Autor Tema: Moj duhovni put  (Pročitano 10541 puta)

oblica

  • .
  • Član
  • ***
  • Poruke: 1158
  • Karma: +429/-1
Moj duhovni put
« poslato: Januar 09, 2011, 17:47:21 »
Ukoliko naiđete na neku prepreku koju niste trenutno sposobni da rešite, ili ste isplivali iz nekog
problema, pa bi vaše rešenje možda dalo ideju drugima, izvolite, recite.  :D
Znam da su naša iskustva različita i da ono što je rešenje za jednoga nije i rešenje za sve,
ali možda smo blizu pa ćemo se razumeti.
 
Evo ja ću probiti led.  :kez:
 
U poslednjih par godina lutam od faze kad mi je sve potpuno jasno, do faze kada mi baš ništa
nije jasno i kada mi se čini da sam načisto izgubljena. (Da bar to ja hoće stvarno negde da se
izgubi, nego se samo uzvrpolji da napavi pometnju.)
Prošle nedelje sam pročitala knjigu ''Neočekivana sloboda'', koju je napisao ađan Munindo i dobar
deo knjige sam prešla sa reakcijama kao štu su: ''aha, ko da je to lako'', ''ništa mi nije jasno'',
''kako to da izvedem'' i slično. I onda sam sklopila knjigu i zapitala se da li je to zaista ona ista
knjiga koju sam pročitala pre tri godine sa onakvim oduševljenjem. Ma sve o čemu sam ikada
razmišljala i što sam slutila da je tako ađan Munindo mi je tada u toj knjizi potvrdio, a sada mi
najednom ništa nije jasno. Da, to jeste ta knjiga, ali šta se sa mnom desilo? Pa su me onda
obuzele crne misli ''ja sam se vratila hiljadu godina unazad'' ''izgubila sam ove tri godine načisto''
''to nije za mene i ja neću uspeti''.
E srećom, bila sam na godišnjem odmoru i mogla sam da priuštim sebi malo više vremena, pa sam
rešila da krenem od početka knjige, pročitam poglavlje, pa odsedim 15 ili 20 minuta, i sve tako
do kraja knjige. I do kraja su se sve kockice sklopile.  :D
Kada sam privi put čitala knjigu, nisam imala nikakvog iskustava sa meditacijom, niti sam iskreno
pokušavala da živim u skladu sa budističkim učenjem. Imala sam punu glavu ideala koje sam godinama
stvarala, i ađan Munindo mi jeste te ideale potrvrdio, ali sve one napomene o poteškoćama da se
ti ideali dostignu, ja tada jednostavno nisam videla. Kao što ađan Đajanto ima običaj da kaže
''Jeste jednostavno, ali nije lako''. Eto, to mi se desilo. Nije isto gledati u put i diviti se ljudima
koji njime hodaju, i sam zakoračiti.
 
Pa dobro, neka nije lako - vredi.  :to
 
 
« Poslednja izmena: Januar 09, 2011, 20:37:45 Sati »

Fazlija

  • Član
  • *****
  • Poruke: 806
  • Karma: +309/-0
  • Pol: Muškarac
Odg: Moj duhovni put
« Odgovor #1 poslato: Januar 11, 2011, 00:47:58 »
Jel' se vama koji puta desi da vas nakon meditacije zabriju najgluplje moguce samskare?! Veceras sam meditirao jedno sat i po' i nakon toga sam kao malo ogladnio, a ustvari nisam. Mogao sam to sasvim lijepo izdrzati i nastaviti sa asanama nakon meditacije. Ali... prvo sam mislio sto cu slatko? Onda sam uzeo svjezeg sira, umijesao unutra javorovog sirupa i saku i po' oraha, i malo meda. To kada sam pojeo, onda mi je doslo da bih necega slanog. Pa sam uzeo kukuruznog kruha, domaceg ajvara i maslaca. Onda mi je palo na pamet da nije to ono slano sto sam htio, pa sam ispekao lonac kokica...
 
