Autor Tema: Lekcija br. 7  (Pročitano 1355 puta)

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4092
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Lekcija br. 7
« poslato: April 13, 2022, 16:14:44 »
Prevod nove lekcije, broj 7, možete preuzeti odavde.
Srećno učenje!  :sesir

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4092
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Lekcija br. 7
« Odgovor #1 poslato: Maj 17, 2022, 09:28:15 »
LEKCIJA VII

POČETNE VEŽBE

Krećemo sa verovatno na Zapadu najpopularnijim Budinim govorom, a to je čuvena Kalama sutta. Iako, kada pogledamo u kanon, vidimo da se ona zove drugačije: Kesamutti sutta (burmanski kanona) ili Kesaputtiya sutta (Šri Lanka i Tajland), na osnovu grada u kojem je govor održan.

1. „Etha (imper.) tumhe, Kālāmā, mā anussavena, mā paramparāya (fem. instr.), mā itikirāya, mā piṭakasampadānena... mā samaṇo no1 garūti.

etha = dođite, hajdete (drugo lice množine od eti) / tumhe = vi  /  mā = negacija (gramatika VII.4)
anussavaṃ = tradicija, usmeno predanje  /  paramparā = tradicija, linija (učitelja), serija  /  itikirā = glasine, nagađanja  /  piṭakasampadāna = Piṭaka tradicija, autoritet tekstova  /  no (klitika od mayaṃ = mi) = gen./dat. od nas/nama  /  garu = poštovana (osoba), učitelj

Kālāme, ne povodite se za usmenim predanjima, niti za rodoslovima, za glasinama, za onim što piše u svetim tekstovima... niti iz uverenja: “Ovaj asketa je naš učitelj”.

Deset pogrešnih kriterijuma o kojima govori Buda mogu se klasifikovati u tri grupe:
(1) prva grupa su pravila zasnovana na tradiciji i čini je prvih četiri kriterijuma. Među njima usmena predanja (anussavaṃ) tumači se kao da se odnosi na vedsku tradiciju, koja je, prema bramanima, potekla od prvobitnog božanstva i potom usmeno bila prenošena sa generacije na generaciju. Rodoslov (paramparā) označava tradiciju uopšte, jedan neprekinuti niz učenja ili učitelja. Glasine (ili “prepričavanja”; itikirā) mogu označavati rašireno mišljenje ili opšti konsenzus. Sveti tekstovi (pitakasampadāna) označavaju svaku zbirku religijskih tekstova koji se smatraju nepogrešivima.
(2) Druga grupa, koja obuhvata naredna četiri kriterijuma, odnosi se na četiri posebna tipa zaključivanja koja su mislioci Budinog vremena bili definisali (takkahetu, nayahetu, ākāraparivitakkena, diṭṭhiniđđhānakkhantiyā).
(3) Treću grupu čine poslednja dva kriterijuma, odnosno dva tipa ličnog autoriteta: prvi je harizmatičnost govornika (gde se mogu uključiti i njegove spoljašnje kvalifikacije, na primer, da ima neku naučnu titulu, zatim da ima velik broj pristalica, poštuje ga i vladar itd.); drugi je autoritet koji se bazira na našem ličnom odnosu prema govorniku, tj. da je on naš lični učitelj (sansk. guru; pali: garu).

-------------
Yadā tumhe, Kālāmā, attanā‘va jāneyyātha (optativ) — ‘ime dhammā akusalā, ime dhammā sāvajjā, ime dhammā viññugarahitā, ime dhammā samattā samādinnā ahitāya dukkhāya saṃvattantī’ti; atha tumhe, Kālāmā, pajaheyyātha (optativ).“

attano = sopstveno (videti VI.1.1, str. 83 – instr. jednine iako govori grupi ljudi)  /  jānāti = zna, razume, shvata  /  sāvajja = pogrešno, ono što zaslužuje prekor  /  viññu (mudar) + garahita (past part. od garahati = kritikovati) = ono što mudri kritikuju  /  samatta = usvojeno, preuzeto /  samādinna = prihvaćeno, preuzeto na sebe  / a + hitaṃ = korist, dobrobit, dobro  /  saṃvattati = voditi ka nečemu, biti pogodan za nešto  / atha = onda

Kālāme, tek kada biste se sami uverili: “Ove stvari su štetne, ove stvari su sramotne, njih kritikuju mudraci; onome ko ih čini donose muku i patnju”, tek tada treba da ih napustite.

------------
“Taṃ kiṃ maññatha, Kālāmā, lobho purisassa ajjhattaṃ uppajjamāno uppajjati hitāya vā ahitāya vā”ti?

ajjhattaṃ = unutra, interno, u sebi, subjektivno  /  uppajjati = nastaje, rađa se, postaje

Šta mislite, Kālāme? Kada se pohlepa javi u čoveku, donosi li mu dobrobit ili muku?”

