Skorašnje poruke

1

Prvi prevodi i konsultacije o njima / Odg: Aṅguttara Nikāya, knjiga jedinica

« Poslednja poruka vasilije poslato Decembar 04, 2023, 10:32:15 »

(AN 1.140-142-149) Aṅguttara Nikāya, ekakanipātapāḷi, 11. adhammavaggo

♦ 140. “ye te, bhikkhave, bhikkhū adhammaṃ adhammoti dīpenti te, bhikkhave, bhikkhū bahujanahitāya paṭipannā bahujanasukhāya, bahuno janassa atthāya hitāya sukhāya devamanussānaṃ.

Monasi, oni od vas koji pogrešno učenje predstavljaju kao pogrešno učenje ti monasi to čine na korist mnogih, na sreću mnogih, zarad mnogih, radi koristi i sreće mnogih osoba - bogova i ljudi.

bahuñca te, bhikkhave, bhikkhū puññaṃ pasavanti, te cimaṃ saddhammaṃ ṭhapentī”ti. paṭhamaṃ.

Oni mnoga dobra dela gomilaju i vode učvršćivanju ovog istinskog učenja.

♦ 141. “ye te, bhikkhave, bhikkhū dhammaṃ dhammoti dīpenti te, bhikkhave, bhikkhū bahujanahitāya paṭipannā bahujanasukhāya, bahuno janassa atthāya hitāya sukhāya devamanussānaṃ.

Monasi, oni od vas koji pravo učenje predstavljaju kao pravo učenje ti monasi to čine na korist mnogih, na sreću mnogih, zarad mnogih, radi koristi i sreće mnogih osoba - bogova i ljudi.

bahuñca te, bhikkhave, bhikkhū puññaṃ pasavanti, te cimaṃ saddhammaṃ ṭhapentī”ti. dutiyaṃ.

Oni mnoga dobra dela gomilaju i vode učvršćivanju ovog istinskog učenja.

♦ 142-149. “ye te, bhikkhave, bhikkhū avinayaṃ avinayoti dīpenti ...

nešto što nisu monaška pravila predstavljaju kao ono što nisu monaška pravila...

pe ...

isto...

vinayaṃ vinayoti dīpenti ...

monaška pravila predstavljaju kao monaška pravila...

pe ...

isto...

abhāsitaṃ alapitaṃ tathāgatena abhāsitaṃ alapitaṃ tathāgatenāti dīpenti ...

nešto što nije rekao ni izjavio Tathāgata predstavljaju kao ono što Tathāgata nije ni rekao ni izjavio...

pe ...

isto...

bhāsitaṃ lapitaṃ tathāgatena bhāsitaṃ lapitaṃ tathāgatenāti dīpenti ...

nešto što je Tathāgata rekao i izjavio predstavljaju kao ono što je rekao i izjavio Tathāgata

pe ...

isto...

anāciṇṇaṃ tathāgatena anāciṇṇaṃ tathāgatenāti dīpenti ...

nešto što Tathāgata nije praktikovao predstavljaju kao ono što nije praktikovao Tathāgata

pe ...

isto...

āciṇṇaṃ tathāgatena āciṇṇaṃ tathāgatenāti dīpenti ...

nešto što je Tathāgata praktikovao predstavljaju kao ono što  jeste praktikovao Tathāgata

pe ...

isto...

apaññattaṃ tathāgatena apaññattaṃ tathāgatenāti dīpenti ...

nešto što nije propisao Tathāgata predstavljaju kao ono što Tathāgata nije propisao

pe ...

isto...

paññattaṃ tathāgatena paññattaṃ tathāgatenāti dīpenti te, bhikkhave, bhikkhū bahujanahitāya paṭipannā bahujanasukhāya, bahuno janassa atthāya hitāya sukhāya devamanussānaṃ.

nešto što je propisao Tathāgata predstavljaju kao ono što Tathāgata jeste propisao ti monasi to čine na korist mnogih, na sreću mnogih, zarad mnogih, radi koristi i sreće mnogih osoba - bogova i ljudi.

bahuñca te, bhikkhave, bhikkhū puññaṃ pasavanti, te cimaṃ saddhammaṃ ṭhapentī”ti. dasamaṃ.

Oni mnoga dobra dela gomilaju i vode učvršćivanju ovog istinskog učenja.

♦ adhammavaggo ekādasamo.

2

Pali kanon grupa / 72. Sammādiṭṭhi sutta (MN 9) - deo 11 (završetak)

« Poslednja poruka vasilije poslato Novembar 24, 2023, 11:00:38 »

Sada ćemo nastaviti i završiti Sammādiṭṭhi suttu, Govor o ispravnom razumevanju i
kao zaključak svih ovih lekcija treba pomenuti da se ova sutta često koristi kao baza za
instrukcije, osnove budističke doktrine u manastirima zemalja kao što su Burma i Šri
Lanka. Skoro da čini kompletan kurs ne samo za iskušenike, već i za monahe srednjeg
nivoa koji se obučavaju u tehničkim znanjima budističke doktrine.


Prošle nedelje odradili smo saṅkhāre (obrasce) kao uslov za svest. Stižemo do odeljka o
neznanju gde čitamo:


(OBRASCI)
60. „Dobro je, prijatelju”, rekoše monasi, zadovoljni rečima poštovanog Sāriputte.
Onda mu postaviše novo pitanje: „Ali, prijatelju, može li postojati još neki način na koji
plemeniti učenik jeste taj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do
istinske Dhamme?” – „Može, prijatelji.
61. Prijatelji, kada plemeniti učenik razume obrasce, nastanak obrazaca, prestanak
obrazaca i put koji vodi prestanku obrazaca, tada on jeste onaj koji poseduje
ispravno
razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.
62. A šta su obrasci, nastanak obrazaca, prestanak obrazaca i put koji vodi prestanku
obrazaca? Postoji ove tri vrste obrazaca: telesni, verbalni i mentalni.[18]
Nastankom neznanja, tu je i nastanak obrazaca. Prestankom neznanja, tu je i
prestanak obrazaca. A put koji vodi prestanku obrazaca upravo je ovaj
plemeniti osmostruki put: ispravno razumevanje… ispravna koncentracija.
63. Kad plemeniti učenik ovako razume obrasce, nastanak obrazaca, prestanak
obrazaca i put koji vodi prestanku obrazaca… on ovde i sada okončava patnju.
I
na taj način je plemeniti učenik onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao
je do istinske Dhamme."


Prošlog puta rekli smo da saṅkhāra čine štetne i profane korisne volje. One mogu biti
izražene preko tri kanala, vrata. Zovemo ih troja vrata akcija. Jedna vrata su telo i volja
koja je izražena kroz telesne akcije jesu telesni obrasci. Štetne volje izražene kroz telo:
ubijanje, krađa, zloupotreba seksa, bilo kakvo fizičko nasilje sve su to štetni telesni
obrasci.


Na drugoj strani korisni telesni obrasci - uzdržavanje od bilo kojeg od ovih štetnih postupaka. Može
biti i kakva fizička akcija da se nekome pomogne, nahrani, izleči... Slično je i za verbalne:
štetne su laganje ogovaranje, grub govor, dokono naklapanje... Korisni verbalni obrasci
su volja da se toga uzdržimo i praktikovanje dobrog ponašanja govorom: govorenje
istine, na način koji propagira harmoniju, nežno, ljubazno, promovišući dobrobit drugih -
mudrost i razumevanje, vodeći i savetujući druge šta je dobro i korisno. To su korisni
verbalni obrasci.


Mentalni štetni obrasci su sve misli, emocionalna stanja, planovi, namere vođene jakom
pohlepom, mržnjom, averzijom i pogrešnim gledištima. One ne dosežu do telesne akcije
i govora, ali ostaju interno. Korisni mentalni obrasci bili bi suprotni: bilo koja vrsta
korisnog mentalnog stanja i volje - mentalne sklonosti ka darežljivosti, ka uzdržavanju,
blagonaklonosti, razumevanju, mudrosti, razvijanje korisnih kvaliteta kroz meditaciju. Svi
oni su korisni, ali još uvek profani mentalni obrasci.


Kaže se u sutti da sa pojavljivanjem neznanja i obrasci nastaju, sa prestankom neznanja
tu je i prestanak obrazaca. Neznaje je uslov za pojavljivanje voljnih obrazaca. To je
poenta koju treba razumeti vrlo pažljivo, jer ako ovo pogrešno shvatimo doći ćemo do
iskrivljenog razumevanja celog Učenja.


Ako pogledamo tekstualni dodatak, moramo objasniti neke tehničke koncepte. Znamo
da postoje štetne volje pa možemo reći: hm, neznanje je uslov za štetne volje. Ok, ovo
je očigledno. Ali neznanje je uslov i za korisne volje, takođe, u kom slučaju smo u zamci.
Ako činimo loše stvari pod uticajem smo neznanja, ako činimo dobre stvari pod uticajem
smo neznanja. Ako je prijatnije činiti loše, možda bolje da činimo loše :-) Ali nije baš tako.
Pogledajmio tehničku Abhidhamma terminologiju, koja je, čak i kada ne dolazi iz sutta,
korisna za razumevanje onoga šta se razmatra u suttama.


Neznanje je simultani uslov (sahajātapaccaya), uzajamni uslov (aññamaññapaccaya) i
koreni uslov (hetupaccaya) za volje u štetnim stanjima svesti.


Šta ova terminologija znači? Uzmimo, recimo, štetna stanja svesti kada je naš um
privučen pohlepom (drugi monah ima noviju odoru i dobija lepše poklone). Zajedničko
pojavljivanje to je značenje simulanosti: rođeni su zajedno kao blizanci. Ono što se rađa sa
pohlepom je neznanje. Neznanje i pohlepa pojavljuju se zajedno. I neznanje je podrška
za pohlepu. Kao kada zapalimo šibicu, plamen se pojavljuje i plamen uzrokuje vrelinu.
Kada se neznanje pojavljuje, pohlepa dolazi s njim, rođeni su zajedno. Neznanje i
pohlepa kada se pojave podržavaju jedno drugo, svaki hrani onog drugog, svaki je uslov
za onog drugog, zato se zovu uzajamno uslovljenim.


I neznanje je jedno od tri štetna korena: lobha, dosa, moha. Aviđđā je isto što i moha.
Neznanje je isto što i obmanutost. A ta obmanutost je jedan od tri štetna korena. Zato
predstavlja koreni uslov za štetna stanja svesti.


Voljni obrasci u štetnim stanjima svesti to su štetne saṅkhāre i te saṅkhāre su uslovljene
neznanjem. U bilo kom štetnom stanju uma uvek neznanje postoji. To neznanje je
aktivno prisutno u tom stanju uma. I to stanje uma sadrži u nekoj meri duboko
ukorenjeno nerazumevanje stvari kakve zaista jesu. Zato je um u štetnom stanju, zato
što ne razume stvari kakve jesu.


Ali takođe postoje korisna profana stanja uma. Ona su dobra stanja uma, hvale vredna.
Ona generišu dobru karmu, stanja uma koja će voditi našoj sreći, dobrobiti u budućnosti,
stanja uma koja će voditi duhovnom napretku, razvijanju pāramī sve su to profana
korisna stanja uma. Ako razvijamo četiri temelja sabranosti, četiri ispravna napora,
razvoj đhāna još uvek na profanom nivou sve to su korisna stanja uma, vrlo blagotvorna
stanja i još uvek su uslovljena neznanjem. Kako?


Neznanje tehnički nije prisutno kao aktivna komponenta u ovim stanjima uma, jer korisni
kvaliteti i štetni kvaliteti su u suprotnosti. I kada je tu korisno stanje uma, štetno ne može
biti prisutno istovremeno kao aktivna komponenta tog stanja uma.


Ali kaže se da su korisna stanja uma još uvek uslovljena neznanjem aviđđā u smislu da
dok neko ne dosegne kraj budističkog puta, neznanje ostaje duboko unutar i na dnu kao
sloj toka svesti. Kao tehnički izraz uzimamo anusaya, prikrivena sklonost. To je
tendencija sa kapacitetom da izroni na površinu kada se sretne sa pogodnim
okolnostima. I neznanje je, duboko neznaje, ono što čini korisna stanja svesti karmički
aktivnim. Čini ta korisna stanja kadrim da doprinesu nastavljanju, produžavanju ciklusa
preporađanja. I tako sve dok su anusaye, prikrivene sklonosti prisutne, korisna stanja
svesti - dobro seme koje će doneti srećno, povoljno stanje preporađanja, još uvek nas
vraćaju u okove saṃsāre, nazad u krug rođenja, starenja, bolesti i smrti. I tako saṅkhāra
samo postaju potpuno deaktivirane, gube svoje karakteristike da budu sile vezivanja,
kada su anusaye eliminisane, a to dolazi tek sa eliminacijom neznanja.


(NEZNANJE)
64. „Dobro je, prijatelju”, rekoše monasi, zadovoljni rečima poštovanog
Sāriputte.
Onda mu postaviše novo pitanje: „Ali, prijatelju, može i postojati još neki
način na koji
plemeniti učenik jeste taj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do
istinske Dhamme?” – „Može, prijatelji.
65. Prijatelji, kada plemeniti učenik razume neznanje, nastanak neznanja,
prestanak
neznanja i put koji vodi prestanku neznanja, tada on jeste onaj koji poseduje
ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.
66. A šta je neznanje, nastanak neznanja, prestanak neznanja i put koji vodi
prestanku neznanja? Ne znati o patnji, ne znati o nastanku patnje, ne znati o
prestanku patnje, ne znati o putu koji vodi prestanku patnje – to se naziva
neznanje. Nastankom otrova, tu je i nastanak neznanja. Prestankom otrova,
tu je i prestanak neznanja. A put koji vodi prestanku neznanja upravo je ovaj
plemeniti osmostruki put: ispravno razumevanje… ispravna koncentracija.
67. Kad plemeniti učenik ovako razume neznanje, nastanak neznanja,
prestanak
neznanja i put koji vodi prestanku neznanja… on ovde i sada okončava
patnju. I na taj
način je plemeniti učenik onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao
je do
istinske Dhamme."


