Budizam > Mahayana

Kineski patrijarsi Č'ana, pet kineskih škola i poznatiji majstori

<< < (2/3) > >>

Sati:
 LIN-ČI (I-hsian), Rinzai (?-867). Učenik Huang-poa i učitelj K'e-fua, Sang-šena, Lo-pua, Tinga, P'u-hua, Kuan-čia. Osnivač škole Č'ana koja nosi njegovo ime.

"Koliko dugo si već ovde?", upita Mu-ču, starešina monaha.
"Tri godine", odgovorio je Lin-či.
  "Da li si nekad razgovarao sa našim učiteljem?"
"Nisam."
"Zašto nisi?" 
"Zato što ne znam šta da ga pitam."
"Poslušaj mene. Idi kod učitelja i pitaj ga šta je suština Budizma", posavetovao ga je Mu-ču.
  Lin-či posluša savet i ode kod Huang-poa, ali pre nego što je izgovorio pitanje do kraja, Huang-po je stao da ga mlati štapom.
Na Mu-čuova nagovaranja Lin-či pokuša još dvaput, i oba puta dobi batine. Razočaran, odluči da napusti taj manastir i potraži drugog učitelja. Huang-po mu reče da ode kod Tai-jua.

"Odakle dolaziš?", upita ga Tai-ju.
"Od Huang-poa. Tri puta sam ga pitao šta je suština Budinog učenja i tri puta sam dobio batine. Voleo bih da mi kažeš u čemu sam pogrešio."
  "Niko ne bi mogao biti tako blag i nežan kao tvoj učitelj, a ti još pitaš u čemu si pogrešio." 
Čuvši te reči, Lin-či dožive naglo probuđenje.
  "Sve u svemu, i nema mnogo u Huang-poovom Budizmu", reče.
Na te reči ga Tai-ju zgrabi za gušu i reče:
"Malopre si se žalio kako ništa ne razumeš, a sad izjavljuješ da nema mnogo u Huang-poovom Budizmu. Šta ti to sve znači?" 
Lin-či ništa ne odgovori, već tri puta udari pesnicom Tai-jua u rebra. Tai-ju ga pusti i reče:
"Tvoj učitelj je Huang-po. Mene se tvoji poslovi ne tiču."
  Lin-či onda pođe natrag, odakle je i došao.

"Kako to da se tako brzo vraćaš?" upita ga Huang-po.
  "To je zbog vaše blagosti i nežnosti."
"Kad se onaj Tai-ju pojavi ovde, dobiće dvadeset šamara."
  "Ne morate čekati da se pojavi. Evo vam sad", reče Lin-či i pljesnu učitelja po ramenu.
  Huang-po se od srca nasmeja.

"Gde ideš?", upitao Huang-po.
  "Ako ne južno od reke, onda severno", odgovori Lin-či. 
Huang-po ga udari štapom, a Lin-či uhvati štap i pljesnu učitelja po licu. Smejući se glasno Huang-po pozva svog slugu:
"Donesi mi štap i klupu mog pokojnog učitelja Pai-čanga!"
  Lin-či povika: "Donesi mi vatru!"
"Ne, ne", reče Huang-po, "samo idi, i kasnije ćeš vezivati jezike ljudi širom zemlje."

PROPOVED LIN-ČIA
"Učenici danas moraju imati veru u sebe i ne smeju ništa tražiti spolja. Ne sudite o dobru i zlu na osnovu nečega što je neko drugi rekao. Čak i reči Bude i patrijarha samo su pisani tragovi. Neki ljudi se grčevito drže neke stare izreke, ili se uhvate za nešto što ima i očigledno i skriveno značenje, i tako dopuste nedoumici da se rodi, pa onda, zbunjeni, izbezumljeno jure naokolo i postavljaju svakojaka pitanja, završavajući u potpunoj pometenosti. Odvažni ljudi, ne traćite vreme u jalovim raspravama o gazdi i lopovu, dobru i zlu, telesnim uživanjima i milostinji. Ja ne pravim razliku između monaha i svetovnjaka. Neka dođe ko god hoće, i ja ću ga odmah prepoznati. Bez obzira odakle dolazi, ma šta rekao, njegove reči neće biti ništa više od sna i opsene. Sa druge strane, kada god sretnem osobu koja je dosegla stanje ispravnog razumevanje, vidim misteriozni princip svih Buda. Stanje Buda ne može samo sebe proglasiti: 'Ja sam stanje Buda.' Sledbenik Puta, ni od čega zavisan, taj je koji stupa, blistav u stanju svog razumevanja. Ako neko dođe da se raspituje tražeći Budu, dočekujem ga saobrazno stanju čistote. Ako neko dođe i pita me za bodisatvu, dočekujem ga saobrazno stanju saosećanja. Ako neko dođe i pita me za bodhi, dočekujem ga saobrazno stanju čistote i misterije. Ako neko dođe i pita pita za nirvanu, dočekujem ga saobrazno stanju spokoja i mira. Mada ima bezbroj različitih stanja, čovek se ne menja. Zbog toga je rečeno: 'Oblik nastaje zavisno od okolnosti, kao što se mesec ogleda u vodi.' Sledbenici Puta, ako želite postići nešto istinsko, morate biti odvažni, i tek onda ćete uspeti. Polomljen krčag vodu ne drži. Čoveka velikih sposobnosti drugi ne mogu zavesti. Ako ostane svoj gospodar u svim situacijama u kojima se zadesi, onda će svako mesto na kome se nađe biti dobro. Bez obzira koga susrećete, ne prihvatajte ništa što kaže. Tren nedoumice i demon rođenja i smrti obuzeće vaš duh, kao što će obuzeti čak i duh bodisatve, ako se bude dvoumio. Samo odbacite sve misli i ne težite za spoljašnjim svetom! Prozrite sve na šta naiđete! Imajte vere u svoju sopstvenu aktivnost baš sad; ne postoji ništa drugo. Jedna jedina misao, i u vašem umu se rađaju tri sveta, a prosvetljenje se preobražava u šest prašina (prizor, zvuk, miris, ukus, dodir i ideja). U vašem neposrednom delovanju, ovoga časa, šta vam nedostaje? U magnovenju stupate u čistotu, stupate u zagađenost, stupate u palatu Maitreje, stupate u trostruki svet, i gde god da se nađete vidite da su sve stvari samo prazna imena."