“Ahitāya, bhante”.
“Muku, poštovani gospodine.”

“Luddho (pridev) panāyaṃ, Kālāmā, purisapuggalo lobhena abhibhūto pariyādinnacitto pāṇampi hanati, adinnampi ādiyati, paradārampi gacchati, musāpi bhaṇati, parampi tathattāya samādapeti, yaṃ‘sa2 hoti dīgharattaṃ ahitāya dukkhāyā”ti.

luddho = pohlepan čovek, pohlepnik / pana = i, a (nastavak izlaganja) + ayaṃ = to  /  abhihhūta = prevladan
pariyādinna (pp. od pariyādiyati = savladati) + citto = obuzet, prevladan + um / pāṇa = živo biće
pi = takođe, isto tako  /  bhaṇati = govori  /  tathattaṃ = takvost, takvo stanje 
samādapeti = ohrabruje, podstiče  /  sa → assa (gen/dat. sg. od ayaṃ = this) / hoti = jeste, postoji

“Kālāme, savladan pohlepom, uma obuzetog pohlepom, gramziv čovek ubija, krade, čini preljubu i laže. I druge podstiče da tako postupaju. Hoće li njemu to na duži rok doneti muku i patnju?”

--------------
“Evaṃ, bhante”.
“Hoće, poštovani gospodine.”

“Taṃ kiṃ maññatha, Kālāmā, doso purisassa ajjhattaṃ uppajjamāno uppajjati hitāya vā ahitāya vā”ti?
Šta mislite, Kālāme? Kada se mržnja javi u čoveku, donosi li mu dobrobit ili muku?”

“Ahitāya, bhante”.
“Muku, poštovani gospodine.”

-------------
“Duṭṭho panāyaṃ, Kālāmā, purisapuggalo dosena abhibhūto pariyādinnacitto pāṇampi hanati, adinnampi ādiyati, paradārampi gacchati, musāpi bhaṇati, parampi tathattāya samādapeti, yaṃ sa hoti dīgharattaṃ ahitāya dukkhāyā”ti.

duṭṭho = mrzitelj

“Kālāme, savladan mržnjom, uma obuzetog mržnjom, mrzitelj ubija, krade, čini preljubu i laže. I druge podstiče da tako postupaju. Hoće li njemu to na duži rok doneti muku i patnju?”

-----------
“Evaṃ, bhante”.
“Hoće, poštovani gospodine.”

“Taṃ kiṃ maññatha, Kālāmā, moho purisassa ajjhattaṃ uppajjamāno uppajjati hitāya vā ahitāya vā”ti?
Šta mislite, Kālāme? Kada se obmanutost javi u čoveku, donosi li mu dobrobit ili muku?”

“Ahitāya, bhante”.
“Muku, poštovani gospodine.”

----------------
“Mūḷho panāyaṃ, Kālāmā, purisapuggalo mohena abhibhūto pariyādinnacitto pāṇampi hanati, adinnampi ādiyati, paradārampi gacchati, musāpi bhaṇati, parampi tathattāya samādapeti, yaṃ sa hoti dīgharattaṃ ahitāya dukkhāyā”ti.

“Kālāme, savladan obmanom, uma obuzetog obmanom, neznalica ubija, krade, čini preljubu i laže. I druge podstiče da tako postupaju. Hoće li njemu to na duži rok doneti muku i patnju?”

“Evaṃ, bhante”.
“Hoće, poštovani gospodine.”

“Taṃ kiṃ maññatha, Kālāmā, ime dhammā kusalā vā akusalā vā”ti?
“A šta mislite, Kālāme? Jesu li te stvari korisne ili štetne?”

“Akusalā, bhante”.
“Štetne, poštovani gospodine.”

“Sāvajjā vā anavajjā vā”ti?
“Sramotne ili hvale vredne?”

“Sāvajjā, bhante”.
“Sramotne, poštovani gospodine.”

“Viññugarahitā vā viññuppasatthā vā”ti?
“Da li ih mudri kude ili hvale?”

“Viññugarahitā, bhante”.
“Kude, poštovani gospodine.”

“Samattā samādinnā ahitāya dukkhāya saṃvattanti, no vā? kathaṃ vā ettha hotī”ti?
“Onome ko ih čini, donose li muku i patnju ili ne? Šta o tome mislite?”