Ovo je standardna kanonska definicija neznanja, uobičajena u Saṃyutta Nikāyi gde su
izneta mnoga objašnjenja uslovljenog nastanka koje izgovara Buda. On uobičajeno
uzima lanac unazad do obrazaca i zatim od obrazaca do neznanja i daje definiciju
neznanja, ali ne govori ništa o uzroku nastanka neznanja. Uzima neznanje kao početnu
tačku izlaganja, ne kao prvi uzrok sa velikim "U". Ovde Sāriputta ide dalje i iznosi uslov
za pojavljvanje neznanja:


 Nastankom otrova, tu je i nastanak neznanja.
Prestankom otrova, tu je i prestanak neznanja. A put koji vodi prestanku
neznanja upravo je ovaj
plemeniti osmostruki put: ispravno razumevanje… ispravna koncentracija.


Data je definicija neznanja kao nepoznavanje četiri plemenite istine. U pisanju
mādhyamika se uzima neznanje kao nerazumevanje bezličnosti, praznine. Postoji li
način da se pomire ova dva gledišta?


Izgleda da postoje dve različite tačke gledišta koje treba razmotriti kod objašnjenja
neznanja. Jedno bi bilo psihološko. To bi bilo objašnjenje neznanja kao nerazumevanje
bezlične prirode fenomena, prazne prirode fenomena. To je psihološko ili epistemološko,
sa stanovišta teorije saznanja. Sa ove tačke posmatranja: onako kako smo u odnosu sa
iskustvom, kako ga interpretiramo, mi ne razumemo da su fenomeni bez trajne suštine, da
su lišeni bilo kakve suštinske realnosti, bilo koje nezavisne samostalne stvarnosti.
To bi bilo značenje neznanja na ovom nivou.


Objašnjenje neznanja preko nepoznavanja četiri plemenite istine nazvaćemo
metodološkom definicijom neznanja. Ova definicija neznanja izneta je u svrhu vođenja
učenika u pokušaju razumevanja principa Učenja koje ih Buda podučava. Ovi principi
konstituišu okosnicu Dhamme, četiri plemenite istine formiraju taj osnovni okvir.


70. A šta su otrovi, nastanak otrova, prestanak otrova i put koji vodi
prestanku
otrova? Postoje ova tri otrova: otrov želje za zadovoljstvima čula, otrov želje
za
bivanjem i otrov neznanja. Nastankom neznanja, tu je i nastanak otrova.[19]
Prestankom neznanja, tu je i prestanak otrova. A put koji vodi prestanku
otrova upravo je ovaj plemeniti osmostruki put: ispravno razumevanje,
ispravna namera, ispravan govor, ispravni postupci,
ispravno življenje, ispravan napor, ispravna svesnost i ispravna koncentracija.


Dolazimo do zanimljivog stava: i neznanje je jedan od otrova. Iz otrova neznanja,
neznanje nastaje. Bilo koji uslov koji vodi do neznanja mora sam po sebi sadržati
neznanje. Nema uslova fundamentalnijeg od neznanja.


Neznanje može takođe biti pojačano drugim otrovima: kada je um osobe preplavljen
čulnom željom, osoba zaboravlja svoju osnovnu dobrobit i dobrobit drugih i postaje
zaslepljena. Ta čulna želja pojačava neznanje. Žudnja za postojanjem, za nastavljanjem
bivanja, takođe pojačava neznanje, uslovljava neznanje. I neznanje samo po sebi
pojačava neznanje.


Evo, imamo neznanje kao uslov za otrove i otrove kao uslov za neznanje-voljne obrasce-svest-....
sve do celog ciklusa rođenja, starenja, bolesti i smrti.


Šta je uslov za neznanje? Otrovi, āsava. A za otrove? Neznanje. Ovo je skoro začarani
krug. Kažemo "skoro" jer nije veza koja ne može da se razbije. Zato što su neznanje i
otrovi (od kojih je jedan neznanje) uzajamno zavisni, iz tog razloga ciklus preporađanja
nema početak u vremenu koji možemo otkriti. Razumemo da su uslovi za otrove u ovom
životu neznanje u prethodnom. Razlog neznanja u prethodnom su otrovi u životu pre. I
razlog otrova u tom životu je neznanje iz prethodnog itd. kroz vreme bez početka.
Ali ciklus može da se razbije. Ne treba da mislimo na neznanje kao na nešto mistično ili
kakvu metafizičku silu, već je neznanje samo naš sopstveni nedostatak razumevanja.


U sutti AN 10.62 nalazimo:


"Monasi, početna tačka žudnje za postojanjem ne može se razaznati
tako da bi neko mogao reći:
'Žudnje za postojanjem nije bilo pre;
odavde počinje'
tako vam kažem, monasi.
Pa ipak može se uočiti:
žudnja za postojanjem ima uzrok ovde i tamo.
Kažem vam, monasi, da žudnja za postojanjem ima svoju hranu
i nije bez hrane.
A šta je ta hrana žudnje za postojanjem?
'Neznanje'
treba da bude odgovor.
Neznanje, kažem vam, monasi, ima svoju hranu
i nije bez hrane.
A šta je ta hrana neznanju?
'Pet prepreka'
treba da bude odgovor.
Kažem vam, monasi, da pet prepreka ima svoju hranu
i nije bez hrane.
A šta je ta hrana za pet prepreka?
'Tri načina lošeg postupanja'
treba da bude odgovor.
Oni takođe imaju svoju hranu.
Šta?
'Neobuzdavanje čula'
treba da bude odgovor.
Ona takođe imaju svoju hranu.
Šta?
'Nedostatak svesnosti i jasnog razumevanja'
treba da bude odgovor.
Oni takođe imaju svoju hranu.
Šta?
'Nedostatak ispravne pažnje (ayoniso manasikāra)'
treba da bude odgovor.
On takođe ima svoju hranu.
Šta?
'Nedostatak poverenja'
treba da bude odgovor.
A šta je hrana za to?
'Neslušanje istinske Dhamme'
treba da bude odgovor.
Kažem vam, monasi, da neslušanje istinske Dhamme ima svoju hranu
i nije bez hrane.
A šta je ta hrana za neslušanje istinske Dhamme?
'Nedruženje sa pouzdanim ljudima'
treba da bude odgovor."


Kada se svi ovi linkovi povežu dobijaju na impulsu, jedan podržava drugog, ovaj
sledećeg i na kraju pet prepreka čine da neznanje prevlada i ovo neznanje čini da
žudnja za postojanjem prevlada.


Ali Buda takođe kaže:


"Isto tako, monasi, druženje sa pouzdanim ljudima
kada se ostvari,
vodi do slušanja istinske Dhamme,
slušanje istinske Dhamme
kada se ostvari,
vodi do ispravne pažnje (yoniso manasikāra),
ispravna pažnja
kada se ostvari,
vodi do svesnosti i jasnog razumevanja,
svesnost i jasno razumevanje
kada se ostvari,
vodi do obuzdavanja čula,
obuzdavanje čula
kada se ostvari,
vodi do tri načina ispravnog postupanja
tri načina ispravnog postupanja
kada se ostvare,
vode do četiri temelja sabranosti,
četiri temelja sabranosti
kada se ostvare,
vode do sedam faktora probuđenja,
sedam faktora probuđenja
kada se ostvare,
vode do istinskog znanja i oslobođenja.


U pozitivnom smeru dobijamo na impulsu, jedan faktor uslovljava sledeći, pojačava ga,
dok na kraju ova igra bez početka, ova igra neznanja i otrova, obrtanje u skoro pa
začaranom krugu, najzad može biti zaustavljena i savladana.


Ovo nas vodi do kraja naše diskusije, poslednji paragraf 71 zaključuje ceo govor:


71. Kad plemeniti učenik ovako razume otrove, nastanak otrova, prestanak
otrova i
put koji vodi prestanku otrova, on potpuno napušta prikrivenu sklonost ka
strasti,
potpuno okreće leđa prikrivenoj sklonosti ka mržnji, potpuno iskorenjuje
prikrivenu
sklonost ka gledištu i obmani: ‘Ja sam’; napuštanjem neznanja i pojavom
istinskog
znanja on ovde i sada okončava patnju. I na taj način plemeniti učenik
poseduje
ispravno razumevanje, ispravno gledište, ima potpuno pouzdanje u Dhammu
i stigao je
do istinske Dhamme.”
Tako reče poštovani Sāriputta. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima
poštovanog
Sāriputte.


Ovo napuštanje prikrivene sklonosti ka strasti i mržnji označava treći stupanj
prosvetljenja - nepovratnika. To još nije dovoljno: treba napustiti i prikrivenu sklonost ka
taštini i obmani 'Ja sam' (asmi-māna) i napuštanjem neznanja i pojavljivanjem
istinskog znanja ovde i sada stupiti na četvrti nivo, nivo arahanta: on ovde i sada
okončava patnju.


Ovim zaključujemo naše izlaganje Govora o ispravnom razumevanju.


Praksa
Ovaj govor sadrži neka od Budinih najznačajnijih učenja. Vredno je truda posvetiti vreme
kontemplaciji svakog odeljka.

3

Prvi prevodi i konsultacije o njima / Odg: Aṅguttara Nikāya, knjiga jedinica

« Poslednja poruka vasilije poslato Novembar 23, 2023, 12:24:33 »

(AN 1.98-132-139) Aṅguttara Nikāya, ekakanipātapāḷi, 10. dutiyapamādādivaggo

♦ 98. “ajjhattikaṃ, bhikkhave, aṅganti karitvā nāññaṃ ekaṅgampi samanupassāmi yaṃ evaṃ mahato anatthāya saṃvattati yathayidaṃ, bhikkhave, pamādo.

"Monasi, među unutrašnjim činiocima ne vidim nijedan drugi činilac koji ovako velikoj šteti vodi kao što je to, monasi, nemar.

pamādo, bhikkhave, mahato anatthāya saṃvattatī”ti. paṭhamaṃ.

Nemar, monasi, velikoj šteti vodi."

♦ 99. “ajjhattikaṃ, bhikkhave, aṅganti karitvā nāññaṃ ekaṅgampi samanupassāmi yaṃ evaṃ mahato atthāya saṃvattati yathayidaṃ, bhikkhave, appamādo.

"Monasi, među unutrašnjim činiocima ne vidim nijedan drugi činilac koji ovako velikoj koristi vodi kao što je to, monasi, marljivost.

appamādo, bhikkhave, mahato atthāya saṃvattatī”ti. dutiyaṃ.

Marljivost, monasi, velikoj koristi vodi."

♦ 100. “ajjhattikaṃ, bhikkhave, aṅganti karitvā nāññaṃ ekaṅgampi samanupassāmi yaṃ evaṃ mahato anatthāya saṃvattati yathayidaṃ, bhikkhave, kosajjaṃ.

"Monasi, među unutrašnjim činiocima ne vidim nijedan drugi činilac koji ovako velikoj šteti vodi kao što je to, monasi, lenjost.

kosajjaṃ, bhikkhave, mahato anatthāya saṃvattatī”ti. tatiyaṃ.

Lenjost, monasi, velikoj šteti vodi."

♦ 101. “ajjhattikaṃ, bhikkhave, aṅganti karitvā nāññaṃ ekaṅgampi samanupassāmi yaṃ evaṃ mahato atthāya saṃvattati yathayidaṃ, bhikkhave, vīriyārambho.

"Monasi, među unutrašnjim činiocima ne vidim nijedan drugi činilac koji ovako velikoj koristi vodi kao što je to, monasi, buđenje energije.

vīriyārambho, bhikkhave, mahato atthāya saṃvattatī”ti. catutthaṃ.

Buđenje energije, monasi, velikoj koristi vodi."

♦ 102-109. “ajjhattikaṃ, bhikkhave, aṅganti karitvā nāññaṃ ekaṅgampi samanupassāmi yaṃ evaṃ mahato anatthāya saṃvattati yathayidaṃ, bhikkhave, mahicchatā

"Monasi, među unutrašnjim činiocima ne vidim nijedan drugi činilac koji ovako velikoj šteti vodi kao što je to, monasi, pohlepa.

... pe ...

...isto...

appicchatā...

skromnost

asantuṭṭhitā...

mnogo želja

santuṭṭhitā...

zadovoljenost malim

ayonisomanasikāro...

površno razmatranje

yonisomanasikāro...

pomno razmatranje

asampajaññaṃ...

nedostatak jasnog razumevanja

sampajaññaṃ...

jasno razumevanje

dvādasamaṃ.

♦ 110. “bāhiraṃ, bhikkhave, aṅganti karitvā nāññaṃ ekaṅgampi samanupassāmi yaṃ evaṃ mahato anatthāya saṃvattati yathayidaṃ, bhikkhave, pāpamittatā.

"Monasi, među spoljašnjim činiocima ne vidim nijedan drugi činilac koji ovako velikoj šteti vodi kao što je to, monasi, loše društvo.

pāpamittatā, bhikkhave, mahato anatthāya saṃvattatī”ti. terasamaṃ.

Loše društvo, monasi, velikoj šteti vodi."

♦ 111. “bāhiraṃ, bhikkhave, aṅganti karitvā nāññaṃ ekaṅgampi samanupassāmi yaṃ evaṃ mahato atthāya saṃvattati yathayidaṃ, bhikkhave, kalyāṇamittatā.

"Monasi, među spoljašnjim činiocima ne vidim nijedan drugi činilac koji ovako velikoj koristi vodi kao što je to, monasi, druženje sa dobrim prijateljima.

kalyāṇamittatā, bhikkhave, mahato atthāya saṃvattatī”ti. cuddasamaṃ.

Druženje sa dobrim prijateljima, monasi, velikoj koristi vodi."

♦ 112. “ajjhattikaṃ, bhikkhave, aṅganti karitvā nāññaṃ ekaṅgampi samanupassāmi yaṃ evaṃ mahato anatthāya saṃvattati yathayidaṃ, bhikkhave, anuyogo akusalānaṃ dhammānaṃ, ananuyogo kusalānaṃ dhammānaṃ.