"Nekada je moj uzvik (he) kao sveti Vađra mač, nekada je kao lav koji šćućuren leži, nekada je nalik na zvonak štap čija senka pada na travu, a nekada uopšte nije kao uzvik. Kako ćeš ti sve to da razumeš?", upita Lin-či monaha. Pošto ovaj poče da razmišlja, Lin-či viknu.

Učitelj se obratio monasima:
"U ovome morate biti veoma pažljivi. Kada god se domaćin i gost sretnu dolazi do razmene reči ili diskusije, u kojoj se ispolji ili oblik prikladan za tu priliku, potpuna primena, prikladne zamisli bilo LJutite bilo radosne, i nepotpuno prikazivanje, ili jahač na lavu - Gospod Slonova (Buda). Na primer, istinski učenik će po dolasku viknuti i tako ponuditi čanče sa lepkom. Nesposoban učitelj koji ne shvata da je to samo objekt, ugaziće u lepak i razmetaće se svojom učenošću. Učenik će ponovo viknuti, ali (nesposobni) učitelj neće priznati svoju grećku. To je neizlečiva smrtonosna bolest i zove se 'gost gleda u svog domaćina'. Može se desiti da sposoban učitelj ne koristi nikakav objekt, već prosto prati učenikovo pitanje da bi ogolio njegovo shvatanje, od čega će se potonji braniti svom snagom. To se naziva 'domaćin gleda u gosta'. Može se dogoditi da učenik, tek što je izašao iz spokojnog stanja meditacije, poželi da se prikaže učitelju koji zna da je to stanje prosto objekt, pa ga otrgne od učenika i hitne u bezdan. Učenik će slaviti prosvetljenog učitelja koji mu odgovori: 'Ha! Ti ne znaš šta je dobro a šta je loše.'Tada bi učenik trebalo da klanjanjem izrazi svoju zahvalnost. To se naziva 'domaćin gleda domaćina'. Moguće je i da se učenik koji je već sputan lancima prikaže učitelju, koji će ga opteretiti dodatnim lancima. Učenik je, svejedno, radostan i nijedan neće u svemu tome videti išta loše. To je 'gost gleda u gosta'. 
Prečasna gospodo, ovo što vam je ovaj monah sa planine upravo rekao je kako da razlikujete demona od izuzetnog čoveka, da biste znali ko je krivoveran a ko pravoveran." 

"Jedan učitelj je svoje učenike udarao štapom, dok je drugi radije vikao. Koji od njih je bio bliži istini?" upita Lin-či. 
"Nijedan", odgovori Lo-p'u. 
"Šta je onda, po tebi, najbitnije?"
Lo-p'u viknu, a Lin-či ga udari štapom. 
 
Monah Ting dođe pred Lin-čia i upita:
"Šta je suština Budinog učenja?" 
Učitelj ustade iz svoje pletene stolice, zgrabi ga, lupi mu šamar i pusti ga. Ting ostade ukopan u mestu. 
"O, Ting, zašto se ne pokloniš?" reče monah koji je tu stajao.
Te reči izazvaše Tingovo naglo probuđenje.

Lin-či ustade iz svoje pletene stolice i bez reči zgrabi monaha Kuan-čia.
  "Znam, znam", povika on.

Ma-ku upita Lin-čia:
"Kip Avalokitešvare ima dvanaest lica. Koje je pravo?" 
Lin-či ustade sa asure i, zgrabivši Ma-kua, upita:
"Gde ode  Avalokitešvara?"
Ma-ku htede da sedne na asuru, a Lin-či zamahnu štapom da ga udari. Ma-ku uhvati štap i oni zajedno odoše u igumanovu sobu.

Stigavši na svom dugom putu u manastir Lin-čia, Čao-ču sede da opere noge u dvorištu kad ga Lin-či spazi i upita:
"Šta je bio razlog dolaska sa Zapada?" 
"To je kao ovaj monah sa planine, koji sada, evo, pere noge." 
Lin-či se približi kao da hoće bolje da čuje šta će mu Čao-ču još reći. 
"Ti sve to i sam znaš. Čemu onda toliko izazivanje drugih?" 
Lin-či se na te reči okrete i ode u svoje odaje, a Čao-ču reče:
"Mada putujem već trideset godina, danas sam pogrešno objasnio."

  Kad je osetio da mu se približava kraj, Lin-či je okupio monahe oko sebe i rekao: "Posle moje Nirvane ne bi trebalo da uništite blago mog ispravnog Darma-oka (moje učenje)." 
"Kako bismo smeli da ga uništimo?" upita San-šeng. 
"Ako ti neko postavi pitanje, kako ćeš mu odgovoriti?"
San-šeng viknu, a Lin-či reče:
"Nisam očekivao da će blago mog ispravnog Darma-oka uništiti ova ćorava mazga." Pošto je to rekao, sedeći uspravno, Lin-či preminu.

TE-ŠAN (Hsian-čien), Tokusan (780-865). Učenik Lung-t'ana i učitelj Hsue-fenga. Bio je poznat po tome što nije trpeo razgovore.

  Te-šan beše veliki znalac Dijamantske sutre (Vajracchedika). Čuvši da na jugu postoji škola koja uči da čovek, uviđajući svoju unutarnju prirodu, može doživeti naglo probuđenje, što je, pak, po njegovom poimanju bilo ludost i jeres, odluči da ode kod nekog Č'an učitelja i na licu mesta dokaže da se radi o prevari. Na putu je svratio u jednu čajdžinicu (tien-hsin, što na kineskom doslovce znači 'okrepljenje za duh). Umesto da mu donese traženi čaj, starica koja je tu radila upita ga:
"Šta to nosiš na leđima?" 
"To su komentari Dijamantske sutre", odgovori Te-šan. 
"Postaviću ti jedno pitanje", reče starica.
"Ako me tvoj odgovor zadovolji, daću ti čaj za džabe; ako ne, čaj ćeš morati da potražiš na drugom mestu."
Te-šan se složi, te ona upita:
"U Dijamantskoj sutri piše da se ni prošli, ni sadašnji, ni budući duh ne mogu dosegnuti. Koji onda duh želite da okrepite?"
Te-šan nije znao šta da odgovori. Ako se sva njegova učenost pokazala beskorisnom u razgovoru sa jednom staricom, šta li će tek biti kada sretne učitelja Č'ana? - pitao se. Kako bilo, ostao je i bez čaja i bez samopouzdanja. Ubrzo zatim postao je učenik Lung-t'ana.