Sada sam se zarekao da cu napraviti asane prije spavanja, pa makar cekao do 3h ujutro da mi to sve malo slegne...

fortytwo

  • Punopravni član
  • ***
  • Poruke: 213
  • Karma: +151/-0
  • Pol: Muškarac
  • paper is the new internet
Odg: Moj duhovni put
« Odgovor #2 poslato: Januar 11, 2011, 01:04:50 »
Jel' se vama koji puta desi da vas nakon meditacije zabriju najgluplje moguce samskare?! Veceras sam meditirao jedno sat i po' i nakon toga sam kao malo ogladnio, a ustvari nisam. Mogao sam to sasvim lijepo izdrzati i nastaviti sa asanama nakon meditacije. Ali... prvo sam mislio sto cu slatko? Onda sam uzeo svjezeg sira, umijesao unutra javorovog sirupa i saku i po' oraha, i malo meda. To kada sam pojeo, onda mi je doslo da bih necega slanog. Pa sam uzeo kukuruznog kruha, domaceg ajvara i maslaca. Onda mi je palo na pamet da nije to ono slano sto sam htio, pa sam ispekao lonac kokica...
 
Sada sam se zarekao da cu napraviti asane prije spavanja, pa makar cekao do 3h ujutro da mi to sve malo slegne...
Kod mene je bilo da umišljam glad kada treba da radim asane, pa pojedem nešto i time dobijem izgovor da ne vežbam - kao eto morao sam jesti.
Uhvatio sam sebe da mi je umišljena glad (mada je apetit itekako stvaran) bila izgovor za nevežbanje. Možda i kod tebe ta glad nije imala veze sa meditacijom, već sa onim što sledi?
Death is as close as our breath. - Ajahn Chah

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4093
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Moj duhovni put
« Odgovor #3 poslato: Januar 11, 2011, 09:18:57 »
E ako je samo glad ta koja vas izbaci iz ritma, onda ste vi super  :ok

 :kez:

Sejmyo

  • Iskusni član
  • ****
  • Poruke: 325
  • Karma: +176/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Moj duhovni put
« Odgovor #4 poslato: Januar 15, 2011, 17:39:17 »
Jel' se vama koji puta desi da vas nakon meditacije zabriju najgluplje moguce samskare?! Veceras sam meditirao jedno sat i po' i nakon toga sam kao malo ogladnio, a ustvari nisam. Mogao sam to sasvim lijepo izdrzati i nastaviti sa asanama nakon meditacije. Ali... prvo sam mislio sto cu slatko? Onda sam uzeo svjezeg sira, umijesao unutra javorovog sirupa i saku i po' oraha, i malo meda. To kada sam pojeo, onda mi je doslo da bih necega slanog. Pa sam uzeo kukuruznog kruha, domaceg ajvara i maslaca. Onda mi je palo na pamet da nije to ono slano sto sam htio, pa sam ispekao lonac kokica...
 
Sada sam se zarekao da cu napraviti asane prije spavanja, pa makar cekao do 3h ujutro da mi to sve malo slegne...
Kod mene je bilo da umišljam glad kada treba da radim asane, pa pojedem nešto i time dobijem izgovor da ne vežbam - kao eto morao sam jesti.
Uhvatio sam sebe da mi je umišljena glad (mada je apetit itekako stvaran) bila izgovor za nevežbanje. Možda i kod tebe ta glad nije imala veze sa meditacijom, već sa onim što sledi?

Jedna od stvari koje sam rano naučio je da ne slušam sebe  :D .
Veliko je pitanje života i smrti
Život brzo teče
Vrjeme nikog ne čeka
Budi se! Budi se!
Ne gubi ni moment!

Aparigraha

  • Iskusni član
  • ****
  • Poruke: 265
  • Karma: +173/-1
Odg: Moj duhovni put
« Odgovor #5 poslato: Januar 15, 2011, 19:29:58 »
 :ok
Dopala mi se tema i iskrenost s kojom ste joj svi pristupili. Asane radim i/ili pre dorucka ili kasno uvece, kad se isprazni prostorija u kojoj imam mesta da ih radim, te pazim da nikako ne radim asane neposredno nakon jela. Uvek sacekam 4h nakon obroka, te pristupim asanama. Mene, naime, vrlo retko muci misao o gladi. Najvise me muci nestrpljenje i za vreme meditacije i dok radim asane. Borim se sa tim i tada pokusavam da ne mislim ni o cemu, sem o sveobuhvatnoj povezanosti sa sobom i kosmosom  :andjali
Nadam se da cu to u skorije vreme prevazici.
Ne, gospodine! Nisam prosvetljen. Ali sam prilično eliminisan! (Ananda Mangala Mahanayakathera)
ekaggata jit

