Autor Tema: 11 Abhaya sutta (MN 58)  (Pročitano 4369 puta)

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4093
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
11 Abhaya sutta (MN 58)
« poslato: Mart 15, 2010, 14:11:04 »
Govor princu Nebojši (Abhaya)

Kratak sadržaj sutte
Ovaj govor sadrži epizodu kada princ Nebojša na nagovor đainskog učitelja Nigantha Nātaputte odlazi do Bude sa unapred pripremljenim pitanjem, ne bi li ga pobedio u debati. Buda koristi ovu priliku da sagovornika poduči o ispravnom govoru i to koristeći kao metaforu prinčevog sina kojeg je ovaj tokom razgovora držao u krilu.

Beleške o sutti
Sada se prvi put, istina posredno, srećemo sa Budinim bliskim rođakom Devadattom, koji se pridružio Sanghi i bio vrlo uspešan u sticanju natprirodnih moći putem meditacije. Ali ga je takva moć učinila vrlo gordim, podstakla bolesnu ambiciju u njemu. Vremenom ga je obuzela zavist na Budu, te je poželeo da ga zameni kao predvodnik monaške zajednice. Kad nije uspeo da ga rečima ubedi, Devadatta se sprijateljio sa kraljem Ađatasattuom, tražeći saveznike u svojoj borbi protiv Bude. U Kanonu dalje ima opisano više epizoda u kojima je Devadatta čak pokušao da ubije Budu, recimo tako što je gurnuo stenu na put kojim je prolazio. Drugi put je nagovorio razbojnike da ga ubiju. Ali kada su oni prišli bliže Budi, ovaj ih je prože svojom neizmernom ljubavlju i plan je propao. Na kraju je Buda upozorio Devadatu da će se zbog tako teških postupaka u narednom životu preporoditi u najnižem svetu patnje, u čistilištu.

Priča o Devadatti je pozadine ove sutte, a na njenom početku vidimo još jednog Budinog rivala po imenu Nigantha Nātaputta. On pripada drugoj asketskoj zajednici, đainima, i u istoriji je poznat pod imenom Mahavira. Kao i svaki rival, i ovaj pokušava da naruši ugled svog suparnika i zato šalje svog sledbenika princa Nebojšu da ga pobedi u raspravi. Za tu svrhu spremio je posebno pitanje, na koje smatra da nije lako odgovoriti. Zamku Nigantha vidi u pogrešnoj pretpostavci da Buda nikada ne govori ono što nije prijatno drugima. Buda, međutim, elegantno izbegava zamku, ali ne propušta priliku da poduči svog sagovornika.

Evo šta o sutti dalje kaže Thanissaro Bhikkhu:

U ovom govoru Buda ukazuje na elemente koji određuju šta jeste, a šta nije vredno da se kaže. Tri su glavna faktora: je li iskaz istinit ili nije, je li nekome na dobrobit ili nije, je li na nečije zadovoljstvo ili nije. Sam Buda izgovoriće samo ono što je istinito, što je korisno i takođe u skladu sa svojim osećanjem za trenutak kada prijatne i neprijatne stvari treba izgovoriti. Treba uočiti da mogućnost da iskaz bude neistinit, a ipak koristan nije čak ni uzeta u razmatranje.

Ovaj govor takođe pokazuje, na delu, Budino učenje o četiri kategorije pitanja i kako na njih treba odgovoriti (videti AN.IV.42). Na oba pitanja koja mu princ postavlja Buda odgovara kontrapitanjem, pre nego što se upusti u analitički odgovor na prvo pitanje i kategorički odgovor na drugo. Svako od ovih kontrapitanja ima dvostruku funkciju: da princu pruži njemu poznatu uporišnu tačku za razumevanje odgovora koji sledi i takođe da mu omogući ispoljavanje sopstvene inteligencije i dobrih namera. Ona mu daju priliku da sačuva obraz pošto bude osujećen u želji da u debati pobedi Budu. Komentar beleži da je princ stavio svog malog sina u krilo kao jeftin trik: ako ga Buda u raspravi satera u ugao, uštinuće dete i pošto ono počne da plače biće mu to dobar izgovor da prekine raspravu. Buda, pak, prisustvo deteta koristi da u ovom razgovoru ukloni svaki osećaj rasprave i takođe da napravi efektnu poentu. Uzimajući sliku Niganthe Nataputte o udici zabodenoj u grlo, on je primenjuje na dete i potom zaključuje da, za razliku od Niganthe – koji se zadovoljio da nekoga ostavi sa potencijalno smrtonosnim predmetom u grlu – Buda želi da ukloni takve predmete, iz saosećanja i samilosti. Na taj način, on princa pridobija na svoju stranu, pretvarajući potencijalnog oponenta u svoga sledbenika.

