Autor Tema: Lekcija br. 9  (Pročitano 1815 puta)

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4093
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Lekcija br. 9
« poslato: Maj 26, 2022, 16:52:34 »
Prevod nove lekcije, broj 9 iz naše knjige, možete preuzeti sa ovog linka.
Uživajte u novom znanju!  :sesir

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4093
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Lekcija br. 9
« Odgovor #1 poslato: Jun 15, 2022, 22:01:21 »
Ovo su rešenja uvodnih vežbi u lekciji 9:


1. Ekaṃ samayaṃ Bhagavā Bhoganagare viharati Ānandacetiye. Tatra kho Bhagavā bhikkhū āmantesi (aorist): “Bhikkhavo”ti.

cetiya (od cināti: gomilati, akumulirati i cināpeti = graditi) = spomenik, pagoda, svetilište. Bhoga (posed, bogatstvo) + nagara (grad)

Jednom je Blaženi živeo kraj Bhoganagare, kod Ānanda svetilišta.

“Bhadante”ti te bhikkhū Bhagavato paccassosuṃ.
paccassosuṃ = 3. lice množine perfekta od paṭissuṇāti = saglasi se (videti gramatiku uz ovu lekciju, stavka 2.3)

„Da, poštovani”, saglasiše se (odgovoriše) monasi.

Bhagavā etadavoca: “Cattārome, bhikkhave, mahāpadese desessāmi (fut.), taṃ suṇātha, sādhukaṃ manasi (loc.) karotha; bhāsissāmī”ti.

apadeso = razlog, uzrok, argument, tvrdnja (B. Bodhi: „four great references“, „the four provenances of a teaching“; M. Walshe: „four criteria“)  /  sādhukaṃ = dobro (prilog)

A Blaženi ovako reče: „Monasi, podučiću vas ova četiri velika izvora učenja. Saslušajte to i dobro zapamtite, a ja ću govoriti.”

“Evaṃ, bhante”ti kho te bhikkhū Bhagavato paccassosuṃ.
„Da, poštovani”, saglasiše se (odgovoriše) monasi.

Bhagavā etadavoca:
A Blaženi ovako reče:

“Katame, bhikkhave, cattāro mahāpadesā?
„Koja su, monasi, četiri velika izvora učenja?

Idha, bhikkhave, bhikkhu evaṃ vadeyya: ‘Sammukhā m‘etaṃ, āvuso, bhagavato (gen.) sutaṃ (nom. sr. rod) sammukhā paṭiggahitaṃ – ayaṃ dhammo, ayaṃ vinayo, idaṃ satthusāsanan’ti.

sammukha = licem u lice, u prisustvu (nekoga)  /  suta (past part.) = čuto  / paṭiggahita = particip prošli od paṭigaṇhāti = prima, prihvata  /  satthusāsana = satthu (gen.) = učiteljevo, od učetelja + sāsana = poruka, učenje, nauk

Tako, monasi, neki monah bi mogao reći: ’Prijatelju, lično od Blaženog ovako sam čuo, ovako naučio – ovo je učenje, ovo su pravila, ovo je učiteljev nauk’.


Tassa (gen.), bhikkhave, bhikkhuno (gen.) bhāsitaṃ  n‘eva abhinanditabbaṃ  nappaṭikkositabbaṃ.

bhāsitaṃ (past. part. pretvoren u imenicu) = rečeno, iskaz, reči  /  n‘eva… na = kad imamo dve negacije, prva je n‘eva, a druga samo na  /  abhinandati = raduje se, odobrava, ushićuje  /  paṭikkosati = okrivljuje, odbacuje abhinanditabba (pasivni particip budući, gram. VII.2, str. 101) – označava poželjnost, na primer „trebalo bi učiniti“ ili „vredelo bi učiniti“.

Reči tog monaha ne bi trebalo ni prihvatiti, ni odbaciti.
 
