Autor Tema: Lekcija br. 6  (Pročitano 1716 puta)

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4092
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Lekcija br. 6
« poslato: Februar 26, 2022, 17:49:24 »
Prevod 6. lekcije iz naše knjige možete preuzeti odavde.

Pali tutor je jedna jako korisna onlajn alatka za vežbanje deklinacija imenica i konjugacija glagola, kao i proveru kakvo vam je znanje pali reči.

I za kraj još jedna pomoć. Pošto se već nakupilo mnogo tabela, lepo ih je imati na jednom mestu. Ovde možete preuzeti jedan takav dokument. Nadam se da će vam koristiti.

 :andjali

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4092
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Lekcija br. 6
« Odgovor #1 poslato: Mart 03, 2022, 11:58:41 »
Ne znam da li znate za igru Wordle.
Zadatak je da pogodite englesku reč od pet slova.

Evo ja sam pogodio današnju reč na sajtu New York Timesa

Wordle 257 3/6

⬜🟨🟨⬜⬜
⬜⬜🟨🟩🟩
🟩🟩🟩🟩🟩


E sad, pali entuzijasta Khemarato Bhikkhu je napravio istu igru ali sa pali rečima, takozvani Pali Wordle.

Sa mnogo uživanja reših i taj zadatak:

Pāli Wordle 35 4/6

🟨🟨⬜⬜🟨
🟨🟨⬜⬜⬜
🟩⬜🟩🟦🟩
🟩🟩🟩🟩🟩


pa mi se učinilo da bi moglo biti još zainteresovanih da se oprobaju u jednoj ili drugoj igri.
Pokušajte  :D

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4092
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Lekcija br. 6
« Odgovor #2 poslato: Mart 23, 2022, 10:01:21 »
Prve 3 vežbe lekcije 6 urađene na poslednjem času:

1. Pañca-sikkhāpadāni:
pañca = pet
sikkhā (ženski rod, množina) = učenje, trening, disciplina
pada (nt.) = 1. stopalo, noga; korak 2. stope, trag; 3. put, način, mesto; 4. karakteristika; 5: reč, stih, rečenica; sastojak, aspekat, vid
sikkhāpadaṃ = način vežbanja;

Pet načina (pravila) vežbanja

------------------------
1. Pāṇātipātā (abl.) veramaṇī sikkhāpadaṃ samādiyāmi.
pāṇa = dah, život (skr. prāṇa) + ātipāta = napad, uništavanje
pāṇātipāto = ubijanje, uništavanje života
veramaṇī (f.) = odustajanje //  samādiyati = uzima sa sobom, preuzima
            sam + a + da = dati + uzeti + preduzeti
Preuzimam (na sebe) odustajanje od ubijanja kao pravilo vežbanja.

------------------------
2. Adinnādānā veramaṇī sikkhāpadaṃ samādiyāmi.
adinnādāna(ṃ) = uzeti nešto nam nije dato
      (adinna (ono što nije dato) + adāna (uzimanje)

Preuzimam (prihvatam) odustajanje od krađe kao pravilo vežbanja.

------------------------
3. Kāmesumicchācārā veramaṇī sikkhāpadaṃ samādiyāmi.
kāmo(aṃ) = čulni užitak, želja za čulnim zadovoljstvom
micchācāro = loše, pogrešno ponašanje

Preuzimam odustajanje od preljube kao pravilo vežbanja.

------------------------
4. Musāvādā veramaṇī sikkhāpadaṃ samādiyāmi.
musāvādo = laganje (musā = lažno, pogrešno ← skt.: mṛṣā)
                  mṛṣādṛṣṭi = micchadiṭṭhi

Preuzimam odustajanje od laganja kao pravilo vežbanja.

------------------------
5. Surāmerayamajja-pamādaṭṭhānā veramaṇī sikkhāpadaṃ samādiyāmi.
surā = rakija (alkohol napravljen od žitarica, kao viski npr.) //  merayaṃ = vino (alkohol dobijen od voća, fermentacijom)  //  majjaṃ = nešto što pomućuje um (alkoholno piće)
pamāda+ṭ+ṭhānā (abl.) = pometenost + stanje (videti gramatiku 15, str. 90)

Preuzimam odustajanje od konzumiranja alkohola kao pravilo vežbanja.
(dosl. odustajanje od pometenosti izazvane konzumiranjem alkohola, što bi značilo da alkohol nije potpuno isključen, već samo njegova preterana upotreba. Međutim, klasična interpretacija uzima ṭhānā kao „uzrok“, te otuda prevod glasi: „Odustajem od alkoholnih pića, koja su uzrok nepromišljenosti“.)

