Autor Tema: Zen  (Pročitano 16880 puta)

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4093
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Zen
« Odgovor #15 poslato: Jun 12, 2011, 11:13:46 »

Fazlija

  • Član
  • *****
  • Poruke: 806
  • Karma: +309/-0
  • Pol: Muškarac
Odg: Zen
« Odgovor #16 poslato: Avgust 01, 2011, 00:34:18 »
  JAPANSKA ČAJNA CEREMONIJA - SADO 

 
Čaj (jap. cha) je u Japan stigao iz Kine tijekom dinastije Tang (618-907), u vrijeme kada su odnosi dviju zemalja bili na vrhuncu. U početku, čaj je koristilo samo svećenstvo i visoko plemstvo, prvenstveno u medicinske svrhe. U VIII. stoljeću pijenje čaja i navike vezane uz čaj se mijenjaju, pa on prestaje biti tek ljekovitim napitkom, no i kao takav bio je dostupan samo višim staležima. U Japanu se čajna ceremonija prvi puta spominje baš u VIII. stoljeću, a pretpostavlja se da nikad ne bi zaživjela da je čaja bilo u izobilju jer je upravo njegova rijetkost uvjetovala da se ljudi prema njemu odnose s dužnim poštovanjem. Pojavom zen budizma u Japanu, javljaju se nove spoznaje o čaju, a mijenjaju se i neke navike njegovog pripravljanja. Najvažnija novina tog vremena bilo je usitnjavanje čaja u prah koji se miješao s vodom i mutio bambusovom metlicom. Ta dva detalja prepoznatljivi u ceremoniji kakvu i danas poznajemo.

Čaj se u početku uzgajao samo u okolici grada Uji, no povećana potražnja uvjetovala je početkom XII. st. lagano širenje plantaža čaja cijelim Japanom. Povećana proizvodnja omogućila je i lakšu dostupnost čaja stanovništvu, a posebno ga je cijenila novonastala klasa višeg klasnog statusa. Tijekom razdoblja Muromachi (otprilike 1336 – 1573), čajna ceremonija postaje oblik sofisticirane zabave viših staleža, pri čemu su se koristili skupocjeni predmeti mahom uvezeni iz Kine. Kako bi napravio odmak od skupocjenih stranih predmeta, te kako bi naglasio vrednotu samoga napitka, veliki majstor čaja Sen no Rikyū krajem XVI. st. razvio je vlastitu teoriju i filozofiju čaja – wabi-cha . Od lokalnih japanskih majstora naručuje, a nerijetko je i sam izrađivao vlastite predmete, posude i sredstva za rad, koji su se odlikovali jednostavnošću oblika, nenametljivim bojama i prikrivenom elegancijom. Za razliku od dotadašnjeg običaja pripreme čaja u odvojenoj prostoriji, Rikyu priprema čaj pred samim gostima, uključujući ih na taj način u cjelokupan postupak ceremonije. Svojim doprinosom kulturi čaja, postao je središnjim likom povijesti japanske čajne ceremonije, a njegova učenja nastavili su usavršavati njegovi nasljednici. Od njegova tri praunuka potekle su još i danas postojeće najpoznatije škole čajne ceremonije: Urasenke, Omotesenke i Mushakojikisenke.

Čajna se ceremonija tradicionalno održava u posebno prilagođenoj prostoriji koju nazivamo chashitsu. U njoj nema bespotrebnih ukrasa, izuzev zidnog natpisa i cvjetnog aranžmana, u pravilu jednostavnijim i manje dotjeranim od tipičnog japanskog cvjetnog aranžmana. Domaćin odabirom natpisa određuje temu okupljanja, a sukladno temi, godišnjem dobu, dobu dana i/ili svojem majstorstvu odabire i predmete koje koristi tijekom ceremonije. Kako predmeti nikada ne dolaze u kompletu kao što je uobičajeno u zapadnjačkim kulturama, uvijek ih je potrebno uskladiti i bojom i oblikom. Čajna ceremonija podrazumijeva širok spektar raznih predmeta, no neki od važnijih su posude za čaj (chaire i natsume), šalica za čaj (chawan), grabilica za čaj (chashaku), bambusova metlica (chasen), tkanine chakin i fukusa za ritualno pročišćavanje predmeta i dr.

