Autor Tema: Lekcija br. 5  (Pročitano 2199 puta)

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4093
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Lekcija br. 5
« poslato: Februar 05, 2022, 00:14:00 »
Na ovom linku možete preuzeti prevod lekcije broj pet.
Srećno učenje  :sesir

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4093
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Lekcija br. 5
« Odgovor #1 poslato: Februar 09, 2022, 20:45:06 »
Na današnjem času smo počeli lekciju 5 i uradili prvu vežbu.
Evo kako smo preveli tekst:

1. “Jāneyya nu kho, bho Gotama, asappuriso asappurisaṃ — ‘asappuriso ayaṃ bhavaṃ“ti?

Poštovani Gotama, da li loš čovek može prepoznati lošeg čoveka: ‚Ovo biće je loš čovek‘?

-----------------------
“Aṭṭhānaṃ kho etaṃ, brāhmaṇa, anavakāso yaṃ asappuriso asappurisaṃ jāneyya — ‘asappuriso ayaṃ bhavaṃ”ti.

aṭṭhānaṃ = nemoguće, nema mesta (tome) (a + ṭhānaṃ – videti gramatiku 7)
brāhmaṇa = vokativ
avakāso = mogućnost, prostor; postoji mogućnost

Zaista je to nemoguće, brahmane, ne može biti to da loš čovek može prepoznati lošeg čoveka: ‚Ovo biće je loš čovek‘

-----------------------
“Jāneyya pana, bho gotama, asappuriso sappurisaṃ — ‘sappuriso ayaṃ bhavaṃ”ti?

pana = ali (pana je rečica koja povezuje sadašnju sa prethodnom rečenicom)

Ali, poštovani Gotama, da li loš čovek može prepoznati dobrog čoveka: ‚Ovo biće je dobar čovek‘?

-----------------------
“Etaṃ pi kho, brāhmaṇa, aṭṭhānaṃ anavakāso yaṃ asappuriso sappurisaṃ jāneyya — ‘sappuriso ayaṃ bhavaṃ”ti.

pi = takođe
„To je takođe zaista nemoguće, brahmane, ne može biti to da loš čovek može prepoznati dobrog čoveka: ‚Ovo biće je dobar čovek‘

-----------------------
“Jāneyya nu kho, bho gotama, sappuriso sappurisaṃ — ‘sappuriso ayaṃ bhavaṃ”ti?

Poštovani Gotama, da li dobar čovek može prepoznati dobrog čoveka: ‚Ovo biće je dobar čovek‘?

-----------------------
“Ṭhānaṃ kho etaṃ, brāhmaṇa, vijjati yaṃ sappuriso sappurisaṃ jāneyya — ‘sappuriso ayaṃ bhavaṃ”ti.

Moguće je to, brahmane, može biti to da dobar čovek može prepoznati dobrog čoveka: ‚Ovo biće je dobar čovek‘?

-----------------------
“Jāneyya pana, bho gotama, sappuriso asappurisaṃ — ‘asappuriso ayaṃ bhavaṃ”ti?

Ali, poštovani Gotama, da li dobar čovek može prepoznati lošeg čoveka: ‚Ovo biće je loš čovek‘?

-----------------------
“Etampi kho, brāhmaṇa, ṭhānaṃ vijjati yaṃ sappuriso asappurisaṃ jāneyya — ‘asappuriso ayaṃ bhavaṃ”ti.

Moguće je to, brahmane, može biti to da dobar čovek može prepoznati lošeg čoveka: ‚Ovo biće je loš čovek‘?