Ovaj govor nije samo govor o ispravnom govoru, već isto tako pokazuje ispravan govor na delu.
------

Za kraj sam napravio malu tabelu raznih slučajeva govora koje pominje Buda


Dva ključna elementa Budinog govoru su dakle istinitost i korisnost za druge. Glavni motiv, namera koji stoji iza takvog govora jeste dobronamernost, želja da se pomogne drugima. Ali reakcija na taj govor zavisi od onoga ko sluša.

Na kraju Nebojša pita da li Buda unapred priprema odgovore na određena pitanja ili mu se odgovori javljaju u trenutku pitanja. Buda odgovara poređenjem sa iskusnim vozarem, koji do detalja poznaje kočiju koju vozi. I ako iskrsne neki problem sa kočijama, pošto dobro poznaje njihovu konstrukciju, u stanju je da taj problem reši.


Praksa
Obrati pažnju na ono šo govoriš, je li u isto vreme istinito i korisno. Ako je neistinito ili nekorisno, pokušaj da se uzdržiš od takvog govora i posmatraj kakve su konsekvence takve odluke. Naročitu pažnju obrati situacijama kada misliš da je tvoj govor istinit i koristan, ali ga onaj koji sluša doživljava kao nedopadljiv. To su najteže situacije u kojima treba razlučiti je li naš govor zaista koristan i izrečen u pravom trenutku.
« Poslednja izmena: Februar 19, 2011, 18:33:36 Sati »

oblica

  • .
  • Član
  • ***
  • Poruke: 1158
  • Karma: +429/-1
Odg: 11 Abhaya sutta (MN 58)
« Odgovor #1 poslato: Mart 17, 2010, 10:02:19 »
Nebojša?   :zbunj:

I šta sada sa objašnjenjem da je to srpsko narodno ime nastalo od glagola bojati se,
pa onda dodato ne bojati se.. u značenju biti hrabar itd...  :misli:

Vladimir Simović

  • Iskusni član
  • ****
  • Poruke: 257
  • Karma: +91/-1
Odg: 11 Abhaya sutta (MN 58)
« Odgovor #2 poslato: Mart 17, 2010, 11:57:09 »
Znaci...opcija korisnih lazi totalno otpada  :D  Sada ostaje jos da odgonetnemo kada jeste pravi trenutak nesto saopstiti a kada nije. Mislim da ovde ne mozemo uvek da budemo 100 posto sigurni. Nego, sta sa situacijom kada ono sto govorimo jeste korisno onome kome govorimo i jeste istinito ali ako to sto kazemo dovede nekog treceg u nezavidan polozaj tj. nije korisnog za nekog treceg, nekog ko nije prisutan??? Evo primera: Poslodavac duguje novac radnicima. Isplati jednog radnika a druge ne isplati. Onda jedan od radnika postavi pitanje isplacenom radniku, da li je bilo plate i da li je isplacen....ako kaze da je isplacen, to bi bilo istinito...to bi bilo korisno za onog kome je receno jer ce znati da ide da trazi platu....ali to nije korisno za poslodavca jer mozda nema za njih platu.... :dkez:  :dkez:  :dkez:
Na kraju je samo tišina

oblica

  • .
  • Član
  • ***
  • Poruke: 1158
  • Karma: +429/-1
Odg: 11 Abhaya sutta (MN 58)
« Odgovor #3 poslato: Mart 17, 2010, 19:21:08 »
Ako se nije pobunio u trenutku kada je poslodavac isplatio platu samo njemu, onda neka kaže šta god hoće.. isto mu je... :dkez:
Lepo bi bilo da je odlučio da poslodavac svima isplati jednake delove dok ne prikupi novac za sve plate.