Sejmyo

  • Iskusni član
  • ****
  • Poruke: 325
  • Karma: +176/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Moj duhovni put
« Odgovor #6 poslato: Januar 16, 2011, 18:58:21 »

Ja moram da priznam da sam udario u neki dobar zid. I osjećam se kao na nekoj litici ne mogu ni nazad ni naprijed. Mislim da znam kako da to prevaziđem ali to ne stavljam u akciju. Lakše mi se sakrivat od ovog momenta, nego ga u oči pogledati. A prije ili kasnije moram, pitanje je koliko hoću da se mučim u međuvremenu.
Veliko je pitanje života i smrti
Život brzo teče
Vrjeme nikog ne čeka
Budi se! Budi se!
Ne gubi ni moment!

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4093
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Moj duhovni put
« Odgovor #7 poslato: Januar 16, 2011, 19:51:12 »
Kod mene nije zid, nego više tobogan. Jednom se smirim i meditacija teče bez problema, fokusiran sam dah bez većeg napora. Onda se posle par minuta stvari promene i krenu misli, trne noga, svrbi uvo ili s eveć nešto nađe da čačka. Posle nekoliko minuta opet tiha voda i tako do sledećeg vrtloga. Ali dobro, samasara radi svoje, šta da joj radim  ;))

Sejmyo

  • Iskusni član
  • ****
  • Poruke: 325
  • Karma: +176/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Moj duhovni put
« Odgovor #8 poslato: Januar 16, 2011, 20:15:21 »
Kod mene nije zid, nego više tobogan. Jednom se smirim i meditacija teče bez problema, fokusiran sam dah bez većeg napora. Onda se posle par minuta stvari promene i krenu misli, trne noga, svrbi uvo ili s eveć nešto nađe da čačka. Posle nekoliko minuta opet tiha voda i tako do sledećeg vrtloga. Ali dobro, samasara radi svoje, šta da joj radim  ;))

Poznat mi je dobro taj tobogan, mi smo stari prijatelji. Meni je zapelo na tome da znam da put naprjed zahtjeva određenu žrtvovanje nekih starih navika i koje sam se zaglavio. Ali i to je slab izgovor. Ima tu i straha, od nekog nepoznatog terena.
Veliko je pitanje života i smrti
Život brzo teče
Vrjeme nikog ne čeka
Budi se! Budi se!
Ne gubi ni moment!

Ex01

  • Punopravni član
  • ***
  • Poruke: 167
  • Karma: +79/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Moj duhovni put
« Odgovor #9 poslato: Januar 26, 2011, 15:52:28 »
Hvatam mozak kako nalazi isprike za ne meditirat u odredenom momentu, koje jednostavno nestanu kad se ne uhvatim za njih i ne dam im znacenje. Tako su djetinjaste. Takodjer sam se uhvatio u ekstremnoj ljenosti dosta puta otkada sam poceo obracat paznju na to sta se dogadja tu (u meni), umjesto da cili dan odlebdim: od dizanja ujutro, posla, visesatnog vegetiranja na kompjuteru i druzenja uz thc navecer. mislia san da je isprika prije sta imam 24 godine, ali ne vidim nikakvog razloga da godine budu isprika.


Uglavnom ljenost, ogromna i nekada lagano odustajanje ("nemogu ni dah da pratim pa di je ovo za mene, buda je mojih godina uzivao sve blagodati zivota..") zatvaram krug misli koji me vuce nekim drugim stvarima. :/

« Poslednja izmena: Januar 26, 2011, 15:54:57 Ex01 »

Fazlija

  • Član
  • *****
  • Poruke: 806
  • Karma: +309/-0
  • Pol: Muškarac
Odg: Moj duhovni put
« Odgovor #10 poslato: Januar 26, 2011, 16:10:19 »
i druzenja uz thc navecer

THC nece bas poboljsati meditaciju. Takve stvari otupljuju um i volju. Poticu na mastanje, sanjarenje. U doba kada sam imao 24 godine ili nesto manje, poceo sam se baviti meditacijom, a moji neki drugovi su ostali na THC-u. Sve su vise citali bajke poput Gospodara prstenova, SF fantastiku i sl. Um im je uskoro postao vrlo slab i podlozan fantaziranju, mastanju, sanjarenju...

