Autor Tema: Pali kanon  (Pročitano 7089 puta)

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4093
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Pali kanon
« Odgovor #15 poslato: Jun 28, 2014, 08:46:59 »
Kimatthiya sutta - Koja je korist? (AN X.1)

Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. I onda poštovani Ānanda otide do Blaženog, pokloni mu se i upita:

"Koja je, gospodine, korist od ponašanja u skladu sa vrlinom (kusala sīla), kakva je nagrada za to?"

"Odsustvo kajanja (avippatisāro), Ānanda, jeste korist i nagrada od ponašanja u skladu sa vrlinom."

"A šta je, gospodine, korist i nagrada od odsustva kajanja?"

"Radost (pamođđa), Ānanda."

"A šta je, gospodine, korist i nagrada od radosti?"

"Ushićenje (pīti), Ānanda."

"A šta je, gospodine, korist i nagrada od ushićenja?"

"Smirenost (passaddha), Ānanda."

"A šta je, gospodine, korist i nagrada od smirenosti?"

"Sreća (sukha), Ānanda."

"A šta je, gospodine, korist i nagrada od sreće?"

"Koncentracija uma (samādhi), Ānanda."

"A šta je, gospodine, korist i nagrada od koncentracije uma?"

"Znanje i uviđanje stvari kakve zaista jesu (yathā-bhūta-ñānadassana), Ānanda."

"A šta je, gospodine, korist i nagrada od znanja i uviđanja stvari kakve zaista jesu?"

"Zasićenost (nibbidā) i smirivanje strasti (virāgo), Ānanda."

"A šta je, gospodine, korist i nagrada od zasićenosti i smirivanja strasti?"

"Znanje i uviđanje puta ka oslobođenju (vimutti-ñānadassana), Ānanda.

I tako, Ānanda, ponašanje u skladu sa vrlinom ima odsustvo kajanja kao svoju korist i nagradu; odsustvo kajanja ima radost kao svoju korist i nagradu; radost ima ushićenje kao svoju korist i nagradu; ushićenje ima smirenost kao svoju korist i nagradu; smirenost ima sreću kao svoju korist i nagradu; sreća ima koncentraciju uma kao svoju korist i nagradu; koncentracija uma ima znanje i uviđanje stvari kakve zaista jesu kao svoju korist i nagradu; znanje i uviđanje stvari kakve zaista jesu imaju zasućenost i smirivanje strasti kao svoju korist i nagradu; zasićenost i smirivanje strasti imaju znanje i uviđanje puta ka oslobođenju kao svoju korist i nagradu. Na taj način, Ānanda, ponašanje u skladu sa vrlinom vodi, korak, po korak, do najvišeg cilja.

 :andjali

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4093
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Pali kanon
« Odgovor #16 poslato: Jul 21, 2014, 13:00:32 »
Sutta nipata II.5

Sūćiloma sutta -- Govor Sūćilomi

Ovako sam čuo. [1]  Jednom je Blaženi boravio u okolini Gaye, u Taṅkitamañći, u kraju u kojem je živeo demon Sūćiloma. I tako su jednom demoni Khara i Sūćiloma prolazili nedaleko od Blaženog. Na to demon Khara reče demonu Sūćilomi: „Ovo je neki asketa.“

"Nije on asketa, samo liči da jeste. [2] Sad ću da proverim je li stvarno asketa ili tako samo izgleda.“

Onda demon Sūćiloma otide do Blaženog i nasloni se na njega. Na to se Blaženi izmaknu unazad. A Sūćiloma upita Blaženog: „To se to mene plašiš, asketo!“

"Prijatelju, ne plašim te se, ali tvoj je dodir loš.“ [3]

"Postaviću ti pitanje, asketo. Ako ne možeš da mi odgovoriš, pomutiću ti razum ili rastrgnuti srce ili te zgrabiti za noge i zavitlati na drugu obalu reke.“

"Prijatelju, ne vidim nikoga u ovome svetu, sa njegovim božanstvima, sa Mārom i Bramom, u ovom pokolenju sa njegovim asketama i bramanima, sa vladarima i običnim ljudima, ko bi mi mogao pomutiti um ili rastrgnuti srce ili zgrabiti za noge i zavitlati me na drugu obalu Ganga. No, ipak, pitaj me to što želiš.“

[Sūćiloma:]

273. "Gde to žudnja i mržnja izviru?
Gde nezadovoljstvo, oduševljenje i strah?
Odakle nastavši, misli se umom poigravaju
kao nestašni dečaci zarobljenim gavranom?“ [4]