U tabeli primećujem sledeće:
Govor koji će Buda izreći
Govor koji Buda neće izreći

A zašto Buda?
Zato što je Buda potpuno prozreo osnove bića.
Otud on može znati koji je trenutak pravi, šta je korisno, šta je dopadljivo....

Ja nisam Buda i sve to ne znam. Mogu samo da pretpostavljam.
a gde su pretpostavke, tu su i greške...
Dakle.. čak i ako u ovom trenutku donesem odluku da ću govoriti samo:
istinito + korisno + nedopadljivo u pravom trenutku
i
istinito + korisno + dopadljivo u pravom trenutku.
Ja ću napraviti greške.
Ako, svesna toga da sam samoj sebi merni instrument (i to veoma loš merni instrument  :mgreen: ),
ućutim dok potpuno ne prozrem osnove bića, biću veoma čudna supruga, roditelj, kolega, prijatelj...
A iz toga sledi, da će se suprug razvesti, deca biti strašno razočarana i zbunjena, dobiću otkaz i da ne nabrajam dalje...

Dakle.
Suta mi se jako dopala.
Način na koji Buda donosi odluke kada će govoriti je ispravan.
Ali njegova mudrost, za mene je za sada jako dalek i teško dostižan ideal.
Praksa zadata na kraju sute je svakako korisna.

Da li je razgovor o tome ''odakle Nebojša u Budino vreme'' koristan?
Biće da nije.. al mene strašno zanima... :dkez:

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4093
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: 11 Abhaya sutta (MN 58)
« Odgovor #4 poslato: Mart 18, 2010, 12:09:49 »
Citat: kojica
Nebojša?  :neverica:

I šta sada sa objašnjenjem da je to srpsko narodno ime nastalo od glagola bojati se,
pa onda dodato ne bojati se.. u značenju biti hrabar itd...  :misli:

zar ti reč "bhaya" ne zvuči kao naše "bojati se". Meni da  :D
Inače smo se već sretali sa tom reči, u naslovu Bhayabherava sutte tj. Govora o strahu i užasu

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4093
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: 11 Abhaya sutta (MN 58)
« Odgovor #5 poslato: Mart 18, 2010, 12:10:20 »
Citat: kojica
Ja nisam Buda i sve to ne znam. Mogu samo da pretpostavljam.
a gde su pretpostavke, tu su i greške...

Tačno. Ali greške su uprvo ono što nam treba.
Jer ako postoji svesnost, tu gde su greške, tu je i učenje.
A gde je učenje, tu je grešaka sve manje i manje.

U tome i jeste smisao Plemenitog osmostrukog puta.
U vežbanju koje nas približava cilju, a ne samo u priči o Putu.

 :D

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4093
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: 11 Abhaya sutta (MN 58)
« Odgovor #6 poslato: Mart 18, 2010, 12:11:29 »
Original postavio Fazlija:
Citat
Zanima me sto je kasnije bilo sa Devadattom, da li mu se Buddha smilovao i izveo ga na pravi put, da li je uvidio svoje greske?