------------------------
2. „“Nāhaṃ, brāhmaṇa, sabbaṃ diṭṭhaṃ bhāsitabbaṃ ti vadāmi; na panāhaṃ, brāhmaṇa, sabbaṃ diṭṭhaṃ na bhāsitabbaṃ ti vadāmi;

diṭṭha = viđeno, osvedočeno (diṭṭhaṃ = prizor, ono što je viđeno) / bhāsitabba = futur pasivni particip od bhāsati (videti gramatiku 2 – šta treba učiniti, šta se može učiiti)

Brahmane, ja ne kažem da bi o svemu što je viđeno trebalo govoriti; ali ja ne kažem ni da o svemu što je viđeno ne bi trebalo govoriti;

---------------
nāhaṃ, brāhmaṇa, sabbaṃ sutaṃ bhāsitabbaṃ ti vadāmi; na panāhaṃ, brāhmaṇa, sabbaṃ sutaṃ na bhāsitabbaṃ ti vadāmi;
Brahmane, ja ne kažem da bi o svemu što je čuto trebalo govoriti; ali ja ne kažem ni da o svemu što je čuto ne bi trebalo govoriti;

---------------
nāhaṃ, brāhmaṇa, sabbaṃ mutaṃ bhāsitabbaṃ ti vadāmi; na panāhaṃ, brāhmaṇa, sabbaṃ mutaṃ na bhāsitabbaṃ ti vadāmi;

muta = misao, ono što je mišljeno

Brahmane, ja ne kažem da bi o svemu što je mišljeno trebalo govoriti; ali ja ne kažem ni da o svemu što je mišljeno ne bi trebalo govoriti;

---------------
nāhaṃ, brāhmaṇa, sabbaṃ viññātaṃ bhāsitabbaṃ ti vadāmi; na panāhaṃ, brāhmaṇa, sabbaṃ viññātaṃ na bhāsitabbaṃ ti vadāmi.

viññāta = znano, ono što je poznato, opaženo/prepoznato/shvaćeno

Brahmane, ja ne kažem da bi o svemu što je opaženo trebalo govoriti; ali ja ne kažem ni da o svemu što je opaženo ne bi trebalo govoriti.

Iz PED: Often in set diṭṭha suta muta what is seen, heard & thought (? more likely "felt,": diṭṭha=cakkhunā d., sutaṃ=sotena s. mutaṃ=ghānena ghāyitaṃ, jivhāya sāyitaṃ, kāyena phuṭṭaṃ, and viññātaṃ=manasā v.; so that from the interpretation it follows that d. s. m. v. refer to the action (perception) of the 6 senses, where muta covers the 3 of taste, smell & touch, and viññāta the function of the manas)

---------------
“Yaṃ hi, brāhmaṇa, diṭṭhaṃ bhāsato akusalā dhammā abhivaḍḍhanti, kusalā dhammā parihāyanti, evarūpaṃ diṭṭhaṃ na bhāsitabbaṃ ti vadāmi.

yaṃ = relativna zamenica, ovde ima značenje uslovljavanja, ako = ako ono što je viđeno…
bhāsato (trebalo bi bhāsanto) part. prezenta = govoreći

Zaista, brahmane, ako se, govoreći o onome što je viđeno, štetna mentalna stanja uvećavaju, a povoljna mentalna stanja propadaju, kažem da o takvom viđenom ne bi trebalo govoriti. 


Yaṃ ca khv‘assa,3 brāhmaṇa, diṭṭhaṃ abhāsato kusalā dhammā parihāyanti, akusalā dhammā abhivaḍḍhanti, evarūpaṃ diṭṭhaṃ bhāsitabbaṃ ti vadāmi.
Sa druge strane, brahmane, ako se, govoreći o onome što je viđeno, povoljna mentalna stanja propadaju, a štetna mentalna stanja se uvećavaju, kažem da bi o takvom viđenom trebalo govoriti.

---------------
“Yaṃ hi, brāhmaṇa, sutaṃ bhāsato akusalā dhammā abhivaḍḍhanti, kusalā dhammā parihāyanti, evarūpaṃ sutaṃ na bhāsitabbaṃ ti vadāmi. Yaṃ ca khv‘assa, brāhmaṇa, sutaṃ abhāsato kusalā dhammā parihāyanti, akusalā dhammā abhivaḍḍhanti, evarūpaṃ sutaṃ bhāsitabbaṃ ti vadāmi.

Zaista, brahmane, ako se, govoreći o onome što je čuto, štetna mentalna stanja uvećavaju, a povoljna mentalna stanja propadaju, kažem da o takvom čutom ne bi trebalo govoriti. Sa druge strane, brahmane, ako se, govoreći o onome što je čuto, povoljna mentalna stanja propadaju, a štetna mentalna stanja se uvećavaju, kažem da bi o takvom čutom trebalo govoriti.


