Autor Tema: 62. Sammādiṭṭhi sutta (MN 9) - deo 1  (Pročitano 521 puta)

vasilije

  • Novi član
  • *
  • Poruke: 41
  • Karma: +8/-0
62. Sammādiṭṭhi sutta (MN 9) - deo 1
« poslato: Oktobar 10, 2022, 11:12:14 »
Počinjemo novi odeljak u našim Sutta studijama.
To je VII Negovanje mudrosti, sa pododeljkom 1.Ispravno razumevanje.


Tekst sutte:
https://srednjiput.rs/pali-kanon/sutta-pitaka/maddhima-nikaya/mn-9-sammaditthi-sutta/

vasilije

  • Novi član
  • *
  • Poruke: 41
  • Karma: +8/-0
Odg: 62. Sammādiṭṭhi sutta (MN 9) - deo 1
« Odgovor #1 poslato: Oktobar 10, 2022, 11:22:01 »

Kratak sadržaj sutte
Ovaj obiman govor održao je poštovani Sariputta. Počinje definisanjem šta je korisno i šta je
koren korisnog a šta je štetno i koren štetnog. Koristeći formu četiri plemenite istine
(razumevanje, poreklo, prestanak i način koji vodi do prestanka) prolazi
kroz objašnjenje hrane, četiri plemenite istine i dvanaest faktora uslovljenog nastanka.


Beleške
Ako ispratimo plan i program, završili smo pručavanje grupe sutta koje se u osnovi bave razvojem
i pročišćavanja uma kroz meditaciju. Govorili smo o Mahācattārīsakasutti (MN 117), a ona nam
daje širok pregled Budinog pristupa u skladu sa formulacijom Plemenitog osmostrukog puta. Zatim
smo govorili o Satipatthana sutti, proučavali je u detalje, a ona nam daje proširena objašnjenja
najvažnijeg sistema treninga uma u ranim budističkim govorima. Nakon toga, bila je Anapanasati
sutta - detaljnije objašnjenje jednog od tih metoda, meditacija na dah. Zatim u većem govoru
Mahasakuludayi (MN 77) detaljno smo proučavali sve različite grupe treninga koji se bave
meditacijom u ranom budističkom učenju. Obuhvata 37 načina probuđenja, meditaciju na kasine,
8 osnova prevazilaženja, 8 oslobođenja, postignuće natprirodnih moći a na kraju dotakosmo i
konačno oslobođenje.
Ali nismo detaljno proučavali tipove mudrosti na stazi konačnog oslobođenja. Znamo da je
mudrost treća komponenta Budinog treninga (moralna disciplina-vrlina; koncentracija; mudrost).
Sada u ovom segmentu našeg programa dolazimo do gajenja mudrosti - paññā. A pripreme za
razvoj mudrosti idu preko ispravnog razumevanja. Iz tog razloga danas počinjemo Sammaditthi
suttu (MN 9).
Ovu suttu je izgovorio poštovani Sariputta. Od svih Budinih zaređenih učenika bio je najpoznatiji
po razvijenoj mudrosti.
Buda je imao dva glavna učenika: poštovanog Sariputtu i poštovanog Maha Moggallanu. Ovaj
poslednji se specijalizovao u iddhi-jima, natprirodnim moćima. Mogao je da umnoži svoje telo, da
zaroni pod zemlju, leti kroy prostor, da se bori sa neprijateljskim silama - demonima koji su se
suprotstavljali Dhammi.
Ali Sariputta nije poklanjao mnogo pažnje ovakvim psihičkim moćima. Kako kažu komentari, kada
je postao arahant psihičke moći su mu pripale kao deo postignuća. U Theragathi sam Sariputta
kaže da nema nikakvo ineresovanje za njih, a ni u suttama nigde ne vidimo kako ih vežba.
Sariputtina specijalnost je paññā - mudrost, posebna vrsta analitičke mudrosti. Tako se Buda nije
bavio analitičkim aspektima svog učenja, često je davao opšti pristup temi i zatim temu
prepuštao Sariputti koji ju je onda analizirao u detalje i pokazao brojne aspekte koje sam Buda
nije eksplicitno objasnio. Iz ovog razloga, kada se nova grana budističkog učenja Abhidhamma
pojavljuje (100-200 godina posle Budinog vremena), legenda kaže da analize i sheme potiču od
samog Sariputte.
(Komentar Bhikkhu Bodhija: Lično ne mislim da je to istorijska činjenica, ali je verovatno da se
u Sariputhinom krugu učenika analitički tretman doktrine proširio od jedne generacije na
sledeću. Taj metod postaje sve više sistematizovan, a zatim je opisan unazad sve do
Sariputtinog vremena i njega kao začetnika pa se tako on smatra arhitektim Abhidhamme.)