Već se smrklo, a Te-šan je i dalje sedeo napolju, zadubljen.
"Zašto ne uđeš unutra?" upita Lung-t'an.
  "Ne vidi se ni prst pred okom", reče Te-šan. Lung-t'an upali sveću i pruži mu je. Taman kad je Te-šan hteo da je uzme, učitelj dunu i ugasi je. Iznenadni mrak prouzrokovao je naglo probuđenje Te-šana i on se pokloni Lung-t'anu.
"Šta je to s tobom?" upita ga Lung-t'an.
"Posle ovoga, šta god učitelji Č'ana govorili o Č'anu, nikada više neću sumnjati u njihove reči."
Sledećeg jutra Te-šan je spalio sve svoje komentare Dijamantske sutre.

PROPOVED TE-ŠANA
"Kada te u samom sebi ništa ne uznemirava, ne traži ništa u spoljašnosti. Čak i ako ostvariš ono što tražiš, to nikako ne može biti nešto zaista vredno. Pazi da u duhu nemaš nespokojstva, i budi 'nesvestan' u svojim poslovima (tj. nemoj imati stvari u umu, imaj ne-um u stvarima). Tada će se pojaviti Praznina, koja dela tajnovito, ništa - koje čuda čini. Čim započnete razgovor o početku i kraju te tajne, sami sebe obmanjujete. Ako imate makar jednu misao, ona će opteretiti vašu karmu, što će vas odvesti na rđave puteve. Dozvolite sebi tren maštanja i stavićete sebe u ropstvo dugo deset hiljada kalpi . Reči kao što su svetost i neznanje nisu ništa više doli prazna imena; i savršeni oblici, i oni lošiji samo su obični privid. Kako možete izbeći komplikacije ako čeznete za njima? Ali i nastojanje da ih se klonite takođe će vam doneti nevolje. U oba slučaja sve se završava potpunom uzaludnošću."

"Ako nešto pitaš, pogrešio si; ako ništa ne pitaš, takođe praviš grešku", reče Te-šan okupljenim monasima. Jedan monah stade pred njega i htede da se pokloni, a Te-šan ga odalami. 
"Nisam se ni poklonio, a vi ste me već udarili. Zašto?"
"Ako budem čekao dok ti otvoriš usta, sve će biti gotovo."

Te-šan je bio poznat po svojoj izjavi 'Bilo da kažeš reč, bilo da ćutiš, dobićeš trideset udaraca'. Lin-či, njegov samremenik, posla svog učenika, Lo-p'ua, da upita Te-šana zašto čovek dobije batine i kada je u stanju da kaže reč.
"Ako Te-šan zamahne da te udari, ti uhvati njegov štap i gurni ga njime. Videćemo kako će se onda ponašati", reče Lin-či svom učeniku na rastanku. 
Sve se desilo baš kao što su predvideli. Kada ga je Lo-p'u gurnuo štapom, Te-šan je tiho otišao natrag u svoje odaje. 
"Do sada sam bio u nedoumici u vezi tog čoveka", reče Lin-či pošto je čuo izveštaj. "Lo-p'u, da li ga ti razumeš?" Lo-p'u stade da okleva, pa ga Lin-či udari.

Jednom prilikom, nameravajući nešto da upita, neki monah mu se poklonio. Te-šan ga tresnu. Monah je protestvovao: "Zašto ste me udarili kad nisam ni postavio pitanje?"
"Odakle si ti došao ovde?" upita Te-šan. 
"Iz Kona." 
"Još pre nego što si se ukrcao na brod, već si bio zaslužio trideset batina."
 
"Ko je Buda?" upita monah. 
"On je jedan stari monah iz zapadne zemlje", odgovori Te-šan. 
"Šta je prosvetljenje?" nastavi monah da ispituje, ali učitelj ga udari, govoreći: "Gubi se odavde; ne razbacuj gadosti naokolo!"

Videvaši monaha da dolazi, Te-šan zatvori kapiju. Monah zalupa i Te-šan upita: "Ko si ti?"
"Ja sam lav." 
Učitelj otvori vrata a monah uđe i pokloni se do zemlje. Videvši to, Te-šan ga zajaha za vrat i reče: "O, zveri, zašto dangubiš ovde (u manastiru)?"

  Te-šan se razboleo, a jedan monah ga upita: "Postoji li neko ko nije bolestan?"
"Da, postoji."
"Ko je taj ko nije bolestan?"
"O, oče!" zakuka Te-šan.
 

Sati:
 TUNG-ŠAN (Liang-čiai), Tozan (806-869). Učenik Jun-jena i učitelj Jun-č'ua, Ču-jua, Hsin-loa, Hsian-t'aia, Lung-jaa i T'sao-šana, sa kojim je osnovao školu T'sao-tung (Soto).
Njegov metod poučavanja "Pet položaja Princa i Ministra" zamišljen je da razjasni odnos između "gosta" i "domaćina" (gospodara i sluge, stvarnog i prividnog, tela i funkcije, principa i ispoljavanja, apsolutnog i relativnog, imenovanog i pojavnog), i tako pomogne učeniku da shvati njihovu istovetnost; večito promenljive pojave su u Surangama sutri upoređene sa "gostom" koji nema stalnog boravišta, a nepromenljivi Um sa "domaćinom" koji niti dolazi niti odlazi. Veliku pomoć imao je od svog učenika T'sao-šana, koji je uspešno širio nov način izlaganja Budinog učenja.

Tung-šan je prvo otišao kod Nan-čuana, a zatim i kod Kuei-šana, koji ga posla Jun-jenu, smatrajući da će ovaj umeti da ga prosvetli. 
"Kada nežive stvari izlažu darmu, ko je može čuti?" upita Tung-šan čim je stigao.
  "Nežive mogu", odgovori Jun-jen. 
"Da li vi možete?" 
"Kada bih mogao, ti onda ne bi čuo moje izlaganje darme."
  "Zašto ga ja ne čujem?" 
Jun-jen je podigao svoj štap i upitao: "Da li ga čuješ?"
  "Ne."
  "Kada ti ne čuješ ni darmu koju izlažem ja, kako možeš čuti darmu koju izlažu neživi predmeti?" 
"Iz koje sutre je izreka da svi neživi predmeti izlažu darmu?"
  "Zar nisi pročitao da i potoci, ptice, drveće i šumarci, svi zajedno, opevaju Budu i darmu?"
  Te reči izazvale su Tung-šanovo naglo probuđenje. 
"Šta da radim sa starim navikama koje su preostale?" upita potom Tung-šan.
  "Šta si vežbao u poslednje vreme?" 
"Ništa. Potpuno sam ravnodušan." 
"Jesi li sad srećan zbog svega ovoga?"
  "Ne kažem da nisam srećan, ali moja sreća je kao kada se na gomili đubreta nađe brilijant", odgovori Tung-šan i zatim upita: "Kako čovek to opaža?"
  "Samo upitaj unutrašnjeg čoveka koji to zna." 
"To se vidi kada postavlja pitanja", reče Tung-šan.
"Šta ti to govori?" završi Jun-jen pitanjem.