----------
“Yaṃ hi, brāhmaṇa, mutaṃ bhāsato akusalā dhammā abhivaḍḍhanti, kusalā dhammā parihāyanti, evarūpaṃ mutaṃ na bhāsitabbaṃ ti vadāmi. Yaṃ ca khv‘assa, brāhmaṇa, mutaṃ abhāsato kusalā dhammā parihāyanti, akusalā dhammā abhivaḍḍhanti, evarūpaṃ mutaṃ bhāsitabbaṃ ti vadāmi.

Zaista, brahmane, ako se, govoreći o onome što je osećano, štetna mentalna stanja uvećavaju, a povoljna mentalna stanja propadaju, kažem da o takvom osećanom ne bi trebalo govoriti. Sa druge strane, brahmane, ako, govoreći o onome što je osećano, povoljna mentalna stanja propadaju, a štetna mentalna stanja se uvećavaju, kažem da bi o takvom osećanom trebalo govoriti.


--------------
“Yaṃ hi, brāhmaṇa, viññātaṃ bhāsato akusalā dhammā abhivaḍḍhanti, kusalā dhammā parihāyanti, evarūpaṃ viññātaṃ na bhāsitabbaṃ ti vadāmi. Yaṃ ca khv‘assa, brāhmaṇa, viññātaṃ abhāsato kusalā dhammā parihāyanti, akusalā dhammā abhivaḍḍhanti, evarūpaṃ viññātaṃ bhāsitabbaṃ ti vadāmī”ti.

Zaista, brahmane, ako se, govoreći o onome što je shvaćeno, štetna mentalna stanja uvećavaju, a povoljna mentalna stanja propadaju, kažem da o takvom shvaćeno ne bi trebalo govoriti. Sa druge strane, brahmane, ako se, govoreći o onome što je shvaćeno, povoljna mentalna stanja propadaju, a štetna mentalna stanja se uvećavaju, kažem da bi o takvom shvaćeno trebalo govoriti.



------------------
3. Saccaṃ bhaṇe na kujjheyya (opt.) – dajjā‘ppasmiṃ4 yācito.
etehi (instr. mn.) tīhi ṭhānehi – gacche (opt., isto kao bhaṇe) devāna (gen. mn. - ṃ ispušteno zbog metra)5 santike.

Bhaṇe (od bhaṇati = govori – kraća forma optativa 3. lice jedn.: treba da govori!
kujjhati = ljutiti se, biti iritiran  /  dajjā = optativ od deti (ili dadāti), videti gramatiku 1) → dajjā‘ppasmiṃ (gram. 7, str. 103) = daj od ono malo (što imaš)  /  yācita = zamoljen  /  ṭhānaṃ = mesto, lokacija; stanje, uzrok

Istinu govoriti treba, ne predavati se besu,
i od malog dati kad ko zatraži;
na ova tri načina, u društvo bogova se može stići.


---------------
Kāyappakopaṃ rakkheyya – kāyena saṃvuto siyā
kāyaduccaritaṃ hitvā – kāyena sucaritaṃ care.

kāya = telo; kada stoji samo, može značiti i sveouhvatni termin za tri način delovanja: telo, govor i um, pa tada znači postupci uopšte  /  pakopo = uznemirenost, bes  /   rakkheyya (opt. od rakkhati = štiti, čuvati  /  saṃvuta = obuzdan, kontrolisan  /  siyā = opt. od atta = jeste (VII.1, str. 101)
hitvā = odustavši od, napustivši (gerund od jahāti); od korena ha-; videti gramatiku 8)
carati = kreće se (unaokolo); ponaša se, postupa, vodi život

Čuvati se treba nasilnih postupaka, telom obuzdan biti;
loše postupke napustivši, one dobre činiti treba.


--------------
Vacīpakopaṃ rakkheyya – vācāya saṃvuto siyā
vacīduccaritaṃ hitvā – vācāya sucaritaṃ care.

Čuvati se treba nasilnih reči, u govoru obuzdan biti;
loše reči napustivši, one dobre govoriti treba.


--------------
Yo pāṇamatipāteti – musāvādaṃ ca bhāsati
loke adinnamādiyati – paradāraṃ ca gacchati.

pāṇa = živo biće  /  atipāteti = ubija, uništava, obara  / 

Onaj ko živa bića ubija i govori laži,
uzima što mu nije dato, u preljubu se upušta,


--------------
Surāmerayapānaṃca – yo naro anuyuñjati
idh‘evameso6 lokasmiṃ – mūlaṃ khaṇati attano.

pāna = pijenje; piće  /  anuyuñjati = praktikuje, posvećuje se nečemu, (ide sa akuzativom)
idha = ovde + evaṃ = tako + eso (m. jed.)= ovaj  / lokasmiṃ = u svetu  /  mūlaṃ = koren, poreklo, izvor  /  khaṇati = iskopa, iskoreni  /  attano = sopstveno (videti VI.1.1) (attano = gen/dat jed. od atta = sebe; sopstvo)

i alkohol pije – čovek koji takve stvari radi
već u ovom životu sopstveni koren seče.