"Monasi, među unutrašnjim činiocima ne vidim nijedan drugi činilac koji ovako velikoj šteti vodi kao što je to, monasi, praktikovanje loših stvari i zapostavljanje dobrih stvari.

anuyogo, bhikkhave, akusalānaṃ dhammānaṃ, ananuyogo kusalānaṃ dhammānaṃ mahato anatthāya saṃvattatī”ti. pannarasamaṃ.

Praktikovanje loših stvari i zapostavljanje dobrih stvari, monasi, velikoj šteti vodi.

♦ 113. “ajjhattikaṃ, bhikkhave, aṅganti karitvā nāññaṃ ekaṅgampi samanupassāmi yaṃ evaṃ mahato atthāya saṃvattati yathayidaṃ, bhikkhave, anuyogo kusalānaṃ dhammānaṃ, ananuyogo akusalānaṃ dhammānaṃ.

"Monasi, među unutrašnjim činiocima ne vidim nijedan drugi činilac koji ovako velikoj koristi vodi kao što je to, monasi, praktikovanje dobrih stvari i izbegavanje loših.

anuyogo, bhikkhave, kusalānaṃ dhammānaṃ, ananuyogo akusalānaṃ dhammānaṃ mahato atthāya saṃvattatī”ti. soḷasamaṃ.

Praktikovanje dobrih stvari i izbegavanje loših, monasi, velikoj koristi vodi."

♦ 114. “nāhaṃ, bhikkhave, aññaṃ ekadhammampi samanupassāmi yo evaṃ saddhammassa sammosāya antaradhānāya saṃvattati yathayidaṃ, bhikkhave, pamādo.

Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja ovako vodi konfuziji i nestanku istinskog učenja kao što je to, monasi, nemar.

pamādo, bhikkhave, saddhammassa sammosāya antaradhānāya saṃvattatī”ti. sattarasamaṃ.

Nemar, monasi, vodi konfuziji i nestanku istinskog učenja.

♦ 115. “nāhaṃ, bhikkhave, aññaṃ ekadhammampi samanupassāmi yo evaṃ saddhammassa ṭhitiyā asammosāya anantaradhānāya saṃvattati yathayidaṃ, bhikkhave, appamādo.

Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja ovako vodi učvršćivanju, jasnoći i rastu istinskog učenja kao što je to, monasi, marljivost.

appamādo, bhikkhave, saddhammassa ṭhitiyā asammosāya anantaradhānāya saṃvattatī”ti. aṭṭhārasamaṃ.

Marljivost, monasi, vodi učvršćivanju, jasnoći i rastu istinskog učenja.

♦ 116. “nāhaṃ, bhikkhave, aññaṃ ekadhammampi samanupassāmi yo evaṃ saddhammassa sammosāya antaradhānāya saṃvattati yathayidaṃ, bhikkhave, kosajjaṃ.

Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja ovako vodi konfuziji i nestanku istinskog učenja kao što je to, monasi, lenjost.

kosajjaṃ, bhikkhave, saddhammassa sammosāya antaradhānāya saṃvattatī”ti. ekūnavīsatimaṃ.

Lenjost, monasi, vodi konfuziji i nestanku istinskog učenja.

♦ 117. “nāhaṃ, bhikkhave, aññaṃ ekadhammampi samanupassāmi yo evaṃ saddhammassa ṭhitiyā asammosāya anantaradhānāya saṃvattati yathayidaṃ, bhikkhave, vīriyārambho.

Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja ovako vodi učvršćivanju, jasnoći i rastu istinskog učenja kao što je to, monasi, buđenje energije.

vīriyārambho, bhikkhave, saddhammassa ṭhitiyā asammosāya anantaradhānāya saṃvattatī”ti. vīsatimaṃ.

Buđenje energije, monasi, vodi učvršćivanju, jasnoći i rastu istinskog učenja.

♦ 118-128. “nāhaṃ, bhikkhave, aññaṃ ekadhammampi samanupassāmi yo evaṃ saddhammassa sammosāya antaradhānāya saṃvattati yathayidaṃ, bhikkhave, mahicchatā ...

Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja ovako vodi konfuziji i nestanku istinskog učenja kao što je to, monasi, pohlepa.

pe ...

isto

appicchatā...

skromnost

asantuṭṭhitā...

mnogo želja

santuṭṭhitā...

zadovoljenost malim

ayonisomanasikāro...

površno razmatranje

yonisomanasikāro...

pomno razmatranje

asampajaññaṃ...

nedostatak jasnog razumevanja

sampajaññaṃ ...

jasno razumevanje

pāpamittatā...

loše društvo

kalyāṇamittatā...

druženje sa dobrim prijateljima

anuyogo akusalānaṃ dhammānaṃ, ananuyogo kusalānaṃ dhammānaṃ.

praktikovanje loših stvari i zapostavljanje dobrih stvari

anuyogo, bhikkhave, akusalānaṃ dhammānaṃ, ananuyogo kusalānaṃ dhammānaṃ saddhammassa sammosāya antaradhānāya saṃvattatī”ti. ekattiṃsatimaṃ.

Praktikovanje loših stvari i zapostavljanje dobrih stvari, monasi, vodi konfuziji i nestanku istinskog učenja.

♦ 129. “nāhaṃ, bhikkhave, aññaṃ ekadhammampi samanupassāmi yo evaṃ saddhammassa ṭhitiyā asammosāya anantaradhānāya saṃvattati yathayidaṃ, bhikkhave, anuyogo kusalānaṃ dhammānaṃ, ananuyogo akusalānaṃ dhammānaṃ.

Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja ovako vodi učvršćivanju, jasnoći i rastu istinskog učenja kao što je to, monasi, praktikovanje dobrih stvari i izbegavanje loših.

anuyogo, bhikkhave, kusalānaṃ dhammānaṃ, ananuyogo akusalānaṃ dhammānaṃ saddhammassa ṭhitiyā asammosāya anantaradhānāya saṃvattatī”ti. catukkoṭikaṃ niṭṭhitaṃ. bāttiṃsatimaṃ.

Praktikovanje dobrih stvari i izbegavanje loših stvari, monasi, vodi učvršćivanju, jasnoći i rastu istinskog učenja.

♦ 130. “ye te, bhikkhave, bhikkhū adhammaṃ dhammoti dīpenti te, bhikkhave, bhikkhū bahujanāhitāya paṭipannā bahujanāsukhāya, bahuno janassa anatthāya ahitāya dukkhāya devamanussānaṃ.

Monasi, oni od vas koji pogrešno učenje predstavljaju kao pravo učenje ti monasi to čine na štetu mnogih, na nesreću mnogih, na propast, štetu i patnju mnogih osoba - bogova i ljudi.

bahuñca te, bhikkhave, bhikkhū apuññaṃ pasavanti, te cimaṃ saddhammaṃ antaradhāpentī”ti. tettiṃsatimaṃ.

Oni mnoga loša dela gomilaju i vode propasti ovog istinskog učenja.

♦ 131. “ye te, bhikkhave, bhikkhū dhammaṃ adhammoti dīpenti te, bhikkhave, bhikkhū bahujanāhitāya paṭipannā bahujanāsukhāya, bahuno janassa anatthāya ahitāya dukkhāya devamanussānaṃ.

Monasi, oni od vas koji pravo učenje predstavljaju kao pogrešno učenje ti monasi to čine na štetu mnogih, na nesreću mnogih, na propast, štetu i patnju mnogih osoba - bogova i ljudi.

bahuñca te, bhikkhave, bhikkhū apuññaṃ pasavanti, te cimaṃ saddhammaṃ antaradhāpentī”ti. catuttiṃsatimaṃ.

Oni mnoga loša dela gomilaju i vode propasti ovog istinskog učenja.

♦ 132-139. “ye te, bhikkhave, bhikkhū avinayaṃ vinayoti dīpenti ...

Monasi, oni od vas koji nešto što nisu monaška pravila predstavljaju kao monaška pravila...

pe ...

isto...

vinayaṃ avinayoti dīpenti ...

monaška pravila predstavljaju kao nešto što nisu monaška pravila...

pe ...

isto...

abhāsitaṃ alapitaṃ tathāgatena bhāsitaṃ lapitaṃ tathāgatenāti dīpenti ...

nešto što nije rekao ni izjavio Tathāgata predstavljaju kao nešto je Tathāgata rekao i izjavio...

pe ...

isto...

bhāsitaṃ lapitaṃ tathāgatena abhāsitaṃ alapitaṃ tathāgatenāti dīpenti ...

nešto što je Tathāgata rekao i izjavio predstavljaju kao nešto što nije rekao ni izjavio Tathāgata  ...

pe ...

isto...

anāciṇṇaṃ tathāgatena āciṇṇaṃ tathāgatenāti dīpenti ...

nešto što Tathāgata nije praktikovao predstavljaju kao nešto što je Tathāgata praktikovao...

pe ...

isto...

āciṇṇaṃ tathāgatena anāciṇṇaṃ tathāgatenāti dīpenti ...

nešto što je Tathāgata praktikovao predstavljaju kao nešto što Tathāgata nije praktikovao...

pe ...

isto...

apaññattaṃ tathāgatena paññattaṃ tathāgatenāti dīpenti ...

nešto što nije propisao Tathāgata predstavljaju kao nešto što je Tathāgata propisao..

pe ...

isto...

paññattaṃ tathāgatena apaññattaṃ tathāgatenāti dīpenti te, bhikkhave, bhikkhū bahujanāhitāya paṭipannā bahujanāsukhāya, bahuno janassa anatthāya ahitāya dukkhāya devamanussānaṃ.

nešto što je propisao Tathāgata predstavljaju kao nešto što Tathāgata nije propisao ti monasi to čine na štetu mnogih, na nesreću mnogih, na propast, štetu i patnju mnogih osoba - bogova i ljudi.

bahuñca te, bhikkhave, bhikkhū apuññaṃ pasavanti, te cimaṃ saddhammaṃ antaradhāpentī”ti. dvācattālīsatimaṃ.

Oni mnoga loša dela gomilaju i vode propasti ovog istinskog učenja.

♦ dutiyapamādādivaggo dasamo.

4

Prvi prevodi i konsultacije o njima / Odg: Aṅguttara Nikāya, knjiga jedinica

« Poslednja poruka vasilije poslato Novembar 12, 2023, 11:02:56 »

(AN 1.81-97) Aṅguttara Nikāya, ekakanipātapāḷi, 9. pamādādivaggo

♦ 81. “appamattikā esā, bhikkhave, vuddhi yadidaṃ yasovuddhi.

Monasi, zanemarljiv je ovaj dobitak, a to je dobitak slave.

etadaggaṃ, bhikkhave, vuddhīnaṃ yadidaṃ paññāvuddhi.

Najviši je među dobicima, monasi, dobitak mudrosti.

tasmātiha, bhikkhave, evaṃ sikkhitabbaṃ — ‘paññāvuddhiyā vaddhissāmā’ti.

I zato, monasi, ovako treba vežbati - "Uvećavaćemo dobitak mudrosti."

evañhi vo, bhikkhave, sikkhitabban”ti. paṭhamaṃ.

Ovako, monasi, treba vežbati.

♦ 82. “nāhaṃ, bhikkhave, aññaṃ ekadhammampi samanupassāmi yo evaṃ mahato anatthāya saṃvattati yathayidaṃ, bhikkhave, pamādo.

Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja ovako velikoj šteti vodi kao što je to, monasi, nemar.

pamādo, bhikkhave, mahato anatthāya saṃvattatī”ti. dutiyaṃ.

Nemar, monasi, velikoj šteti vodi.

♦ 83. “nāhaṃ, bhikkhave, aññaṃ ekadhammampi samanupassāmi yo evaṃ mahato atthāya saṃvattati yathayidaṃ, bhikkhave, appamādo.

Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja ovako velikoj koristi vodi kao što je to, monasi, marljivost.

appamādo, bhikkhave, mahato atthāya saṃvattatī”ti. tatiyaṃ.

Marljivost, monasi, velikoj koristi vodi.

♦ 84. “nāhaṃ, bhikkhave, aññaṃ ekadhammampi samanupassāmi yo evaṃ mahato anatthāya saṃvattati yathayidaṃ, bhikkhave, kosajjaṃ.

Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja ovako velikoj šteti vodi kao što je to, monasi, lenjost.

kosajjaṃ, bhikkhave, mahato anatthāya saṃvattatī”ti. catutthaṃ.

Lenjost, monasi, velikoj šteti vodi.

♦ 85. “nāhaṃ, bhikkhave, aññaṃ ekadhammampi samanupassāmi yo evaṃ mahato atthāya saṃvattati yathayidaṃ, bhikkhave, vīriyārambho.

Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja ovako velikoj koristi vodi kao što je to, monasi, buđenje energije.

vīriyārambho, bhikkhave, mahato atthāya saṃvattatī”ti. pañcamaṃ.

Buđenje energije, monasi, velikoj koristi vodi.

♦ 86. “nāhaṃ, bhikkhave, aññaṃ ekadhammampi samanupassāmi yo evaṃ mahato anatthāya saṃvattati yathayidaṃ, bhikkhave, mahicchatā.

Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja ovako velikoj šteti vodi kao što je to, monasi, pohlepa.

mahicchatā, bhikkhave, mahato anatthāya saṃvattatī”ti. chaṭṭhaṃ.

Pohlepa, monasi, velikoj šteti vodi.

♦ 87. “nāhaṃ, bhikkhave, aññaṃ ekadhammampi samanupassāmi yo evaṃ mahato atthāya saṃvattati yathayidaṃ, bhikkhave, appicchatā.

Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja ovako velikoj koristi vodi kao što je to, monasi, skromnost.

appicchatā, bhikkhave, mahato atthāya saṃvattatī”ti. sattamaṃ.

Skromnost, monasi, velikoj koristi vodi.

♦ 88. “nāhaṃ, bhikkhave, aññaṃ ekadhammampi samanupassāmi yo evaṃ mahato anatthāya saṃvattati yathayidaṃ, bhikkhave, asantuṭṭhitā.

Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja ovako velikoj šteti vodi kao što je to, monasi, mnogo želja.

asantuṭṭhitā, bhikkhave, mahato anatthāya saṃvattatī”ti. aṭṭhamaṃ.

Mnogo želja, monasi, velikoj šteti vodi.