Anabhinanditvā ( absol.) appaṭikkositvā tāni padabyañjanāni (sr. rod, množ. nom/akuz) sādhukaṃ uggahetvā sutte otāretabbāni, vinaye sandassetabbāni.

tāni = nom. i akuz. srednji rod od taṃ, tad = to  / padaṃ = reč (sem „mesto“, „stopa“ itd.; dato u lekciji IV)  /  byañjanaṃ = slog, konsonant, znak, oznaka  /  sādhukaṃ = dobro (prilog)  /  uggaheti = uči  /  otāreti = navodi, primorava da siđe, spušta (u sansk: avatara = silazak, ulazak, pa tako avatar = osoba u koju je ušlo božanstvo. U paliju ava → o + tarati = preći → otarati = silazi, ulazi u (nešto)  /  sandasseti = poredi sa, pokazuje (naspram nečeg)

Pošto ih nije prihvatio, niti odbacio, i pošto je te reči i izraze dobro naučio, u sutte treba da ih unese (tj. treba da pokuša da ih pronađe u suttama – za koje je već potvrđeno da sadrže Budine reči) i uporedi sa pravilima (vinaya).

Tāni ce sutte otāriyamānāni vinaye sandassiyamānāni na c‘eva sutte otaranti na vinaye sandissanti, niṭṭhamettha1 gantabbaṃ: ‘Addhā, idaṃ na eva tassa bhagavato vacanaṃ arahato (gen.) sammāsambuddhassa…’ Iti h‘etaṃ, bhikkhave, chaḍḍeyyātha.

c‘eva → ce = ako + eva = naglasak  /  niṭṭhaṃ gacchati = zaključuje, dolazi do zaključka  /  addhā = zaista, zasigurno  /  chaḍḍheti = odbacuje, odustaje od → chaḍḍeyyātha = optativ kao blagi imperativ /  iti = tako

Tražeći ih u suttama i poredeći ih sa pravilima, i ako se oni (reči i izrazi) zaista ne nalaze u sutti i nisu u skladu sa pravilima, treba da zaključi: ’Ovo sigurno nisu reči Blaženoga, plemenitoga, potpuno probuđenoga...‘ Tako, monasi, treba da ih odbacite.

   “Idha pana, bhikkhave, bhikkhu evaṃ vadeyya: ‘sammukhā m‘etaṃ, āvuso, bhagavato sutaṃ sammukhā paṭiggahitaṃ – ayaṃ dhammo, ayaṃ vinayo, idaṃ satthusāsanan’ti.

pana = međutim, nasuprot tome  /

Ako bi, međutim, monah ovako rekao: ’Prijatelju, lično od Blaženog ovako sam čuo, ovako naučio – ovo je učenje, ovo su pravila, ovo je učiteljev nauk’.

Tassa, bhikkhave, bhikkhuno bhāsitaṃ n‘eva abhinanditabbaṃ nappaṭikkositabbaṃ.
Reči tog monaha ne bi trebalo ni prihvatiti, ni odbaciti.

Anabhinanditvā appaṭikkositvā tāni padabyañjanāni sādhukaṃ uggahetvā sutte otāretabbāni, vinaye sandassetabbāni.
Pošto ih nije prihvatio, niti odbacio, i pošto je te reči i izraze dobro naučio, u suttama treba da ih potraži i uporedi sa pravilima.

Tāni ce sutte otāriyamānāni vinaye sandassiyamānāni sutte c‘eva otaranti vinaye ca sandissanti, niṭṭhamettha gantabbaṃ: ‘Addhā, idaṃ tassa bhagavato vacanaṃ arahato sammāsambuddhassa…’ iti. Idaṃ, bhikkhave, paṭhamaṃ mahāpadesaṃ dhāreyyātha.

Tražeći ih u suttama i poredeći ih sa pravilima, i ako se oni (reči i izrazi) zaista nalaze u sutti i nisu u skladu sa pravilima, treba da zaključi: ’Ovo sigurno jesu reči Blaženoga, plemenitoga, potpuno probuđenoga...‘ Tada, monasi, taj prvi veliki izvor učenja treba da zapamtite.

2. izvor: sangha
3. nekoliko monaha
4. od jednog monaha

------------------------
2. Ahaṃ kho, bhikkhave, ekāsanabhojanaṃ bhuñjāmi.

ekāsanabhojanaṃ = uzimanje čvrste hrane samo jednom na dan (pridevski akuzativ)
bukvalno: eka = jedno + āsana = sedenje + bhojana = obrok

Monasi, ja jedem jednom na dan.