  Na rastanku, Jun-jen upita: "Gde ćeš?" 
"Odlazim, a ne znam ni gde idem, ni gde ću se zaustaviti", odgovori Tung-šan.
  "Ideš li u Hunan?"
"Ne." 
"Vraćaš li se u rodni kraj?"
  "Ne."
"Pre ili kasnije, moraćeš ovde da se vratiš." 
"Sačekaću dok prečasni gospodin ne nađe boravište." 
"Teško da ćemo se posle ovog rastanka ponovo sresti." 
"Biće teško da se ne sretnemo", reče Tung-šan i upita:
"Ako me posle vaše smrti neko bude pitao koje je vaše učenje, šta da kažem?"
  "Reci: samo to jeste", odgovori Jun-jen. Tung-šan se ućuta, pa Jun-jen, posle duge, pauze zaključi: "U toj stvari, prečasni prijatelju, morao bi biti jako pažljiv."
Pozdravili su se, rastali i Tung-šan pođe svojim putem a da mu nije bilo potpuno jasno značenje učiteljevih poslednjih reči. Kasnije, videvši svoj odraz u vodi dok je preskakao potok, shvatio je duboko značenje Jun-jenovih reči i tim povodom je ispevao pesmu  (gathu):

  Izbegavaj to da tražiš 
  ili ćeš se od toga udaljiti.
  Dok sam hodim svuda to srećem. 
  To je ono što sam sada ja
  ali ja nisam ono što je to.
  Takvo shvatanje čovek treba da ima 
  da bi se sjedinio sa 'takvošću'.
 
U manastiru beše u toku pripremanje vegeterijanske hrane povodom godišnjice Jun-jenove smrti.
"Kakva ste uputstva dobili od vašeg pokojnog učitelja, Jun-jena?" upita monah. 
"Mada sam bio kod njega, nisam dobio nikakva uputstva", odvrati Tung-šan.
  "Zašto sad spremate hranu njemu u pomen, ako vam nije dao nikakva uputstva?"
  "Kako smem da mu protivrečim?"
"Budući da ste prvo bili kod Nan-čuana, zašto sad pravite pomen Jun-jenu?" nastavi monah da zapitkuje. 
"Ja ga ne poštujem zbog njegovih velikih vrlina i njegove Budine darme; poštujem ga samo zbog njegovog odbijanja da mi otkrije istinu."
"Da li se još uvek slažete s njim?"
"Pola se slažem, a pola ne." 
"Zbog čega se ne slažete s njim potpuno?" 
"Ako bih se potpuno slagao, učinio bih mu veliku nepravdu", završi Tung-šan.

  Hsue-feng baci na zemlju pred Tung-šana naramak drva za loženje. 
"Koliko je teško?" upita potonji. 
"Ni svi sveci da se skupe, ne bi mogli da ga podignu." 
"Kako se onda našlo ovde?" upita Tung-šan, a Hsue-feng nije znao šta da odgovori.

"Ulazak kroz vrata trebalo bi staviti u reči, ali ti zacelo ne možeš reći da si ušao", reče Tung-šan.
"Ja nemam usta", odvrati Hsue-feng.
"Prihvatam da nemaš usta, ali hoću da mi vratiš oči." 
Hsue-feng nije znao kako da odvrati.

  "Obično savetujete učenicima da prate trag ptičijeg leta. Šta je to trag ptičijeg leta?" upita monah. 
"To je tamo gde nikoga nema", odgovori Tung-šan. 
"Kako onda da ga pratim?" 
"Tvoje stope moraju biti potpuno oslobođene samoživosti." 
"Da li praćenje traga ptičijeg leta znači isto što i pravo lice?" 
"Zašto poštovani prijatelj sve okreće naglavce?" 
"Kako sam to sve okrenuo naglavce?" 
"Ako nisi sve okrenuo naglavce, zašto si onda zamenio slugu za gospodara?" 
"Šta je onda pravo lice?"
"Ono koje ne prati trag ptičijeg leta", zaključi Tung-šan. 

  Razboleši se, jedan monah pozva učitelja u posetu. 
"Zašto ne spasavate i decu drugih porodica?" upita ga monah kad je stigao. 
"Koje porodice si ti sin?" odvrati Tung-šan pitanjem.
  "Ja sam bio sin velike porodice nevernika u Budu." 
Učitelj dugo ništa ne reče, pa monah upita:
"Kakvo je to stanje kada si izmrcvaren pritiskom četiri planine (rođenje, život, bolest i smrt)?" 
"I ovaj monah potiče iz porodice drugog naroda", odvrati Tung-šan. 
"Ima li preobraženja, ili ne?"
"Nema međusobne izmene (između stvarnog i prividnog)." 
"Gde me savetujete da sad idem?" 
"Polje zelenih kukuruza." 
"Vodite računa o sebi", reče bolesni monah uz težak uzdah i izdahnu. Tung-šan svojim štapom tri puta lupnu pokojnika po glavi i reče: "Ti znaš kako da odeš, ali ne znaš kako da se vratiš."

Tung-šan i njegov probuđeni učenik Ju-č'u prelazili su potok, kad prvi upita: "Je li dubok ili plitak?"
"Nije mokar", reče Jun-č'u.
"Grubijane!" reče učitelj.
Malo kasnije Jun-č'u upita:
"Da li je duboko?" 
"Nije suvo", odvrati Tung-šan.
 
Tung-šan se loše osećao, pa je poslao monaha da o tome obavesti Jun-č'ua. 
"Ako se bude raspitivao o meni, reci da će se susreti na stazi Jun-jena prekinuti. Kada mu to kažeš brzo se odmakni jer ćete možda udariti", posavetovao ga je na kraju. Monah je srećno stigao na svoje odredište, ali savet učitelja mu nije mnogo koristio jer ga Jun-č'u udari pre no što je izrekao celu poruku.
 