------------------------
2. Yathāpi cando vimalo, gacchaṃ1 ākāsadhātuyā.
sabbe tārāgaṇe loke, ābhāya (instr.) atirocati,
tath‘eva sīlasampanno, saddho purisapuggalo
sabbe maccharino loke, cāgena atirocati.
cando = mesec  //  vimala = čist, sjajan (vi + mala = mrlja) //  ākāsadhātu = prostor kao element, nebo
tārāgaṇo = sazvežđe (tārā = zvezda + gaṇo = broj, zbir, grupa → gaṇeti = brojati nešto)  ābhā (f.) = sjaj, sijanje  //  atirocati = nadmašiti sjajem (ati = iznad, preko + rocati = sijati)  saddha = verujući, predan
maccharin = onaj ko je pohlepan, sebičnjak, tvrdica (ovo je primer imenice na -in, vidi gramatika 2, str. 84) //  cāgo = velikodušnost

Baš kao što blistavi mesec, idući nebom,
sve zvezde nadmašuje svojim sjajem,
tako i čovek pun vrline i predanosti
sve sebičnjake nadmašuje velikodušnošću.


------------------------
Yathāpi megho thanayaṃ (pres. particip), vijjumālī satakkaku
thalaṃ ninnañca pūreti, abhivassaṃ vasundharaṃ,
evaṃ dassanasampanno, sammāsambuddhasāvako
macchariṃ adhigaṇhāti, pañcaṭhānehi paṇḍito.
megho = kišni oblak  //  thanayati = riče, grmi 
vijjumālin = noseći ogrlicu od munja (epitet za oblak)
satakkaku = ogroman, epitet za oblak (doslovno „sa stotinu uglova“) – ubaci sliku!!!
thalaṃ = plato, izdignuti deo zemlje // ninnaṃ = dolina, udolina // pūreti = puni
abhivassati = kiši, pada kiša  //  vasundharā = zemlja
sammāsambuddho = potpuno probuđeni Buda, koji je u stanju da podučava druge
adhigaṇhāti = nadmašuje, premašuje
pañcaṭhānehi = na pet načina  (videti gramatiku 15, str. 90)

Baš kao što ogroman kišni oblak grmeći,
napuni i visove i doline, zapljusne zemlju,
isto tako onaj sa uvidom, učenik Potpuno probuđenoga,
nadmašuje sebičnjaka – on je mudar na pet načina.


ovo mudar bi bolje bilo prevesti sa: na dobitku – u skladu sa onim što sledi u narednoj strofi

------------------------
Āyunā (nt. inst.) yasasā ceva, vaṇṇena ca sukhena ca
sa ve bhogaparibyūḷho, pecca sagge pamodatī”ti.

āyu = dugovečnost, trajanje života  //  yasas = slava, ugled
   (yasasā = m. inst. = imenice na -as – manas; gram VI.5, str. 85 = instr. jedn. manasā )
ve = zaista //  paribyūḷha = obezbediti  //  pecca = otišavši, posle smrti
pamodati = raduje se, nalazi zadovoljstvo (u nečemu)

Dugim životom, ugledom, lepotom i srećom,
on je zaista bogat, posle smrti na nebu uživa.


------------------------
3.    Atha kho Selo brāhmaṇo tīhi māṇavakasatehi parivuto... yena Keṇiyassa jaṭilassa assamo tenupasaṅkami.
parivuta = u pratnji, okružen

Onda brahman Sela, u pratnji tri stotine brahmanskih učenika otide do isposnice askete Keṇiye.