 :bye

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4093
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Lekcija br. 5
« Odgovor #2 poslato: Februar 16, 2022, 21:23:26 »
Rešenja vežbi koje smo uradili na današnjem, 13. času Uvoda u pali:

2. Yo hi koci manussesu, gorakkhaṃ upajīvati.
evaṃ Vāseṭṭha jānāhi, ‘kassako‘ so na brāhmaṇo.

koci = bilo ko
upajīvati = živi od, zavisi od (videti gramatiku V.10, str. 73)
gorakkhā = čuvanje krava, uzgoj stoke (go = krava + rakkhā = zaštita, sklonište)
kassako = seljak, poljoprivrednik, ratar

Ko god među ljudima živi od uzgoja krava,
ovako, Vāseṭṭha, znaj, „seljak“ je on, a ne brahman.


-------------------------------
Yo hi koci manussesu, puthusippena jīvati.
evaṃ Vāseṭṭha jānāhi, ‘sippiko‘ so na brāhmaṇo.

puthu = mnogo, razno  +  sippaṃ = zanat, tehničko znanje, veština

Ko god među ljudima živi od mnoštva zanata,
ovako, Vāseṭṭha, znaj, „zanatlija“ je on, a ne brahman.


-------------------------------
Yo hi koci manussesu, vohāraṃ upajīvati.
evaṃ Vāseṭṭha jānāhi, ‘vāṇijo‘ so na brāhmaṇo.

vohāro = trgovina, posao
vāṇijo = trgovac

Ko god među ljudima živi od trgovine,
ovako, Vāseṭṭha, znaj, „trgovac“ je on, a ne brahman.


-------------------------------
Yo hi koci manussesu, parapessena jīvati.
evaṃ Vāseṭṭha jānāhi, ‘pessako‘ so na brāhmaṇo.

parapessa = služenje drugih

Ko god među ljudima živi od služenja drugima,
ovako, Vāseṭṭha, znaj, „sluga“ je on, a ne brahman.


-------------------------------
Yo hi koci manussesu, adinnaṃ upajīvati.
evaṃ Vāseṭṭha jānāhi, ‘coro‘ eso na brāhmaṇo.

coro = lopov, pljačkaš

Ko god među ljudima živi od onoga što mu nije dato (od krađe),
ovako, Vāseṭṭha, znaj, „lopov“ je on, a ne brahman.


-------------------------------
Yo hi koci manussesu, issatthaṃ upajīvati.
evaṃ Vāseṭṭha jānāhi, ‘yodhājīvo‘ na brāhmaṇo.

issatthaṃ = luk, streljaštvo
yodhājīvo = ratnik, vojnik

Ko god među ljudima živi od luka i strele,
ovako, Vāseṭṭha, znaj, „vojnik“ je on, a ne brahman.


-------------------------------
Yo hi koci manussesu, porohiccena jīvati.
evaṃ Vāseṭṭha jānāhi, ‘yājako‘ so na brāhmaṇo.

porohiccaṃ = sveštenička služba
yājako = onaj koji prinosi žrtvu (pri obredu), sveštenik

Ko god među ljudima živi od svešteničke službe,
ovako, Vāseṭṭha, znaj, „sveštenik“ je on, a ne brahman.


-------------------------------
Yo hi koci manussesu, gāmaṃ raṭṭhañca bhuñjati.
evaṃ Vāseṭṭha jānāhi, ‘rājā‘ eso na brāhmaṇo.

raṭṭhaṃ = kraljevstvo, zemlja, oblast vladanja
bhuñjati = jede, služi se (nekim jelom); uživa

Ko god među ljudima u selu i zemlji uživa,
ovako, Vāseṭṭha, znaj, „kralj“ je on, a ne brahman.


