Autor Tema: 08 Kukkura vatika sutta (MN 57)  (Pročitano 4483 puta)

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4093
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
08 Kukkura vatika sutta (MN 57)
« poslato: Mart 15, 2010, 14:06:07 »
Kukkura vatika sutta (MN 57) -- Asketa psećeg zaveta

Kratak sadržaj sutte
Dvojica asketa, jedan koji imitira psa i drugi koji imitira vola, smatraju da će takvim samomučenjem dostići konačno oslobođenje. Pošto imaju poverenje u Budu, pitaju ga da im potvrdi njihove nade. No, Buda im otkriva besmislenost i štetnost takvih praksi i održi im govor o delovanju zakona kamme i njenim plodovima.

Beleške o sutti
U ovoj sutti nailazimo na jednu nama krajnje čudnu asketsku praksu, zavet da askete oponašaju različite životinje, da hodaju četvoronoške, pasu travu ili jedu hranu koja bi im bila bačena na zemlju. Tim samomučenjem smatrali su da čine jedan izuzetan duhovni podvig i da time će sebi obezbediti blagoslov bogova, natprirodne moći ili srećno preporađanje ili oslobađanje. Zanimljivo je da se ta praksa održala u Indiji sve do danas, dok je budizam kao što znamo izumro u svojoj postojbini, da bi se tek u XX veku javili pokušaji njegovog obnavljanja.

1-6. Sve u svemu dvojica takvih asketa ispituju Budu o svojoj sudbini, hoće li im njihov zavet doneti ukusan ili gorak plod. Na postavljeno pitanje Buda u početku ne želi da odgovori, ali kada je pitanje po treći put ponovljeno, ipak to čini. Odgovor nije teško naslutiti posle nabrajanja šta asketa zapravo razvija: pseći zavet, pseće navike, pseći um i pseće ponašanje. „Radeći tako, posle sloma tela, posle smrti, on se preporađa u društvu pasa.“

Ali ako je takvo ponašanje povezano i sa pogrešnim stanovištem: „Ovom vrlinom, zavetom, asketizmom ili svetačkim životom postaću (veliko) božanstvo ili neko (manje) božanstvo“, tim su posledice još gore.

Kada su ovo shvatili, obojica asketa žale što su tolike godine išli pogrešnim putem, radili pogrešnu praksu i u isto vreme u Punni se javlja poverenje (pasadda) u Budu, da može da mu izloži Učenje na način koji će mu pomoći da izbegne lošu sudbinu.

Na to Buda izlaže svoje učenje o zakonu kamme i govori o četiri vrste ljudi koji u zavisnosti od svojih postupaka tj. kamme imaju i četiri različita puta, tj. ploda:

8. "Punna, pošto sam došao do neposrednog znanja, objavio sam da postoje četiri vrste kamme. Koje četiri?

(1) Postoji tamna kamma sa tamnim posledicama,
(2) postoji svetla kamma sa svetlim posledicama,
(3) postoji tamna-i-svetla kamma sa tamnim-i-svetlim posledicama i
(4) postoji kamma koja nije ni tamna ni svetla sa ni-tamnim-ni-svetlim posledicama, koja vodi do iscrpljivanja kamme.

Suština je da svojim postupcima sada stvaramo svet u kojem ćemo živeti, ne samo u budućem životu, već sutra, za mesec dana, za deset godina. Ovde se ne radi o nekakvoj „nagradi“ i „kazni“, jer to odmah pretpostavlja „nekoga“ ko procenjuje naše postupke i onda nagrađuje i kažnjava (dobro poznata priča iz drugih religija). Ne, reč je jedino o bezličnom, uvek aktivnom, neizbežnom zakonu koji deluje na duhovnom, etičkom planu, baš kao i oni bezlični, uvek aktivni, neizbežni zakoni koji deluju u fizičkom svetu. Njima ne upravlja volja višeg bića, već samo sled uzroka i posledica.