Ekāsanabhojanaṃ kho ahaṃ, bhikkhave, bhuñjamāno appābādhatañca sañjānāmi appātaṅkatañca lahuṭṭhānañca balañca phāsuvihārañca.

bhuñjamāno (prez. part.) od bhuñjati = jede  /  appābādhatā = dobro zdravlje  ←  appa = malo + ābādha = bolest + -ta (obično je tā) kao nastavak za formiranje apstrakne imenice  /  sañjānāti = zna, razabire, svestan je (nečega)  /  appātaṃkatā = sloboda od bolesti, zdravlje ← ātanka = bolest  /  lahuṭṭhānaṃ (lahu = lako + ṭhāna = stanje) = lakoća tela, telesna snaga, dobro zdravlje  /  phāsuvihāro (phāsu = lakoća, udobnost + viharati = živeti) = uteha, lakoća

Monasi, jedući jednom na dan, ja opažam (doživljavam) malo bolesti, malo boljki, lakoću, snagu i udoban život.

Etha tumhepi, bhikkhave, ekāsanabhojanaṃ bhuñjatha.
etha = hajde! (eti = ići)

Hajdete, monasi, i vi jedite jednom na dan.

Ekāsanabhojanaṃ kho, bhikkhave, tumhepi bhuñjamānā appābādhatañca sañjānissatha appātaṅkatañca lahuṭṭhānañca balañca phāsuvihārañcāti.

Monasi, jedući jednom na dan, i vi ćete doživljavati malo bolesti, malo boljki, lakoću, snagu i udoban život.

------------------------
3. Pāpaṃ ce puriso kayirā (-ya optativ) – na taṃ kayirā punappunaṃ,
na tamhi (lok.) chandaṃ kayirātha2 – dukkho pāpassa uccayo. (Dhp 117)

pāpa = loše delo  /  ce = ako  /   kayirā (opt. VII.1) = treba da uradi /   punappunaṃ = opet i opet
tamhi (lok.) = u tome  /  chando = želja, namera
na tamhi chandaṃ kayirātha = dosl. neka u tome želju ne stvara  /  uccayo = gomilanje, akumulacija

Ako bi čovek učinio nešto loše, neka to ne ponavlja,
neka u tome ne uživa. Bolno je gomilanje zlodela.


Puññaṃ ce puriso kayirā – kayirāth‘etaṃ punappunaṃ.
tamhi chandaṃ kayirātha – sukho puññassa uccayo. (Dhp 118)

Ako čovek učini nešto dobro, neka to ponavlja,
neka u tome uživa. Srećno je gomilanje dobročinstava.


Pāpopi3 passati bhadraṃ, yāva pāpaṃ na paccati,
yadā ca paccati pāpaṃ, atha pāpo pāpāni passati. (Dhp 119)

pāpo = rđav čovek  (pāpa / pāpaka – pridev: rđav; +  pāpa = imenica: rđavo, loše delo – imali smo u prvoj strofi vežbe 3)  /  api = čak  /  yāva = sve dok  /  bhadraṃ = dobro  /  paccati = dozreva; biti kuvan (pasiv od pacati = kuvati)  /   

Možda ga vidi i kao dobro, sve dok zlodelo ne donese plod,
ali kad donese plod, tada zlotvor prepozna zlodelo.


Bhadropi passati pāpaṃ, yāva bhadraṃ na paccati,
yadā ca paccati bhadraṃ, atha bhadro bhadrāni passati. (Dhp 120)
bhadro = dobar čovek

Dobar čovek vidi kao zlo, sve dok dobročinstvo ne donese plod,
ali kad donese plod, tada dobročinitelj prepozna dobročinstvo.


Pāṇimhi (lok.) ce vaṇo nāssa, hareyya pāṇinā visaṃ,
nābbaṇaṃ4 visamanveti, natthi pāpaṃ akubbato. (Dhp 124)

pāṇi(ṃ) = ruka  /  vaṇo = rana  /  assa (opt. od atthi = jeste, postoji) = bio bi  /  visaṃ = otrov  /  anveti = ulazi, sledi  /  akubbant = onaj koji ne čini  /  harati = nositi

Ako na dlanu rane nema, možeš na njemu i otrov nositi;
otrov ne škodi onome bez rane. Nema zla za onoga ko ga ne čini.