[Buda:]

274. "Žudnja i mržnja svoj izvor imaju ovde,
tu je izvor nezadovoljstva, oduševljenja i straha.
Odatle nastavši, misli se umom poigravaju
kao nestašni dečaci zarobljenim gavranom. [5]

275. Rođene sviđanjem, iznikle iz nas samih,
nalik granama što izbiju iz stabla banjana.
Mnogostruke, hrane se zadovoljstvima čula,
māluvā puzavici nalik što vremenom obraste čitavu šumu. [6]

276. Oni koji razumeju gde je ovaj izvor,
takvi ga odbacuju – dobro me čuj, o yakkha!
Takvi prelaze bujicu koju je tako teško preći,
još nepređenu, i više se ne preporađaju.“

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Beleške

[1] Ova sutta nalazi se i u SN 10:3. Ime ovog yakkhe znači „malje kao igle“. Naime, po čitavom telu bio je prekriven dlakama čvrstim i oštrim poput igala. Prema Komentaru za SN, bio je monah u vreme Bude Kassape, ali nije uspeo da načini bilo kakav napredak. U vreme Bude Gotame, preporodio se kao demon. No, Buda je uvideo da poseduje potencijal dostizanja stupnja ulaska u tok, te se zato i obreo u njegovom kraju kako bi ga podučio.

[2] U to vreme nisu bili retki oni koji su išli unaokolo pretvarajući se da su askete, ne bi li isprosili hranu, a da sebe uopšte nisu vežbali. Otuda se pravi asketa (samaṇo) razlikovao od lažnog (samaṇako), između ostalog, i po tome što nije pokazivao bilo kakav strah kada bi mu se približio neki demon.

[3] Komentar za SN: Yakkha se pojavio u svom zastrašujućem obliku, razjapio češljusti i nakostrešio sve dlake na telu. Njegov dodir je „loš“ (pāpaka) i treba ga izbegavati poput izmeta, vatre ili zmije otrovnice. Kada mu je Buda ovo rekao, Sūćiloma se razbesneo i zapretio mu.

[4] Ovo se odnosi na običaj da dečaci ulove gavrana i vežu mu jednu nogu za stub poboden u zemlju. Onda bi pustili gavrana i ovaj bi poleteo, misleći da je slobodan, ali kada bi se konopac zategao, pao bi ponovo na zemlju. Onda bi ga dečaci gađali kamenjem da ponovo poleti i tako je on bezuspešno pokušavao da se izbavi iz nevolje, sve dok ga sami ne bi oslobodili. Na isti način se i našim umom neprekidno poigravaju misli, raspoloženja i emocije, bacaju ga sad tamo, sad ovamo, u oduševljenje zadovoljstvima čula ili u zasićenost njima i strah i brigu kako sebi priuštiti sve nova zadovoljstva.

[5] Komentar za SN: „Ova egzistencija (attabhāva) je izvor, misli su nastale“.

[6] Svi ovi uznemirujući sadržaji uma imaju izvor u nama samima, a glavni koren im je žudnja, koja se kasnije grana u pohlepu, ushićenje, dosadu, nezadovoljstvo, mržnju, vezanost itd. nalik granama banjan drveta, koje puštaju izdanke ka zemlji i oni postaju novo stablo, koje se opet grana. Priroda je žudnje da nikada ne može biti zadovoljena, da se neprekidno grana, poput banjana ili puzavice u šumi.

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4093
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Pali kanon
« Odgovor #17 poslato: Jul 23, 2014, 09:37:36 »

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4093
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Pali kanon
« Odgovor #18 poslato: Jul 23, 2014, 22:45:11 »

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4093
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Pali kanon
« Odgovor #19 poslato: Jul 27, 2014, 19:15:07 »
Maha-mangala sutta (Sn II.4)

U ovoj čuvenoj sutti Buda nabraja blagodeti koje stičemo živeći moralno.

 :ok

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4093
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Pali kanon
« Odgovor #20 poslato: Oktobar 12, 2014, 18:01:37 »
Brahmanadhammika sutta (Sutta nipata II.7)

Kako je još davno bramanska vrlina ustuknula pred pohlepom, a onda to do nas stiglo kao drevni ritual.


 :andjali

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4093
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Pali kanon
« Odgovor #21 poslato: Oktobar 18, 2014, 14:26:50 »
Nava sutta (Sn II.8) -- Brod

Učitelj, poput veštog kormilara, zna iz neposrednog iskustva kako da pređe na drugu obalu.

 :buda