"Ko je Buda?", upita ga monah.
"Tri funte lana", odgovori Tung-šan.

"Prečasni gospodin je sada bolestan; da li postoji neko ko nikada nije bolestan?" upita monah.
  "Da, postoji."
  "Da li vas taj koji nikada nije bolestan još uvek gleda?"
  "Naprotiv, sreća je odlučila da ovaj stari monah gleda njega."

"Kako ga prečasni učitelj gleda?" 
"Kada ga ovaj stari monah gleda, ne vidi nikakvu bolest."
Onda Tung-šan upita:
"Gde ćemo se sresti kada napustiš tu naprslu školjku?"
Monah nije umeo da odgovori.

Tung-šan se okupao, lepo obukao, seo prekrštenih nogu i umro. Svi monasi tužno zaplakaše. Tung-šan otvori oči i reče:
"Oni koji su napustili kuće ne bi trebalo da obraćaju pažnju na ono šta se okolo dešava; to je ispravno vežbanje. Čemu tolika gungula oko života i smrti?"

Videvši tako koliko su monasi za njega vezani, Tung-šan odloži svoju smrt za sedam dana. Poslednjeg dana, pošto su monasi po Tung-šanovom nalogu pojeli ritualni obrok za očišćenje od gluposti, on im reče:
"Ja sam dobro. Kada budem umro, svi ostanite tihi."
Onda je otišao u igumansku sobu, seo prekrštenih nogu i umro.

  T'SAO-ŠAN (Pen-či), Sozan (840-901). Učenik Tung-šana i učitelj Čou Pu-naa, Čing Feng-čia, Č'ing-šuia, Čing-č'inga.

On i njegov učitelj osnovali su T'sao-Tung (Soto) školu Č'ana. Kao mladić je izučavao spise Kung-fu-cea. U devetnaestoj godini je napustio kuću otišao u budistički manastir, a u dvadeset petoj se zamonašio. Odlučio je da poseti Č'an učitelja Tung-šana radi uputstava i uputio se k njemu.

"Kako se zoveš?" upita ga Tung-šan. 
"Pen-či." 
"Reci još nešto o sebi." 
"Neću." 
"Zašto nećeš?" 
"Zato što ja nisam Pen-či." 
 
Nakon nekoliko godina odlučio je da napusti svog učitelja Tung-šana, te dođe k njemu da se oprosti. 
"Gde ideš?", upita ga Tung-šan. 
"Idem na mesto gde nema promene", odgovori T'sao-šan. 
"Ako postoji takvo mesto, onda tamo ne može biti idenja."
"U idenju, takođe, nema promene", zaključi T'sao-šan i ode.

T'SAO-ŠAN O POLOŽAJIMA PRINCA I MINISTRA (stvarnog i prividnog)
  "Stvarno je praznina u kojoj suštinski ničega nema; prividno je oblast oblika ukojoj ima nebrojeno pojava; stvarno obuhvata prividno - stvarno se menja u prividno; prividno obuhvata stvarno - povratak iluzije u stvarnost; njihova integracija je odgovor koji daje ono što se zove neopipljivi i duboki Veliki Tao Prave Sekte (onih koji ne-pojme).

"Šta je istinito u iluziji?", upita jedan monah. 
"Sama iluzija je, spolja gledano, istinita", odgovori učitelj.
"Šta se u iluziji manifestuje?", nastavi monah da zapitkuje.
"Sama iluzija je manifestacija."
"Ako je tako", nastavi monah, "onda se čovek ne može od iluzije spasiti."
"Ma koliko da tražiš iluziju, nigde je nećeš naći", zaključi učitelj.

  "Da li biste primili 'čoveka koji se ne menja' ako vam dođe u posetu?" upita Jun-men.
"T'sao-šan nema vremena za dokolicu", odvrati T'sao-šan.

"Odakle se rađa beskrajna šarenolikost sveta?" upita monah. 
"Iz samoobmane", odvrati T'sao-šan.
"Šta je s njom kada nema samoobmane?" 
"Još uvek postoji." 
"Gde se nalazi?"
"Zašto se samoobmanjuješ?" preseče T'sao-šan.

"Zašto si došao?" upita T'sao-šan. 
"Da sagradim kolibu", odvrati Čing Feng-či. 
"Jesi li je završio?" 
"Jedna strana je gotova." 
"A šta je sa drugom stranom?" 
"Reći ću vam kad počnem na njoj da radim."
"Ispravno! Ispravno!" zaključi T'sao-šan. 

"Da li oko i obrva znaju jedno za drugo?" upita monah. 
"Ne."
"Zašto?"
"Zato što se nalaze na istom mestu."
"Znači da su neodvojivi jedno od drugog."
"Ali oko ipak nije obrva." 
"Šta je oko?" nastavi monah da ispituje. 
"Ono što je ispravno."
"Šta je obrva?" 
"Čak i T'sao-šan je u nedoumici s tim u vezi." 
"Zbog čega ste u nedoumici?" 
"Kada ne bih bio u nedoumici, to bi bilo ono što je ispravno", zaključi T'sao-šan.

"Da li se razmišljanjem o nečemu upada u različitosti sveta?" 
"Čak i kad se ne razmišlja o nečemu upada se u raznolikosti sveta."
"Šta je to raznolikost sveta?"
"Ne zaboravi da je to tvoja sopstvena briga."

"Kada se sin vrati ocu, zašto ga ovaj i ne pogleda?" 
"Tako je ispravno."
"Gde je tu roditeljska pažnja?" 
"To je prava roditeljska pažnja."
"Šta je roditeljska pažnja?"
"Ni mač ni sekira ne mogu je rascepiti", zaključi T'sao-šan.

"Šta je najvrednije na svetu?" upita monah. 
"Crknuta mačka", reče T'sao-šan. 
"Zašto je crknuta mačka toliko vredna?"
"Zato što joj niko ne može odrediti cenu."

"Šta radiš?" upita T'sao-šan monaha.
"Čistim pod."
"Čistiš li ispred ili iza Bude?"
"I ispred i pozadi."
"Donesi T'sao-šanu sandale."

"Šta monah radi?" upita Jun-men.
"Jede manastirski pirinač", odgovori T'sao-šan.
"Kako da nastavi?"
"Šta to možeš tako prikupiti i uskladištiti?" 
"Nešto ipak mogu." 
"Na koji način?"
"Nije teško nositi odoru i jesti pirinač." 
"Zašto ne govoriš o nošenju krzna i rogova na glavi?" upita T'sao-šan a Jun-men mu se pokloni.