Evo kako je taj zakon uzročnosti Buda izrazio na najosnovnijem nivou:

Kad ovo jeste, i to jeste (imasmim sati idam hoti);
ako ovo nastaje, i to nastaje (imassuppada idam uppađđati).
Kad ovo nije, ni to nije (imasmim sati idam na hoti);
ako ovo nestaje, i to nestaje (imassa nirodha idam niruđđhati).[3]

Ili jezikom logike:

Kada je A, i B jeste;
kad A nastaje, i B nastaje.
Kada A nije, ni B nije;
kada A nestaje, B nestaje.

Dakle, ako recimo idemo prvim od četiri gore nabrojana puta, što znači da su nam sadašnji postupci, naša kamma, „tamni“, da dodajemo novu nesreću ovome svetu: ubijamo, povređujemo, krademo, činimo preljubu, vređamo, zavidimo, zlonamerno govorimo, spletkarimo, ogovaramo itd., nema ništa logičnije od toga da time stvaramo jedan svet obilja patnje u kojem ćemo sutra i sami živeti i patiti. Istovremeno stvaramo u sebi tok svesti čiji je dominantan kvalitet bol i patnja, a on otuda u narednom preporađanju i zadržava taj kvalitet. Čulni kontakti kojima smo onda u tom svetu bombardovani imaju karakteristiku da su takođe bolni. Takvi bolni kontakti izazivaju bolne osećaje i tako se dalje vrti taj krug uzajamno uslovljenih elemenata koji se u budizmu naziva „uslovljeni nastanak“ (patićća-samuppada). Ovo je uz, učenje o bezličnosti (anatta), ključna postavka Budinog učenja i o njoj će biti detaljnije reči kasnije. Za sada samo ukratko: Sve što nastaje nastaje u skladu sa uzrocima, koji su samo posledice nekih drugih uzroka. Buda je kada su u pitanju živa bića izdvojio 12 elemenata koji čine taj zatvoreni krug, a ta formula nalazi se na bezbroj mesta u Pali kanonu. Početni elemenat u njoj je neznanje, koje je onda poput okidača za čitavu seriju „događaja“ koji čine egzistenciju, poput neke lančane reakcije:

1. Neznanjem su uslovljene voljne aktivnosti ili kammičke naslage (aviđđa paććaya samkhara).
2. Voljnim aktivnostima je uslovljena svest (samkhara paććaya viññanam).
3. Svešću su uslovljeni mentalni i fizički fenomeni (viññana paććaya nama-rupam).
4. Mentalnim i fizičkim fenomenima je uslovljeno šest čula (tj. pet fizičkih čula i um) (nama-rupam paććaya salayatanam).
5. Sa šest čula je uslovljen (čulni i mentalni) kontakt (salayatana paććaya phasso).
6. (Čulnim i mentalnim) kontaktom uslovljen je osećaj (phassa paććaya vedana).
7. Osećajem je uslovljena žudnja, "žed" (vedana paććaya tanha).
8. Žudnjom je uslovljeno prijanjanje (tanha paććaya upadanam).
9: Prijanjanjem je uslovljen proces nastajanja (upadana paććaya bhavo).
10. Procesom nastajanja uslovljeno je rađanje (bhava paććaya jati).
11. Rođenjem je uslovljena (12) patnja tj. propadanje, smrt, žalost, bol itd. (đati paććaya đara-maranam...).

Postoji i ista ovakva shema koja na početku ima znanje, tj. odsustvom neznanja i onda se završava i odsustvom preporađanja, tj. nerođenim, nestvorenim, neumrlim, nibbanom.

A koja bi to bila „svetla kamma sa svetlim posledicama“?