Ex01

  • Punopravni član
  • ***
  • Poruke: 167
  • Karma: +79/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Moj duhovni put
« Odgovor #11 poslato: Januar 26, 2011, 18:02:52 »
O nije mi se svidilo uopce kad sam se jednom na dah probao fokusirat pa sam ostavio jedno od drugog po strani.
Ali dosta puta sam primjetia da je razgovor (pod thc-om) dosta intimniji tj vise izvire samokritika ili realizacija vlastitih postupaka u proslosti.
Naravno da ima ljudi koji lose utjecu na mene u mom drustvu, naravno da ima krivih navika i radnji koje radim, i naravno da je cilj bit osloboden svih losih navika ali forsirati neke stvari koje su dio mene - van mene, mi zvuci kao kad inace registriramo nesto lose i onda bjezimo od toga.


Nekako sam prihvatio da kao sta mi je cilj izlaska vani petkom i subotom prestao bit alkohol vec par mjeseci da ce se pravilnim ponasanjem i njegovanjem dobrih kvaliteta koje imam povuci i drugi koraci prema oslobodenju od mana.


tema je sasvim zanimljiva i tija san bas 100% iskreno prenit i svoje prepreke na putu. Da san odgovara polovicno presucujuci nesto sta vidim ka prepreku mislim da bi se gore osjeca



Fazlija

  • Član
  • *****
  • Poruke: 806
  • Karma: +309/-0
  • Pol: Muškarac
Odg: Moj duhovni put
« Odgovor #12 poslato: Januar 26, 2011, 20:41:00 »
Ma nije problem, samo sto to dvoje nece ici zajedno. Sto manje trave to bolje. Meditirai i duvaj travu, jedno od toga ce otpasti prije ili kasnije.

Sejmyo

  • Iskusni član
  • ****
  • Poruke: 325
  • Karma: +176/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Moj duhovni put
« Odgovor #13 poslato: Januar 26, 2011, 21:44:54 »
Uglavnom ljenost, ogromna i nekada lagano odustajanje ("nemogu ni dah da pratim pa di je ovo za mene, buda je mojih godina uzivao sve blagodati zivota..") zatvaram krug misli koji me vuce nekim drugim stvarima. :/

Ovo je bitna stvar koju si ovdje spomenuo. Ego zna tačno kako da te smetne sputa  ;)) . Zato ga ne treba puno slušati ali kao što znamo nije to baš lako.
Veliko je pitanje života i smrti
Život brzo teče
Vrjeme nikog ne čeka
Budi se! Budi se!
Ne gubi ni moment!

panonac

  • Iskusni član
  • ****
  • Poruke: 454
  • Karma: +270/-0
  • Pol: Muškarac
Odg: Moj duhovni put
« Odgovor #14 poslato: Januar 29, 2011, 00:16:08 »
Obradovala me je ova tema, kao početnik imam i šta da pitam a i potrebu da sa
nekim podelim početničko iskustvo.
Kako sam napredovao u meditaciji i razvijanju svesnosti sve sam češće bio u situaciji da u osnovi nekih osećanja i reakcija na neka događanja prepoznam svoj ego. I pitanje je bilo - šta onda, prepoznao sam ga i šta treba dalje da radim. I dok sam se rešavao da postavim to pitanje nekom iskusnijem, ovih dana se dešava nešto što mi izgleda kao odgovor. Ja sam član planinarskog društva koje svake godine organizuje izložbu fotografija svojih članova. Više puta sam ranijih godina smatrao da je neka moja "dobra" fotografija nepravedno izostavljena i bio nezadovoljan zbog toga, a evo ove godine čak nisam ni pitao da li je neka moja fotka uopšte predložena za izložbu. I mislim da je to odgovor - na nekom podsvesnom nivou sam razumeo da su u pitanju neki trenutak koji više ne postoji a koji je pokušao da zadrži neki ja koji takođe više ne postoji, i neki sadašnji ja koji smatra da je jako važno da se ljudi tome dive. I izgleda da ja nemam baš velike veze sa njima . Zapravo mislim da i nije važno kako se to dogodilo, bito je da se dogodilo. E sad, šta bi bilo da je neka važnija stvar u pitanju...
put je dug, vremena je malo