-------------
4. Sace labhetha nipakaṃ sahāyaṃ,
saddhiṃ caraṃ sādhuvihāridhīraṃ; (sādhuvihāri + dhīraṃ)
abhibhuyya sabbāni parissayāni,
careyya (opt.) tenattamano satīmā.

sace (ce) = ako  /  labhetha = opt. 3. jedn. od labhati = stiče, dobija (str. 155)  /  nipaka = inteligentan, zreo  /  sahāyo = prijatelj  /  saddhiṃ caro = stalan pratilac, saputnik  /  sādhuvihāridhīro = onaj ko je plemenitog ponašanja; onaj ko je postojan  /  sādhu: (prilog), dobro; temeljno (ind.), da; dobro (adv., uzvik odobravanja)  +  vihārī: (u slož.) boravi; u takvom i takvom stanju (prilog)  +  dhīra: mudar
abhibhuyya (ger. od abhibhavati = prevazići) = prevazišavši  /  parissayaṃ = prepreka (PED: opasnost, nevolja, rizik)  /  attamano = ushićen, zadovoljan, srećan  /  satimā = pažljiv, sabran (nominativ od satimant; u tekstu -i- je dugo zbog metra)

Ako bi naišao na oštroumnog prijatelja,
saputnika čistih dela, mudroga,
prevladavši prepreke sve,
timee obradovan, sabran mu se pridruži.


-------------
No ce labhetha nipakaṃ sahāyaṃ,
saddhiṃ caraṃ sādhuvihāridhīraṃ;
rājāva raṭṭhaṃ vijitaṃ pahāya,
eko care mātaṅgaraññeva nāgo.

ce = ako (enklitika, kraća forma of sace)  /  raṭṭhaṃ = kraljevstvo, zemlja, oblast vladanja
vijita = pobeđen  /  pahāya = gerund od pajahati = napusti  /  care (ili careyya, opt.) = treba da ideš
mātaṃgo (varijanta: mātaṅgo) = slon, vrsta slona  /  nāgo = slon predvodnik

Ako pak ne bi naišao na oštroumnog prijatelja,
saputnika čistih dela, mudroga,
tada kao kralj što napusti zemlju u boju izgubljenu
ili k‘o slon predvodnik u šumi, sam se dalje zaputi.

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4092
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Lekcija br. 7
« Odgovor #2 poslato: Maj 17, 2022, 09:34:57 »
Lekcija VII: DODATNE VEŽBE

AN 7:47 Dutiyāggi sutta
1.  Tayome, brāhmaṇa, aggī pahātabbā parivajjetabbā, na sevitabbā. Katame tayo? Rāgaggi, dosaggi, mohaggi.

tayo = tri (nom. množ. of ti muški rod – str. 54) / aggi (skt. agni – prva reč u Rig Vedi) = vatra
pahātabba = futur pasiv particip od pajahati = odustaje, napušta  /  parivajjetabbā (futur pasiv particip od parivajjeti = izbegava) = treba izbegavati  /   sevati = služi, praktikuje, preuzima na sebe  / 

Brahmane, ove tri vatre treba napustiti, izbegavati, a ne koristiti. Koje tri? Vatru strasti, vatru mržnje i vatru obmanutosti.

--------------
Kasmā cāyaṃ, brāhmaṇa, rāgaggi pahātabbo parivajjetabbo, na sevitabbo?

kasmā = zašto (ablativ od ko; videti lekciju II.1)  /

A zašto vatru strasti treba napustiti, izbegavati, a ne koristiti?


---------------
Ratto kho, brāhmaṇa, rāgena abhibhūto pariyādinnacitto kāyena duccaritaṃ carati, vācāya duccaritaṃ carati, manasā duccaritaṃ carati.

ratta = očaran nečim, strastven (luddho = pohlepnik)  /   abhihhūta = savladan  /  pariyādinna (pp. od pariyādiyati = savladati) + citto = obuzet + um

Brahmane, očaran čovek, savladan strašću, uma obuzetog strašću, telom čini nedela, rečju čini nedela, umom čini nedela.

---------------
So kāyena duccaritaṃ caritvā, vācāya duccaritaṃ caritvā, manasā duccaritaṃ caritvā kāyassa bhedā paraṃ maraṇā apāyaṃ duggatiṃ vinipātaṃ nirayaṃ upapajjati.

paraṃ = posle  /  apāyo = nevolja, nesreća, propast, pakao; jedno od odredišta posle smrti
duggati = nesrećna egzistencija, svet patnje  /  vinipāto = mesto patnje, velika muka, posledica nedela  /  nirayo = pakao, čistilište

Telom načinivši nedela, rečju načinivši nedela, umom učinivši nedela, posle sloma tela, posle smrti, on se preporađa u svetu oskudice, na lošem odredištu, u nižim svetovima, u čistilištu.