♦ 89. “nāhaṃ, bhikkhave, aññaṃ ekadhammampi samanupassāmi yo evaṃ mahato atthāya saṃvattati yathayidaṃ, bhikkhave, santuṭṭhitā.

Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja ovako velikoj koristi vodi kao što je to, monasi, zadovoljenost malim.

santuṭṭhitā, bhikkhave, mahato atthāya saṃvattatī”ti. navamaṃ.

Zadovoljenost malim, monasi, velikoj koristi vodi.

♦ 90. “nāhaṃ, bhikkhave, aññaṃ ekadhammampi samanupassāmi yo evaṃ mahato anatthāya saṃvattati yathayidaṃ, bhikkhave, ayoniso manasikāro.

Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja ovako velikoj šteti vodi kao što je to, monasi, površno razmatranje.

ayonisomanasikāro, bhikkhave, mahato anatthāya saṃvattatī”ti. dasamaṃ.

Površno razmatranje, monasi, velikoj šteti vodi.

♦ 91. “nāhaṃ, bhikkhave, aññaṃ ekadhammampi samanupassāmi yo evaṃ mahato atthāya saṃvattati yathayidaṃ, bhikkhave, yoniso manasikāro.

Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja ovako velikoj koristi vodi kao što je to, monasi, pomno razmatranje.

yonisomanasikāro, bhikkhave, mahato atthāya saṃvattatī”ti. ekādasamaṃ.

Pomno razmatranje, monasi, velikoj koristi vodi.

♦ 92. “nāhaṃ, bhikkhave, aññaṃ ekadhammampi samanupassāmi yo evaṃ mahato anatthāya saṃvattati yathayidaṃ, bhikkhave, asampajaññaṃ.

Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja ovako velikoj šteti vodi kao što je to, monasi, nedostatak jasnog razumevanja.

asampajaññaṃ, bhikkhave, mahato anatthāya saṃvattatī”ti. dvādasamaṃ.

Nedostatak jasnog razumevanja, monasi, velikoj šteti vodi.

♦ 93. “nāhaṃ, bhikkhave, aññaṃ ekadhammampi samanupassāmi yo evaṃ mahato atthāya saṃvattati yathayidaṃ, bhikkhave, sampajaññaṃ.

Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja ovako velikoj koristi vodi kao što je to, monasi, jasno razumevanje.

sampajaññaṃ, bhikkhave, mahato atthāya saṃvattatī”ti. terasamaṃ.

Jasno razumevanje, monasi, velikoj koristi vodi.

♦ 94. “nāhaṃ, bhikkhave, aññaṃ ekadhammampi samanupassāmi yo evaṃ mahato anatthāya saṃvattati yathayidaṃ, bhikkhave, pāpamittatā.

Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja ovako velikoj šteti vodi kao što je to, monasi, loše društvo.

pāpamittatā, bhikkhave, mahato anatthāya saṃvattatī”ti. cuddasamaṃ.

Loše društvo, monasi, velikoj šteti vodi.

♦ 95. “nāhaṃ, bhikkhave, aññaṃ ekadhammampi samanupassāmi yo evaṃ mahato atthāya saṃvattati yathayidaṃ, bhikkhave, kalyāṇamittatā.

Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja ovako velikoj koristi vodi kao što je to, monasi, druženje sa dobrim prijateljima.

kalyāṇamittatā, bhikkhave, mahato atthāya saṃvattatī”ti. pannarasamaṃ.

Druženje sa dobrim prijateljima, monasi, velikoj koristi vodi.

♦ 96. “nāhaṃ, bhikkhave, aññaṃ ekadhammampi samanupassāmi yo evaṃ mahato anatthāya saṃvattati yathayidaṃ, bhikkhave, anuyogo akusalānaṃ dhammānaṃ, ananuyogo kusalānaṃ dhammānaṃ.

Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja ovako velikoj šteti vodi kao što je to, monasi, praktikovanje loših stvari i zapostavljanje dobrih stvari.

anuyogo, bhikkhave, akusalānaṃ dhammānaṃ, ananuyogo kusalānaṃ dhammānaṃ mahato anatthāya saṃvattatī”ti. soḷasamaṃ.

Praktikovanje loših stvari i zapostavljanje dobrih stvari, monasi, velikoj šteti vodi.

♦ 97. “nāhaṃ, bhikkhave, aññaṃ ekadhammampi samanupassāmi yo evaṃ mahato atthāya saṃvattati yathayidaṃ, bhikkhave, anuyogo kusalānaṃ dhammānaṃ, ananuyogo akusalānaṃ dhammānaṃ.

Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja ovako velikoj koristi vodi kao što je to, monasi, praktikovanje dobrih stvari i izbegavanje loših.

anuyogo, bhikkhave, kusalānaṃ dhammānaṃ, ananuyogo akusalānaṃ dhammānaṃ mahato atthāya saṃvattatī”ti. sattarasamaṃ.

Praktikovanje dobrih stvari i izbegavanje loših, monasi, velikoj koristi vodi.

♦ pamādādivaggo navamo.

5

Pali kanon grupa / 71. Sammādiṭṭhi sutta (MN 9) - deo 10

« Poslednja poruka vasilije poslato Septembar 27, 2023, 13:00:20 »

Počnimo pregledom dodatka na beleške koji smo dali: "Teže razumljive veze u formuli uslovljenog
nastanka". Neka od ranije pređenih veza su da je bivanje uslov za rođenje; vezivanje
uslov za bivanje; nāmarūpa uslov za šest područja čula - sve ovo je već diskutovano.
Počeli bismo sa brojem IV u dodatku. Već smo se sa time sreli na brzinu prošlog puta.
Vratićemo se i pregledati detaljnije.


Ovo je dato u odeljku nāmarūpa (o mentalno-materjalnom) paragraf 54. Već smo objasnili
šta predstavlja mentalno-materjalno prošle nedelje. Sada se bavimo time kako je
nastanak svesti uslov za nastanak mentalno-materjalnog. Prilazimo tome iz dve
pespektive:
1) razvojni
2)analitički pristup


Prvi možemo zvati procesom vremenskog razvoja individue, naročito od momenta
začeća. Ako ispratimo napisano u dodatku: začeće se odvija kada se svest poveže
sa novooplođenom jajnom ćelijom. Odakle dolazi ova svest? To je nastavak, tok svesti
koji dolazi od bića koje je preminulo. Nāmarūpa je psihofizički organizam bića koje se
pojavljuje sa početkom trudnoće.


Biće se samo onda pojavljuje, uzima oblik, manifestuje se u trenutku začeća, ako postoji
tok svesti koji dolazi od pokojnog bića da se poveže sa novooplođenim ovumom. Ako je
jaje oplođeno, ali nema odgovarajućeg toka svesti onda se začeće ne odvija, to je
neuspešan čin oplodnje. Kada se svest povezuje sa tim jajetom - fizička struktura jajeta
postaje rūpa (forma, oblik). Kada se svest poveže - svest se pojavljuje zajedno sa mentalnim
faktorima - nāma (osećaji, opažaji, volja, kontakt, pažnja). To je dolazak u bivanje svesti
i nāmarūpa zajedno u istom trenutku začeća. Kroz period razvoja nāmarūpa, psihofizički
organizam, može nastaviti da se razvija samo ako i svest traje unutar materice. Ako iz
nekog razloga svest biva prekinuta, tada je i nāmarūpa prekinuta. Proces trudnoće je
zaustavljen. Tokom života, takođe, svest i nāmarūpa koegzistiraju. Nijhov odnos je
odnos uzajamne podrške. Ako je u bilo kojoj tački životnog toka svest presečena tada
nāmarūpa, živi organizam, okončava postojanje.


Citat iz Mahā-nidāna sutte (Veliki govor o uzročnosti DN15):


Rečeno je: ’Svest je uzrok mentalno-materijalnog.’ A ovo je, Ānanda, način kako to treba
razumeti: Kada se svest ne bi začela u majčinoj materici, da li bi se u njoj mentalno-materijalno uobličilo?"
"Sigurno da ne bi, poštovani gospodine."
"Ako bi je, pošto se začela u materici, svest napustila, da li bi mentalno-materijalno bilo
rođeno u ovo stanje postojanja?"
"Sigurno da ne bi, poštovani gospodine."
"Ako bi svest malog dečaka ili devojčice bila prekinuta, da li bi mentalno-materijalno
raslo, razvijalo se i dostiglo zrelost?"
"Sigurno da ne bi, poštovani gospodine."
"Upravo zato, Ānanda, to je uzrok, izvor, razlog i uslov mentalno-materijalnog, dakle
svest.


Drugi pristup objašnjenja da je svest uslov za nāmarūpa je analitička perspektiva. Ovo
postaje relevantno u odeljku o svesti:


58. A šta je svest, nastanak svesti, prestanak svesti i put koji vodi prestanku svesti?
Postoji ovih šest kategorija svesti: svest o viđenom, svest o čujnom, svest o
omirisanom, svest o okušanom, svest o dodirnutom i svest o spoznatom. Nastankom
obrazaca, tu je i nastanak svesti. Prestankom obrazaca, tu je i prestanak
svesti. A put koji vodi prestanku svesti upravo je ovaj plemeniti osmostruki
put: ispravno razumevanje… ispravna koncentracija.


Ovo bi trebalo da bude slučaj za svih šest tipova svesti - svest je uslov za nāmarūpa.
Svest za koju smo rekli da se povezuje sa novooplođenom jajnom ćelijom i nastavlja u
utrobi da čini bazu za nāmarūpa - ta vrsta svesti je samo tip manoviññāṇa - tip svesti o
spoznatom, ali to je vrlo različit tip od tipa svesti koji aktivno saznaje objekte. To je tip
svesti o spoznatom koji pluta na vrlo dubokom nivou, nije aktivno svestan. U
Abhidhammi se zove bhavanga-citta - tok bivanja.


Ovde imamo da je na bilo kojem slučaju iskustva, bilo kom saznavanju objekta, svest uslov za
nāmarūpa. Kako to? Svest je uslov za nāma i znamo da pet faktora nāma (osećaji,
opažaji, volja, kontakt, pažnja) zavise od svesti i ne mogu se pojaviti bez svesti.
Svest je uslov za rūpa jer materjalna forma ovog tela samo funkcioniše kao fizičko telo
kada postoji neki oblik svesti. Čaki i u snu i u dubokom meditativnom zadubljenju postoji
svest. Čak i kada je osoba u komi možemo reći da postoji svest koja nije svesna
spoljašnjeg sveta. Samo kada je osoba mrtva, kada je svest odsečena, postoji telo samo
kao rūpa, a ne kao deo nāmarūpe. Recimo u slučaju svesti oka - zato što je prisutna
svest, oko funkcioniše kao oko. Ako smo mrtvi još uvek postoji očna jabučica, ali ne radi
kao oko. Zato je svest ta koja omogućava osnovi čula da funkcioniše kao osnova čula.
Na ovaj način možemo reći da je svest uslov za rūpu.


[ Sammādiṭṭh sutta ne iznosi to, ali u brojnim drugim sutama kaže se takođe da je
nāmarūpa uslov za svest. Tako ova dva faktora: svest i nāmarūpa; nāmarūpa i svest su
u stvari uslovi jedan za drugi. U jednoj sutti Saṃyutta Nikāye Sariputta ih poredi sa dva
snopa žita postavljena na zemlji da podržavaju jedan drugog. Jedan drži drugi
uspravnim, oslanjajući se međusobno. Nāmarūpa uzrokuje svest i svest uzrokuje
nāmarūpa. Način na koji funkcionišu takođe možemo opisati iz dve perspektive.


1) razvojna perspektiva - da bi svest inicirala, počela novi život mora da ima osnovu u
nāmārupa. Čitamo u Velikom govoru o uzročnosti (DN15) paragraf 22:


Rečeno je: ’Mentalno-materijalno je uzrok svesti.’ A ovo je, Ānanda, način kako to treba
razumeti: Kada svest nema oslonac u mentalno-materijalnom, da li bi bilo moguće uočiti
nastanak čitavog tog okeana patnje – budućeg rođenja, starenja i smrti?"
"Sigurno da ne bi, poštovani gospodine."
"Upravo zato, Ānanda, to je uzrok, izvor, razlog i uslov svesti, dakle mentalno-materijalno."


U slučaju ljudskog života svest ne lebdi u prostoru, već da bi započela život mora da se
poveže sa materijalnom bazom - oplođeno jaje koje obezbeđuje rūpu - materijalni oblik.
I kada svest niče zasnovana na ovom jajetu u pratnji je osećaja, opažaja, volje, kontakta i
pažnje. Ovih pet komponenti nāma, to je pet načina na koje svest prima iskustva sveta,
pet načina na koje se svest interaguje sa svetom. Jednom kada je svest povezana sa
ovumom, donosi sa sobom pet komponenti nāma, tada će kroz ceo proces
embrionalnog razvoja svest uvek zavisiti od vitalnosti embriona, zavisiti od nāmarūpa
kao podržavajućeg uslova (od rūpa kao fizičkog uslova i uvek u pratnji nāma - mentalnih
faktora). To je pristup razvojne perspektive.


Što se tiče 2) analitičke tačke gledišta: u bilo kojoj okolnosti iskustva svest zavisi od
nāmarūpa. U ljudskom životu svest se pojavljuje zasnovana na fizičkom telu i posebnoj
čulnoj sposobnosti (čulni organi, nervni sistem i mozak, svi oni su materjalni - rūpa).
Svest je uvek u društvu sa mentalnim faktorima (osećaji, opažaji, volja, kontakt, pažnja).
U slučaju vizuelnog iskustva svest se pojavljuje, zahteva celo telo, ali je posebno
zasnovano na sposobnosti oka i celom nervnom sistemu povezanim sa čulom vida. U
okolnosti kada čujemo zvuk svest je bazirana posebno na području čula sluha i nervnim
sistemom povezanim sa čulom sluha.