Pre nego što krenemo na samu suttu valjalo bi razmotriti pozadinsku priču kako je Sariputta
došao do Bude. Čini se vrlo važnom za razumevanje ove sutte i Sariputtinog pristupa ispravnom
razumevanju.


Sariputta i Mogalana su bili prijatelji od detinjstva. Obojica su bili iz brahmanskih porodica,
uzajamno povezanih već nekoliko generacija. Jednom, tokom njihove mladosti održavao se
festival na periferiji grada Rāđagahe. Ljudi su dolazili iz celog regiona da vide putujuće zabavljače
kako pešu, pevaju, glume... Obojica su uživala posmatrajući zabavni sadržaj. Drugog dana
festivala ponovo su došli; bili su zaokupljeni muzikom, uvučeni dramskim sadržajem. Odlučili su da dođu
i trećeg dana. Onda se kod Sariputte javi misao (tada je bio u ranim dvadesetim godinama):
"Šta je smisao u gledanju ovog zabavnog sadržaja? Za stotinu godina svi ovi glumci biće mrtvi.
Svi će otići svojim putem u ovom carstvu samsare. I za stotinu godina i ja sam biću

mrtav. Kakva je korist od ove zabave za mene kad prelazim iz ovog u sledeći život? Bolje da
napustim ovaj svetovni život i tražim put oslobođenja."
Sariputta je razmišljao ovako sedeći na
festivalu dok su se predstave odvijale pred njim. Nije imao interesovanja za sve to, druge su ga misli
okupirale. A Moggallana, sedeći pored njega, slično je razmišljao.
Kada se festivalski dan završio, Moggallana upita:
- Šta je s tobom, prijatelju moj? Ne izgledaš srećno danas. Nisi uživao u festivalu?
-Dok sam sedeo tamo, sve vreme sam mislio da su ove svetovne zabave, radost i zadovoljstvo
koje daju, jednostavno trivijalni, traju samo momenat i mi uživamo u njima kao kada bi krave
koje odvode u klanicu dobile ukusnu hranu za svoj poslednji obrok.
-I ja sam mislio isto tako. Šta ćemo da radimo?
-Hajde da odemo zajedno od kuće i potražimo prosvetljenog učitelja da nas poduči Putu ka
Besmrtnom, izlazu iz ovog lanca rađanja i umiranja.
-A naši roditelji? Imaju planove za nas: brak, nastavak loze... Mi smo brahmani, treba da nastavimo
porodično zanimanje.
-Nema to značaja, ne možemo robovati porodičnoj tradiciji. Najvažnije je za nas da nađemo Istinu.
Svaki je otišao svojoj kući, spakovao najpotrebnije stvari i zajedno su napustili dom. Lutali su
celom Indijom, tražeći prosvetljenog učitelja, neko vreme meditirajući s jednim, diskutujući
filozofski s drugim... Nekada su se na kratko razdvajali, ali uspostavivši dogovor: ko god da prvi naiđe
na Put u Besmrtno , javiće drugome kako bi mogli zajedno da ga slede. Nakon dugih putovanja, nisu
naišli ni na šta sa čime bi bili stvarno zadovoljni. Na kraju su se vratili zajedno u okolinu
Rāđagahe, svog rodnog grada i pronašli učitelja čije ime beše Sanđaja.
Njegovo učenje ih je donekle zadovoljilo. Nije im ukazalo na način za oslobođenje, ali je sam Sanđala
imao vrlo oštar intelekt i bili su zadovoljni intelektualnim aspektom njegovog učenja. Jednog
dana odoše u prošnju u dva različita pravca. Sariputta je na putu sreo jednog asketu. Ovaj  je hodao vrlo sporo, svesno,
očiju prikovanih za zemlju noseći glinenu posudu. Njegovo telo bejaše tako lagano, tako sjajno,
svaki korak vrlo sabran, svesno izveden. Sariputta je bio duboko impresioniran. Pomislio je: "Ovo,