Kad neko ne povređuje telom, govorom i umom i njegovo ponašanje u skladu sa deset puteva korisnog delovanja (o tim putevima ćemo detaljnije govoriti za dve nedelje kada budemo obrađivali Sāleyyaka suttu (MN 41) -- Bramani iz Sāle), ali ne ide preko toga (ovo je vrlo važno, a biće objašnjeno malo kasnije). On čini ovozemaljske (lokiya), obične povoljne postupke. I kad umre, on se preporađa u svetu ne-trpljenja, u prijatnom svetu, sa prijatnim kontaktima i otuda prijatnim osećajima, u raju, među „božanstvima blistave slave“.

Treći slučaj je sa pomešanim kvalitetom kamme. Recimo da ubijemo zmiju, to je svakako tamna kamma. Ali iza tog postupka može stajati ne samo ubilačka volja, već i dobronamerna volja, recimo da smo je ubili kako bismo sprečili da ugrize nekoga. Ili poklanjanje. Davati je vrlo dobar čin i svakako svetla kamma. Ali ako uz to davanje ide i egoistična misao, misao motivisana sujetom i koristoljubljem: „Ljudi koji me znaju i vide kako poklanjam, diviće mi se kao jako darežljivoj osobi“, to je onda i tamna kamma. Takva vrsta kamme akumulirana u ovom životu donosi preporađanje u svetu koji je i bolan i prijatan. Otprilike kao ovaj naš u kojem živimo.

Na kraju dolazimo do četvrtog slučaja: „ni-tamna-ni-svetla kamma, sa ni-tamnim-ni-svetlim posledicama“. Reč je o sleđenju Plemenitog osmostrukog puta (ispravno razumevanje, ispravna namera, ispravan govor, ispravno delovanje itd.) i razvijanju sedam kvaliteta probuđenja (bođđhanga), kao što su svesnost, istraživanje pojava, istrajnost, radost, smirenost, koncentracija i uravnoteženost.

U izvesnom smislu svi ovi postupci su svetliji od uobičajenih svetlih postupaka. Oni su iznad običnih moralnih postupaka (koji vode do dobrih rezultata, ali su još uvek u domenu kruga preporađanja (samsara), vode do novih preporađanja. Sa druge strane, ni-tamna-ni-svetla kamma zapravo vodi do prestanka stvaranja bilo kakve kamme, a time i do najvišeg cilja budističkog puta, izlaska iz kruga preporađanja i patnje, konačnog utrnuća, nibbane. No, jedna mala začkoljica, ako želimo da praktikujemo ovaj viši, transcendentni (lokuttara) put „ni-tamne-ni-svetle kamme“, to nije moguće bez dobre osnove u „svetloj kammi“, u njoj moramo biti dobro utemeljeni, a to se postiže praktikovanjem već pomenutih deset povoljnih načina delovanja. Motiv da krenemo tim putem jeste uviđanje da je i povoljno odredište, srećno preporađanje, takođe privremeno i da uvek postoji da se, pavši u neznanje, ponovo preporodimo na nekom nižem stupnju. Jedino je nibbana zaista bezbedno mesto, jer je neprolazna.

Na kraju sutte oba askete izgovaraju klasičnu formulu kojom se izražava pohvala Budinom izlaganju Dhamme i želja da jedan od njih postane monah, a drugi nezaređeni sledbenik.

Praksa
Pokušaj da se setiš nekog svog nedavnog dela koje je proizvelo loš ili taman ishod. Seti se nekog drugog koje je dalo srećan ili svetao ishod. Probaj da uočiš na koji način su tvoje odluke odgovorne za stvaranje bilo tamne, bilo svetle egzistencije ovde i sada. Porazmisli koliki je značajno ako si svestan izbora koji praviš i odluka koje donosiš. Jako često izbor pravimo i ne razmišljajući. Vežbaj da što više svoju odluka doneseš u punoj svesnosti, kako bi svoje življenje usmerio u povoljnijem pravcu.
« Poslednja izmena: Februar 18, 2011, 17:49:28 Živa »

oblica

  • .
  • Član
  • ***
  • Poruke: 1158
  • Karma: +429/-1
Odg: 08 Kukkura vatika sutta (MN 57)
« Odgovor #1 poslato: Mart 17, 2010, 09:59:47 »
Meni je žao što ovde ne postoji mogućnost davanja reputacije, a neću da spamujem forum tako što ću tapšati na tvoje komentare.  :D
Sviđa mi se tvoj komentar na temi kama.  :apl

''Jer on jednostavno tvrdi da ako poseješ seme pčenice, rodiće pčenica, a ne cvekla.''