"Čuo sam za staru izreku 'Nikad se nije dogodilo da se onaj koji padne na zemlju ne podigne'. Šta je 'pad'?" upita monah. 
"Dobro je da znaš kada si pao." 
"Šta je dizanje?" 
"Digao si se", reče T'sao-šan.

K'e-fu, učenik Lin-čia,dođe kod T'sao-šana koji ga upita: "Jesi li ti čovek Taoa, K'e-fu?" 
"Ne usuđujem se da budem." 
"Kakvo je tvoje razumevanje uma?" 
"Čim čovek obuče telesno odelo, sve stvari su u stanju takvosti." 
"Šta je K'e-fuova funkcija?"
"Da", reče K'e-fu, priđe bliže T'sao-šanu i preminu stojeći.
"Ti samo znaš kako da odeš, ne i kako da se vratiš", reče T'sao-šan. 
K'e-fu otvori oči i upita:
"Šta kad istinski duhovna priroda ne koristi sebe da bi se ponovo rodila?"
"To još uvek nije ono što je zaista divno." 
"Šta je zaista divno?"
"Ono što sebe ne koristi."
"Dobro se čuvajte, molim vas", reče K'e-fu i ponovo preminu.

"Kako stvari mogu biti izražene bez korišćenja reči?"
"Ne izražavaj ih ovde." 
"Gde mogu biti izražene?" 
"Prošle noći, u ponoć, izgubio sam tri novčića ispod kreveta", odgovori T'sao-šan.

T'sao-šan je primao učenike različite spiritualnosti i poučavao ih bez ikakvih utvrđenih pravila. Jedne avgustovske večeri on reče: "Na svim svojim hodočašćima T'sao-šan nikada nije meditirao duže od devedeset dana. Sutra, u satu Č'en (sat Zmaja, od sedam do devet), nastaviće svoje putovanje." Potom je upalio mirišljave štapiće, seo prekrštenih nogu i umro.

Sati:
 HSIE-FENG (I-ts'un), Sepo (822-908). Učenik Te-šana i učitelj Hsuan-šaa, Tai-juana i Jun-mena. Tokom svojih hodočašća, da bi mogao raditi kao kuvar u manastirima koje je posećivao, sa sobom je uvek nosio kutlaču.

PROPOVED HSIE-FENGA
Hsie-feng se pojavio u sali i, videvši monahe koji su ga već dugo čekali, reče: "O, monasi, zvono je zazvonilo, doboš je zalupao i vi ste se ovde sakupili; ali šta je to što vi tražite? Od koje bolesti vi to patite? Da li znate za sram? Kakve ste to grehove počinili? Koliko ja mogu da primetim, samo nekolicina vas je stigla na cilj. Videći to, ne mogu a da vas ne pitam: 'Šta je to?' O, monasi, još dok ste prelazili prag ovog mesta, ja sam sa vama već obavio razgovor o toj temi. Da li razumete? Ako razumete, mnogo truda biće ušteđeno. Stoga nemojte dolaziti k meni, pokušavajući da nešto dobijete iz mojih usta. Čak i sve Bude iz prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, nisu u stanju to da obelodane; dvanaest knjiga učenja ne mogu to preneti. Kako bi onda oni koji bi da ližu cipele starom učitelju mogli razumeti o čemu se radi. Ja vam kažem 'Šta je to?' a vi dolazite i kupite šta god iz mojih usta da izlazi. Ako tako budete radili, nikada nećete ništa postići. Ne mogu a da vam sve ovo ne kažem. Mada, to govoreći, već otvoreno varam samoga sebe..."

"To razumevanje neće doći sa nečijih usana, niti iz svitaka žutih papira, ili od učitelja Č'ana. Trebalo bi da se usredsredite i posvetite iznalaženju načina da to razrešite. Ako ne uspevate da ga uhvatite u ovom sadašnjem trenu, ne bi ste uspeli ni kada bi ste se rodili još bezbroj puta. Ako hoćete da upoznate večnost, znajte da ona nije ništa drugačija od ovog sadašnjeg trenutka. Šta je ovaj trenutak? Nemojte više da divljate. Kraj vašeg života možda nije daleko..."

"Kako jednostavan čovek provodi svoje dane?" upita monah. 
"Pije čaj, jede pirinač", odgovori Hsie-feng. 
"Zar to nije traćenje vremena?"
"Da, traćenje vremena." 
"Kako se vreme može provoditi bez traćenja?" 
"Šta je to?" preseče Hsie-feng.

"Šta je ličnost starog učitelja?"
"Nikada nisam sreo nijednu", odgovori Hsie-feng. 
"Kako to?" 
"A gde ti očekuješ da bi je mogao videti?"

  Kad je monah Fu došao kod Hsie-fenga, ovaj ga upita: "Čuo sam da Lin-či ima tri maksime. Je li to istina?" 
"Da, istina je." 
"Koja je prva maksima?" 
Fu razrogači oči i pogleda u vis.
  "To je druga maksima; koja je prva?" upita Hsue-feng. 
Fu, međutim, skrsti ruke na grudima i ode. 
 
"Šta je najosnovnije od svega?" upita monah.
"Odakle ti ta ideja?"
"Kada ne bi bilo ideje o tome, to onda ne bi ni moglo biti nešto najosnovnije." 
"Dakle, šta je to?" 
Pošto je monah ćutao, Hsue-feng reče:
"Pitaj ti mene", što monah i učini. Učitelj mu onda naredi da skine odeću, pa, pošto ga je udario nekoliko puta, izbaci ga iz manastira.

"Kada čovek pokuša to da uhvati, ono je već hiljadu milja daleko. Šta tu da se radi?"
  "Hiljadu milja!" odvrati Hsie-feng.

"Šta je to što ste postigli kod učitelja Te-šana? Tako ste mirni i sabrani." reče monah.
"Praznih ruku otišao sam od kuće, praznih ruku se vraćam", odgovori Hsie-feng. 

"Vaša izreka glasi: 'Postoji nešto tiho što spasava ljude, ali, na nesreću, oni to ne poznaju.' Recite mi, molim vas, šta je to što tiho spasava ljude?"
  "Kako bi tako nešto mogao da znaš?" odvrati Hsie-feng.
"Čuo sam da ste rekli: 'Soba tri sa tri sadrži to.' Šta to soba sadrži?" 
"To možemo razmotriti čim napustiš sobu."
  "Gde je to ovog časa?" nastavi monah da istražuje.
  "Jesi li napustio sobu već jednom?"