Gabbhameke uppajjanti, nirayaṃ pāpakammino,
saggaṃ sugatino yanti, parinibbanti anāsavā. (Dhp 126)

gabbho = materica  /  kammin = činitelj, onaj koji deluje, čini  /  sugatīn = pravednik  /  yāti = ide, nastavlja  /  parinibhāti = umire, ali se ne preporađa; oslobađa se (rođenja)  /  āsavo = izlučevina; otrov; vezivanje (tehnički naziv za određene ideje koje opsedaju i truju um)

U materici se jedni rađaju, a zločinci u paklu;
na nebo dobročinitelji idu, a pročišćeni potpuno oslobađaju.

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4093
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Lekcija br. 9
« Odgovor #2 poslato: Jul 08, 2022, 23:14:07 »
Lekcija 9: ZAVRŠNE VEŽBE


1. Evaṃ me sutaṃ. Ekaṃ samayaṃ bhagavā Rājagahe viharati Veḷuvane Kalandakanivāpe.

veḷu = bambus + vana = šuma

Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Rājagahe, u Bambusovom gaju, na mestu gde se hrane veverice.


---------------
Tena kho pana samayena Sigālako gahapatiputto kālass‘eva uṭṭhāya Rājagahā nikkhamitvā allavattho allakeso pañjaliko puthudisā namassati:

kālo = vreme, jutro  →  kālassa eva = u rano jutro  /  uṭṭhāya = ustavši (-ya gerund od uṭṭhahati, IV.3.12, str. 52)  /   nikkhamati = izraziti; započeti putovanje /  alla = vlažan  +  vatthaṃ = odeća  /  kesa = kosa  /  pañjalika = sklopljenih ruku   /  puthu = posebno, individualno, različito  +  disā = smer, strana sveta  /  namassati = pozdravlja, iskazuje poštovanje, klanja se

A tom prilikom je Sigāla, domaćinski sin, ustavši rano, izašao iz Rāđagahe, vlažne odeće i kose, i sa sklopljenim rukama klanjao se različitim stranama sveta –


----------------
puratthimaṃ disaṃ dakkhiṇaṃ disaṃ pacchimaṃ disaṃ uttaraṃ disaṃ heṭṭhimaṃ disaṃ uparimaṃ disaṃ.

puratthima = istočno (prilog za mesto)  /  dakkhiṇa = južno  /   pacchima = zapadno  /  uttara = severno  /  heṭṭhima = niži, najniži, nadir  /  uparima = najviši, zenit

istoku, jugu, zapadu, severu, nadiru i zenitu.


-----------------
Atha kho Bhagavā pubbaṇhasamayaṃ nivāsetvā pattacīvaramādāya rājagahaṃ piṇḍāya pāvisi.
nivāseti = oblači se  / pavisati = ući  /  piṇḍa = zalogaj, komad hrane; isprošena hrana  (piṇḍa + pāta =ubacivati) /

Onda Blaženi ujutro, pošto se obukao i uzeo prosjačku zdelu i ogrtač, krenu za Rāđagahu da prosi hranu.


------------------
Addasā kho bhagavā Sigālakaṃ gahapatiputtaṃ kālasseva vuṭṭhāya rājagahā nikkhamitvā allavatthaṃ allakesaṃ pañjalikaṃ puthudisā namassantaṃ: puratthimaṃ disaṃ dakkhiṇaṃ disaṃ pacchimaṃ disaṃ uttaraṃ disaṃ heṭṭhimaṃ disaṃ uparimaṃ disaṃ.

I vide Blaženi Sigālu, domaćinskog sina, kako je, ustavši rano, izašao iz Rāđagahe, vlažne odeće i kose, i sa sklopljenim rukama klanjao se različitim stranama sveta – istoku, jugu, zapadu, severu, nadiru i zenitu.