Kada sam prosle godine bio u Berlinu odlazili smo nekoliko puta jesti u neki vijetnamski restoran jer imaju dobru vegy hranu. Tamo je bilo dosta buddhisticke literature, pa sam listao knjige Thich Nhat Hanh-a. Bas sam otvorio mjesto na kojem je opisivao dogadjaj iz Buddhina vremena u vezi kralja Bimbisare koji je bio veliki poklonik Buddhe i vladar... cini mi se Magadhe, tada vodece indijske kraljevine (kasnije je prijestolnica premjestena u Pataliputru za vrijeme Maurya). Uglavnom, Bimbisarin sin Ajatashatru ili na paliju Ajatasattu (onaj kojeg neprijatelj nije (jos) rodjen) je bio pomalo poremecen momak. Iako cini mi se jedinac, bojao se da mu otac nece ostaviti kraljevstvo, pa je svrgnuo svojeg oca i zatvorio ga u palaci te ga izgladnjivao do smrti. Majka-kraljica je molila sina za milost, ali bez uspjeha. No kralj Bimbisara je cijelo to vrijeme ocuvao smirenost i pouzdanje u Buddhu, iako je umirao od izgladnjivanja. Preko kraljice je slao poruke Buddhi, koji se raspitivao o kraljevu stanju i slao mu rijeci potpore i utjehe. Konacno je nakon mjeseci gladovanja umro kralj Bimbisara, ali u meditaciji dosegnuvsi neko od visih stanja svijesti. Potom je Ajatasattu napao i susjedno kraljevstvo... cini mi se Videha ili Kosal, gdje je vladao njegov ujak. No, vojska tog kraljevstva je porazila mladog kralja i zarobila ga. No, ujak mu je vratio kraljevstvo i slobodu... iz cega vidite da sam se nacekao dobro tamo dok su mi donijeli obrok kad sam mogao to sve tako procitati... Uglavnom, ne sjecam se vise kako, ali nekako je dosao mladi kralj i do Buddhe, ali sav u strahu, okruzen vojskom. Patio je od paranoje i stalno se bojao da ce ga netko ubiti, pa je sumnjao i da je odlazak do Buddhe neka moguca zamka za njega. No, u tom razgovoru ga je Buddha preobrazio tako da je uvidio svoje pogreske.

Zato me zanima sto je bilo sa Devadattom? S obzirom na psiholoski profil obojice, Devadatte i Ajatasattua, nije cudno da su se udruzili, ali kako je kasnije Ajatasattu izveden na pravi put... zanima me sto je bilo sa Devadattom?
------------------------------

Evo, nadjoh danas i poneku informaciju na britanskoj wikipediji:

Bimbisara: http://en.wikipedia.org/wiki/Bimbisara

Ajatasattu, on se opostenio, ali mu se vratilo istom mjerom: http://en.wikipedia.org/wiki/Ajatashatru

Evo, nadjoh i o Devadatti, izgleda da se nije uspio domoci Buddhine milosti i spasiti se za zivota: http://en.wikipedia.org/wiki/Devadatta

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4093
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: 11 Abhaya sutta (MN 58)
« Odgovor #7 poslato: Mart 18, 2010, 12:11:55 »
Fazlija, te epizode o strasti i oceubistvu iz Kanona koje pominješ su vrlo zanimljive, dostojne jednog Šekspira da ih obradi  :D

Da, mladi Ađatasattu je sa Devadattom (Budinim bratom od ujaka) udružila mržnja i pohlepa. Prvog prema sopstvenom ocu i želja da se domogne prestola Magadhe, a ovog drugog želja da zameni Budu na čelu Sanghe, nekih osam godina pred Učiteljevu smrt. Kada je Buda otvoreno odbio da ga postavi na to mesto, ovaj se zarekao da će ga ubiti. U suttama je opisnao nekoliko njegovih neuspelih pokušaja i čak je uspeo da odvoji jednu grupu monaha. Tu grupu su potom Sariputta and Moggallana uspeli da svojim govorima o Dhammi vrate u okrilje Sanghe. Kada je to Devadatta saznao, toliko se nasekirao da mu je udarila krv na usta i ležao je mesecima bolestan. Pošto je osetio da mu se bliži kraj i valjda pritisnut kajanjem, hteo je da ode da vidi Budu. Kako nije bio u stanju da ide, poneli su ga na nosilima, ali kad se približio Đetinom gaju, gde je Buda boravio, zastao je kraj nekog jezerca da se opere. Sišao je sa nosila i krenuo ka vodi. U tom se zemlja otvorila i progutala ga. Komentarska literatura kaže da je trenutno  na "izdržavaju kazne" u KPZ Avićći, gde će se zadržati nekih sto hiljada kalpi. Pošto energija zlodela bude potrošena, trebalo bi da se ponovo rodi kao paććeka buda po imenu Atthissara (naime, pre nego što ga je zaludela želja za slavom, Devadatta je bio vrlo istaknut člna Sanghe, jedan u deset njenih prvih predstavnika. Ali onda je um postao ponovo nestabilan). Saddharmapundarika sutra u pogl. IX kaže da će se zvati Devarađa... itd.