"Šta bih trebalo da radim kada budem imao nameru da se vratim u svoje rodno mesto?"
"Gde si ti ovog časa?" preseče Hsie-feng, a monah ućuta.

"Šta znači izreka 'Povodi se za oblikom i izgubićeš suštinu'?"
"Izgubljno!"

Hsie-feng blago uhvati pridošlicu koji je ulazio na kapiju manastira i upita ga: "Šta je to?" 
Ovaj iznenada shvati značenje toga (gesta i pitanja) i, doživevši naglo probuđenje, podiže ruke u vis i zaigra. 
"Nalaziš li išta razumno s tim u vezi?" upita ga Hsie-feng.
"Kakva razumnost, o učitelju?"

"Odakle dolaziš?" upita Hsue-feng novopridošlog monaha.
"Iz So-čoua." 
"Zašto si napustio svog tamošnjeg učitelja?"
"Nisam mogao da se prosvetlim po pitanju Budizma. Pitao sam ga u čemu je prava suština dolaska Prvog patrijarha sa Zapada, a on mi je ćutke pokazao svoj štap."
"Zbog čega se nisi složio sa njim?"
"Zato što mi je ukazao samo na formu, a ne i na suštinu."
"Da li si video ljude, muškarce i žene koji žive u So-čuu?"
"Da, video sam ih." 
"Da li si video njive i šume duž puta?"
"Zar nisu sve kuće i svi ljudi, muškarci i žene, zemlja, stabla i jezera - zar nije sve to, takođe, samo forma?"
"Jeste", složio se monah. 
"Zašto onda ne odobravaš njegovo pokazivanje štapa?" 
Klanjajući se, monah reče:
"Veoma žalim što sam napravio tako glupu primedbu. Molim vas, izvinite"
"Celokupan univerzum je oko, i gde bi ti želeo da se smestiš?" 

JUN-MEN (Ven-jen), Umon (?-949). Učenik Mu-čua i Hsie-fenga i učitelj T'sang-čia i Hsiang-tana. Osnivač Jun-men škole Č'ana.

Jun-men nije bio zadovoljan svojim poznavanjem Č'ana koje je stekao iz knjiga i pošao je kod Mu-čua. Videvši ga kako se približava, Mu-ču mu zalupi vrata ispred nosa. Jun-men, zbunjen, ipak zakuca na vrata.
"Ko si ti?", čuo se glas kroz zatvorena vrata.
"Zovem se Jun-men."
"Šta hoćeš?" 
"Još nisam načisto sa samim sobom, pa vas ljubazno molim za savet."
  Mu-ču otvori vrata, baci pogled na posetioca i opet ih zatvori. 
Ne znajući šta da čini, Jun-men se okrete i ode, ali opet se vrati. Mu-ču ga dočeka na isti način. Jun-men dođe i treći put, rešen da po svaku cenu razgovara sa učiteljem. Čim je Mu-ču otvorio vrata, Jun-men se hitro provuče kroz uski prolaz. Učitelj ga zgrabi za grudi i dreknu: "Govori, govori!" Jun-men je zbunjeno oklevao. Mu-ču nije gubio vreme. Izbaci ga napolje uz grdnju: "Ti, ništarijo!" Zalupi zatim vrata koja priklještiše i slomiše nogu sirotog Jun-mena. "Oh! Oh!", zakuka on, ali ne samo od bola, već i zbog naglog probuđenja koje je u tom času doživeo. Mu-ču ga je uputio kod učitelja Hsue-fenga, koji je potvrdio njegovo probuđenje. 
Jun-men se tada uputi Ling-šuu, ne znajući da time ispunjava Ling-šuovo proročanstvo. Naime, kada je dvadesetak godina ranije Ling-šu došao u taj manastir, nije odredio starešinu monaha već je s vremena na vreme imao običaj da kaže: 'Sada je starešina mojih monaha rođen... Sada starešina mojih monaha čuva stoku... Sada je starešina mojih monaha na hodočašću.' Jednog dana Ling-šu iznenada naredi monasima da zazvone u sva zvona i izađu pred manastistirsku kapiju da bi starešini monaha poželeli dobrodošlicu. Starešina, to jest, Jun-men, zaista se tada i pojavio, pa mu je dodeljena prostrana koliba koja starešini monaha i sleduje.

PROPOVED JUN-MENA
"Ako vam kažem da, na kraju krajeva, nema ničega oko čega biste se brinuli, već propuštam priliku išta da vam otkrijem. Ako očekujete da će izlaganje ići tragom reči i izreka koje bismo tumačili kako bi ste ih shvatili, grdno se varate. Ako se postavi mnogo uznemiravajućih pitanja, usta postaju pričljiva, i još više ćete se udaljiti od Taoa. Tako svakako nećete doći do kraja (pravljenja razlika u duhu). Ako 'to' može da se nađe u rečima, zar nisu Tri Vozila i dvanaest delova Kanona puni reči? Zašto bi onda postojalo prenošenje mimo učenja? Ako se do probuđenja može doći izučavanjem raznih tumačenja, skrivenih mogućnosti i mudrosti, zašto su onda sveci, čije je izlaganje darme bilo kao provala oblaka i obilata kiša, nalazili da je opažanje svoje prirode teško kao da se prolazi kroz mrežu? Otuda znamo da se čim čovek usmeri svoj duh na bilo šta, rađa osećanje razdvojenosti kao što je između neba i zemlje. Kako bilo, onaj ko je sposoban da ostvari sebe, nikada u teškoćama ne trpi. Sve vreme govori o pojavama a da ih ni jezikom ni zubima ne okrzne, bez i jedne reči kojom bi sam uz njih prianjao. Svakog dana nosi odoru i jede pirinač a da nema osećaj da je ijedno zrno progutao, da je tkanina uopšte dotakla njegovo telo. To su poređenja naše Sekte, ali do istinskog razumevanja čovek bi trebalo da dođe kroz lično iskustvo. Po mom shvatanju, ukazivanje na apsolut skriven u nekoj mudroj izreci, sposobnog učenika može terati samo u besciljno razmišljanje. Čak i ako čuvši je shvati njen smisao, i dalje će biti u magli (jer mu nedostaje lično iskustvo)." 
"Čemu onda izreka?" upita monah.
"Da otpočne", reče Jun-men.