---------------
Tasmāyaṃ rāgaggi pahātabbo parivajjetabbo, na sevitabbo.

Zbog toga tu vatru strasti treba napustiti, izbegavati, a ne koristiti. Brahmane, naprasit čovek, savladan strašću, uma obuzetog strašću, telom čini nedela, rečju čini nedela, umom čini nedela.

---------------
Kasmā cāyaṃ, brāhmaṇa, dosaggi pahātabbo parivajjetabbo, na sevitabbo? Duṭṭho kho, brāhmaṇa, dosena abhibhūto pariyādinnacitto kāyena duccaritaṃ carati, vācāya duccaritaṃ carati, manasā duccaritaṃ carati. So kāyena duccaritaṃ caritvā, vācāya duccaritaṃ caritvā, manasā duccaritaṃ caritvā kāyassa bhedā paraṃ maraṇā apāyaṃ duggatiṃ vinipātaṃ nirayaṃ upapajjati. Tasmāyaṃ dosaggi pahātabbo parivajjetabbo, na sevitabbo.

A zašto vatru mržnje treba napustiti, izbegavati, a ne koristiti? Brahmane, mrzitelj savladan mržnjom, uma obuzetog mržnjom, telom čini nedela, rečju čini nedela, umom čini nedela. Telom načinivši nedela, rečju načinivši nedela, umom učinivši nedela, posle sloma tela, posle smrti, on se preporađa u svetu oskudice, na lošem odredištu, u nižim svetovima, u čistilištu. Zbog toga tu vatru mržnje treba napustiti, izbegavati, a ne koristiti. Brahmane, mrzitelj savladan mržnjom, uma obuzetog mržnjom, telom čini nedela, rečju čini nedela, umom čini nedela.

----------------
Kasmā cāyaṃ, brāhmaṇa, mohaggi pahātabbo parivajjetabbo, na sevitabbo? Mūḷho kho, brāhmaṇa, mohena abhibhūto pariyādinnacitto kāyena duccaritaṃ carati, vācāya duccaritaṃ carati, manasā duccaritaṃ carati. So kāyena duccaritaṃ caritvā, vācāya duccaritaṃ caritvā, manasā duccaritaṃ caritvā kāyassa bhedā paraṃ maraṇā apāyaṃ duggatiṃ vinipātaṃ nirayaṃ upapajjati. Tasmāyaṃ mohaggi pahātabbo parivajjetabbo, na sevitabbo. ime kho tayo, brāhmaṇa, aggī pahātabbā parivajjetabbā, na sevitabbā.

A zašto vatru obmanutosti treba napustiti, izbegavati, a ne koristiti? Brahmane, zaveden čovek savladan obmanom, uma obuzetog obmanom, telom čini nedela, rečju čini nedela, umom čini nedela. Telom načinivši nedela, rečju načinivši nedela, umom učinivši nedela, posle sloma tela, posle smrti, on se preporađa u svetu oskudice, na lošem odredištu, u nižim svetovima, u čistilištu. Zbog toga tu vatru obmanutosti treba napustiti, izbegavati, a ne koristiti. Brahmane, obmanut čovek, savladan strašću, uma obuzetog strašću, telom čini nedela, rečju čini nedela, umom čini nedela.



---------------
2. Rājā āha “Bhante Nāgasena, kiṃlakkhaṇā paññā”ti?

paññā = mudrost, znanje, razumevanje, uvid

Kralj reče: „Poštovani Nāgaseno, šta je obeležje mudrosti?“

--------------
“Pubbeva kho, mahārāja, mayā vuttaṃ ‘chedanalakkhaṇā paññā’ti, api ca obhāsanalakkhaṇā paññā”ti.

chedanaṃ = sečenje, presecanje, uništavanje  / api ca  = ali isto tako  /  obhāsanaṃ = sjajenje, sijanje  / 

Veliki kralju, ranije sam rekao: „Presecanje je obeležje mudrosti“, ali sada (kažem) sijanje je obeležje mudrosti.

--------------
“Kathaṃ, bhante, obhāsanalakkhaṇā paññā”ti?
Na koji način je sijanje obeležje mudrosti?

--------------
“Paññā, mahārāja, uppajjamānā avijjandhakāraṃ vidhameti, vijjobhāsaṃ janeti, ñāṇālokaṃ vidaṃseti, ariyasaccāni pākaṭāni karoti.

andhakāro(aṃ) = tama, mrak  /  vidhameti = uništava, razara, rasteruje  / 
vijjā = više znanje, istinsko znanje, uvid; (PED) suprotno od avijjā je ñāna, a ne vijjā.