Slede neke tehnikalije u filozofiji odnosa. Odnos između nāma i svesti je da su rođeni
zajedno, pojavljuju se zajedno. Ove dve stvari se pojavljuju simultano (sahajāta, eng.
conascence) kao npr. svetlost i toplota vatre. Odnos između nāma i svesti nije samo to
da se pojavljuju u isto vreme, već postoji takođe uzajamnost (aññamañña), tj. svaki proizvodi ono
drugo. Svest proizvodi nāma i nāma proizvodi svest. U slučaju rūpa i svesti odnos je
malo kompleksniji, ali svejedno, često se kaže da su svest i rūpa uzajamno zavisni.]


Vraćamo se na odeljak:


58. A šta je svest, nastanak svesti, prestanak svesti i put koji vodi prestanku
svesti?
Postoji ovih šest kategorija svesti: svest o viđenom, svest o čujnom, svest o
omirisanom,
svest o okušanom, svest o dodirnutom i svest o spoznatom.[17] Nastankom
obrazaca, tu je i nastanak svesti. Prestankom obrazaca, tu je i prestanak
svesti. A put koji vodi prestanku svesti upravo je ovaj plemeniti
osmostrukiput: ispravno razumevanje… ispravna koncentracija.


Imamo šest klasa svesti: svest oka, uha itd. Prvih pet odgovaraju svakom od pet čula, to su
senzitivne svesti, svaka ima svoj odgovarajući objekat. Zatim, tu je svest o spoznatom
koja bi trebalo da bude savršeno paralelna sa drugim tipovima čulnih svesti. Trebalo bi
da bude tip svesti koji jednostavno zna unutrašnje objekte, dhamme (mentalne objekte):
ideje, slike, apstraktno, nesenzitivno... Ali pored toga, sutte opisuju svest kao neku drugu
funkciju osim kao kogniciju objekta. I ta je svest faktor koji održava kontinuitet
personalne egzistencije u okviru života od rođenja do smrti. Kao niz koja zajedno
povezuje sukcesivne momente iskustva u celinu - što nas čini jednom osobom od
rođenja do smrti. Postojimo kao jedna osoba zato što imamo osnovni kontinuitet svesti,
a ta svest je ono što povezuje različite živote i čini ih serijom egzistencija kao procesom
tokom preporađanja. Ovo je funkcija svesti u paragrafima iz Mahā-nidāna sutte. Ovaj
aspekt svesti postaje relevantan u objašnjavanju kako je saṅkhāra uslov za svest.


Pogledajmo u dodatku.
Šta se podrazumeva pod obrascima (saṅkhāra)? Voljne formacije: sve štetne i profane
korisne volje (akusala-lokiyakusala cetanā). Ne uključuje korisne transcedentalne volje
koje nadilaze svet (lokuttara). Možemo reći da su tokom života saṅkhāra (volje)
momentalni uslov za sva karmički aktivna stanja svesti. Sva stanja svesti koja kreiraju
karmu u pratnji su volje, bilo štetne, bilo profane korisne.


U terminologiji Abhidhamme to su dva uslova koja smo objasnili pre:


I) sankhara je simultani uslov (conascent, tj. sahajātapaccaya) jer se saṅkhāra i čin
svesti pojavljuju zajedno u istom momentu;


II) odnos uzajamnosti (aññamaññapaccaya) jer svaki daje snagu, svaki uzrokuje drugog.


Šta se dešava pri smrti? Saṅkhāre uzimaju ulogu generatora preporađanja u nove
egzistencije i to (jedna ili više saṅkhāra u kombinaciji) čine služeći kao uslov za svest
preporađanja. Saṅkhāra je ta koja uzima ulogu generatora svesti preporađanja (o njoj se
govori kao o uslovu za svest ovde). Tokom svog životnog toka mi konstantno kreiramo
voljne formacije i one se pojavljuju zajedno sa svešću. Pri smrti ove voljne formacije
postaju posebno aktivne tražeći priliku da proizvedu svoje rezultate. Može čak biti
nadmetanja među različitim voljama, različitim karmama koje kreiraju tok našeg života.
Ove voljne formacije će voditi svest kroz proces smrti i dalje u novu egzistenciju i dovesti
ponovno pojavljivanje svesti u formi koja je pogodna za karmičke tendencije tog bića
koje je upravo preminulo. Na ovaj način kažemo da su saṅkhāre uslov za svest.


Ovo nije samo u slučaju preporađanja, već i u toku života. Saṅkhāre akumulirane tokom
prethodnog života će konstantno tražiti priliku da sazru u toku sadašnjeg života.
Kada saṅkhāra sazri u sadašnjem životu, ona sazri proizvodeći tipove/stanja svesti,
tipove rezultujuće svesti. Mnogi od ovih tipova koje srećemo su rezultati karme koja je
kreirana u prethodnim egzistencijama. Način na koji se to dešava, uopšteno rečeno, je da
spoljašnji uslovi sazrevaju tako da reflektuju našu prethodnu karmu. I ti spoljašnji uslovi
daju mogućnost da ova karma sazri, kreirajući okolnosti koje će dovesti stanja svesti
koje su rezultati (vipāka) prethodne volje, prethodne karme.


Primer: ako je neka osoba činila štetnu karmu, nanosila mnogo bola drugima, tada će
se ta osoba naći u spoljašnjim uslovima u kojima će biti napadana i povređivana. U tim
okolnostima će osetiti mnogo bola i patnje. Stanja bola i patnje koje je osetila su stanja
svesti; ta stanja svesti će biti rezultati štetne karme koju je osoba kreirala nasiljem.
S druge strane, ako je osoba radila na korist dugima, pružala darežljivost, pomoć -
kreiraće korisnu karmu, voljne formacije. One će biti uskladištene na dubokom toku
svesti i u nekm budućem životu će sazreti dovodeći osobu u kontakt sa dobrim
okolnostima što će dalje voditi do srećnih i prijatnih stanja svesti.
(nastaviće se...)

6

Prvi prevodi i konsultacije o njima / Odg: Aṅguttara Nikāya, knjiga jedinica

« Poslednja poruka vasilije poslato Septembar 26, 2023, 16:31:00 »

(AN 1.71-80) Aṅguttara Nikāya, ekakanipātapāḷi, 8.kalyāṇamittādivaggo

♦ 71. “nāhaṃ, bhikkhave, aññaṃ ekadhammampi samanupassāmi yena anuppannā vā kusalā dhammā uppajjanti uppannā vā akusalā dhammā parihāyanti yathayidaṃ, bhikkhave, kalyāṇamittatā.

Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje nenastala korisna stanja nastaju i nastala štetna stanja prestaju kao što je to, monasi, druženje sa dobrim prijateljima.

kalyāṇamittassa, bhikkhave, anuppannā ceva kusalā dhammā uppajjanti uppannā ca akusalā dhammā parihāyantī”ti. paṭhamaṃ.

Zbog dobrih prijatelja, monasi, nenastala korisna stanja nastaju i nastala štetna stanja prestaju.

♦ 72. “nāhaṃ, bhikkhave, aññaṃ ekadhammampi samanupassāmi yena anuppannā vā akusalā dhammā uppajjanti uppannā vā kusalā dhammā parihāyanti yathayidaṃ, bhikkhave, anuyogo akusalānaṃ dhammānaṃ, ananuyogo kusalānaṃ dhammānaṃ.

Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje nenastala štetna stanja nastaju i nastala korisna stanja prestaju kao što je to, monasi, praktikovanje loših stvari i zapostavljanje dobrih stvari.

anuyogā, bhikkhave, akusalānaṃ dhammānaṃ, ananuyogā kusalānaṃ dhammānaṃ anuppannā ceva akusalā dhammā uppajjanti uppannā ca kusalā dhammā parihāyantī”ti. dutiyaṃ.

Od praktikovanja loših stvari i zapostavljanja dobrih stvari, monasi, nenastala štetna stanja nastaju i nastala korisna stanja prestaju. 

♦ 73. “nāhaṃ, bhikkhave, aññaṃ ekadhammampi samanupassāmi yena anuppannā vā kusalā dhammā uppajjanti uppannā vā akusalā dhammā parihāyanti yathayidaṃ, bhikkhave, anuyogo kusalānaṃ dhammānaṃ, ananuyogo akusalānaṃ dhammānaṃ.

Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje nenastala korisna stanja nastaju i nastala štetna stanja prestaju kao što je to, monasi, praktikovanje dobrih stvari i izbegavanje loših.

anuyogā, bhikkhave, kusalānaṃ dhammānaṃ, ananuyogā akusalānaṃ dhammānaṃ anuppannā ceva kusalā dhammā uppajjanti uppannā ca akusalā dhammā parihāyantī”ti. tatiyaṃ.

Od praktikovanja dobrih stvari i izbegavanja loših, monasi, nenastala korisna stanja nastaju i nastala štetna stanja prestaju.

♦ 74. “nāhaṃ, bhikkhave, aññaṃ ekadhammampi samanupassāmi yena anuppannā vā bojjhaṅgā nuppajjanti uppannā vā bojjhaṅgā na bhāvanāpāripūriṃ gacchanti yathayidaṃ, bhikkhave, ayonisomanasikāro.

Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje nenastali elementi probuđenja ne nastaju i nastali elementi probuđenja ne rastu do totalnog ispunjenja kao što je to, monasi, površno razmatranje.

ayoniso, bhikkhave, manasi karoto anuppannā ceva bojjhaṅgā nuppajjanti uppannā ca bojjhaṅgā na bhāvanāpāripūriṃ gacchantī”ti. catutthaṃ.

Kod onoga ko površno razmatra, nenastali elementi probuđenja ne nastaju i nastali elementi probuđenja ne rastu do totalnog ispunjenja.

♦ 75. “nāhaṃ, bhikkhave, aññaṃ ekadhammampi samanupassāmi yena anuppannā vā bojjhaṅgā uppajjanti uppannā vā bojjhaṅgā bhāvanāpāripūriṃ gacchanti yathayidaṃ, bhikkhave, yonisomanasikāro.

Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje nenastali elementi probuđenja nastaju i nastali elementi probuđenja rastu do totalnog ispunjenja kao što je to, monasi, pomno razmatranje.

yoniso, bhikkhave, manasi karoto anuppannā ceva bojjhaṅgā uppajjanti uppannā ca bojjhaṅgā bhāvanāpāripūriṃ gacchantī”ti. pañcamaṃ.

Kod onoga ko pomno razmatra, nenastali elementi probuđenja nastaju i nastali elementi probuđenja rastu do totalnog ispunjenja.

♦ 76. “appamattikā esā, bhikkhave, parihāni yadidaṃ ñātiparihāni.

Monasi, zanemarljiv je ovaj gubitak, a to je gubitak srodnika.

etaṃ patikiṭṭhaṃ, bhikkhave, parihānīnaṃ yadidaṃ paññāparihānī”ti. chaṭṭhaṃ.

Veći je među gubicima, monasi, gubitak mudrosti.

♦ 77. “appamattikā esā, bhikkhave, vuddhi yadidaṃ ñātivuddhi.

Monasi, zanemarljiv je ovaj dobitak, a to je dobitak srodnika.

etadaggaṃ, bhikkhave, vuddhīnaṃ yadidaṃ paññāvuddhi.

Najviši je među dobicima, monasi, dobitak mudrosti.

tasmātiha, bhikkhave, evaṃ sikkhitabbaṃ — ‘paññāvuddhiyā vaddhissāmā’ti.

I zato, monasi, ovako treba vežbati - "Uvećavaćemo dobitak mudrosti."

evañhi vo, bhikkhave, sikkhitabban”ti. sattamaṃ.

Ovako, monasi, treba vežbati.

♦ 78. “appamattikā esā, bhikkhave, parihāni yadidaṃ bhogaparihāni.

Monasi, zanemarljiv je ovaj gubitak, a to je gubitak bogatstva.

etaṃ patikiṭṭhaṃ, bhikkhave, parihānīnaṃ yadidaṃ paññāparihānī”ti. aṭṭhamaṃ.

Veći je među gubicima, monasi, gubitak mudrosti.

♦ 79. “appamattikā esā, bhikkhave, vuddhi yadidaṃ bhogavuddhi.

Monasi, zanemarljiv je ovaj dobitak, a to je dobitak bogatstva.

etadaggaṃ, bhikkhave, vuddhīnaṃ yadidaṃ paññāvuddhi.

Najviši je među dobicima, monasi, dobitak mudrosti.

tasmātiha, bhikkhave, evaṃ sikkhitabbaṃ — ‘paññāvuddhiyā vaddhissāmā’ti.

I zato, monasi, ovako treba vežbati - "Uvećavaćemo dobitak mudrosti." 

evañhi vo, bhikkhave, sikkhitabban”ti. navamaṃ.

Ovako, monasi, treba vežbati.

♦ 80. “appamattikā esā, bhikkhave, parihāni yadidaṃ yasoparihāni.

Monasi, zanemarljiv je ovaj gubitak, a to je gubitak slave.

etaṃ patikiṭṭhaṃ, bhikkhave, parihānīnaṃ yadidaṃ paññāparihānī”ti. dasamaṃ.

Veći je među gubicima, monasi, gubitak mudrosti.

7

Pali kanon grupa / 70. Sammādiṭṭhi sutta (MN 9) - deo 9

« Poslednja poruka vasilije poslato Avgust 18, 2023, 20:19:22 »

 Nalazimo se u delu sutte gde poštovani Sariputta objašnjava niz faktora u formuli uslovljenog
nastanka (paṭiccasamuppāda) i prelazimo korake unazad jedan po jedan. Prošli put smo
zbog ugodnosti obrnuli objašnjavanje i išli od šest područja čula do kontakta i od
kontakta do osećaja. Znamo da je osećaj uslov za žudnju. Sada treba da se vratimo na
šest područja čula i razmotrimo uslove za njih.


50. A šta je šest područja čula, nastanak šest područja čula, prestanak šest područja
čula i put koji vodi prestanku šest područja čula? Postoji ovih šest vrsta područja: oko
kao područje, uho kao područje, nos kao područje, jezik kao područje, telo kao
područje, um kao područje. Nastankom mentalno-materijalnog, tu je i nastanak šest
područja čula. Prestankom mentalno-materijalnog, tu je i prestanak šest područja čula.
A put koji vodi prestanku mentalno-materijalnog upravo je ovaj plemenitiosmostruki put:
ispravno razumevanje… ispravna koncentracija.