zaista, mora da je neko ko je postigao Cilj ili je svakako na Putu ka konačnom Cilju." (Ovaj asketa
bio je jedan od prvih pet Budinih učenika. Zvao se Asađi i već bejaše dostigao stupanj arahanta.)
Sariputta je shvatio da je monah u prošnji i da sada nije vreme da ga ometa pitanjima. Strpljivo je
sačekao da završi sa obilaskom i obrokom, nakon toga mu je prišao i rekao:
-Prijatelju, posmatrao
sam te i sve u vezi sa tobom me je impresioniralo. Iskreno verujem da si ti mudar čovek, jedan
koji je postigao Besmrtno, postigao Cilj. Reci mi ko je tvoj učitelj. Koje je učenje koje slediš?
-Moj učitelj je sin iz plemena Sakya, asketa po imenu Gotama. Zovemo ga Buda, Probuđeni.
-Šta je njegovo učenje, reci mi detaljno?
Assađi nije bio opširan govornik, bio je vrlo umeren u govoru i skromna osoba:
 -Njegovo učenje ti
detaljno ne mogu objasniti.
-Reci mi onda suštinu, potrebna mi je srž učenja.
Assađi je izrecitovao strofu koja je ugravirana u kamenu u manastirima širom Azije, a kasnije i širom
sveta kada se budizam prošrio dalje. Smatra se kvintesencijom, ključnim sažetkom Budinog
učenja:
ye dhammā hetuppabhavā tesaṁ hetuṁ tathāgato āha,
tesaṃ ca yo nirodho evaṁvādī mahāsamaṇo.


"o stvarima uslovljenim i uzroku njihovom, to (nam) Tathagata objasni,
i šta im je prestanak takođe, to propoveda Veliki asketa."
(kod Veljačića čitamo:
Budni je razjasnio uzroke svega što prouzročeno nastaje, a i kako ono što
je nastalo nestaje. To je objava velikog učitelja.)


Kada je Sariputta čuo ovu strofu, čim je Assađi izgovorio drugi stih da Tathāgata govori o uzroku
fenomena, sva prašina koja je pokrivala njegove mudre oči spala je i pojavilo se čisto,
besprekorno viđenje Dhamme. Uvideo je krajnju istinu stvari i ušao je u tok (sotapatti). Kada je
strofa okončana, ostao je tamo da stoji kao sotapanna.
Zapitao je: -Poštovani Assađi, gde je naš učitelj? (iskoristio je izraz "naš")
-Odseo je u Bambusovom gaju izvan grada Rāđagahe.
I Sariputta se vratio da obavesti Moggallanu. Ovaj je odmah uočio da je
lice prijatelja sjajno, mirno, telo kontrolisano, ceo sklop je bio toliko drugačiji nego kad je otišao.
Nije više bilo izgleda teskobnog traganja, izgledao je kao neko ko je pronašao.
-Šta se desilo sa tobom, prijatelju? Izgleda da si našao put u Besmrtno.
Sariputta mu je ispričao i izrecitovao stihove, a Moggallana je slušajući ih ušao u tok. Tako su se
zajedno uputili u Bambusov gaj. Kada ih je Buda ugledao iz daljine
skrenuo je pažnju svojim učenicima:
-Vidite li onu dvojicu asketa koji dolaze? Ta dvojica će biti
moji glavni učenici.
I kada su dvojica asketa stigla u Bambusov gaj odmah su se poklonili pred Budom, a on im reče:
"Dođite, monasi! Živite duhovnim životom do potpunog uništenja patnje." Te reči se smatraju
potpunim zaređenjem. Tako su postali bhikhui. Nedelju dana kasnije neprekidno vežbajući
Moggallana je postao arahant. Sariputti je trebalo dve nedelje, ne zato što je bio manje vredan,
već zato što mu je glavno polje delovanja bila mudrost i imao je mnogo više stvari da istraži. (uporediti:
Čedomil Veljačić - "Pjesme prosjaka i prosjakinja")