Addasā kho Selo brāhmaṇo Keṇiyassamiye jaṭile app‘ekacce uddhanāni khaṇante, app‘ekacce kaṭṭhāni phālente, app‘ekacce bhājanāni dhovante, app‘ekacce udakamaṇikaṃ patiṭṭhāpente, app‘ekacce āsanāni paññapente.

addasā = vide (aorist) // jaṭilo = asketa sa kosom vezanom u punđu (jaṭā = punđa – SLIKA!)
Keṇiyassamiye = Keniya + assama (ašram) + iye (pravi pridev) = pripadaju Kenijinom ašramu
app‘ekacce = api + ekacce = takođe + neki →  jedni... drugi… (pri nabrajanju) (vidi gramatiku 17)
uddhanaṃ = pećnica, ognjište  //  khaṇanto = kopajući (particip prezenta od khaṇati = kopa)
kaṭṭhaṃ = drvo, ogrev  //  phālento = sekući, razbijajući (particip prezenta od phāleti)
bhājanaṃ = posuda   //   dhovanto = perući (dhovati = pere, čisti)   //   udaka = voda  +  maṇikaṃ = veliki ćup, veliki lonac   //  patiṭṭhāpento = onaj ko stavlja, onaj ko održava  //  āsanaṃ = sedište, mesto za sedenje  +  paññāpento = onaj ko nešto priprema, aranžira

I vide brahman Sela askete iz Keniyinog ašrama kako neki kopaju mesta za pečenje, neki seku drva, neki peru posude, neki ppostavljaju ćupove za vodu, neki pripremaju mesta za sedenje.

Keṇiyaṃ pana jaṭilaṃ sāmaṃ yeva maṇḍalamālaṃ paṭiyādentaṃ.
sāmaṃ yeva = on sâm  // maṇḍalamāla = paviljon, kružna sala sa šiljatim krovom  //  paṭiyādeti = priprema, aranžira

Sam asketa Keniya, međutim, prapripremao je kružni paviljon.

Disvāna Keṇiyaṃ jaṭilaṃ etadavoca: “Kinnukho bhoto Keṇiyassa āvāho vā bhavissati vivāho vā bhavissati mahāyañño vā paccupaṭṭhito, rājā vā Māgadho Seniyo Bimbisāro nimantito svātanāya saddhiṃ balakāyenā”ti?
kinnukho = (kiṃ (šta) + nu (?) + kho) zašto, kako to / bhoto = poštovani / āvāho = venčanje, dovođenje mlade  /  bhavissati = biće (buduće vreme od bhavati = jeste, postoji)  /  vivāho = brak, venčanje, dovođenje mlade  /  mahāyañño = veliki obred žrtvovanja, veliko darivanje hrane
paccupaṭṭhāti = prineto, ponuđeno, spremno  /  nimanteti = poziva  /  svātanāya (dat.) = za sutra, za naredni dan  /  saddhiṃ = zajedno sa  /  balakāyo = armija

Videvši asketu Keniyu, ovako reče: „Hoće li to, poštovani, biti Keniyina venčanje ili prosidba, ili će velika žrtva biti prineta, ili je Seniya Bimbisara, kralj Magadhe, zajedno sa svojom vojskom, pozvan za sutra?“

“Na me, Sela, āvāho bhavissati n‘api vivāho bhavissati n‘api rājā Māgadho Seniyo Bimbisāro nimantito svātanāya saddhiṃ balakāyena.
me = enklitika od ahaṃ = akuzativ, genitiv, instrumental, ablativ

Neće, poštovani Sela, biti venčanje ili prosidba, niti je Seniya Bimbisara, kralj Magadhe, zajedno sa svojom vojskom, pozvan za sutra.

Api ca kho me mahāyañño paccupaṭṭhito atthi.
Ali hoće biti prineta velika žrtva.

Samaṇo Gotamo Sakyaputto Sakyakulā (abl.) pabbajito.
kulaṃ = klan, porodica, loza  /  pabbajita = zaređen

Asketa Gotama iz plemena Sakya, iz klana Sakya, zaredio se (napustio dom/postao beskućnik).

Aṅguttarāpesu cārikaṃ caramāno mahatā bhikkhusaṅghena... Āpaṇaṃ anuppatto...
Aṅguttarāpa = ime pokrajine
carati = putovati, lutati  /  cārikā = putovanje, krstarenje
cārikaṃ caramāno = (dok je) išao u prošenje hrane
anuppatta = ono što je dosegnuto

Putujući zemljom Aṅguttarāpa, zajedno sa velikom grupom monaha… stigao je u Āpaṇu...