Buda je često već postojećim terminima dodavao nova značenja, prema potrebama svog učenja. Tako je za reč brahman kao izvorno značenje označavao „svetog čoveka“, a istinskog brahmana kao arahanta. Takođe, tri vede, koje su brahmani poštovali i marljivo izučavali on je zamenio sa tri vijjā ili istinska ili viša znanja koja poseduje arahant: 1. znanje o prošlim životima; 2. znanje o zakonu karme i 3. znanje o uništavanju mentalnih nečistoća.

obhāso = sjaj, bleštavilo, blistavost; pojava  /   ñāṇaṃ = znanje, inteligencija, uvid
vidaṃseti = pokazuje, otkriva  /  pakataṃ karoti = čini vidljivim (pakataṃ [stvoreno] će se slagati sa objektom)

Veliki kralju, mudrost kada nastaje, rasteruje mrak neznanja, rađa sjaj višeg znanja, pokazuje svetlo mudrosti, čini vidljivim plemenite istine.


---------------
Tato yogāvacaro ‘aniccan’ti vā ‘dukkhan’ti vā ‘anattā’ti vā sammappaññāya passatī”ti.

tato = taṃ+to = od toga, odatle; dalje, sem toga  /  yogāvacaro = meditant  /  sammappañña = ispravno znanje, istinska mudrost, potpuno razumevanje

Sem toga, meditant s potpunim razumevanjem vidi „prolaznost“, „nedovoljnost“ i „nesupstancijalnost“.


“Opammaṃ karohī”ti.
„Daj neki primer.“

---------------
“Yathā, mahārāja, puriso andhakāre gehe padīpaṃ paveseyya (opt.), paviṭṭho (pp) padīpo andhakāraṃ vidhameti, obhāsaṃ janeti, ālokaṃ vidaṃseti, rūpāni pākaṭāni karoti.

gehaṃ = kuća, dom, domaćinstvo  /  paveseti = omogućuje ulaz, obezbeđuje

„Kao kad bi, veliki kralju, neki čovek u mračnu kuću uneo lampu, te ta uneta lampa rasteruje mrak, rađa sjaj, pokazuje svetlost, čini vidljivim stvari.

---------------
Evameva kho, mahārāja, paññā uppajjamānā avijjandhakāraṃ vidhameti, vijjobhāsaṃ janeti, ñāṇālokaṃ vidaṃseti, ariyasaccāni pākaṭāni karoti.

āloka = svetlost

Isto tako, veliki kralju, mudrost kada nastaje, rasteruje mrak neznanja, rađa sjaj višeg znanja, pokazuje svetlost znanja, čini vidljivim plemenite istine.

---------------
Tato yogāvacaro ‘aniccan’ti vā ‘dukkhan’ti vā ‘anattā’ti vā sammappaññāya passati.
Stoga, meditant s potpunim razumevanjem vidi „prolaznost“, „nedovoljnost“ i „nesupstancijalnost“.

---------------
Evaṃ kho, mahārāja, obhāsanalakkhaṇā paññā”ti.
Na taj način, veliki kralju, sijanje obeležje mudrosti.

“Kallosi, bhante nāgasenā”ti.
Mudar si, poštovani Nāgaseno.


----------------
3. “Bhante Nāgasena, navime puggalā mantitaṃ guyhaṃ vivaranti na dhārenti. Katame nava? Rāgacarito dosacarito mohacarito bhīruko āmisagaruko itthī soṇḍo paṇḍako dārako”ti.

mantitaṃ = (ono što je) dato kao savet; tajni razgovor  /  guyha = skriven, tajan  /  vivarati = otvara, otkriva, odaje, obelodanjuje  / 
bhīruko = strašljivac, kukavica; stidljivac  /  āmisa  = meso; zalogaj; dobitak; materijalno
āmisagaruko = onaj ko pridaje veliku važnost materijalnim stvarima, materijalista; pohlepan čovek
soṇḍiko = pijanac  /  paṇḍako = evnuh; slabić  /  dārako = dete

Poštovani Nāgaseno, devet je vrsta ljudi koji otkrivaju, a ne skrivaju ono što je u poverenju rečeno. Kojih devet? Onaj koji postupa gonjen strašću, mržnjom ili obmanutošću, kukavica, materijalista, žena, pijanica, slabić i dete.