Smisao čajne ceremonije duboko je ukorijenjen u zen budizmu. Njena svrha je pročišćenje duha, pa duhovno značenje pripreme čaja nadilazi samo fizičko spravljanje napitka. Unutrašnji mir, gostoljubivost i prisnost među sudionicima najvažnije su karakteristike, a jednostavnost i elegancija postupka služe naglašavanju tih vrlina. Iako ceremoniju odlikuju stroga i detaljna pravila koja se na prvi pogled mogu učiniti krutima i pretjeranima, ona postoje baš iz razloga kako bi se postigla maksimalna učinkovitost i sklad pokreta. Tijekom ceremonije čaja razgovor je sveden na minimum, i u pravilu je vezan uz sam čaj. Domaćin pozdravlja svoje goste, a oni mu odzdravljaju. Gosti mogu udijeliti kompliment ili upitati kakvu pojedinost vezano uz odabir predmeta, zidnog natpisa, cvjetnog aranžmana. No čak i u takvim trenucima postoje unaprijed određena pravila razgovora, gotovo uvijek definirana konkretiziranim izrazima. Sveukupne geste tijekom ceremonije nazivaju se temae, a propisana su kako za domaćina tako i za goste. Glavni elementi temae su raspored, pročišćenje te smirenost duha. Pročišćenje duha i uma simbolizirano je ispiranjem šalice za čaj ili brisanjem grabilice i posude za čaj, a smirenost se postiže koncentracijom, prateći postupak ceremonije. Što se gostiju tiče, važno je obratiti pažnju na pijenje spravljenoga čaja. Ponuđena šalica uzima se desnom rukom, i polaže se na lijevi dlan. Prilikom podizanja šalice, domaćinu se upućuje lagani naklon u znak zahvalnosti i poštovanja. Nakon toga, šalicu desnom rukom okrećemo u smjeru kazaljke na satu, kako bi se strana šalice okrenuta gostu okrenula domaćinu – gesta koja predstavlja dijeljenje i poštovanje. Čaj se ispija u tri gutljaja, pri čemu je posljednji gutljaj najduži. Šalica se vraća na način da se dlanom desne ruke šalica ponovno okreće kako bi strana koja je prvotno bila okrenuta gostu ponovno bila okrenuta njemu.

  članak preuzet sa web stranice: http://www.hr.emb-japan.go.jp/hr/culture/sado.htm 

Vladimir Simović

  • Iskusni član
  • ****
  • Poruke: 257
  • Karma: +91/-1
Odg: Zen
« Odgovor #17 poslato: Februar 21, 2012, 17:31:04 »
‎"Nije potrebno pokušavati da postanemo ono što jesmo. Ne možemo biti bilo šta drugo. Nemoguće je biti nešto drugo od onoga što stvarno jesmo - i onoga kako se menjamo iz momenta u momenat zbog toga što je naša tendecija da se vezujemo toliko jaka da je potrebno dosta vremena da se opustimo i prepustimo sopstvenoj nepromenjivoj prirodi. Ego želi da bude substancijalan i poseban i on će pokušati da poseduje svaku novu realizaciju i unutrašnjost. Kada ego uhvati ono što se je realizovalo, mi patimo. Mnogi od nas su više puta upali u ovu zamku dok nisu konačno uočili da je hvatanje uzaludno i dok nisu priznali sebi: "Možda sam ja nula, ništa posebno". Kada od svog života načinimo praksu, možemo očekivati da ćemo uspešno savladati sve prepreke. Možemo kroz svakodnevnu praksu napuštanja svega za šta se vezuje ego i vraćanjem na poziciju "nula" iznova i iznova konačno uočiti pravu sopstvenu prirodu".

Genpo Roshi


 
Na kraju je samo tišina

kondanja

  • Član
  • *****
  • Poruke: 1086
  • Karma: +461/-1
Odg: Zen
« Odgovor #18 poslato: Februar 21, 2012, 18:26:37 »
krasno
Plemeniti hvali ubijanje bijesa - sa njegovim slatkim vrhom i otrovnim korijenom - jer ubivši ga u sebi kajanja nemamo. (Sn 1.71)

Vladimir Simović

  • Iskusni član
  • ****
  • Poruke: 257
  • Karma: +91/-1
Odg: Zen
« Odgovor #19 poslato: Februar 22, 2012, 14:11:02 »
Na kraju je samo tišina

Vladimir Simović

  • Iskusni član
  • ****
  • Poruke: 257
  • Karma: +91/-1
Odg: Zen
« Odgovor #20 poslato: Oktobar 29, 2012, 13:06:30 »
Na kraju je samo tišina

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4093
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Zen
« Odgovor #21 poslato: Februar 02, 2013, 10:10:04 »

Vladimir Simović

  • Iskusni član
  • ****
  • Poruke: 257
  • Karma: +91/-1
Odg: Zen
« Odgovor #22 poslato: Mart 25, 2013, 11:07:08 »
Serija predavanja Chong An Sunim-a na temu: "Mi smo put"