Dakle, imamo šest područja čula koja nastaju pojavljivanjem nāmarūpe (mentalno-materijalnog,
 bukvalno: imena-i-oblika). Pre nego što počnemo objašnjavanje kako je
nāmarūpa uslov za šest područja čula, hajde da pogledamo sledeći odeljak koji daje
objašnjenje mentalno-materijalnog.


(MENTALNO-MATERIJALNO)
52. „Dobro je, prijatelju”, rekoše monasi, zadovoljni rečima poštovanog Sāriputte.
Onda mu postaviše novo pitanje: „Ali, prijatelju, može li postojati još neki način na koji
plemeniti učenik jeste taj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske
Dhamme?” – „Može, prijatelji.
53. Prijatelji, kada plemeniti učenik razume mentalno-materijalno, nastanak
mentalno-materijalnog, prestanak mentalno-materijalnog i put koji vodi
prestanku
mentalno-materijalnog, tada on jeste onaj koji poseduje ispravno
razumevanje… i stigao
je do istinske Dhamme.
54. A šta je mentalno-materijalno, nastanak mentalno-materijalnog,
prestanak mentalno-materijalnog i put koji vodi prestanku mentalnomaterijalnog?
 Osećaj, opažaj, volja, kontakt i pažnja – to se naziva ‘mentalno.’ Četiri
velika elementa i materijalni oblik sačinjen od četiri velika elementa – to se naziva
‘materijalno.’ Dakle, ovakvo mentalno i ovakvo materijalno su ono što se naziva
mentalno-materijalno. Nastankom svesti, tu je i nastanak mentalno-materijalnog.
Prestankom svesti, tu je i prestanak mentalno-materijalnog. A put koji vodi prestanku
mentalno-materijalnog upravo je ovaj plemeniti osmostruki put: ispravno razumevanje…
ispravna koncentracija.
55. Kad plemeniti učenik ovako razume mentalno-materijalno, nastanak
mentalnomaterijalnog, prestanak mentalno-materijalnog i put koji vodi prestanku
mentalnomaterijalnog … on ovde i sada okončava patnju. I na taj način je plemeniti
učenik onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.”


Trebalo bi dati neka objašnjenja porekla termina nāmarūpa. Ovo je izraz koji je postojao i
pre Bude. Već je korišćen od strane brahmana, u upanišadama, možda im čak i
prethodi. Onako kako je korišćen u upanišadama, nāmarūpa označava ceo svet
fenomena. Prema njihovom učenju ceo univerzum, ceo pojavni svet je manifestacija i
izraz jedne realnosti koja se zove Brahman, univerzalne realnosti koja je po svojoj suštini
uvek ista. Ali Brahman se pojavljuje diferenciran u razne stvari - različite fenomene u
svetu. Ovaj multiplicitet raznih fenomena ima dva aspekta. Prvo, tu je aspekt onoga što
se pojavljuje, što je oblik i drugo, postoji način na koji percipiramo, shvatamo i
označavamo to što se pojavljuje. Ono što se pojavljuje zove se rūpa, a percipiranje i
označavanje toga je nāma.


Recimo kada sretnem poznatu osobu - forma je telo - oblik, boja itd. Zatim kada
percipiram formu i kada dodeljujem ime vezujući ga za tu osobu, to je "ime". Primenjeno
na bezimene stvari: recimo, imamo objekat kvadratnog oblika, crno-belo-siv i način na koji mi se
javlja u čulima je rūpa. Potom dolazi imenovanje; ako nemam ideju šta je to samo ću smatrati
objektom kvadratnog oblika, ali kada znam šta je dolazi imenovanje "diktafon". Pojava je
rūpa, imenovanje je nāma. To je iz brahmanske filozofije, poreklom iz veda i upanišada.
Moguće da Buda nije do detalja znao upanišade, ali ovi izrazi su deo kulture tog
vremena.


Buda je, kao što je to često činio, preuzeo izraz i dao mu značenje u skladu sa sopstvenim
filozofskim učenjem. Imamo objašnjenje ovde. Iznosi nam ga poštovani Sāriputta ali
objašnjenje dolazi iz drugih sutta u kojima govori Buda. Sāriputta deli izraz na dve
komponente:


nāma: Osećaj, opažaj, volja, kontakt i pažnja – to se naziva ‘mentalno.’
rūpa: Četiri velika elementa i materijalni oblik sačinjen od četiri velika elementa – to se
naziva ‘materijalno.’


Dakle, ovakvo mentalno i ovakvo materijalno su ono što se naziva mentalno-materijalno.


Mentalno i materijalno su dva značajna aspekta iskustva. U procesu našeg susretanja bilo
čega, prepoznavanja bilo čega, kada bilo čemu dajemo naziv, kada organizujemo masu
podataka koji uplivavaju kroz naša čula da ih organizujemo u shvatljivu celinu - postoje
brojni faktori koji su bazični za bilo koji čin kognicije. Ovi faktori su uvek prisutni - to su
faktori koji stvaraju nāma, oni konstituišu mentalno (ime). Nāma nije u stvari ime u
smislu vlastite ili zajedničke imenice, već su to faktori neophodni za čin imenovanja.
Kroz čin imenovanja mi organizujemo iskustvo i činimo ga nečim za nas smislenim.


Prvi od ovih pet bazičnih komponenti (početna tačka) je kontakt. Šta je kontakt? Susret
svesti sa objektom kroz područje čula. Za bilo koje konkretno iskustvo koje se odigrava
mora da bude kontakta sa datim objektom koji će biti objekat iskustva. Možemo reći da
kroz kontakt svest izlazi kroz vrata područja čula i "rukuje" se sa objektom (iz drugog ugla:
kroz kontakt objekat ulazi kroz vrata čula i "pozdravlja" se sa svešću).


Jednom kada se kontakt odigra, kroz kontakt se um okrene ka objektu. To
okretanje uma objektu je ono što je prevedeno ovde kao "pažnja" - manasikāra. Reč
bukvalno ima smisao "dovođenje u um".


Kroz čin pažnje, a uslovljeni kontaktom, pojavljuju se osećaj, opažaj i inicijalno vrlo slaba
volja kao načini kako primamo iskustvo tog objekta. Tako, kada posmatram taj objekat, iako nemam
neke posebne osećaje u vezi sa njim, postojaće nekakav osećaj, u ovom slučaju neutralan,
ne mnogo izražen. Opažaj će biti izraženiji: hvatajući karakteristike objekta pokušavamo
da shvatimo šta je to. U ovom slučaju volja će biti vrlo neupadljiva, prikrivena, jer još ne
znam šta je to i šta da radim s tim. Ako je u pitanju objekt koji ćemo upotrebljavati npr. puna šolja i
imamo nameru da pijemo, tada će voljna komponenta čak i u činu percepcije biti više
uočljiva. I sa svakim činom svesti, svakim činom percepcije volja će biti sve jača i jača dok
me ne motiviše da podignem ruku i uzmem šolju. U tom slučaju volja postaje dominantni
faktor od ovih pet.


Treba prepoznati da su ovih pet faktora prisutni u svakom
pojedinačnom iskustvu, ali u različitim okolnostima jedan ili drugi će biti dominantniji.
Ponekad je to osećaj (npr. jako zadovoljstvo ili bol), nekad opažaj (kada notiramo,
opserviramo karakteristike), nekada je to volja (kada razmatramo delovanje, obavljanje),
ali svih pet su uvek prisutni. Svi zajedno su najvažniji faktori u shvatanju, označavanju,
organizovanju našeg sveta. Oni predstavljaju mentalno - nāma (ime).


Šta je rūpa (oblik) - materjalno? Četiri velika elementa, primarna elementa i materjalni
oblik koji proističe iz njih. Ta četiri elementa tradicionalno zovemo: zemlja, voda, vatra i
vazduh, kao metaforička upotreba naziva za ono što možemo zvati različitim modovima
materije. Tako zemljani elemenat jeste oznaka za čvrsti aspekt materije - osobinu otpora,
sposobnost materije da se suprotstavi, da pritiska, da zauzima prostor i manifestuje se kao
čvrstoća, tvrdoća. Vodeni elemenat reprezentuje tečni aspekt i takođe obeležava ono što
možemo zvati kohezivnom osobinom: tendenciju materije da se veže zajedno. Vatreni
elemenat predstavlja atribut toplote, termalne energije. Vazdušni element reprezentuje
karakteristiku širenja i skupljanja, kretanja.


Ovo su četiri primarna elementa, postoje i tipovi materije izvedeni iz njih. Interesantno je
da se u suttama nikada ne nabrajaju koji su drugi tipovi ili forme izvedeni od primarnih.
Ovo je učinjeno u Abhidhammi. Moguće je da različiti Abhidhamma sistemi to rade
drugačije. Recimo u theravāda Abhidhammi numerisana su 24 tipa izvedene materije.
Nećemo ih sve pominjati, većina i nije važna za naše potrebe. Najvažnije od ovih tipova
izvedene materije je pet tipova osetljive materije koje ustanovljavaju āyatana - područja
čula. O tome smo govorili prošlog puta, nazvali smo ih pasādarūpa, senzitivni tipovi
materije. Recimo, osnova oka nije samo očna jabučica već poseban tip materije lociran unutar
oka koji je sposoban da primi svetlost i transformiše je u boje, vidljive forme... Slično za
osnovu uha, nosa, jezika, tela...


Zatim postoji četiri tipa objekata čula: vidljivi oblici (kao izvedeni tip materije, nije jedna od
primarnih već se pojavljuje zasnovana na primarnim), a tu su i zvuk, miris i ukus. Šta je
sa taktilnim senzacijama? Ovo može biti neobičnost pāli Abhidhamme: kaže se da se
taktilna osnova u stvari sastoji od primarnih elemenata samih po sebi, tri od četiri.
Zemljanog - jer možemo dodirnuti i osetiti da li je nešto meko ili tvrdo; vatrenog - jer možemo
osetiti hladnoću ili vrelinu i elemenat kretanja tj. vazdušni (možemo na dodir osetiti da li se
nešto širi ili skuplja).


Kaže se da vodeni element poznajemo zaključivanjem, ali da to nije direktni objekat koji
možemo dodirnuti i zato u theravāda Abhidhammi vodeni element postaje dedukovani tip
izvedene materije, tj. nije direktni objekat za dodir.


Još jedan važan tip izvedene materije je životna sposobnost, prisutan je u živim
organizmima i kada se on prekine to znači smrt.


Uzimajući primarne tipove materije i sekundarne (izvedene), sastavljajući ih zajedno svi
oni se zovu materijalno (oblik).
Spajajući mentalno (ime) i materijalno (oblik) dobijamo mentalno-materijalno (ime-i-oblik).


Vraćamo se na paragraf 50:


50. A šta je šest područja čula, nastanak šest područja čula, prestanak šest
područjačula i put koji vodi prestanku šest područja čula? Postoji ovih šest vrsta
područja: okokao područje, uho kao područje, nos kao područje, jezik kao područje, telo
kaopodručje, um kao područje. Nastankom mentalno-materijalnog, tu je i
nastanak šestpodručja čula. Prestankom mentalno-materijalnog, tu je i prestanak šest
područja čula. Aput koji vodi prestanku mentalno-materijalnog upravo je ovaj plemeniti
osmostruki put:ispravno razumevanje… ispravna koncentracija.


Ovo se može razumeti na najmanje dva načina koja nisu uzajamno isključiva, već predstavljaju blago
različite tačke gledišta:


1) razvojna perspektiva
2) analitički pristup


Iz perspektive 1) nāmarūpa će označavati psihofizički organizam - mentalni i telesni
organizam koji je začet u materici (kod ljudi, životinja). Potom počinje da se razvija i kako
se psihofizički organizam razvija, šest osnova čula će se pojaviti. Razmatrajući ljudsko
rođenje polazimo od momenta začeća: momenat kada se tok svesti koji dolazi iz
prethodnog života povezuje sa oplođenim jajnom ćelijom. To je trenutak začeća kada
novo biće u stvari i jeste začeto. Jednom kada se svest poveže sa tom oplođenom
jajnom ćelijom, tada govorimo o tome kao o pojavljivanju mentalno-materijalnog. Mentalno-materijalno se
formiraju u materici. Kada se svest poveže sa oplođenom jajnom ćelijom taj jednoćelijski
organizam postaje telo bića koje će biti rođeno. To telo je rūpa u nāmarūpa kompleksu.
Oplođeno jaje će se sastojati od četiri velika elementa, a naravno postoje i tipovi
izvedene materije: boja, miris, ukus, životna sposobnost... takođe i jedna od pet fizičkih
osnova čula - telesna osnova (kayāyatana) osetljiva na senzacije. U momentu začeća
kada svest silazi u utrobu, zajedno sa svešću pojavljuju se osećaj, opažaj, volja, kontakt,
pažnja. Verovali ili ne, svih ovih pet faktora su prisutni od prvog momenta svesti.
Funkcionišu kao ekstremno prosti tako da i ne možemo zamisliti kakvi su, kao što ne
možemo zamisliti iskustva jednoćelijskog organizma. Ali postoje neki osećaji opažaj,
volja, pažnja i sve je to zasnovano na nekakvom kontaktu. To je nāma.


Kako se organizam dalje razvija, kroz naredne nedelje i mesece kako se ćelije dalje
diferenciraju pojavljuju se glava i udovi. U glavi se neke ćelije specijalizuju za primanje
svetlosti, za zvuk, mirise, ukuse. Na taj način se druga četiri fizička područja čula
razvijaju zasnovane na početnom telu. Pri oplodnji svest, osnovni tok svesti koja silazi u
utrobu je ono što predstavlja područje uma. Na ovaj način možemo reći da se sa
pojavljivanjem nāmarūpe pojavljuju i šest područja čula. Ako je nāmarūpa prekinuto npr.
ako se ne razvije u materici, tada se prekida i šest područja čula. To je jedan način da se
razume ova povezanost, dakle, razvojni put.