-------------------------------
Na cāhaṃ brāhmaṇaṃ brūmi, yonijaṃ mattisambhavaṃ.
bhovādi nāma so hoti, sa ve hoti sakiñcano.
Akiñcanaṃ anādānaṃ, tamahaṃ1 brūmi brāhmaṇaṃ.

brūti = kaže, govori, zove, pokazuje, objašnjava (brūhi =imperativ. kaži!)
yonija = iz materice rođen
mattisambhava = od majke rođen
bhovadi = nominativ jednine od bhovādin = brahman
nāma = upravo, zaista, zasigurno,
ve = zaista, uistinu
sakiñcano = onaj koji ima nešto, ko je pun vezanosti za obične stvari
akiñcano = onaj koji nema ništa, bez imovine; oslobođen od vezanosti za materijalne stvari
anādāno = onaj ko je nevezan

Ja brahmanom ne zovem onoga ko je iz majčine materice rođen,
on zapravo „bho“-govornik jeste, sve dok je vezanosti u njemu.
Onoga ko je bez ičega, nevezan (ili: onaj ko ne grabi), toga ja zovem brahmanom.


-------------------------------
Sabbasaṃyojanaṃ chetvā, yo ve na paritassati.
saṃgātigaṃ visaṃyuttaṃ, taṃ ahaṃ brūmi brāhmaṇaṃ.

saṃyojanaṃ = veza, okov
chetvā = presekavši, razorivši, uklonivši
paritassati = brine, nervira se, muči ga (strah, žudnja)
saṃgātigo = onaj ko je prevazišao vezanost
visaṃyutto = onaj ko je nevezan

Sve veze presekavši, onaj ko zaista ne strepi,
prevazišao vezanosti, oslobođen, toga ja zovem brahmanom.


-------------------------------
3. Appamādena maghavā, devānaṃ seṭṭhataṃ gato.
appamādaṃ pasaṃsanti, pamādo garahito sadā.

maghavā = nominativ jednine od maghavant = Sakka
devānaṃ indo = kralj bogova
seṭṭhatā = izvrsnost; istaknutost; prvenstvo, prevlast
   manopubbaṅgamā dhammā, manoseṭṭhā manomayā (Dhp. 1)
pasaṃsati = hvali
sadā = uvek, zauvek

Pažljivošću Sakka među bogovima postade prvi,
pažljivost se hvali, a nepažnja oduvek kudi.


-------------------------------
Yathāpi ruciraṃ pupphaṃ, vaṇṇavantaṃ agandhakaṃ.
evaṃ subhāsitā vācā, aphalā hoti akubbato.

rucira = privlačno, prijatno
pupphaṃ = cvet //  agandhaka = ono što je bez mirisa
phala = plod

Baš kao divan cvet – šaren, ali bez ikakvog mirisa,
takve su, jalove, i dobre reči onoga ko po njima ne postupa.


-------------------------------
Yathāpi ruciraṃ pupphaṃ, vaṇṇavantaṃ sagandhakaṃ.
evaṃ subhāsitā vācā, saphalā hoti sakubbato.

Baš kao divan cvet – šaren i prekrasnog mirisa,
takve su, plodne, i dobre reči onoga ko po njima postupa.


-------------------------------
dīghā jāgarato ratti, dīghaṃ santassa yojanaṃ.
dīgho bālānaṃ saṃsāro, saddhammaṃ avijānataṃ.

jāgarato = onaj koji je budan
santo = umoran; miran, smiren

Duga je noć budnome, dug je put umornome,
duga je saṃsāra neznalicama, slepima za istinu Budnih.


-------------------------------
Slede stihovi iz čuvene Mahāmaṅgala sutte, čiji prevod je moguće pronaći ovde:

4. Asevanā ca bālānaṃ, paṇḍitānañca sevanā,
pūjā ca pūjaniyyānaṃ, etaṃ maṅgalamuttamaṃ.

Ne družiti se za budalama, već biti u društvu mudrih,
poštovati one koji su toga dostojni: to je najveći blagoslov.


-------------------------------
Bāhusaccañca sippañca, vinayo ca susikkhito,
subhāsitā ca yā vācā, etaṃ maṅgalamuttamaṃ.

bāhusaccaṃ = učenost, veliko znanje (abstraktna imenica od bahu + suta = mnogo + čuto)
sippaṃ = zanat, tehničko znanje, veština  //  vinayo = pravila, disciplina
susikkhita = dobro uvežban   //   subhāsita = dobro izrečeno   //   vācā = reč, govor

Mnogo znanja i veština, biti disciplinovan i dobro uvežban,
pažljivo odmeravati svoje reči: to je najveći blagoslov.


