Budizam
Budizam => Theravada => Temu započeo: Sati Mart 15, 2010, 14:42:04
-
Ađan Ča: Nema Ađan Čaa - Antologija citata (http://www.yu-budizam.com/texts/cha/no%20ajahn%20chah.pdf)
"Kroz ispravnu praksu daješ priliku staroj kammi da se potroši. Znajući kako stvari dolaze i prolaze možeš samo biti svestan i dopustiti im da odu svojim putem. To je kao da imaš dva drveta: ako jedno đubriš i zalivaš, a o drugome uopste ne brines, nema sumnje koje će bujati, a koje će se osusiti. "
-
Šravasti Dhammika: Dobra pitanja - dobri odgovori (http://www.yu-budizam.com/lib/dhammika/Good_Questions.pdf)
"Često čujem budiste kako govore o mudrosti i saosećanju. Šta ova dva pojma znače?
Neke religije veruju da je saosećanje ili ljubav (ova dva su veoma slična) najvažniji duhovni kvalitet, ali pri tome greše što ne poklanjaju pažnju mudrosti. Rezultat toga je da možeš da završiš kao jedna dobrodušna budala, veoma ljubazna osoba, ali sa malo ili nimalo razumevanja. Drugi sistemi razmišljanja, kao što je nauka, veruju da mudrost može najbolje da se razvije kada su sve emocije, uključujući saosećanje, odstranjene. Rezultat ovoga je da nauka teži da bude preokupirana rezultatima, zaboravljajući da ona treba da služi čovečanstvu, a ne da ga kontroliše i da njime dominira. Kako su inače naučnici mogli da upotrebe svoja znanja da razviju atomsku bombu, bakterije za biološki rat i tome slične stvari? Budizam uči da morate da razvijete i saosećanje i mudrost da biste bili dobro uravnotežena i kompletna osoba."
-
Paul R. Fleischman: Zašto sedim (http://www.yu-budizam.com/lib/modern/zasto_sedim.pdf)
"Prva stvar koju sam jutros uradio bila je da sam odsedeo jedan sat. Redovno to činim već devet godina i mnoge sam večeri, dane i nedelje proveo radeći isto to. Reč »meditirati«, sve donedavno, imala je neodređeno značenje, koje obuhvata niz aktivnosti kao što su dugotrajno produbljeno razmišljanje, molitva ili religiozna kontemplacija. U novije vreme »meditacija« je dobila privid određenosti: »TM«, duboka relaksacija ili alfa stanje, a prate je pojave koje koren vuku iz hinduizma, kao što su mantre, gurui i promenjena stanja svesti. »Sedeti« je osnovna reč, sa konotacijom u rasponu od dosade do mudrosti, tako da pruža neutralnu polaznu osnovu za objašnjavanje zašto sam proveo hiljade sati »sedeći« i zašto je to postalo suština moga života."
:yes
-
Bhikkhu Kusalo: Zašto uopšte biti dobar? -- Pitanja i odgovori (http://www.yu-budizam.com/texts/kusalo/pitanja-odgovori.pdf)
"Čemu nas budizam može naučiti?
Lekcija broj jedan tiče se verovatno morala. Nije to toliko neka lista "ne smeš činiti ovo ili ono", već više razmatranje zakona kamme, koje vodi do boljeg uviđanja da ako činimo dobre stvari imamo više šanse da nam se dobro i vrati, nego kad činimo loše stvari. Kosmički to je veoma precizan zakon, ali na ličnom planu to nije uvek tako očigledno, u smislu da nešto "pogrešno" uradiš i čini ti se da si se izvukao bez ikakvih posledica. Ali preporađanje sve to reguliše na duže staze.
Tu su zatim mnoge psihološke alatke kojima se služimo u suočavanju sa različitim pometnjama koje pogađaju nas ljudska bića. U naše vreme stres je jedna od čestih nedaća i meditacija je veoma korisna u takvom slučaju. Različita učenja o saosećanju i ljubavi daju nam izvanredne lekcije kako da raspetljamo čvorove koji su se zapetljali u srcu tokom niza godina. Najvažnija lekcija je o anatta, impersonalnosti ili nepostojanju sopstva, koja nas uči da sve oko sebe ne uzimamo suviše lično – ah, kakvo je to olakšanje!"
-
Ađan Munindo: Neočekivana sloboda (http://www.yu-budizam.com/anatta/Munindo.pdf)
"Recitovanje je još jedna istinski isceljujuća stvar koju možemo da uradimo. U trenucima velikog očajanja ili tuge, još uvek možemo da recitujemo. Kada je moj otac bio u bolnici, posle niza moždanih udara, osećao sam se bolno nemoćnim što nisam mogao da mu ponudim bilo kakvu opipljivu pomoć iako sam to zaista želeo. Još gore je bilo kad sam ustanovio da ne mogu ni svoj um da smirim tokom meditacije. Međutim, recitovanje jeste pomoglo. Tada sam zaista osetio veliku zahvalnost što sam imao prilike da napamet naučim nekoliko sutta. Iako nisam video stvarnost, bio sam u stanju da recitujem te stihove o stvarnosti, o istini. Čin recitovanja bio je izvor stvarne utehe."