O tome i ova suta govori. Zaista jednostavno.  :)

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4093
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: 08 Kukkura vatika sutta (MN 57)
« Odgovor #2 poslato: Mart 17, 2010, 10:13:43 »
Pa to sam i naučio između ostalog iz ove sutte.
Mislim, ne pominje se baš konkretno cvekla, ali dobro, malo improvizujem  :dkez:

Vladimir Simović

  • Iskusni član
  • ****
  • Poruke: 257
  • Karma: +91/-1
Odg: 08 Kukkura vatika sutta (MN 57)
« Odgovor #3 poslato: Mart 17, 2010, 11:54:48 »
:yes   :mgreen:  Jedna od kracis i citljivijih sutta  :dkez:  :dkez:  :dkez:  Dosta lepo i dovoljno jasno obradjena tema.
Najvise me nekako zanima ova poslednja, cetvrta grupa kamme....gde delo nije ni svetlo ni tamno i ne proizvodi ni svetlo ni tamno  :mgreen:  :mgreen:  :mgreen:
Ona narodna kaze "Po jutru se dan poznaje". Pa i jeste tako nekako. Primetio sam da recimo ako legnem da spavam sa negativnim mislima, sa tim mislima se i budim. Sto mrzovoljnije pocnem dan, to on teze i teze tece dalje. Iz lose kamme u jos losiju kammu. Medjutim, ako ustanem rasterecen, nasmejan, svestan, dan nekako prodje glatko....bez negativnih posledica. Pa cak i ako se desi nesto negativno (po kriterijumu mog uma) i ako uspem da ga preobrazim u pozitivno, onda dan nastavlja sa dobrom kammom.
Na kraju je samo tišina

oblica

  • .
  • Član
  • ***
  • Poruke: 1158
  • Karma: +429/-1
Odg: 08 Kukkura vatika sutta (MN 57)
« Odgovor #4 poslato: Mart 17, 2010, 18:28:39 »
Buda ne želi da odgovori na postavljeno pitanje, jer zna da će time onome ko pita naneti bol.
Zašto odgovara tek kada je pitanje treći put postavljeno?
Da li je tada siguran da je onaj ko pita zaista spreman da sasluša i prihvati ono što će mu reći?
Nakon pretrpljenog bola, osoba će imati koristi od onoga što mu je Buda rekao.
Da zna da osim toga što će onome ko pita naneti bol, nakon čega neće uslediti nikakva korist po njega,
verovatno mu ne bi odgovorio uopšte?

Jedan od razloga zašto su u ovoj suti pomenuti čudni ljudi, još čudnijih verovanja,
jeste taj što je na njihovom primeru najlakše pokazati da šta poseješ to će i da nikne.
a drugi je možda...
I čovek koji je uzeo pseći zavet, kao i onaj koji je uzeo volovski zavet, živeli su u pogrešnom uverenju.
Ali mi se nekako čini da je čovek koji je praktikovao pseći zavet, bio posvećeniji i disciplinovaniji u onome što radi.
Možda zbog toga što se kaže da on ''radi nešto što je veoma teško'', dok se to za drugog ne pominje.
Ili zbog načina na koji su seli /on je zapravo legao kao pas/ da saslušaju Budu.
(a možda i grešim  :dkez: )
Znači.. zaključak koji možda donosim iz pogrešne pretpostavke je..
Onaj ko je bio disciplinovan i potpuno posvećen zavetu koji je uzeo,
isto tako je kasnije bio disciplinovan i potpuno posvećen Budinom učenju i dostigao je cilj.