-------------------------------
Dānañca dhammacariyā ca, ñātakānañca saṅgaho,
anavajjāni kammāni, etaṃ maṅgalamuttamaṃ.

dānaṃ = davanje, dobročinstvo, milosrđe; dar
dhammacariyā = življenje u vrlini, u istini
ñātako = rođak, srodnik
saṃgaho = pomoć, zaštita, blagonaklonost (prema nekome)
anavajja = što nije za kritiku; dobro

Davati, u skladu sa istinom živeti, srodnike svoje pomagati,
samo ono što je ispravno činiti: to je najveći blagoslov


Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4093
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Lekcija br. 5
« Odgovor #3 poslato: Februar 25, 2022, 18:02:33 »
Vežbe sa rešenjima, koje smo uradili na 14. času:


Āratī viratī pāpā, majjapānā ca saṃyamo,
appamādo ca dhammesu, etaṃ maṅgalamuttamaṃ.
ārati = uzdržljivost, uzdržavanje, ostavljanje  //  virati = potpuno uzdržavanje; odustajanje
majjaṃ = alkoholno piće + pānaṃ = piće, pijenje
saṃyamo = kontrola, obuzdanost

Umeren biti, od lošeg se okrenuti, sve što nam razum muti izbegavati,
na dobro u sebi pomno paziti: to je najveći blagoslov.


----------------------
Gāravo ca nivāto ca, santuṭṭhi ca kataññutā,
kālena dhammassavanaṃ, etaṃ maṅgalamuttamaṃ.

gāravo = poštovanje // nivāto = skromnost, nenametljivost, blagost
santuṭṭhi = zadovoljenost   //   kataññutā = zahvalnost
kālena = na vreme, u pravi čas  //  savana = slušanje

Poštovanja pokazivati, skroman biti, zadovoljan i zahvalan postati,
u pravom času Dhammu čuti: to je najveći blagoslov.


----------------------
Khantī ca sovacassatā, samaṇānañca dassanaṃ,
kālena dhammasākacchā, etaṃ maṅgalamuttamaṃ.

khanti = strpljenje, trpeljivost
sovacassatā = prijemčiv za savet, neko koga je lako posavetovati
dassana = prizor; viđenje  //  sākacchā = razgovor, diskusija

Strpljiv i lak za pouku biti, sa asketama vreme provoditi,
u pravo vreme o Dhammi razgovarati: to je najveći blagoslov.


----------------------
DODATNE VEŽBE V

1. Chahi, bhikkhave, dhammehi samannāgato bhikkhu āhuneyyo hoti pāhuneyyo dakkhiṇeyyo añjalikaraṇīyo anuttaraṃ puññakkhettaṃ lokassa.
chahi = instrumental/ablativ od cha = šest
āhuneyya = vredno darova (ponuda)
pāhuṇeyya = vredan gostoprimstva
dakkhiṇeyya = vredan darova
añjalikaraṇiya = vredno poštovanja
puñña + kkhettaṃ = polje zasluga

Monasi, monah koji poseduje šest kvaliteta vredan je ponuda, vredan je gostoprimstva, vredan je darova i vredan je poštovanja, (on je) nenadmašno polje zasluga u ovome svetu.


Katamehi chahi?
Kojih šest?

Idha, bhikkhave, bhikkhu cakkhunā rūpaṃ disvā neva sumano hoti na dummano, upekkhako viharati sato sampajāno.
sumana = radostan, srećan // dummana = nesrećan, malodušan
upekkhaka = spokojan, nezainteresovan; //  sata = svestan, sabran, pažljiv
sampajāna = promišljen, pažljiv, oprezan

Tako, monasi, monah kada okom vidi oblik, nije srećan, nije nesrećan, već živi spokojan, svestan, promišljen.