Razlog zašto stavljamo poseban akcenat na ovaj stih je što cela sutta tretira
ispravno razumevanje u terminima iste šeme: stvari nastaju kroz uslove i njihovo pojavljivanje,
nestaju prestankom uslova.
Hajdemo sada na sam početak kada Buda živi u Savathiju, u Đetinom gaju.  Ovde je Sariputta
taj koji se obraća zajednici monaha:


 „Prijatelji, monasi.” – „Da, prijatelju”,odgovoriše oni. A
poštovani Sāriputta ovako nastavi:
2. ‘Onaj ko poseduje ispravno razumevanje, onaj ko poseduje ispravno razumevanje’,
tako se kaže, prijatelji.


Koristi izraz sammaditthi, a ako istražimo sam pasus možemo uočiti da ono o čemu govori nije
samo ispravno razumevanje, već osoba koja to razumevanje poseduje. I ta osoba se takođe zove
sammaditthi.


A kad se za plemenitog učenika kaže da poseduje ispravno razumevanje, da je njegovo
gledište ispravno, da ima potpuno poverenje u Dhammu i da je stigao do istinske
Dhamme?”


Ovaj paragraf uvodi temu sutte i to na način koji sužava opštu temu i daje joj vrlo specifično
značenje. Ali prvo bi trebalo da razmotrimo ispravno razumevanje u širem smislu prateći
objašnjenje u komentarima.
Komentari kažu da ispravno razumevanje može biti dve vrste: a) profano b) trancedentno -
lokuttara.
Prvo podrazumeva razumevanje zakona kamme - razumeti da naše akcije, dobre i loše, korisne i
štetne proizvode rezultate, efekte zavisno od prirode same akcije. To je razumevanje i prihvatanje
da naše moralno značajne akcije ne nestaju prosto nakon što su počinjene već imaju uticaj koji
nastavlja dejstvo, ostaje sa nama i nakon smrti. Te akcije se manifestuju u nekoj formi gde se životni
proces nastavlja i naše akcije nekako proizvode povoljne ili nepovoljne rezultate. Razumeti i
prihvatiti ovo znači znati moralni proces u svetu. Ovo ispravno razumevanje nije isključivo
budističko.