No, da se vratim na Ađatasattua. Njegov lekar i savetnik je bio Đivaka Kumarabhaćća, omiljeni Veljačićev kanonski lik, po kojem i uzeo svoje monaško ime. Kako je Đivaka nagovorio kralja da poseti Budu, kako se ovaj uplašio da ga savetnik vodi u propast i njegov kasniji razgovor sa Budom o plodovima isposničkog života može se pročitati ovde:
http://www.yu-budizam.com/canon/digha/dn02.html

Ta važna sutta mi je zanimljima, između ostalog, po jednom detalju. Naime, u opisu kraljevog dolaska do mesta gde su monasi boravili kaže se:
"I tako kralj Ađātasattu nastavi da jaše na slonu dokle je put bio prohodan za slonove, a zatim sjaše i pešice se približi vratima okrugle dvorane, pa upita Đivaka:
"A gde je Blaženi?"
"Blaženi je, maha-rađa, onaj što sedi pored središnjeg stupa, okrenut prema istoku, okružen družinom isposnika."

Očigledno, da nije mogao da prepozna Budu među ostalim monasima. Ovo je vrlo interesantno, kada znamo kasniju teoriju o 32 obeležja "velikog čoveka" (maha-purisa), na osnovu kojih bi bilo logično da je Budu bilo lako prepoznati. To mi govori da se radi o kasnijim dodacima, koji izgleda nemaju mnogo veze sa stvarnošću. Naravno, ovo je samo jedan detalj, a takvih kasnijih dodavanja i izmišljanja ima koliko hoćeš. Što dalje vreme odmiče, lik Bude u tekstovima postaje sve sličniji nekom božanstvu, a sve manje čoveku.

Više o svemu ovome moguće je pronaći u izvanrednoj knjizi
"Dictionary of Pali Proper Names", G P Malalasekera (1899-1973)
koja je srećom dostupna onlajn na
http://www.palikanon.com/english/pali_names/dic_idx.html

 :bye

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4093
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: 11 Abhaya sutta (MN 58)
« Odgovor #8 poslato: Mart 18, 2010, 12:13:26 »
Original postavio Fazlija:
Citat
Hm, da... strapmutice ljudskog uma su nevjerovatne. Jednako kao i visine dostignuca. Sto se tice obogotvorenja (raznih) ucitelja to je vrlo cest slucaj. Mitologija se stvara nadodajuci jedan po jedan sloj izmisljenih prica. Ovaj kanonski dio pokazuje kako Buddha za sebe nije trazio nikakvu vrstu posebnog prijestolja, niti posebnu odjecu, niti kapu, krunu...  :D  unutar samghe. Stoga ga posjetitelji nisu mogli na prvi pogled niti prepoznati po takvim vanjskim obiljezjima.

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4093
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: 11 Abhaya sutta (MN 58)
« Odgovor #9 poslato: Mart 18, 2010, 12:13:46 »
Da, sem po učenju, Buda je bio u mnogim drugim stvarima revolucionaran za svoje doba. Ne samo po tome što se nije razlikovao po svojim spoljašnjim obeležjima od ostalih monaha, već i po negiranju većine socijanih normi onoga doba. Monah je mogao da postane svako, bez obzira na kastu, čak su i žene imale pristup učenju i zamonašenju, u propovedanju je koristio narodni jezik, a ne sanskrit, kako bi ga svi mogli razumeti, negirao je značaj rituala, zabranjivao monasima posedovanje bilo čega sem najnužnijih stvari (ogrtač, zdela, igla i konac, brijač...). Ma sve je postavio naglavačke  :dkez:

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4093
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: 11 Abhaya sutta (MN 58)
« Odgovor #10 poslato: April 10, 2010, 18:07:05 »
sortiranje