-----------------
Disvā Sigālakaṃ gahapatiputtaṃ etadavoca: “Kiṃ nu kho tvaṃ, gahapatiputta, kālasseva uṭṭhāya Rājagahā nikkhamitvā allavattho allakeso pañjaliko puthudisā namassasi: puratthimaṃ disaṃ dakkhiṇaṃ disaṃ pacchimaṃ disaṃ uttaraṃ disaṃ heṭṭhimaṃ disaṃ uparimaṃ disan”ti?

Pošto ga je video, on ovako reče Sigāli, domaćinskom sinu: „Zašto si ti, domaćinski sine, ustavši rano, izašao iz Rāđagahe, vlažne odeće i kose, i sa sklopljenim rukama klanjaš se različitim stranama sveta – istoku, jugu, zapadu, severu, nadiru i zenitu?“

---------------
“Pitā maṃ, bhante, kālaṃ karonto evaṃ avaca: ‘Disā, tāta, namasseyyāsī’ti.

tāta = dragi, čedo (termin za obraćanje nekome ko nam je drag, bez obzira na godine; obično u vokativu kao tāta  /

„Poštovani gospodine, otac mi je na samrti ovako rekao: ’Dragi sine, bilo bi dobro da poštuješ strane sveta.'


------------------
So kho ahaṃ, bhante, pituvacanaṃ sakkaronto garuṃ karonto mānento pūjento kālasseva uṭṭhāya Rājagahā nikkhamitvā allavattho allakeso pañjaliko puthudisā namassāmi: puratthimaṃ disaṃ… pe... uparimaṃ disan”ti.

sakkaroti = poštuje (particip prezenta od sakkaronta)  /   garukaroti = poštuje  /  māneti = poštuje, slavi

I tako, gospodine, poštujući očevu reč, uvažavajući je, ceneći je i pridržavajući je se,  ustavši rano, izađem iz Rāđagahe, vlažne odeće i kose, i sa sklopljenim rukama klanjam se različitim stranama sveta – istoku… i zenitu?“

-----------------
“Na kho, gahapatiputta, ariyassa vinaye evaṃ chaddisā namassitabbā”ti.

ariyassa vinaye = prema principima ponašanja koje podučavaju plemeniti; obično se ovo odnosi na način življenja plemenitih (upor. vinayo u uvodnim vežbama za ovu lekciju)
namassitabbā = treba se klanjati  (futur pasivni particip od namassati (videti gramatiku VII.2, str 100 – šta treba učiniti, šta se može učiniti)

„Domaćinski sine, prema pravilima ponašanja plemenitih, zaista ne bi trebalo tako iskazivati poštovanje prema šest strana sveta.”

-----------------
“Yathā kathaṃ pana, bhante, ariyassa vinaye chaddisā namassitabbā?
„A kako bi, gospodine, prema pravilima plemenitih, trebalo iskazivati poštovanje prema šest strana sveta.”

----------------
Sādhu me, bhante, Bhagavā tathā dhammaṃ desetu, yathā ariyassa vinaye chaddisā namassitabbā”ti.
„Dobro bi bilo ako bi me Blaženi podučio Dhammi, tome kako bi prema pravilima plemenitih trebalo iskazivati poštovanje prema šest strana sveta.”

----------------
“Tena hi, gahapatiputta, suṇohi sādhukaṃ manasikarohi bhāsissāmī”ti.
sādhukaṃ = dobro, pomno (prilog)

„U tom slučaju, domaćinski sine, slušaj i dobro zapamti, a ja ću govoriti.”

----------------
“Evaṃ, bhante”ti kho sigālo gahapatiputto Bhagavato paccassosi.
„Da, poštovani”, saglasi se Sigāla, domačinski sin, sa Blaženim.

----------------
Bhagavā etadavoca: “Yato kho, gahapatiputta, ariyasāvakassa cattāro kammakilesā pahīnā honti,

yato = otuda, zato što  /   kammakileso = loša dela, pokvarenost u postupcima 
pahīna = napušten, odbačen, eliminisan (particip prošli od pajahati)  /



catūhi ca ṭhānehi pāpakammaṃ na karoti, cha ca bhogānaṃ apāyamukhāni na sevati, so evaṃ cuddasa pāpakāpagato, chaddisā paṭicchādī,

ṭhānaṃ = činjenica, princip, stajalište, gledište; zaključak  /  apāyamukhaṃ = uzrok propasti
sevati = služi, praktikuje, preuzima na sebe  /   cuddasa = četrnaest  /  pāpaka = loše, rđavo (u složenicama) + apagato = past. part od apagacchati = otići od nečega, napustiti, okrenuti se od nečega  /   paṭicchādin = pokrivanje, umotavanje

ubhaya lokavijayāya paṭipanno hoti.