Sotena saddaṃ sutvā… pe…
Ghānena gandhaṃ ghāyitvā… pe…
Jivhāya raṃ sāyitvā… pe…
Kāyena phoṭṭhabbaṃ phusitvā… pe…
Manasā dhammaṃ viññā neva sumano hoti na dummano, upekkhako viharati sato sampajāno.

Kada uhom čuje zvuk…
Kada nosom omiriše miris…
Kada jezikom oseti ukus…
Kada telom oseti dodir…
Kada umom sazna misao, nije srećan, nije nesrećan, već živi spokojan, svestan, promišljen.


Imehi kho, bhikkhave, chahi dhammehi samannāgato bhikkhu āhuneyyo hoti pāhuneyyo dakkhiṇeyyo añjalikaraṇīyo anuttaraṃ puññakkhettaṃ lokassā”ti.

Monasi, monah koji poseduje ovih šest kvaliteta vredan je ponuda, vredan je gostoprimstva, vredan je darova i vredan je poštovanja, (on je) nenadmašno polje zasluga u ovome svetu.

----------------------
2. [Ovde asketa Sīvaka pita Budu na koji način je Dhamma neposredno vidljiva i Buda mu odgovara (AN 6:47).] 

Tena hi, Sīvaka, taṃ + eva + ettha paṭipucchāmi. Yathā te khameyya tathā naṃ byākareyyāsi.
tena hi = ako je tako, u tom slučaju [tena = instrum. od so, taṃ, sā (on, ono, ona)]
khamati = odgovara, izgleda prikladno
byākaroti = objašnjava, odgovara, osvetljava

Ako je tako, Sīvaka, ovo te sada pitam kao odgovor. Onako kako bi ti se učinilo (da je ispravno), tako bi trebalo da odgovoriš.

Taṃ kiṃ maññasi, Sīvaka, santaṃ vā ajjhattaṃ lobhaṃ ‘atthi me ajjhattaṃ lobho’ti pajānāsi, asantaṃ vā ajjhattaṃ lobhaṃ ‘natthi me ajjhattaṃ lobho’ti pajānāsī”ti?
santa = postojeći (particip prezenta od atthi)
ajjhattaṃ = unutra, interno, u sebi, subjektivno  // pajānāti = razume
Šta misliš, Sīvaka, kada u tebi postoji pohlepa, razumeš li (ovako): „U meni postoji poglepa“, a kada u tebi ne postoji pohlepa, razumeš li (ovako): „U meni ne postoji poglepa“?

“Evaṃ, bhante”.
„Da, gospodine.

“Yaṃ kho tvaṃ, Sīvaka, santaṃ vā ajjhattaṃ lobhaṃ ‘atthi me ajjhattaṃ lobho’ti pajānāsi, asantaṃ vā ajjhattaṃ lobhaṃ ‘natthi me ajjhattaṃ lobho’ti pajānāsi — evampi kho, Sīvaka, sandiṭṭhiko dhammo hoti… 
Sīvaka, kada u tebi postoji pohlepa, ti razumeš (ovako): „U meni postoji poglepa“, a kada u tebi ne postoji pohlepa, ti razumeš (ovako): „U meni ne postoji poglepa“ – na taj način je Dhamma neposredno vidljiva...