"Kako da shvatim izreku da 'život nagomilanih zlih dela ništa ne zna o dobrim (delima), i život nagomilanih dobrih dela ništa ne zna o zlim (delima)'?" upita monah.
"Sveća", odgovori Jun-men.

"Kojom neuobičajnom izrekom prečasni učitelj prosvetljuje učenike?" upita monah. 
"Ujutru guram plug, sa grabuljama se uveče vraćam kući", odvrati Jun-men.

Desilo se da je neki monah upitao učitelja Ling-šua za razlog Bodidarminog dolaska sa zapada, a ovaj je dugo ćutao i potom umro. Njegovi učenici odlučiše da na nadgrobnoj ploči ispričaju njegov život, pa i zgodu kada je preminuo. Odoše kod Jun-mena i upitaše:
"Koji ideogram da napišemo da bi izrazili njegovo ćutanje?"
"Učitelj", reče Jun-men. 

Jednog dana Jun-men stavi ruku u usta drvenom kipu lava i zavika: "Upomoć, ujeden sam, upomoć!"
 
"Kakva izreka ne baca ni malo senke?" upita monah.
"Otkrivena", odvrati Jun-men.

"Šta je moja prava priroda?" upita monah.
"Ono što tumara i divi se planinama i potocima", odvrati Jun-men.
"Šta je vaša priroda?" nastavi monah da zapitkuje.
"Na sreću, đakon je odsutan."

"Šta biva kada neko sve guta?"
"Ja sam u tvom trbuhu."
"Kako to da je Prečasni gospodin u mom trbuhu?"
"Džabe govorim."

"Šta je Tao?"
"Idi." 
"Ne razumem; objasnite, molim vas." 
"Vrli prijatelj bi trebalo to sam da ispita i razjasni; zašto mu je draže tuđe mišljenje?"
 
"Bez dozvole roditelja nije moguće napustiti dom i zamonašiti se. Šta čovek da radi ako želi da se zamonaši, a roditelji mu to ne dopuštaju?" upita monah.
"Plitko", odvrati Jun-men.
"Ne razumen."
"Duboko", zaključi Jun-men.

"Šta je moja priroda?" upita monah.
"Ono što se plaši da je ja znam."

"Šta je Buda?" upita monah.
"Usrana motka", odgovori Jun-men.

"Šta se skriva u dubini?" upita monah.
"Prolaz", reče Jun-men.

"Šta je Jun-menov Jedini Prolaz?" upita monah.
"Prisnost", reče Jun-men.

"Šta je Buda za života poučavao?" upita monah.
"Učenje o Jednom", odgovori Jun-men.

"Šta čovek da radi kada, ma koliko otvorio oči, ne vidi granice?" upita monah. 
"Gledaj", reče Jun-men.

Jun-men upita đakona Šuna:
"Zašto su stari učitelji dizali i spuštali svoj štap?"
"Da bi opazili svoju prirodu pre, a i nakon što je štap bio podignut i spušten", odgovori đakon. 
"Ispravno! Ispravno!" povika Jun-men.
Kasnije, prepričavši jednom monahu razgovor sa đakonom Jun-men ga upita:
"Da li sam se složio sa đakonom ili ne?"
Monah ništa ne odgovori, pa Jun-men reče: "Ti si učtiv."

"Šta kada jedna reč može iskazati sve?" upita monah.
"Šašav", reče Jun-men. 

Jun-men dođe u posetu T'ien-t'ungu koji ga upita:
"Da li si jamačno siguran?"
"Šta prečasni gospodin ima na umu?" odvrati Jun-men. 
"Ako ne razumeš, bićeš upleten u sve pred sobom", reče T'ien-t'ung.
"Ako razumeš, bićeš upleten u sve pred sobom", završi Jun-men.

Jun-men je posetio T'sao-tunga i čuo ga kako svojim učenicima govori:
"Na drugim mestima učitelji koriste utvrđene metode da pouče druge; zašto svojim učenicima ne daju jasna uputstva i tako im razveju sve sumnje?"
"Zašto se ne zna da ezoterično postoji?" upita Jun-men. 
"Ne zna se da postoji samo zato što je ezoterično", odvrati T'sao-šan. 
"Kako mu se čovek može približiti?" nastavi Jun-men da pita. 
"Kloneći se ezoteričnog."
"Šta biva kada se čovek kloni ezoteričnog?"
"Onda će mu zaista biti blizu", zaključi T'sao-šan.
"Da, da", složi se Jun-men.

"Koje učenje prevazilazi Bude i Patrijarhe?"
"Knedla", odvrati Jun-men.

"Odakle dolaziš?", upita Jun-men monaha Šu-čua.
"Iz Co-tua", odgovori Šou-ču. 
"Gde si proveo leto?"
"U Pao-cuu, u Hu-nanu."
"Kad si stigao ovde?" 
"Dvadeset petog avgusta."

"Ovog puta ti opraštam trideset udaraca, mada si ih zaslužio", zaključi Jun-men.
Sledećeg dana Šu-ču upita učitelja:
"Kakvu sam to grešku juče učinio da sam zaslužio trideset udaraca, kada sam odgovarao najbolje što sam umeo?"
"O, ti, glupava vrećo pirinča! Zar se tako tumara zapadno od Reke i južno od Jezera!"

"Kako čovek da se vlada da bi bio u skladu sa Taoom?" upita monah.
"Kad sediš - sedi, kad radiš - radi."

Jun-men je mirno preminuo 10. maja 949. godine i sahranjen je u manastirskoj stupi koja je podignuta iza igumanske sobe.

 

Sejmyo:
Oldični tekstovi   :ok  Interesuje me iz koje knjige su prevodi.

Pacceka:
Hvala.
Prevodi (sa engleskog) su iz knjiga D.T. Suzukija (An Introduction to Zen Buddhism, Essays in Zen Buddhism I, II & III, Living by Zen, The Zen Doctrine of No Mind, Manual of Zen Buddhism, Studies in Zen) tri knjige Čarlsa Luka (Ch'an and Zen Teaching Volumes 1,2 & 3), i iz još dve-tri pozajmljene knjige kojima zaboravih nazive. Naime, kompilaciju sam radio 1996-97, a odonda sam se dva puta selio, oženio, postao otac...
Pozdrav!
Miško

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

[*] Prethodna strana