Drugi način je analitički: posmatranjem bilo kog iskustva uočavamo da mentalno-materijalno
predstavlja uslov za šest područja čula u bilo kojoj okolnosti iskustva. Da bi osnova čula
funkcionisala mora da ima podršku drugih tipova materije. Da bi uho funkcionisalo i da bi
moglo da čuje zvuk mora da ima podršku drugih tipova rūpa (četiri primarna elementa,
životne forme...) Tako svih pet fizičkih područja čula moraju imati podršku drugih tipova
materijalnog. Na kompleksniji način možemo kontemplirati da čak i šest područja čula
imaju nekakav doprinos od mentalnog. Rad osećaja, opažaja itd. omogućava da
područja čula nastave da rade kao šest područja čula. U ljudskom životu osnova uma -
osnovmi tok svesti zavisi od mentalno-materijalnog. Osnova uma zahteva telo i zavisi od
faktora koji konstituišu mentalno. Taj tok svesti ne funkcioniše sam, već se svest uvek
pojavljuje zajedno sa osećajem, opažajem, voljom, kontaktom i pažnjom.
Možemo proći ovo još jednom sledećeg puta.
(nastaviće se...)

8

Prvi prevodi i konsultacije o njima / Odg: Aṅguttara Nikāya, knjiga jedinica

« Poslednja poruka vasilije poslato Avgust 17, 2023, 14:21:20 »

(AN 1.61-70) Aṅguttara Nikāya, ekakanipātapāḷi, 7. vīriyārambhādivaggo

♦ 61. “nāhaṃ, bhikkhave, aññaṃ ekadhammampi samanupassāmi yena anuppannā vā kusalā dhammā uppajjanti uppannā vā akusalā dhammā parihāyanti yathayidaṃ, bhikkhave, vīriyārambho.

Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje nenastala korisna stanja nastaju i nastala štetna stanja prestaju kao što je to, monasi, buđenje energije.

āraddhavīriyassa, bhikkhave, anuppannā ceva kusalā dhammā uppajjanti uppannā ca akusalā dhammā parihāyantī”ti. paṭhamaṃ.

Kod onoga ko je pobudio energiju, monasi, nenastala korisna stanja nastaju i nastala štetna stanja prestaju." prvo.

♦ 62. “nāhaṃ, bhikkhave, aññaṃ ekadhammampi samanupassāmi yena anuppannā vā akusalā dhammā uppajjanti uppannā vā kusalā dhammā parihāyanti yathayidaṃ, bhikkhave, mahicchatā.

Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje nenastala štetna stanja nastaju i nastala korisna stanja prestaju kao što je to, monasi, pohlepa.

mahicchassa, bhikkhave, anuppannā ceva akusalā dhammā uppajjanti uppannā ca kusalā dhammā parihāyantī”ti. dutiyaṃ.

Kod onoga ko je pohlepan, monasi, nenastala štetna stanja nastaju i nastala korisna stanja prestaju." drugo.

♦ 63. “nāhaṃ, bhikkhave, aññaṃ ekadhammampi samanupassāmi yena anuppannā vā kusalā dhammā uppajjanti uppannā vā akusalā dhammā parihāyanti yathayidaṃ, bhikkhave, appicchatā.

Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje nenastala korisna stanja nastaju i nastala štetna stanja prestaju kao što je to, monasi, skromnost.

appicchassa, bhikkhave, anuppannā ceva kusalā dhammā uppajjanti uppannā ca akusalā dhammā parihāyantī”ti. tatiyaṃ.

Kod onoga ko je skroman, monasi, nenastala korisna stanja nastaju i nastala štetna stanja prestaju." treće.

♦ 64. “nāhaṃ, bhikkhave, aññaṃ ekadhammampi samanupassāmi yena anuppannā vā akusalā dhammā uppajjanti uppannā vā kusalā dhammā parihāyanti yathayidaṃ, bhikkhave, asantuṭṭhitā.

Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje nenastala štetna stanja nastaju i nastala korisna stanja prestaju kao što je to, monasi, mnogo želja.

asantuṭṭhassa, bhikkhave, anuppannā ceva akusalā dhammā uppajjanti uppannā ca kusalā dhammā parihāyantī”ti. catutthaṃ.

Kod onoga ko mnogo želja ima, monasi, nenastala štetna stanja nastaju i nastala korisna stanja prestaju." četvrto.

♦ 65. “nāhaṃ, bhikkhave, aññaṃ ekadhammampi samanupassāmi yena anuppannā vā kusalā dhammā uppajjanti uppannā vā akusalā dhammā parihāyanti yathayidaṃ, bhikkhave, santuṭṭhitā.

Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje nenastala korisna stanja nastaju i nastala štetna stanja prestaju kao što je to, monasi, zadovoljenost malim.

santuṭṭhassa, bhikkhave, anuppannā ceva kusalā dhammā uppajjanti uppannā ca akusalā dhammā parihāyantī”ti. pañcamaṃ.

Kod onoga ko je malim zadovoljan, monasi, nenastala korisna stanja nastaju i nastala štetna stanja prestaju." peto.

♦ 66. “nāhaṃ, bhikkhave, aññaṃ ekadhammampi samanupassāmi yena anuppannā vā akusalā dhammā uppajjanti uppannā vā kusalā dhammā parihāyanti yathayidaṃ, bhikkhave, ayonisomanasikāro.

Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje nenastala štetna stanja nastaju i nastala korisna stanja prestaju kao što je to, monasi, površno promišljanje.

ayoniso, bhikkhave, manasi karoto anuppannā ceva akusalā dhammā uppajjanti uppannā ca kusalā dhammā parihāyantī”ti. chaṭṭhaṃ.

Kod onoga ko površno promišlja, monasi, nenastala štetna stanja nastaju i nastala korisna stanja prestaju." šesto.

♦ 67. “nāhaṃ, bhikkhave, aññaṃ ekadhammampi samanupassāmi yena anuppannā vā kusalā dhammā uppajjanti uppannā vā akusalā dhammā parihāyanti yathayidaṃ, bhikkhave, yonisomanasikāro.

Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje nenastala korisna stanja nastaju i nastala štetna stanja prestaju kao što je to, monasi, duboko promišljanje.

yoniso, bhikkhave, manasi karoto anuppannā ceva kusalā dhammā uppajjanti uppannā ca akusalā dhammā parihāyantī”ti. sattamaṃ.

Kod onoga ko duboko promišlja, monasi, nenastala korisna stanja nastaju i nastala štetna stanja prestaju." sedmo.

♦ 68. “nāhaṃ, bhikkhave, aññaṃ ekadhammampi samanupassāmi yena anuppannā vā akusalā dhammā uppajjanti uppannā vā kusalā dhammā parihāyanti yathayidaṃ, bhikkhave, asampajaññaṃ.

Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje nenastala štetna stanja nastaju i nastala korisna stanja prestaju kao što je to, monasi, nedostatak jasnog razumevanja.

asampajānassa, bhikkhave, anuppannā ceva akusalā dhammā uppajjanti uppannā ca kusalā dhammā parihāyantī”ti. aṭṭhamaṃ.

Kod onoga bez jasnog razumevanja, monasi, nenastala štetna stanja nastaju i nastala korisna stanja prestaju." osmo.

♦ 69. “nāhaṃ, bhikkhave, aññaṃ ekadhammampi samanupassāmi yena anuppannā vā kusalā dhammā uppajjanti uppannā vā akusalā dhammā parihāyanti yathayidaṃ, bhikkhave, sampajaññaṃ.

Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje nenastala korisna stanja nastaju i nastala štetna stanja prestaju kao što je to, monasi, jasno razumevanje.

sampajānassa, bhikkhave, anuppannā ceva kusalā dhammā uppajjanti uppannā ca akusalā dhammā parihāyantī”ti. navamaṃ.

Kod onoga sa jasnim razumevanjem, monasi, nenastala korisna stanja nastaju i nastala štetna stanja prestaju." deveto.

♦ 70. “nāhaṃ, bhikkhave, aññaṃ ekadhammampi samanupassāmi yena anuppannā vā akusalā dhammā uppajjanti uppannā vā kusalā dhammā parihāyanti yathayidaṃ, bhikkhave, pāpamittatā.

Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar zbog koje nenastala štetna stanja nastaju i nastala korisna stanja prestaju kao što je to, monasi, loše društvo.

pāpamittassa, bhikkhave, anuppannā ceva akusalā dhammā uppajjanti uppannā ca kusalā dhammā parihāyantī”ti. dasamaṃ.

Kod onoga ko loše društvo ima, monasi, nenastala štetna stanja nastaju i nastala korisna stanja prestaju." deseto.

9

Prvi prevodi i konsultacije o njima / Odg: Aṅguttara Nikāya, knjiga jedinica

« Poslednja poruka vasilije poslato Avgust 11, 2023, 11:50:11 »

Za "pabhassara" DPR daje opcije: "shining, very bright, resplendent" pa sam se odlučio za srednji izraz i odatle "jako blistav". Sad videh da sam preskočio "idaṃ" pa u mom prevodu nedostaje "ovaj (um)"

Da, "neupućen, neuk/prost čovek" jeste dobro rešenje. Nisam bio zadovoljan svojim izrazom, ali se nisam setio ničeg boljeg ("neuka svetovna osoba" mi je bila podjednako rogobatna alternativa).

P.S. Kada završim celu Knjigu jedinica okačiću kompletirano izmenjeno (i dopunjeno ) izdanje.

10

Pali kanon grupa / 69. Sammādiṭṭhi sutta (MN 9) - deo 8

« Poslednja poruka vasilije poslato Avgust 11, 2023, 11:25:05 »

 Prošlog puta razmatrali smo odeljak o vezivanju (upādāna) i objasnili načine na koji je
vezivanje uslov za bivanje (bhava). U tom odeljku o vezivanju rečeno je da žudnja
(taṇhā) predstavlja uslov za pojavljivanje vezivanja. Ali pre nego što to objasnimo
uzećemo odeljak o žudnji i videti kako je ona analizirana. To nas vodi do sledećeg citata:


(ŽUDNJA)
36. „Dobro je, prijatelju”, rekoše monasi, zadovoljni rečima poštovanog Sāriputte.
Onda mu postaviše novo pitanje: „Ali, prijatelju, može li postojati još neki način na koji
plemeniti učenik jeste taj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske
Dhamme?” – „Može, prijatelji.
37. Prijatelji, kada plemeniti učenik razume žudnju, nastanak žudnje, prestanak
žudnje i put koji vodi prestanku žudnje, tada on jeste onaj koji poseduje ispravno
razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.
38. A šta je žudnja, nastanak žudnje, prestanak žudnje i put koji vodi prestanku žudnje?
Postoje ovih šest vrsta žudnje: žudnja za oblicima, žudnja za zvukovima, žudnja za
mirisima, žudnja za ukusima, žudnja za dodirima, žudnja za objektima uma.
Nastankom osećaja, tu je i nastanak žudnje. Prestankom osećaja, tu je i prestanak
žudnje. A put koji vodi prestanku žudnje upravo je ovaj plemeniti osmostruki put:
ispravno razumevanje… ispravna koncentracija.
39. Kad plemeniti učenik ovako razume žudnju, nastanak žudnje, prestanak žudnje i
put koji vodi prestanku žudnje… on ovde i sada okončava patnju. I na taj način je
plemeniti učenik onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske
Dhamme".


Ovde je žudnja klasifikovana prema njenim objektima, ali postoji i drugi način analiziranja
žudnje - prema njenim tipovima. Ako se vratimo nazad, imamo četiri tipa vezivanja: ka čulnim
zadovoljstvima, ka gledištima, ka pravilima i ritualima i ka doktrini o sopstvu. U
formulaciji uslovljenog nastanka upotrebljava se analiza žudnje u terminima šest čulnih
objekata, valjda zbog toga što uobičajena formula povezuje žudnju sa osećajima.
Osećaji su zatim analizirani prema tipovima kontakta, a kontakt preko šest područja čula.
Možda je psihološki i filozofski zanimljivije da uzmemo tri tipa žudnje i vidimo u kakvoj su
oni relaciji sa četiri tipa vezivanja.


Da podsetimo: imamo žudnju za čulnim zadovoljstvima, za postojanjem i nepostojanjem.
Žudnja za čulnim zadovoljstvima vodi ka vezivanju za čulna zadovoljstva. Možemo
pretpostaviti da žudnja jeste želja u stadijumu neposedovanja objekta, a vezivanje je
držanje za objekat koji je već zadobijen. Na ovaj način, možemo reći da distinkcija
između ova dva termina jeste to da žudnja operiše u drugoj tački na vremenskoj liniji u
 odnosu na vezivanje.
Može li žudnja za čulnim zadovoljstvima uslovljavati bilo koji od ovih drugih tipova
vezivanja ili je u pitanju samo odnos 1:1?


Žudnja za čulnim zadovoljstvima može voditi i do usvajanja nekog konkretnog gledišta.
Kada imamo vrlo jaku žudnju za čulnim zadovoljstvima, možemo usvojiti gledište da je
ovo jedini život koji živimo, nema ničeg izvan njega, treba da pribavimo što više
zadovoljstava što možemo. U prosečnom životnom veku, možemo uživati najduže nekoliko
 decenija. Kada si mlad i zdrav, uživaj koliko možeš!


Ako neko ima žudnju za čulnim zadovoljstvima, može smatrati kako ona dolazi do
ispunjenja ne u ovom životu, već u nekom nebeskom svetu. Tako može prihvatiti ideju
rajskog sveta u kom su sve naše želje za čulnim uživanjima ispunjene i to može čak voditi
vezivanju za gledišta i ponekad ka pravilima i ritualima (ako vršiš ovaj konkretan ritual,
zadobićeš zasluge koje vode ka nebeskim preporađanjima i možeš uživati u čulnim
zadovoljstvima zauvek).


Žudnja za postojanjem će usloviti jako vezivanje za doktrinu o sopstvu i vezivanju za
gledišta. Naročito, ovo je žudnja za večnim postojanjem, večnim svetom i večnim
sopstvom.