Tassa ayaṁ c‘eva loko āraddho hoti paro ca loko.

So kāyassa bhedā paraṃ maraṇā sugatiṃ saggaṃ lokaṃ upapajjati.

vijayo = pobeta, trijumf  / ubho = oboje /  paṭipanna = (part. prošli od paṭipajjati) onaj koji vežba (put oslobođenja), onaj ko je stupio na put, koji sledi metod


A Blaženi ovako reče: „Zato što su kod plemenitog učenika četiri nečistoće u delovanju eliminisane, zato što ne čini nedela (vođen) sa četiri gledišta i zato što ne praktikuje šest uzroka propadanja imetka, on se tako okrenuo od 14 rđavih stvari i šest strana sveta je pokrio, on tako ide putem ka pobedi u oba sveta.

Tako je on učvršćen u ovom svetu i u drugom svetu. Posle sloma tela, posle smrti, on se preporađa na dobrom odredištu, u nebeskom svetu.




2. Atha kho, bhikkhave, Vipassissa Bhagavato arahato sammāsambuddhassa (gen/dat.) etadahosi:

etad = ovo (pokazna zamenica) + ahosi (aorist od hoti = jeste) = (idiom) ovo pade na pamet

Onda, monasi, ovo pade na um Vipassiju, blaženom, plemenitom, potpuno probuđenom:

‘Yaṃ + nū(n) + āhaṃ dhammaṃ deseyyan’ti.
„Kako bi bilo ako bih podučavao Dhammu?“

Atha kho, bhikkhave, Vipassissa Bhagavato arahato sammāsambuddhassa etadahosi:
Onda, monasi, ovo pade na um Vipassiju, blaženom, plemenitom, potpuno probuđenom:

‘Adhigato me ayaṃ dhammo, gambhīro duddaso duranubodho santo paṇīto atakkāvacaro nipuṇo paṇḍitavedanīyo.
adhigata = shvaćeno, razumljeno  /  duddasa = teško da se vidi, neshvatljivo (za običnu osobu)  /  duranubodha = teško da se razume  /  santa = miran, stišan  /  paṇita = uzvišen, izvanredan  /  atakkāvacara = van logike, van sfere misli, nedokučivo  /  nipuṇa = efikasan, suptilan, teško razumljiv, vešt, usavršen  /  paṇḍitavedaniya = ono što bi mudri trebalo da razumeju 

takka: thought; reasoning; logic. (nt.), butter-milk. (m.)
avacara = fig. dealing or familiar with

Ja sam razumeo ovu Dhammu, duboku, teško vidljivu, teško razumljivu, smirujuću, uzvišenu, nedokučivu, suptilnu, koju bi mudri trebalo da razumeju.


Ālayarāmā kho panāyaṃ pajā ālayaratā ālayasammuditā.
ālayarāma = vezan za zadovoljstvo (rāma = zadovoljstvo)  /   pana + ayaṃ
ālayarata = požudan, ushićen zadovoljstvima čula (rata pp od ramati = oduševljavati se)
ālayasammudita = biti ushićen žudnjom  (sammudita = pp od sammodati = ushićivati se, oduševljavati se

Međutim ovaj svet je vezan za zadovoljstvo, prepun žudnji, ushićen žudnjom. 



Ālayarāmāya kho pana pajāya ālayaratāya ālayasammuditāya
duddasaṃ idaṃ ṭhānaṃ yadidaṃ idappaccayatā paṭiccasamuppādo.

ṭhānaṃ = činjenica, princip, stajalište, gledište; zaključak  /   
idaṃ + paccaya + tā =  ta + uslov/uzrok + apstr. nast.
paṭiccasamuppādo = nastajanje na osnovu prethodnog uzroka, uslovljeni nastanak

A svetu vezanom za zadovoljstvo, prepunom žudnji, ushićenim žudnjom teško je uvideti taj princip, a to je uzročna povezanost, uslovljeni nastanak.