Lokuttara razumevanje vodi do konačnog oslobođenja. Ovo je ispravno razumevanje četiri
plemenite istine i ono je Buda postavio kao prvi faktor Plemenitog osmostrukog puta. Ono se
postepeno razvija kroz razvoj uvida (vipassanā), ali počinje konceptualno kroz učenje. Imamo dva
tipa lokuttara. Prvo je ispravno razumevanje koje je u skladu sa četiri plemenite istine. Možemo
misliti da učenjem plemenitih istina, podučavanjem, objašnjavanjem da samim tim imamo znanje
o njima. Nemamo! Ono što imamo je u stvari saccanulomika-sammaditthi: ispravno razumevanje
u skladu sa plemenitim istinama. To je zato što u stvari nemamo ispravno razumevanje koje
dolazi iz uvida o plemenitim istinama. Pravo ispravno razumevanje nije samo ideja, koncept
plemenitih istina. Ono dolazi kroz direktno viđenje, jasno viđenje sve četiri istine uključujući i
ono o prestanku patnje.
Ispravno razumevanje u skladu sa četiri plemenite istine je ono kod običnih učenika koji imaju
dobro konceptualno znanje Učenja. Ono je takvo čak i kod učenika sa iskustvom u meditaciji koji još nisu
dosegli ostvarenje, postignuće. Kako neko napreduje dalje kroz praksu pročišćenja uma i razvoja
uvida, kada uvid postaje čist i dovoljno oštar tada taj uvid probija barijere neznanja koje nas
zaslepljuju, te prepreke padaju makar privremeno i dolazi do direktnog viđenja četiri plemenite
istine. To zovemo probojem Istine, probojem ka Dhammi (Dhammābhisamaya,
Dhammapathiveda).
Sa takvim probojem neko ko je bio običan učenik postaje neko u višem vežbanju, sekha. To je
neko ko konstantno ima ispravno razumevanje koje probija Istinu. Takvo ispravno razumevanje se
neće promeniti kod sekhe, neće otpasti. Običan učenik sa ispravnim razumevanjem u skladu sa
četiri plemenite istine još uvek može to razumevanje napustiti. (Recimo ljudi koji studiraju budizam
duže vreme ako sretnu nekog impresivnog gurua sa psihičkim moćima i koji upražnjava drugi
duhovni put. Zatim pomenuta osoba postane njihov sledbenik, gubeći tako ispravno
reazumevanje.)
Zato je važno da uvek održavamo ispravno razumevanje sve dok smo još uvek obični
učenici. Ali kada se dostigne proboj, tada ispravno razumevanje postaje nepromenljivo,
nenarušivo. I tada osoba u višem vežbanju kultviše ispravno razumevanje od jednog stadijuma ka
drugom, od ulaska u tok do procvata u potpuno shvatanje na nivou arahanta.


Sekha ima direktno znanje četiri plemenite istine, ali još uvek ne i potpuno; arahant ima i
direktno i potpuno znanje (ono je obavilo sve svoje funkcije).
Uzmimo uvodne Sariputtine reči: A kad se za plemenitog učenika kaže da poseduje
ispravno razumevanje, da je njegovo gledište ispravno, da ima potpuno poverenje u
Dhammu i da je stigao do istinske Dhamme?”


Prema sutti to je onaj ko vidi istinito, a ne
naopako, ko ima savršeno poverenje u Dhammu (avecca pasada, u komentarima - acala pasada
nenarušivo poverenje). Reč avecca originalno dolazi od korena koji znači "proći kroz" u smislu
posebnog iskustva, u ovom slučaju znanja i viđenja istine učenja. Avecca pasada je poverenje
koje dolazi kroz iskustvo viđenja učenja, znanja učenja. I to poverenje postaje neuzdrmano,
nenarušivo, nesalomivo, neustalasano.
Po drugim suttama, četiri faktora određuju sotapannu. Jedna od njih je nenarušivo poverenje u
Budu. Tako sotapanna ne gleda ni jednog drugog duhovnog učitelja. Takođe je tu i nenarušivo
poverenje u Dhammu i nenarušivo poverenje u plemenitu sanghu, duhovnu zajednicu
plemenitih. A četvrto je čvrsta posvećenost nadgledanju pet pravila vrline. Ovde kada tekst kaže:
onaj koji ima savršeno poverenje u Dhammu - koristi se fraza koja se regularno upotrebljava da
se označi stupanj ulaska u tok. I onda kada se upotrebljava poslednji izraz: onaj koji je stigao do
istinske Dhamme, to ukazuje na nekoga ko je samo stigao. Ceo paragraf se odnosi na sotapannu.
U ovom uvodu monah kaže da je došao izdaleka da uči od Sariputte značenje ove izjave i moli da
mu se detaljnije objasni. A o objašnjenju ćemo sledeći put...
(nastaviće se...)