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4093
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: 08 Kukkura vatika sutta (MN 57)
« Odgovor #5 poslato: Mart 17, 2010, 18:29:38 »
Kad čovek prvi put pročita o ovim zavetima verovatno mu bude čudno šta sve živom čoveku može da padne na pamet, a onda pomisli da je to možda preterivanje ili da to pripada jednom vremenu neprosvećenosti koje je davno prošlo. Ali zanimljivo je da Bhikkhu Bodhi pominje kako je pre mislim dvadesetak godina obilazio sveta budistička mesta u Indiji i tom prilikom je naišao upravo na istog takvog asketu, koji je išao četvoronoške, a kad bi došao pred radnju u selu, zastao bi i počeo da laje. Onda bi vlasnik izašao napolje, stavio mu neku hranu na zemlju i ovaj bi je pojeo. Dakle ova praksa se održala do današnjih dana! Meni zvuči neverovatno.

Takođe, možemo pomisliti kako je sve to vrlo šašavo i kako mi sami nikada ne bismo radili tako nešto. Sigurno da ne bismo. Ali možda nije loše malo se preslišati se radimo li i mi nešto podjednako apsurdno, imamo li i sami neki tako besmislen "zavet", samo pošto to možda rade i drugi oko nas, ne izgleda nam tako šašav. Ne, ne tvrdim da radimo, samo onako hipotetički razmišljam...  :mgreen:

Sasa Jovanovic

  • .
  • Novi član
  • ***
  • Poruke: 8
  • Karma: +4/-0
Odg: 08 Kukkura vatika sutta (MN 57)
« Odgovor #6 poslato: Mart 17, 2010, 18:33:31 »
U ovoj suti se moze videti najbitnija stvar u budistickom ucenju ( ako tako nesto moze da se nasluti, i opet bar po mom misljenju ), bas zahvaljujuci ovoj stvari je prosvetljenje moguce; i opet da ovo nije ovako, prosvetljenje ne bi bilo tako :

1. Neznanjem su uslovljene voljne aktivnosti ili kammičke naslage (aviđđa paććaya samkhara).
2. Voljnim aktivnostima je uslovljena svest (samkhara paććaya viññanam).
3. Svešću su uslovljeni mentalni i fizički fenomeni (viññana paććaya nama-rupam).
4. Mentalnim i fizičkim fenomenima je uslovljeno šest čula (tj. pet fizičkih čula i um) (nama-rupam paććaya salayatanam).
5. Sa šest čula je uslovljen (čulni i mentalni) kontakt (salayatana paććaya phasso).
6. (Čulnim i mentalnim) kontaktom uslovljen je osećaj (phassa paććaya vedana).
7. Osećajem je uslovljena žudnja, "žed" (vedana paććaya tanha).
8. Žudnjom je uslovljeno prijanjanje (tanha paććaya upadanam).
9: Prijanjanjem je uslovljen proces nastajanja (upadana paććaya bhavo).
10. Procesom nastajanja uslovljeno je rađanje (bhava paććaya jati).
11. Rođenjem je uslovljena (12) patnja tj. propadanje, smrt, žalost, bol itd. (đati paććaya đara-maranam...).
 :klanja:

oblica

  • .
  • Član
  • ***
  • Poruke: 1158
  • Karma: +429/-1
Odg: 08 Kukkura vatika sutta (MN 57)
« Odgovor #7 poslato: Mart 17, 2010, 18:36:25 »
Original postavio Fazlija:
Citat
Htio sam nesto pitati. Naime, Buddha kaze da kamma:

tamna - stvara tamnu
svjetla - stvara svjetlu
mjesovita - stvara mjesovitu
ni t. ni s. - vodi oslobodjenju

Pa ipak kaze slijedece o prirodi te zadnje kamme:

11. Šta je ni-tamna-ni-svetla kamma sa ni-tamnim-ni-svetlim posledicama, koja vodi do iskorenjivanja kamme? U pogledu prethodne (tri vrste kamme), svaka volja da se izbegne ona vrsta kamme koja je tamna sa tamnim posledicama i svaka volja da se izbegne ona vrsta kamme koja je tamna-i-svetla sa tamnim-i-svetlim posledicama: to se naziva ni-tamnom-ni-svetlom kammom sa ni-tamnim-ni-svetlim posledicama. Ovo su četiri vrste postupaka (kamma) koje sam objavio pošto sam došao do neposrednog znanja.