Idampi kho ṭhānaṃ duddasaṃ
yadidaṃ sabba+saṅkhāra+samatho sabbūpadhipaṭinissaggo taṇhākkhayo virāgo nirodho nibbānaṃ.

pi = takođe  /  saṃkhārā = uslovljene pojave; zbir uzroka koji rezultiraju egzistencijom; sinergije  /  samatho = prestanak, smirenje  /   upadhi = podloga (za preporađanje), prianjanje, vezanost za preporađanje  /  paṭinissaggo = odustajanje, odbacivanje
taṇhākkhayo = iskorenjivanje žudnje  /  vi+rāga = prestanak strasti  / 

Takođe, teško je uvideti taj princip, a to je smirivanje svih uslovljenih pojava, odbacivanje svake osnove za preporađanje, uništenje žudnje, prestanak, nibbāna.

Ahañceva kho pana dhammaṃ deseyyaṃ,
pare ca me na ājāneyyuṃ;
so mamassa kilamatho, sā mamassa vihesā’ti.

Ahaṃ + ce = ako + eva
kilamatho = zamor, iscrpljenost  /  vihesā = zbunjenost, muka, briga

Ako bih podučavao Dhammu, drugi me ne bi razumeli; to bi meni bilo iscrpljujuće, to bi meni bila briga.



3.
Ko imaṃ pathaviṃ vijessati,
yamalokañca imaṃ sadevakaṃ;
ko dhammapadaṃ sudesitaṃ,
kusalo pupphamiva pacessati.

pathavi = zemlja  /  vijeti = pobeđuje, trijumfuj  /   Yama = bog smrti
pacessati = buduće vreme 3. lice jedn. od pacināti = sakuplja; 2. to pick out (mentally), to discern, distinguish, realise, know

Ko će razumeti ovu zemlju,
svet boga Jame i nebeska božanstva,
ko reči Dhamme, dobro izgovorene,
kao što znalac prepoznaje cvetove u polju.



Sekho pathaviṃ vicessati,
yamalokañca imaṃ sadevakaṃ;
sekho dhammapadaṃ sudesitaṃ,
kusalo pupphamiva pacessati.

sekho = (plemeniti) učenik, onaj ko još uvek vežba, tj. nije još dostigao stanje arahanta

Plemeniti učenik će razumeti ovu zemlju,
svet boga Jame i nebeska božanstva,
isto tako i reči Dhamme, dobro izgovorene,
kao što znalac prepoznaje cvetove u polju.



Pheṇūpamaṃ kāyamimaṃ viditvā,
marīcidhammaṃ abhisambudhāno;
chetvāna mārassa papupphakāni,
adassanaṃ maccurājassa gacche. (Dhp 46)

pheṇaṃ = pena → pheṇūpama = pheṇa + ūpama = poređenje; kao
maricidhamma = opsena po svojoj prirodi
abhisambujjhati =  steći najviše znanje ->  abhisambudhāno = onaj ko razume
chetvāna (gerund) = presekavši (od chindati = seče, preseca)
papupphakaṃ = strele u obliku cveta, strele čiji vrh je cvet (misli se na čulne užitke)

„Plemeniti hvali ubijanje besa,
sa njegovim slatkim vrhom i otrovnim korenom,
jer ubivši ga
u sebi kajanja nemamo.“
(Sn 1.71)

Shativši da je telo ovo poput pene,
potpuno prozrevši sav taj privid,
i izbegavši primamljive zamke Zlog,
otići treba na mesto nevidljivo za Kralja smrti.




Yo bālo maññati bālyaṃ,
paṇḍito‘vāpi1 tena so,
bālo ca paṇḍitamānī,
sa ve “bālo”ti vuccati. (Dhp 63)

maññati = misli, zna  /  bālyaṃ = ludost, glupost
paṇḍitamānin = onaj ko za sebe misli da je mudar [mānī = onaj ko je gord]  /  ve = zaista


Budala koji zna da je budala,
barem po tome je mudar,
budala koji sebe mudrim smatra, [ili: onaj ko se gordi svojom učenošću]
s razlogom se budalom zove.