So me nimantito svātanāya bhattaṃ saddhiṃ bhikkhusaṅghenā”ti.
bhatta: kuvani pirinač; hrana; obrok (sr. rod)

Njega sam pozvao na sutrašnji obrok, zajedno sa monaškom zajednicom.“

“Buddho”ti, bho Keṇiya, vadesi”?
vadeti = kaže, govori
Da li ti to kažeš: ’Buda’?

“Buddho“ti, bho Sela, vadāmi”.
„Da, poštovani Sela, kažem ’Buda’.“

“Buddho”ti, bho Keṇiya, vadesi”?
Da li ti to kažeš: ’Buda’?

“Buddho“ti, bho Sela, vadāmi”.
„Da, poštovani Sela, kažem ’Buda’.“

“Ghoso pi kho eso dullabho lokasmiṃ, yadidaṃ ‘buddho’ti
I samu tu reč „Buda“ je teško čuti u ovome svetu.

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4092
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Lekcija br. 6
« Odgovor #3 poslato: Mart 23, 2022, 22:16:41 »
Danas smo uredili vežbe 4 i 5 s početka lekcije 6:

4.    Dve+ime, bhikkhave, puggalā loke uppajjamānā uppajjanti bahu+jana+hitāya bahujanasukhāya, bahuno janassa atthāya hitāya sukhāya…
puggalo = osoba, individua / uppajjati = rođen preporođen, nastaje, rađa se
jano = pojedinac, osoba, narod (kolektivno) / hitaṃ = korist, dobrobit, dobro
bahu = mnogo  //   jano = pojedinac, osoba, narod (kolektivno)
hitaṃ = korist, dobrobit, dobro  //  attha = dobrobit, dobitak, korist
bahuno = mnogima (dat. masc. -u – gram. II.1.2, str 18)

Monasi, dve osobe rađajući se u ovome svetu, rađaju se na korist mnogih (ljudi), na sreću mnogih, na dobrobit, korist i sreću mnogih...

Katame dve?
Koje dve?

Tathāgato ca arahaṃ sammāsambuddho, rājā ca cakkavattī.
sammāsambuddho = potpuno probuđeni Buda, koji je u stanju da podučava druge

Tathāgata, poštovani potpuno probuđeni, i pravedni kralj.

Ime kho, bhikkhave, dve puggalā loke uppajjamānā uppajjanti bahujanahitāya bahujanasukhāya, bahuno janassa atthāya hitāya sukhāya...”ti.

Upravo te dve osobe, monasi, rađajući se u ovome svetu, rađaju se na korist mnogih, na sreću mnogih, na dobrobit, korist i sreću mnogih...

“Dve‘me, bhikkhave, puggalā loke uppajjamānā uppajjanti acchariyamanussā.
acchariya = izvanredno, čudesno

Ove dve osobe, monasi, rađajući se u ovome svetu, rađaju se kao izvanredne osobe.

Katame dve?
Koje dve?

Tathāgato ca arahaṃ sammāsambuddho, rājā ca cakkavattī. ime kho, bhikkhave, dve puggalā loke uppajjamānā uppajjanti acchariyamanussā”ti.
Tathāgata, poštovani potpuno probuđeni, i pravedni kralj. Te dve osobe, monasi, rađajući se u ovome svetu, rađaju se kao izvanredne osobe.


“Dvinnaṃ, bhikkhave, puggalānaṃ kālakiriyā bahuno janassa anutappā hoti. katamesaṃ dvinnaṃ?
kālakiriyā = smrt, umiranje  / anutappa = ono što je za žaljenje (od anutappati, ‘kajati se‘)

Monasi, smrt dvojice ljudi mnogi oplakuju. (doslovno: Dvojici, monasi, ljudi smrt mnogom narodu za žaljenje jeste.)

Tathāgatassa ca arahato sammāsambuddhassa, rañño ca cakkavattissa.

Imesaṃ kho, bhikkhave, dvinnaṃ puggalānaṃ kālakiriyā bahuno janassa anutappā hotī”ti.


“Dveme, bhikkhave, thūpārahā.
thūpāraha = vredan podizanja stupe

Monasi, dvojica zaslužuju podizanje stupe (posmrtni spomenik).

Katame dve?
Koja dvojica?

Tathāgato ca arahaṃ sammāsambuddho, rājā ca cakkavattī.
ime kho, bhikkhave, dve thūpārahā”ti.
Tathāgata, poštovani potpuno probuđeni, i pravedni kralj. Monasi, njih dvojica zaslužuju podizanje stupe.