BB: Tip žudnje koju sam uvek smatrao čudnom i teško razumljivom je žudnja za
nepostojanjem, vibhava-taṇhā. Uvek mi je izgledala kao najčudniji tip. Komentari
objašnjavaju ovu žudnju pretpostavljajući anihilacionističko gledište. U suttama samim
nije mnogo rečeno na ovu temu. Postoji nekoliko pasusa koji izgleda podržavaju
pomenuto tumačenje. Bilo je asketa i bramana koji su se držali stava da kada ovo
postojeće sopstvo biva uništeno slomom tela u smrti, da je to umirujuće, da je to izvrsno.
U čuvenoj Brahmajāla Sutti (DN1), Buda klasifikuje mnoge postojeće tipove filozofskih
stavova svog vremena. Pominje sedam tipova anihilacionističkih gledišta. Samo jedan
od njih izgleda identičan materjalističkom, da se osoba sastoji samo od tela, npr. četiri
elementa i kada sopstvo sastavljeno od tela umre i raspadne se, tada je osoba uništena,
poništena.


Drugi tipovi anihilacionističkih gledišta imaju suptilnije pristupe sopstvu.
Možemo uočiti da su različiti načini kako žudnja funkcioniše mogu služiti kao uslov za
vezivanje različitih tipova.


Sada dolazimo do uslova za žudnju. Preskočićemo na paragraf 41. U pasusu 38 osećaj
je naveden kao uslov za žudnju. Sledeći odeljak uzima osećaj kao objekat istraživanja:


41. Prijatelji, kada plemeniti učenik razume osećaj, nastanak osećaja, prestanak
osećaja i put koji vodi prestanku osećaja, tada on jeste onaj koji poseduje
ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.
42. A šta je osećaj, nastanak osećaja, prestanak osećaja i put koji vodi
prestanku osećaja? Postoji ovih šest vrsta osećaja: osećaj rođen na osnovu kontakta
okom, osećajrođen na osnovu kontakta uhom, osećaj rođen na osnovu kontakta nosom,
osećaj rođen na osnovu kontakta jezikom, osećaj rođen na osnovu kontakta telom, osećaj
rođen na osnovu kontakta umom. Nastankom kontakta, tu je i nastanak osećaja.
Prestankom kontakta, tu je i prestanak osećaja. A put koji vodi prestanku osećaja upravo
je ovaj plemeniti osmostruki put: ispravno razumevanje… ispravna koncentracija.


Za sledeća tri odeljka lakše je početi od šest područja čula i zatim doći do osećaja. U
suprotnom, morali bismo da idemo unazad kroz objašnjenja. Hajde da skočimo napred
do paragrafa 49 gde razmatramo područja čula pa da odatle radimo ka osećajima, zatim
ponovo od šest područja čula dalje u nizu do nāmarūpa (materjalno-mentalnog).


(ŠEST PODRUČJA ČULA)
48. „Dobro je, prijatelju”, rekoše monasi, zadovoljni rečima poštovanog
Sāriputte.Onda mu postaviše novo pitanje: „Ali, prijatelju, može li postojati još neki
način na koji plemeniti učenik jeste taj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do
istinske Dhamme?” – „Može, prijatelji.
49. Prijatelji, kada plemeniti učenik razume šest područja čula, nastanak šest
područja čula, prestanak šest područja čula i put koji vodi prestanku šest
područja čula, tada on jeste onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do
istinske Dhamme.
50. A šta je šest područja čula, nastanak šest područja čula, prestanak šest
područja čula i put koji vodi prestanku šest područja čula? Postoji ovih šest vrsta
područja: okokao područje, uho kao područje, nos kao područje, jezik kao područje, telo
kaopodručje, um kao područje. Nastankom mentalno-materijalnog, tu je i
nastanak šestpodručja čula. Prestankom mentalno-materijalnog, tu je i prestanak šest
područja čula. Aput koji vodi prestanku mentalno-materijalnog upravo je ovaj plemeniti
osmostruki put:ispravno razumevanje… ispravna koncentracija.


Saḷāyatana se prevodi kao šestostruko područje jer u paliju saḷāyatanaṁ je jednina
srednjeg roda - uzimajući zbirnu imenicu za šest: ṣaḍ˚ i grupšući sve osnove zajedno u
jednu. Kod nas zvuči čudno tako reći, prirodnije je: šest područja ili konkretnije šest
područja čula.


Šta je ovih šest područja čula? Oko kao područje, uho kao područje, nos
kao područje, jezik kao područje, telo kao područje, um kao područje.
Važna reč je āyatana takođe: ćha āyatanāni - bukvalno znači šest osnova.


Na šta se misli ovde? Tehnički, kada govorimo o npr. osnovi/području oka, to nije prosto
ono što smatramo očnom jabučicom, već u slučaju svake osnove čula tu je suptilna vrsta
osetljivog materijala koji je prijemčiv za pojedinačni tip čulnih nadražaja. Koristeći
modernu biološku terminologiju, ono što zovemo osnovom oka su svetlosni receptori u
oku. Treba uzeti sve učesnike u prijemu svetlosnog fenomena: ćelije, retinu, čepiće i
štapiće zajedno sa posebnim optičkim nervima... U terminima klasične Abhidhamma
analize, za ono što se smatra osnovom čula koristi se izraz pasāda-rūpa - receptivni
materijalni fenomeni, bukvalni prevod bi bio transparenti/prozirni materijalni fenomeni.
Prema analizi iz Abhidhamme to su fenomeni koji su prijemčivi za svaki odgovarajući tip
čulnih objekata, odatle izraz pasāda-rūpa.


 I slično, osnova uha će biti specijalizovane
ćelije unutar uha prijemčive za zvukove, sposobne da transformišu vibracije u uhu u
zvučni signal. Osnovom nosa smatra se u nosu duboko smeštena materija receptivna za
mirise, sposobna da miris provede do svesti. Osnovom jezika smatramo senzitivni
materijal na površini jezika prijemčiv za različite ukuse i sposoban da odgovori na njih i
predstavi ih da budu dostupne svesti. Slično, ono što je osnova tela nije celo fizičko telo već
pokriva površinu kože i unutar tela - taj aspekt koji je osetljiv na taktilne senzacije,
sposoban da odgovori na dodir i obezbedi da nadražaj bude dostupan svesti.
Kada govorimo o osnovi, ono šta se pod njom podrazumeva je osnova za nastanak
svesti.


Poslednja osnova/područje je mali problem jer nije stvarno istraživana i definisana u suttama. To
je tema koju razmatra Abhidhamma i više je objašnjena u komentarima. Verovatno
postoje razlike u mišljenjima različitih ranih budističkih škola. Čak i u okviru theravāda
pāli komentara postoje razlike. Generalno, treba biti pažljiv, osnova uma nije fizički
organ! Nije nešto kao mozak ili nije identično sa osnovom srca (što su drevni i
srednjovekovni budisti smatrali osnovom funkcionisanja uma). Osnova uma bila bi
bazična, vrlo jednostavna mentalna funkcija koja prethodi pojavljivanju svesti uma, svesti
u užem smislu. Može biti shvaćena kao vrata za pojavljivanje mentalne svesti ili svesti
intelekta, šestog tipa svesti odvojenog od čulnih svesti.


Ovih šest područja zbirno se zovu interna područja čula, jer se mogu shvatiti kao da se
interno odnose na nas, svako od ovih šest područja pripada našem psiho-fizičkom
organizmu. Ali korespondirajući svakom od ovih internih područja postoji i spoljašnje
područje. Odgovarajući području oka je vizuelni objekat, forma ili oblik (rūpāyatana -
osnova vidljive forme). Za uho je to osnova zvuka, za nos - osnova mirisa, za jezik -
ukusa, za telo je osnova taktilnih objekata.


Ono što korespondira osnovi/području uma je dhammāyatana - osnova mentalnih fenomena. To
je osnova dhamma (objekata uma), dakle bilo šta što može biti prepoznato umom,
odvojeno od čula ili čak apstrahovano iz čulnih fenomena.


Sada znamo šest internih + šest eksternih područja/osnova čula, što nam daje osnovu :-) za
razumevanje kontakta.


Ako preskočimo na paragraf 46 čitamo:

46. A šta je kontakt, nastanak kontakta, prestanak kontakta i put koji vodi
prestanku kontakta? Postoji ovih šest vrsta kontakata: kontakt okom, kontakt uhom,
kontaktnosom, kontakt jezikom, kontakt telom, kontakt umom.[14] Nastankom šest
područja čula, tu je i nastanak kontakta. Prestankom šest područja čula, tu je i
prestanak kontakta. A put koji vodi prestanku kontakta upravo je ovaj
plemeniti osmostruki put: ispravno razumevanje… ispravna koncentracija.


Šta je tačno kontakt (phassa)? Reč kontakt je definisana i objašnjena drugde u suttama,
npr. u MN18 Madhupiṇḍika sutta (Medenjak):


16. „Na osnovu oka i oblika, svest o viđenom nastaje. Susret to troje jeste
kontakt. S kontaktom kao uslovom, nastaje osećaj...
Na osnovu uha i zvukova… Na osnovu nosa i mirisa… Na osnovu jezika i
ukusa… Na osnovu tela i opipljivih stvari… Na osnovu uma i objekata uma,
svest o spoznatom nastaje. Susret to troje jeste kontakt. S kontaktom kao
uslovom, nastaje osećaj...


Kontakt je susret ove tri stvari: objekta čula, područja čula i odgovarajuće svesti.


BB: Volim da objašnjavam kontakt kao susret svesti sa objektom kroz odgovarajuće
područje čula. To područje čula funkcioniše kao nekakva vrata, možemo zamisliti svest kako ide ka
objektu, kaže "zdravo" objektu ili da objekat dolazi i sreće svest, metaforički rečeno. U
oba slučaja se te tri stvari sreću i njihov susret je ono što zovemo kontaktom.


U ovom konkretnom pasusu za kontakt se kaže da je zasnovan na šest područja čula. Tih
šest područja je u stvari sredstvo kojim svest može da sretne objekat i sa njim sarađuje.
Ako je oko povređeno i ne funkcioniše, tada možemo imati um koji radi i može biti
vidljivih formi, ali se svest oka ne pojavljuje, nema viđenja bilo kog oblika. Tako su šest
područja čula neophodan uslov za pojavljivanje kontakta.


Zatim dolazimo do dela gde je kontakt je uslov za osećaj:


41. Prijatelji, kada plemeniti učenik razume osećaj, nastanak osećaja,
prestanakosećaja i put koji vodi prestanku osećaja, tada on jeste onaj koji poseduje
ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.
42. A šta je osećaj, nastanak osećaja, prestanak osećaja i put koji vodi
prestankuosećaja? Postoji ovih šest vrsta osećaja: osećaj rođen na osnovu kontakta
okom, osećaj rođen na osnovu kontakta uhom, osećaj rođen na osnovu
kontakta nosom, osećaj rođen na osnovu kontakta jezikom, osećaj rođen na
osnovu kontakta telom, osećaj rođen na osnovu kontakta umom. Nastankom
kontakta, tu je i nastanak osećaja. Prestankom kontakta, tu je i prestanak
osećaja. A put koji vodi prestanku osećaja upravo je ovaj plemeniti
osmostruki put: ispravno razumevanje… ispravna koncentracija.


Nabrojano je šest klasa osećaja. Ovde je važno mesto! Osećaj će biti opisivan u
terminima kontakta iz kojih nastaju. Rođeni iz kontakta sa okom, uhom itd. Kada objekat,
možemo se tako izraziti, prodre kroz osnovu, svest nastaje. Zajednički susret svesti sa objektom
kroz područje čula - to je kontakt. Od tog kontakta nastaje osećaj. U stvari, mnogi
fenomeni nastaju kroz kontakt: osećaj, opažaj, mentalni obrasci... ceo skup mentalnih
fenomena. Od svih njih Buda je izdvojio osećaj kao specijalno važan, jer osećaj
funkcioniše kao jak potporni uslov za žudnju. Osećaj je specijalni instrument u
uslovljenom nastanku.


Uobičajeno je da drugde u suttama imamo osećaj podeljen na tri tipa: prijatan, bolan i
neutralan. Kroz bilo koji od čulnih kontakata može nastati svaki od ova tri tipa osećaja.
Od osećaja idemo ka žudnji gde smo ranije stali na paragrafu 38:


38. A šta je žudnja, nastanak žudnje, prestanak žudnje i put koji vodi
prestanku žudnje?
Postoje ovih šest vrsta žudnje: žudnja za oblicima, žudnja za zvukovima,
žudnja za mirisima, žudnja za ukusima, žudnja za dodirima, žudnja za objektima uma.
Nastankom osećaja, tu je i nastanak žudnje. Prestankom osećaja, tu je i
prestanak žudnje. A put koji vodi prestanku žudnje upravo je ovaj plemeniti osmostruki
put: ispravno razumevanje… ispravna koncentracija.


Od ova tri tipa osećaja kod kojeg najviše ulažemo u žudnju? Prijatnog. Da li žudnja
ima bilo kakav uticaj kod druga dva? Ako smo u bolovima žudimo za time da ih se
oslobodimo. Generalno, čak i u slučaju bolnog osećaja žudnja nastaje - da se samo
oslobodimo bolova ili je to žudnja za prijatnim kao bekstvo od neprijatnog.
Što se tiče neutralnog osećaja, nekada ljudi vole tupi indiferentni osećaj na običnom
svetovnom nivou. I taj neutralni osećaj takođe se pojavljuje kao vrlo rafinisan na
suptilnom nivou - u četiri đhāne i nematerijalnim zadubljenjima. Ako nema istraživanja i
mudrosti tada se može desiti suptilna žudnja za tim mirom, spokojstvom u višim
postignućima i zatim vezivanje za njih.


Veza između osećaja i žudnje je vrlo, vrlo važna jer je ova karika u nizu od dvanaest
jedno od mesta gde dalje napredovanje uslovljenog nastanka može da se prekine.
Osećaj prirodno nastaje, neibežan je. Ali ulaženjem u taj procep između osećaja i žudnje
pomoću svesnosti i jasnog razumevanja možemo sprečiti da osećaj bude okidač za tipove žudnje,
koje bi prirodno izazvao. Moguće je sprečiti tri tipa osećaja da izazivaju različite reakcije.
Možemo sprečiti prijatan osećaj da izazove žudnju, bolan sprečiti da vodi averziji i
neutralan da održava obmanutost. Na taj način možemo zaustaviti dalje napredovanje
od žudnje ka vezivanju i odatle ka bivanju (bhava).
(nastaviće se...)