----------------
Thero āha: “Tesaṃ ko doso”ti?

dosa (sk. dveṣa) = bes
dosa (sk. doṣa) = defekt, manjkavost, greška
Thera reče: „Koji je problem sa njima?“

-----------------
“Rāgacarito, bhante nāgasena, rāgavasena mantitaṃ guyhaṃ vivarati na dhāreti,
vasena = zbog toga
Onaj gonjen strašću, poštovani Nāgasena, zbog strasti otkriva, a ne skriva ono što je u poverenju rečeno.

dosacarito, bhante, dosavasena mantitaṃ guyhaṃ vivarati na dhāreti,
Onaj gonjen mržnjom, zbog mržnje otkriva, a ne skriva ono što je u poverenju rečeno.

mūḷho mohavasena mantitaṃ guyhaṃ vivarati na dhāreti,
Onaj gonjen obmanutošću, zbog obmanutosti otkriva, a ne skriva ono što je u poverenju rečeno.

bhīruko bhayavasena mantitaṃ guyhaṃ vivarati na dhāreti,
Kukavica zbog straha otkriva, a ne skriva ono što je u poverenju rečeno.

āmisagaruko āmisahetu mantitaṃ guyhaṃ vivarati na dhāreti,
Materijalista zbog dobitka otkriva, a ne skriva ono što je u poverenju rečeno.

itthī ittaratāya mantitaṃ guyhaṃ vivarati na dhāreti,
Ittaratā = prevrtljivost
Žena zbog prevrtljivosti otkriva, a ne skriva ono što je u poverenju rečeno.

soṇḍiko surālolatāya mantitaṃ guyhaṃ vivarati na dhāreti,
lolatā = vezanost, pohlepa
Pijanac zbog zavisnosti od alkohola otkriva, a ne skriva ono što je u poverenju rečeno.

paṇḍako anekaṃsikatāya mantitaṃ guyhaṃ vivarati na dhāreti,
anekaṃsikatā = nepouzdanost, neizvesnost, sumnjičavnost
Slabić zbog nepouzdanosti otkriva, a ne skriva ono što je u poverenju rečeno.

dārako capalatāya mantitaṃ guyhaṃ vivarati na dhāreti.
capalatā = nepostojanost, prolaznost
Dete zbog nepostojanosti otkriva, a ne skriva ono što je u poverenju rečeno.

Bhavatīha:
bhavatīha = (bhavati + iha) rečeno je (u ovom kontekstu)
Rečeno je

Ratto duṭṭho ca mūḷho ca – bhīru āmisagaruko.
Itthī soṇḍo paṇḍako ca – navamo bhavati dārako.
Ostrašćen, mrzovoljan i zaveden čovek, strašljivac i materijalista
žena, pijanac, slabić i, kao deveto, dete.


Nav‘ete puggalā loke – ittarā calitā calā.
Etehi mantitaṃ guyhaṃ – khippaṃ bhavati pākaṭan’”ti.

ittara = nepostojano, nestalno, promenljivo  /  calita = nestalan  /  cala = nestabilan, nepostojan
khippaṃ = uskoro, ubrzo  /  pākaṭa = otvoren, vidljiv, neskriven

Tih devet ljudi u svetu, promenljivih, nestalnih, nepostojanih.
Sa njima ono što je u poverenju rečeno, brzo postaje otkriveno


------------------
4.    Middhī yadā hoti mahagghaso ca,
   niddāyitā samparivattasāyī.
   Mahāvarāhova nivāpapuṭṭho,
   punappunaṃ gabbhamupeti mando.

middhī = lenjivac  /  mahagghaso = (onaj koji) jede mnogo, proždrljivac  /  niddāyitā = pospana osoba  /  samparivattasāyi = onaj koji se mnogo prevrće dok spava  /  varāho = svinja  /  nivāpapuṭṭha = nahranjen, namiren  /  puna = ponovo, opet →  punappunaṃ = opet i opet
gabbho = materica  /  upeti = dolazi, dostiže  /  mando = idiot, glupan, budala

Kad je neko lenj i proždrljiv,
mnogo spava, nemirno,
poput velike svinje, namirene,
(takva) budala uvek iznova u matericu stiže.
  (41:56)

   Appamādaratā hotha – sacittamanurakkhatha.
   Duggā uddharath'attānaṃ – paṃke satto'va kuñjaro.

a + pamāda (nemar, lenjost) = marljivost  /  rata = vezan za nešto; ushićuje se nečim / hotha = jeste (2. lice mn.)  /  sacittaṃ = sopstveni um + anurakkhatha = čuvajte anurakkhati = čuva, štiti, pazi na  /  duggaṃ = težak teren; pogrešan put  /  uddharati = podiže  /  attānaṃ = sebe  /  paṃko(aṃ) = blato, glib  /  satta = potonuo; uglibljen  /  kuñjaro = slon

Ushićujte se marljivošću,
štitite sopstveni um,
sa lošeg puta sami sebe uzdignite,
kao i slon kad u mulj upadne.