 
5.    Taṃ + eva vācaṃ bhāseyya, yāya+attānaṃ na tāpaye,
    pare ca na vihiṃseyya, sā ve vācā subhāsitā.
eva = samo  /  bhāseyya = 3. lice jedn. on/ona treba da govori  / yāya = (instr. množ. str 20) oni kojim  / attānaṃ (akuz. sing. od atta) = sebe
tapati = muči, prži  (tapas) = tāpayati = (uzročni glagol) biti uzrok nečijih muka
 pare (ak. mn. od para) = druge  /   vihiṃsati = ranjava, povređuje, tlači

„Govoriti treba samo one reči
kojima taj što govori niti sebe muči,
niti njima druge povređuje:
takve su reči zaista dobro izrečene.



   Piya+vācaṃ+eva bhāseyya, yā vācā paṭinanditā,
   yaṃ anādāya pāpāni, paresaṃ bhāsate piyaṃ.
(vāca je žen. rod, pa je takvo i yā i paṭinanditā)
patinandita (pasiv) = ono što je dočekano dobrodošlicom  /
anādāya = bez uzimanja ili primanja
pāpani (ak. mn od pāpa) = ono što je loše
paresaṃ (gen/dat množ. od para) = drugima
bhāsate (kratki optativ) = on/ona treba da govori

Govoriti treba samo blage reči,
koje drugi sa radošću dočekuju.
Prijatne reči drugima govoriti treba,
one koje ništa što je loše ne donose.


   Saccaṃ ve amatā vācā, esa dhammo sanantano,
   sacce atthe ca dhamme ca, āhu santo patiṭṭhitā.

santo = dobre osobe (menja se kao -ant particip, videti V.3, str. 70)
āhu = rečeno je (vidi gramatiku VI.11, str. 89)

Istina zaista jeste besmrtni govor, takav je zakon od davnina,
u istini, dobrobiti i učenju, rečeno je, dobri ljudi su učvršćeni.

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4092
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Lekcija br. 6
« Odgovor #4 poslato: Mart 30, 2022, 22:17:01 »
DODATNE VEŽBE VI

1. “Nanu te, Soṇa, rahogatassa paṭisallīnassa evaṃ cetaso parivitakko udapādi: ‘ye kho keci bhagavato sāvakā āraddhavīriyā viharanti, ahaṃ tesaṃ aññataro.

nanu = nije li? /  te = enklitika od tvaṃ (tuvaṃ) = ti (dat., gen., instr.  - tabela str. 69)
rahogata = boraveći u samoći  /  paṭisallina = osamljen, izolovan /  cetaso (gen.) = od uma  cetas = um / parivitakko = razmišljanje, niz misli  / udapādi = nastade (aorist od uppajjati = nastati) / ye = nom. ak. množ od yo = onaj koji / bhagavato (gen. str. 69) = od Blaženog /
āraddha+viriya = energičan, odlučan (past. part. od ārabhati = pokreće + viriya = energija) /
tesaṃ = gen od te = oni/ona (m. i sr. rod) (str. 20)  / aññatara = jedan od njih, neko

Sona, nije li ti dok si boravio u samoći, izolovan, pala na um ova misao: „Od svih učenika Blaženog koji žive ulažući napor, ja sam jedan od njih“?

Atha ca pana me na anupādāya āsavehi cittaṃ vimuccati,
saṃvijjanti kho pana me kule bhogā,
sakkā bhoge ca bhuñjituṃ puññāni ca kātuṃ.

atha ca pana = međutim / me = enklitika od ahaṃ = ja, i to dat., gen., instr. (tabela str. 68) 
anupādāya = ne vezavši se (-ya gerund, str. 52) /  vimuccati = osloboditi / āsava = otrov
saṃvijjati = postoji  / bhogā = imetak /  sakkā = moguće je (+ infinitiv) / puññaṃ = zasluge, dobra dela / kātuṃ = činiti (inf. od karoti)

Međutim, moj um ne biva oslobođen od otrova, a u mojoj porodici ima bogatstva, pa bih mogao da uživam u njemu i da (u isto vreme) stičem zasluge?