We are the way 01 by Chong An Sunim
Na kraju je samo tišina

Vladimir Simović

  • Iskusni član
  • ****
  • Poruke: 257
  • Karma: +91/-1
Odg: Zen
« Odgovor #23 poslato: April 01, 2013, 15:26:31 »
Na kraju je samo tišina

Vladimir Simović

  • Iskusni član
  • ****
  • Poruke: 257
  • Karma: +91/-1
Odg: Zen
« Odgovor #24 poslato: April 04, 2013, 19:06:24 »
Na kraju je samo tišina

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4093
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Zen
« Odgovor #25 poslato: April 20, 2013, 10:51:22 »
Greške u vežbanju
Šunrju Suzuki

Poglavlje iz knjige "Zen mind -- Beginner's Mind
(Zen um -- Početnikov um)"

Kada se u vašem vežbanju pojavi pohlepa, postajete time prilično obeshrabreni. Ali trebalo bi da ste zahvalni da postoji znak ili upozorenje koje vam ukazuje na slabosti u vežbanju. Ima nekoliko loših načina vežbanja kojih bi trebalo da ste svesni. Kada meditirate obično postajete veoma idealistični i postavljate pred sebe neki ideal ili cilj, koji onda nastojite da ispunite ili ostvarite. Ali kao što sam često govorio, to je apsurdno. Kada ste idealistični imate ideju da nešto treba da postignete; a kada taj ideal ostvarite, ona ideja u vama će stvoriti neki drugi ideal. Sve dok je vaša praksa zasnovana na ideji postizanja, a vi meditirate na ovakav idealističan način, nećete zapravo imati vremena da postignete svoj pravi ideal. Štaviše, tako ćete žrtvovati samu suštinu svoje prakse. Zato što je vaš cilj uvek negde ispred, uvek ćete žrtvovati sebe sada radi nekakvog ideala u budućnosti. Tako ne stižete nigde. To je apsurdno; to uopšte nije pravilno vežbanje. No, čak i gore od ovakvog idealističkog stava jeste da meditirate takmičeći se sa nekim drugim. To je jadno, prezira vredno vežbanje.

Naš soto put stavlja naglasak na shikan tazu ili "samo sedenje". Zapravo mi i nemamo neko posebno ime za našu praksu; kada meditiramo, mi jednostavno meditiramo; bilo da nam to donosi radost ili ne, mi to jednostavno radimo. Čak i ako smo pospani i umorni od meditiranja, od ponavljanja iste stvari dan za danom; čak i tada mi nastavljamo svoje vežbanje. Bilo da nas neko ohrabruje ili ne, mi ga nastavljamo.

I kada meditirate sami, bez učitelja, mislim da ćete pronaći način da procenite je li vaša praksa pravilna ili ne. Kada ste umorni od sedenja ili kada vam je muka od vežbanja, treba to da prepoznate kao znak upozorenja. Postajete obeshrabreni svojim vežbanjem onda kada je ono idealističko. Imate ideju da nešto treba da postignete i to je višak. Kada se u vašem vežbanju pojavi pohlepa, postajete njime prilično obeshrabreni. Ali trebalo bi da ste zahvalni da postoji znak ili upozorenje koje vam ukazuje na slabosti u vežbanju. U tom trenutku, zaboravljajući sve o svojoj grešci i uzimajući novi smer, možete nastaviti svoje prvobitno vežbanje. To je veoma važan trenutak.

Dakle, sve dok vežbate vi ste prilično bezbedni, ali ako je suviše teško nastaviti, morate pronaći nekakav način da sami sebe ohrabrite. No, u isto vreme, teško je sebe obodriti a da ne skrenemo na neku stranputicu u svom vežbanju i zato je nastavljanje ispravne prakse kada smo oslonjeni na same sebe prilično teško. Zbog toga imamo učitelja. Uz pomoć učitelja ćete korigovati svoje vežbanje. Naravno, on će vam zadati i glavobolje, no ipak će vas uvek zaštititi da ne skrenete na pogrešan put.

Većina zen monaha je imala problema sa svojim učiteljima. Kada oni govore o tim teškoćama, možete pomisliti da bez tih teškoća ne možete da vežbate. Ali to nije tačno. Bilo da imate poteškoća u svojoj praksi ili ne, sve dok je nastavljate, imate čistu praksu u njezinom istinskom značenju. Čak i kada toga niste svesni, imate je. Tako je Dogen rekao: "Nemoj misliti da ćeš nužno biti svestan svoga prosvetljenja." Bilo da ste ga svesni ili ne, unutar svoje prakse vi imate svoje istinsko prosvetljenje.