Dakle, ako sam dobro razumio, Buddha preporucuje da se izbjegavaju tamna i mjesovita, ali ne i svjetla kamma (djela). Cini mi se da cilj duhovnog zivota nije skupljanje dobre kamme (posljedica), nego oslobodjenje (koje se postize ukupnom primjenom 8-strukog puta), ali pri tome cinjenje dobrih, svjetlih, ugodnih djela nije na odmet. Nije vezujuce ako samo po sebi nije krajnji cilj, nego usputna navika. Ta dobra kamma moze pomoci na duhovnom putu, moze olaksati provodjenje niti-svjetlih-niti-tamnih djela (kamma)... jesam li to dobro razumio?

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4093
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: 08 Kukkura vatika sutta (MN 57)
« Odgovor #8 poslato: Mart 17, 2010, 18:37:26 »
Citat: Fazlija
Htio sam nesto pitati...
He, he, vidi se ko čita sutte pažljivo  :yes

Da, na tom mestu je ispušten deo o svetloj kammi i sad sam ga ubacio. Suština je da je kamma, bilo svetla, bilo tamna, pogonsko gorivo za novo rođenje. A ako je cilj izlazak iz kruga preporađanja, logično je da ne treba stvarati bilo kakvu kammu. Naravno, za to je potrebnan uvid, prestanak nevezivanja, čime se dolazi na jedan od četiri stupnja probuđenja (sotapana ili "ulazak u tok", jednom povratnik, nepovratnik i arahant), kada biće iako dela, time ne proizvodi ni svetlu ni tamnu kammu, baš kao što se za ni-tamnu-ni-svetlum kammu kaže u fusnoti uz suttu:

"[9] Ovo je volja četiri transcendentna puta, koji kulminiraju u stanju arahanta. Iako arahant i dalje čini dela, ta njegova dela više nemaju kammičku potenciju da generišu novu egzistenciju ili da donesu bilo kakav plod čak i u ovoj egzistenciji."

Hvala Fazlija na korekciji. To su blagodeti kolektivnog rada  :apl

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4093
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: 08 Kukkura vatika sutta (MN 57)
« Odgovor #9 poslato: Mart 17, 2010, 18:38:56 »

Original postavio Fazlija:
Citat
Citat: Sati
Zanimljivo je da se ta praksa održala u Indiji sve do danas...

Ne mogu da vjerujem da se tako nesto zadrzalo do danas u Indiji? Jeste da su praznovjerni, ali ipak... Pa od svih stvari sto se pojavise u Indiji, gdje samo buddhizam da nestane?!

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4093
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: 08 Kukkura vatika sutta (MN 57)
« Odgovor #10 poslato: Mart 17, 2010, 19:06:26 »
Citat: Fazlija
Citat: Sati
Zanimljivo je da se ta praksa održala u Indiji sve do danas...

Ne mogu da vjerujem da se tako nesto zadrzalo do danas u Indiji? Jeste da su praznovjerni, ali ipak... Pa od svih stvari sto se pojavise u Indiji, gdje samo buddhizam da nestane?!

Bhikkhu Bodhi priča da je obilazeći mesta budsitičkog hodočašća u Indiji u nekom selu video jednog takvog asketu i naravno odmah mu je pala na pamet ova sutta. I meni izgleda neverovatno, ali nemam razloga da ne verujem čoveku :D

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4093
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: 08 Kukkura vatika sutta (MN 57)
« Odgovor #11 poslato: April 10, 2010, 18:04:51 »
sortiranje