna tržišna ekonomija, zapovednik modernog društvenog uređenja. Za ovaj sistem je investiranje i trgovina osnovni oblik ljudske interakcije, dok su sami ljudi shvaćeni čisto kao proizvođači i konzumenti, a nekad čak i kao roba. Naše ogromne bezlične demokratije srozavaju pojedinca na bezimeno lice u gomili, koje treba manipulisati parolama, slikama i obećanjima kako bi glasalo na ovaj ili onaj način. Gradovi su se divlje širili i postali urbane džungle, prljave i opasne, čiji ošamućeni stanari tragaju za lakim bekstvom uz pomoć narkotika i seksa bez ljubavi. Eskalacija kriminala, politička korupcija, previranja u porodičnom životu, pljačkanje prirodne sredine: sve ovo nam ukazuje na pogoršanje u našem shvatanju sebe i, u istoj meri, našeg odnosa prema drugima.
NAUKA I LJUDSKA OSEĆANJA
 ------------------------------------------
 Osnovni princip naučnih istraživanja je objektivnost, koja u startu eliminiše naša osećanja kao merodavna za utvrđivanje naučne istine. Da ne dužim, to je svima jasno - da li je nešto tačno ili ne, nije povezano sa tim koliko se meni lično sviđa ili ne. Ali koliko smo zaista u stanju da to uvek prihvatimo? Evo jednog komentara na B92 koji sam pročitao nedavno:


"@jovana1: Zašto misliš da Bog ne postoji? Druga alternativa je da je čovek nastao od majmuna. Izvini ali mnogo mi je prihvatljivija ideja da me je Bog stvorio nego da sam nastao pukim slučajem, iz tamo nekog velikog praska.(kobe bryant, 29. novembar 2011 00:15)"

Tja, mislim da mogu da razumem ljudsku muku ovog kobe bryant-a ali daleko od toga da podržavam njegov način razmišljanja kao ispravan. Ono što se vidi iz njegove formulacije je da mu je reč "prihvatljivije" u stvari zamena za "lepše, bolje" i slično. "Lepše mi je da mislim da nisam nastao slučajno iz tamo nekog velikog praska". To je sasvim validna ljudska izjava ali potpuno invalidan način da se objašnjava objektivni svet oko nas. U istom smislu bih prokomentarisao Bhikkhu Bodijev tekst. To da li smo mi nastali od majmuna i da li će se jednog dana kompletirati kompijuterski model uma ne treba da nas sekira i vređa. To je što je. I od toga krećemo. Oba izvora dostojanstva, o kojima Bhikkhu govori, i dalje nam stoje na raspolaganju: kako god da smo nastali i evoluirali, danas se nepobitno rađamo sa urođenom sposobnošću donošenja moralnih odluka, što je već veliki plus  :) . Takođe, imamo priliku da tokom života tu sposobnost primenimo i time dostojanstvo steknemo.

Nauka se ne bavi i ne treba da se bavi našim ličnim doživljavanjem Univerzuma (osim u određenom smislu psihologija, koja je nauka još u začetku i bogami će imati još mnogo muke sa tim).  Čini mi se da budizam ima tu sposobnost da bude ono što dopunjuje sliku iz aspekta čoveka, jer su naše misli i doživljaji za nas lično stvarni isto koliko i 220V u utikaču. Prednost Budizma je u tome što može tu i da se zaustavi! Kad smo kod ljudskog doživljaja sveta, imamo potpuno pravo da prihvatimo onaj pristup koji nas čini srećnijim, koji nam je lepši, bolji. Samo da to ne pobrkamo sa onim što se događa u prirodi i bez nas, ma kakav da je naš estetski doživljaj, inače smo u opasnosti od tih istih 220V koje nas tako lepo služe.

  Na kraju krajeva, da nisam paket protoplazme kojima upravljaju sebični geni i životinjski nagoni, bilo bi mi čas-posla da protrčim kroz par đana (dhyana, jhana) do prosvetljena  :D  a ovako ću bogami da se znojim još dugo,dugo...

« Poslednja izmena: Decembar 03, 2011, 05:33:36 milan_kenshi »

milan_kenshi

  • Punopravni član
  • ***
  • Poruke: 114
  • Karma: +56/-0
  • Pol: Muškarac
Odg: Prevod teksta "Giving Dignity to Life"
« Odgovor #10 poslato: Decembar 03, 2011, 06:46:12 »

Nema ništa od spavanja. Pišem i drugi deo, o drugom pasusu citata iz mog prethodnog posta:

O DŽUNGLAMA
--------------

Ne znam da li konkretno Bhikkhu ima nešto protiv demokratije ili ono u šta se ona može izopačiti. U svakom slučaju, bio sam začuđen upotrebom reči "impersonal" (suprotno od personal) za demokratiju. Znajući kakvi ljudi mogu biti (recimo, istorijski gledano), teško da bih bilo kome preporučio da živi u državnom uređenju koji je više "personal", ličan, jerbo je bogami bilo svakakvih ličnosti. Hoću da kažem, demokratija je neka vrsta druge životne sfere, socijalne sfere, u kojoj možemo da zaradimo dostojanstvo isto kao i u privatnom životu. I tu je izbor na nama. Radije bih da me neko manipuliše sloganima, nego prisilom, pošto protiv slogana i propagande mogu nešto da preduzmem. No dobro, nije Bhikkhu previše o tome pričao ali čini mi se da i u nastavku ovog odeljka kod Bhikkhua vidim trag neke romantične slike kako je nekada bilo bolje, ljudi živeli skladnije sa prirodom, sa sobom i jedni sa drugima, a da su SADA stvari krenule vrlo loše.