Još jedna greška je vežbati radi užitka koji u tome nalazite. Zapravo, kada je vaša praksa vezana za osećaj uživanja, treba se i nad tim zamisliti.  Naravno, ona nije loša praksa, ali u poređenju sa istinskom praksom nije toliko dobra. U theravadi praksa se klasifikuje na četiri načina. Najbolji način je vežbanje bez ikakvog užitka, čak ni duhovnog užitka. To znači vežbati ne obazirući se na svoja fizička i mentalna osećanja, zaboravljajući i samoga sebe. To je četvrti ili najviši stupanj. Jedan niži je imati samo fizički užitak u svome vežbanju. na tom stupnju nalazite izvesno zadovoljstvo u vežbanju i nastavljate da vežbate upravo radi tog zadovoljstva. Na drugom stupnju imate i fizički i mentalni užitak ili dobar osećaj. Ova dva srednja stupnja su stupnjevi na kojima meditirate zato što se dobro osećate zbog toga. Prvi stupanj je kada ne razmišljate, niti ste zainteresovani za svoju praksu. Ova četiri stupnja primenljiva su i na našu mahayana praksu, gde je najviši stupanj jednostavno vežbati.

Ako imate poteškoća prilikom vežbanja, to je upozorenje da imate neku pogrešnu ideju, tako da morate biti oprezni. Ali ne odustajte od vežbanja; nastavite ga, svesni svoje slabosti. Nema ideje da nešto treba da dobijete. Nema fiksirajuće ideje o dostignuću. Ne kažete: "Ovo je prosvetljenje" ili "Ovo je pogrešno vežbanje". Čak i kod pogrešnog vežbanja, kada uvidite da je ono pogrešno i nastavite dalje, to je ispravna praksa. Naša praksa ne može biti savršena, ali ne obeshrabrujući se zbog toga, treba da nastavimo. To je tajna vežbanja.

A ako želite da pronađete izvesno ohrabrenje u svojoj obeshrabrenosti, zamor od vežbanja je sam po sebi ohrabrenje. Ohrabrujete sebe kada ste njime zamoreni. Kada više nećete da ga nastavite, to je znak upozorenja. To je kao da imate zubobolju. Kada osetite bol u zubu odlazite kod zubara. To je naš put.

Uzrok sukoba je neka fiksirana ideja ili jednostrana ideja. Kada svako zna vrednost čiste prakse, nećemo imati mnogo problema u svome svetu. To je tajna naše prakse i puta o kojem govori Dogen. Ovo objašnjava i Dogen u svojoj knjiyi Shobogenzo (Blago istinske Dharme).

Ako uzrok konflikta razumete kao neku fiksiranu ili jednostranu ideju, možete pronaći značenje u različitim praksama, a da ne budete zarobljeni nijednom od njih. Ako to ne razumete, lako ćete biti zarobljeni nekim određenim putem i tada kažete: "Ovo je prosvetljenje! Ovo je savršena praksa. To je naš put." To je velika greška. nema određenog puta u istinskoj praksi. Treba da pronađete sopstveni put i treba da znate koju vrstu prakse imate sada. Znajući i prednosti i mane neke specifične prakse, možete praktikovati taj poseban način bez opasnosti. Ali ako imate jednostrani stav, zanemarićete mane te prakse, naglašavajući samo njezine dobre strane. Na kraju ćete otkriti najgoru stranu te prakse i postati obeshrabreni onda kada je već suviše kasno. To je glupo. Treba da budemo zahvalni što su nam drevni učitelji ukazali na ovu grešku.

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4093
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Zen
« Odgovor #26 poslato: April 26, 2013, 20:42:46 »
Coming Home to Compassion - Upaya Zen Center

Coming Home to Compassion - Upaya Zen Center

Vladimir Simović

  • Iskusni član
  • ****
  • Poruke: 257
  • Karma: +91/-1
Odg: Zen
« Odgovor #27 poslato: Maj 17, 2013, 08:12:50 »
Na kraju je samo tišina

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4093
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Zen
« Odgovor #28 poslato: Maj 17, 2013, 09:45:05 »
Pogrešna tema. Ovo bi trebalo u "Budizam i sex"  :kez2:

Vladimir Simović

  • Iskusni član
  • ****
  • Poruke: 257
  • Karma: +91/-1
Odg: Zen
« Odgovor #29 poslato: Maj 17, 2013, 17:48:48 »
 :ok :D  Kako sam video slicicu, tako su me zeke podsetile na zen  :kez2:
Na kraju je samo tišina