“Taṃ kiṃ maññasi, Sīvaka, santaṃ vā ajjhattaṃ dosaṃ... pe...
Šta misliš, Sīvaka, kada u tebi postoji pohlepa...
santaṃ vā ajjhattaṃ mohaṃ... pe...
kada u tebi postoji obmanutost...
santaṃ vā ajjhattaṃ lobhadhammaṃ... pe...
kada u tebi postoji nešto u čijoj osnovi (prirodi) je pohlepa...
santaṃ vā ajjhattaṃ dosadhammaṃ... pe...
kada u tebi postoji nešto u čijoj osnovi (prirodi) je mržnja...
santaṃ vā ajjhattaṃ mohadhammaṃ ‘atthi me ajjhattaṃ mohadhammo’ti pajānāsi, asantaṃ vā ajjhattaṃ mohadhammaṃ ‘natthi me ajjhattaṃ mohadhammo’ti pajānāsī”ti?
kada u tebi postoji nešto u čijoj osnovi (prirodi) je obmanutost, razumeš li (ovako): „U meni postoji nešto u čijoj osnovi (prirodi) je obmanutost“, a kada u tebi ne postoji nešto u čijoj osnovi (prirodi) je obmanutost, razumeš li (ovako): „U meni ne postoji nešto u čijoj osnovi (prirodi) je obmanutost“?

“Evaṃ, bhante”.
„Da, gospodine“.

“Yaṃ kho tvaṃ, sīvaka, santaṃ vā ajjhattaṃ mohadhammaṃ ‘atthi me ajjhattaṃ mohadhammo’ti pajānāsi, asantaṃ vā ajjhattaṃ mohadhammaṃ ‘n‘atthi me ajjhattaṃ mohadhammo’ti pajānāsi — evaṃ kho, Sīvaka, sandiṭṭhiko dhammo hoti.

„Kada, Sīvaka, u tebi postoji nešto u čijoj osnovi (prirodi) je obmanutost, ti razumeš (ovako): „U meni postoji nešto u čijoj osnovi (prirodi) je obmanutost“, a kada u tebi ne postoji nešto u čijoj osnovi (prirodi) je obmanutost, ti razumeš (ovako): „U meni ne postoji nešto u čijoj osnovi (prirodi) je obmanutost“ – na taj način je Dhamma neposredno vidljiva...

“Abhikkantaṃ, bhante, abhikkantaṃ, bhante... upāsakaṃ maṃ, bhante, bhagavā dhāretu ajjatagge pāṇupetaṃ saraṇaṃ gataṅ”ti.

abhikkantaṃ = izvanredno, čudesno
dhāreti = seća se, drži u pamćenju
ajjatagge = od danas nadalje (= ajjato + agge)
pāṇupetaṃ = za ceo život

Izvanredno, gospodine, izvanredno, gospodine… neka me Blaženi smatra za svog nezaređenog sledbenika, koji ga je od danas pa do kraja života uzeo za (svoje) utočište.

 :sesir

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4093
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Lekcija br. 5
« Odgovor #4 poslato: Mart 09, 2022, 20:44:08 »
Evo poslednje dve od Dodatnih vežbi, koje smo uradili na današnjem času, i time završavamo lekciju broj 5.
Živeli mi!  :kez2:


3. Rājā āha: “Bhante Nāgasena, yo jānanto pāpakammaṃ karoti, yo ajānanto pāpakammaṃ karoti, kassa bahutaraṃ apuññan”ti?
āha = reče  //  jānanto = znajući  //  kassa = kome  (ka = ko)

Kralj ovako reče: “Poštovani Nagaseno, između onoga ko znajući učini loše delo i onoga ko ne znajući učini loše delo, ko sebi čini veću štetu?”  (u smislu loših zasluga)

Thero āha: “Yo kho, mahārāja, ajānanto pāpakammaṃ karoti, tassa bahutaraṃ apuññan”ti.
Starac reče: “Veliki kralju, onaj ko ne znajući učini loše delo, taj sebi čini veću štetu.”