Onda ovo treba reći: to apsolutno nije tačno. Gradovi jesu nova vrsta džungli, prljav je kako koji, opasnosti ima raznih, ali daleko manje od onih sa kojima se čovečanstvo suočavalo U BILO KOM TRENUTKU u prošlosti. U svakom periodu ranije istorije ljudi su često imali ozbiljnih problema sa kojima se danas retko srećemo - tipa evo ide susedno selo da nam svima odseče glave jer njima nije rodilo žito pa su gladni. Možda nije najbolji primer baš za naše podneblje (ahem, crne devetesete), karikiram, ali nadam se da razumete šta hoću da kažem. Politička korupcija je izmišljena prvog dana kada i politika, dakle još u plemensko doba. Bezobzirno udovoljavanje niskim pobudama takođe je nešto što su ljudi masovno radili kad god su imali prilike, svih podlosti i moralnih izopačenosti za koje su ljudi sposobni je uvek bilo globalno gledano. Civilizacije koje su živele u harmoniji su uglavnom to uspevale na vrlo kratke vremenske intervale, ako su bile izolovane od spoljnih uticaja, ili su to obične legende. Ima jedno odlično predavanje na TED-u o tome, zaista vredi svih 20 minuta: http://www.ted.com/talks/steven_pinker_on_the_myth_of_violence.html

Ono što možda čini da nam današnje vreme prividno izgleda kao posebno loše nije posledica nazadovanja, već konfuzije i neodlučnosti koje potiču od velike brzine promene svih nivoa društvenog uređenja. To jest, nauka i tehnologija napreduju, onda tehnologija promeni svet u kome živimo, onda taj novi svet promeni nas na načine koje nije bilo moguće predvideti, onda mi novi i promenjeni dalje stvaramo novu tehnologiju i tako sve brže i brže u krug. Nije isključeno da naši standardi (očekivanja) o kvalitetu života brže rastu nego što ponašanje ljudi može da prati (to pominje Steven Pinker u ovom predavanju).

Svakako se treba preispitivati o tome gde idemo i šta smo ono uopšte hteli, svakako treba praviti neke izbore koji će odslikavati i dalje propagirati osnovne ljudske vrednosti. Ali ne treba imati negativnu sliku tog progresa, treba biti pozitivan. Za mene lično, ja vrlo često zapadnem u iskušenje da budizam pretvorim u lični eskapizam, zgađen svim što se događa po svetu. Onda se setim: kad se Buda prosvetlio, nije bio odmah raspoložen da podučava jer je bio skeptičan da će ljudi razumeti. Nešto mi se ne čini da je bio ubeđen da ljudska vrsta u globalu baš tako čvrsto stoji u duhovnom epicentru kosmosa, ako mogu da napravim tu šalu. Srećom su ga ubedili da ne odustane, a danas, zahvaljujući globalnom osvešćivanju, više ljudi ima intelektualnu i emotivnu sposobnost i životnu priliku da razume njegovo učenje nego ikada ranije. I to od Aljaske do Antarktika.

Eto toliko od mene, nadam se da će još nekom biti od koristi sve ovo pisanije, meni je svakako pomoglo da sredim neka svoja razmišljanja.
Odoh da skuvam jednu pozitivnu jutarnju kafu.

Pozdrav,
Milan
« Poslednja izmena: Decembar 03, 2011, 07:01:14 milan_kenshi »

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4094
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Prevod teksta "Giving Dignity to Life"
« Odgovor #11 poslato: Decembar 03, 2011, 20:47:31 »
Pozdrav Milane, tebe baš inspirisao ovaj esej. Ili je ipak u pitanju nesanica :D
Samo ti piši, ne ustručavaj se. Ko zna na kraju možda i ti sam napišeš jedan esej  o dostojanstvu  :ok

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4094
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Prevod teksta "Giving Dignity to Life"
« Odgovor #12 poslato: Decembar 06, 2011, 20:46:47 »
Nego, kakav je krajnji rezultat?
Jer planiraš da finalno doteraš prevod, pa da ga kačimo na sajt?

milan_kenshi

  • Punopravni član
  • ***
  • Poruke: 114
  • Karma: +56/-0
  • Pol: Muškarac
Odg: Prevod teksta "Giving Dignity to Life"
« Odgovor #13 poslato: Decembar 06, 2011, 21:41:31 »
Pa mogu da prođem još jedanput i napravim neki miks od onoga što si ti napisao i onih delova koje sam samo ja prevodio. Ako je to dovoljno dobro, važi, poslaću uskoro.

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4094
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Prevod teksta "Giving Dignity to Life"
« Odgovor #14 poslato: Decembar 06, 2011, 22:42:53 »
ispeglaj još malo, biće dobro  :ok