Yaṃnūnāhaṃ sikkhaṃ paccakkhāya hīnāyāvattitvā bhoge ca bhuñjeyyaṃ puññāni ca kareyyan’”ti?
Yaṃnūnāhaṃ = Šta ako ja? /  sikkhā = učenje, vežbanje, disciplina  /   paccakkhāya = odustavši, napustivši  /  hīna = nisko, prosto, gore – hīnāya āvattati = vratiti se svetovnom životu ( pasti s konja na magarca) /

Kako bi bilo ako bih, napustivši vežbanje i vrativši se laičkom životu, uživao u bogatstvu i sticao zasluge?“


“Evaṃ, bhante”.
„Da, poštovani.“

“Taṃ kiṃ maññasi, Soṇa, kusalo tvaṃ pubbe agāriyabhūto vīṇāya tantissare”ti?
tvaṃ = ti  / pubbe = pre, ranije / agāriyabhūta = biti domaćin  / viṇā = lauta (instrument)
tantissara = muzika žičanog instrumenta

„Šta misliš, Soṇa, ranije kada si bio domaćin, jesi li bio vešt u sviranju laute."

“Evaṃ, bhante”.
„Da, poštovani.“

“Taṃ kiṃ maññasi, Soṇa, yadā te vīṇāya tantiyo accāyatā honti, api nu te vīṇā tasmiṃ samaye saravatī vā hoti kammaññā vā”ti?

yadā = onda kada / tanti = žica (na muzičkom instrumentu)  /  accāyata = predugačak, previše izdužen, labave /  api nu (označava pitanje) = nije li slučaj? (slično kao nanu)
tasmiṃ samaye (lok.) = u toj prilici, u tom slučaju / sara = zvuk + vat + ī (za imenice žen. roda- vidi vrh str. 70 – gram. 2.3) = ona koja ima dobar zvuk, harmonična / kammañña = spreman za rad

Šta misliš, Sona, kada su žice tvoje laute previše labave, da li u tom slučaju tvoja lauta dobro zvuči i spremna je za sviranje?

“No hetaṃ, bhante”.
„Zaista ne, poštovani.“

“Taṃ kiṃ maññasi, Soṇa, yadā te vīṇāya tantiyo atisithilā honti, api nu te vīṇā tasmiṃ samaye saravatī vā hoti kammaññā vā”ti?

Šta misliš, Sona, kada su žice tvoje laute previše zategnute, da li u tom slučaju tvoja lauta dobro zvuči i spremna je za sviranje?


“No hetaṃ, bhante”.
„Zaista ne, poštovani.“

“Yadā pana te, Soṇa, vīṇāya tantiyo na accāyatā honti nātisithilā same guṇe patiṭṭhitā, api nu te vīṇā tasmiṃ samaye saravatī vā hoti kammaññā vā”ti?

sama = jednak, izjednačen /  guṇa = kvalitet, priroda, komponenta; struna / paṭṭithitta = uspostavljeno, postavljeno

Dakle, Sona, kada žice tvoje laute nisu ni prezategnute, ni labave, već su dobro zategnute, da li u tom slučaju tvoja lauta dobro zvuči i spremna je za sviranje?

“Evaṃ, bhante”.
„Da, poštovani.“

“Evameva kho, Soṇa, accāraddhavīriyaṃ uddhaccāya saṃvattati, atisithilavīriyaṃ kosajjāya saṃvattati.
accāraddhaviriyaṃ = previše napora, preteran napor /  uddhaccaṃ = nemir, uznemirenost
kosajjaṃ = lenjost, tromost (I lekcija)

Na isti način, Sona, previše napora do uznemirenosti vodi, premalo napora do lenjosti vodi.

Tasmātiha tvaṃ, soṇa, vīriyasamathaṃ adhiṭṭhahaṃ, indriyānañca samataṃ paṭivijjha, tattha ca nimittaṃ gaṇhāhī”ti.

tasmātiha = zato, otuda / samatā = jednakost, izjednačenost, normalno stanje
adhiṭṭhaha = koncentriši se, veži svoju pažnju za… (imperativ) / indriyaṃ = čulo opažaja
paṭivijjha = obezbedi, shvati, prodri /   tattha = tu, u tome, u takvom stanju
gaṇhāti = uzima, dohvati (5. lekc.)  / nimittaṃ = znak; objekat misli; objekat meditacije

Zato, Sona, uspostavi balans energije, obezbedi balans čula i takav drži objekat meditacije.“