“Tena hi, bhante Nāgasena, yo amhākaṃ rājaputto vā rājamahāmatto vā ajānanto pāpakammaṃ karoti, taṃ mayaṃ diguṇaṃ daṇḍemā”ti?
rājaputto = princ (kraljevo dete/sin) //  mahāmatto = glavni kraljev savetnik
mayaṃ = mi → amhākaṃ  //   diguṇaṃ = dvostruko, dvaput  //  daṇḍeti = kažnjava

“Poštovani Nagaseno, u tom slučaju, treba li duplo da kaznim onog od mojih prinčeva ili savetnika koji ne znajući učini loše delo?”

“Taṃ kiṃ maññasi, mahārāja, tattaṃ ayoguḷaṃ ādittaṃ sampajjalitaṃ sajotibhūtaṃ eko jānanto gaṇheyya, eko ajānanto gaṇheyya, katamo balakataraṃ ḍayheyyā”ti.

tatta = vreo, ugrejan  //   ayoguḷo = gvozdena kugla  //   āditta = goreći, ono što gori
sampajjalita = u plamenu  //  sajotibhūta = usijano  // gaṇhāti = uzima, dohvati
balikataraṃ = više, veće  //  ḍayhati = sagoreva, prži se

“Šta misliš, veliki kralju, ako bi vrelu gvozdenu kuglu, u plamenu, užarenu, usijanu, neko dohvatio znajući, a drugi ne znajući, ko bi se više ispekao?”

“Yo kho, bhante, ajānanto gaṇheyya, so balavataraṃ ḍayheyyā”ti.
“Poštovani gospodine, onaj ko bi je zgrabio ne znajući bi se više ispekao.”

“Evameva kho, mahārāja, yo ajānanto pāpakammaṃ karoti, tassa bahutaraṃ apuññan”ti.
“Na isti način, veliki kralju, onaj ko ne znajući učini loše delo, taj sebi čini veću štetu.”

“Kallosi, bhante Nāgasenā”ti.
“Mudro zboriš, poštovani Nagaseno.”

---------------------------------
4. “Taṃ kiṃ maññasi, bhikkhave, rūpaṃ niccaṃ vā aniccaṃ vā”ti?
“Monasi, šta mislite, je li oblik trajan ili prolazan?”

“Aniccaṃ, bhante”.
“Prolazan, poštovani gospodine.”

“Yaṃ panāniccaṃ dukkhaṃ vā taṃ sukhaṃ vā”ti?
“A to što je prolazno, je li to bolno ili prijatno?”

“Dukkhaṃ, bhante”.
„Bolno, gospodine.“

“Yaṃ panāniccaṃ dukkhaṃ vipariṇāmadhammaṃ, kallannu1 taṃ samanupassituṃ — ‘etaṃ mama, eso + ahamasmi, eso me attā’”ti?
(X) dhamma = po svojoj prirodi je X

“A to što je bolno, promenljive prirode, je li mudro na to gledati (ovako): ‘Ovo je moje, to sam ja, to je moje sopstvo?‘“

“No hetaṃ, bhante”.
“Zaista nije, poštovani gospodine.”

“Vedanā… pe… saññā… pe… saṃkhārā… pe… viññāṇaṃ niccaṃ vā aniccaṃ vā”ti?
“Je li osećaj... opažaj... mentalni obrasci... svest trajna ili prolazna?”

“Aniccaṃ, bhante”.
“Prolazan, poštovani gospodine.”

“Yaṃ panāniccaṃ dukkhaṃ vā taṃ sukhaṃ vā”ti?
“A to što je prolazno, je li to bolno ili prijatno?”

“Dukkhaṃ, bhante”.
„Bolno, gospodine.“

“Yaṃ panāniccaṃ dukkhaṃ vipariṇāmadhammaṃ, kallaṃ nu taṃ samanupassituṃ — ‘etaṃ mama, esohamasmi, eso me attā’”ti?
“A to što je bolno, promenljive prirode, je li mudro na to gledati (ovako): ‘To je moje, to sam ja, to je moje sopstvo?‘“

“No hetaṃ, bhante”.
“Zaista ne, poštovani gospodine.”