-
Valpola Rahula: Čemu je Buda podučavao (http://www.yu-budizam.com/texts/Rahula/rahula.pdf)
"Prema budizmu, da bi čovek bio savršen postoje dva kvaliteta koja on podjednako treba da razvija: saosećanje (karuna) na jednoj strani i mudrost (pañña) na drugoj. Ovde saosećanje predstavlja ljubav, milosrđe, ljubaznost, toleranciju i slične plemenite kvalitete na strani emocija, odnosno kvalitete srca, dok bi mudrost predstavljala intelektuaInu stranu ili kvalitete uma. Ako neko razvija samo emocionalno, zanemarujući intelektualno, tada on može postati dobrodušna budala; razvijanje jedino intelektualne strane zanemarujući emocionalnu može nas pretvoriti u hladni intelekt bez osećanja za druge. Zato, da bi neko bio savršen mora razvijati obe strane podjednako. To je cilj budističkog načina života: u njemu su mudrost i saosećanje međusobno nerazmrsivo povezani."
-
Zagrebacka izdavacka kuca Demetra (http://www.demetra.hr (http://www.demetra.hr)) je izdala nekoliko odlicnih prijevoda kljucnih svjetskih klasika buddhizma. Ovdje izdvajam cetiri naslova koja su usko vezana za proucavanje rane povijesti buddhizma i opcenito za theravadsku duhovnu predaju.
Hermann Oldenberg: Buddha
http://www.demetra.hr/biblioteke.php?knjiga=183 (http://www.demetra.hr/biblioteke.php?knjiga=183)
- jedan od prvih zapadnih istrazivaca buddhizma daje prikaz Buddhinog zivota i ucenja ranog buddhizma
Fjodor Scerbatski: Ranobuddhisticka dharma
http://www.demetra.hr/biblioteke.php?start=60 (http://www.demetra.hr/biblioteke.php?start=60)
- vodeci zapadni buddholog 20. st. i vodeci ruski strucnjak za podrucje buddhizma u ovoj knjizi daje ostrouman prikaz ranog ucenja buddhizma, osobito vaznosti razumijevanja ucenja o dhammama/dharmama
Cedomil Veljacic: Philosophia Perennis ( I II dio)
http://www.demetra.hr/biblioteke.php?knjiga=70 (http://www.demetra.hr/biblioteke.php?knjiga=70)
http://www.demetra.hr/biblioteke.php?knjiga=69 (http://www.demetra.hr/biblioteke.php?knjiga=69)
- sabrana djela, eseji i razgovori s legendom jugoslavenskog buddhizma
Buddhine besjede
http://www.demetra.hr/faust.php?knjiga=53 (http://www.demetra.hr/faust.php?knjiga=53)
- prijevodi dijelova Tipitake i nekoliko mahayanskig sutri poput Vajra-chedika-prajna-paramita sutre i sl.
-
Buddhine besjede
http://www.demetra.hr/faust.php?knjiga=53 (http://www.demetra.hr/faust.php?knjiga=53)
- prijevodi dijelova Tipitake i nekoliko mahayanskig sutri poput Vajra-chedika-prajna-paramita sutre i sl.
Uh što im je škrt opis knjiga. Nema čak ni broj stranica.
A bilo bi lepo i da stave barem sadržaj, da se informišemo šta je od sutta prevedeno :D
-
Ali zato je tu vas Fazlija koji ima sve te knjige u svojoj kucnoj knjiznici. Dakle, Buddhine besjede imaju 350 strana, tvrdo ukoricene, vrlo otmjeno izdanje. Sadrzaj donosi tematske isjecke (npr. 4 plemenite izreke, 8-struki put, etika, sabranost, mudrost itd.). Sve to kroz kratke izvatke iz raznih sutti (npr. Maha-satipatthana sutta, Maha-pari-nibbana sutta i sl.). Nakon toga idu dvije palijske sutte u cijelost (Upanisha sutta i Alagaddupama sutta). Iza toga slijedi prijevod mahayanske Vajracedika-prajnaparamita sutre i Nagarjunino Pobijanje prigovora (Vigrahavyāvartanī).
:yoga
-
A sad shvatam. To su dakle odlomci sutta organizovani po temama.
Nešto slično je i Bhikkhu Bodhi napravio...
:bye
-
Nadam se da cu jednom biti u prilici da sve ove vrijedne knjige poklonim knjiznici theravadskog buddhistickog drustva Osrednji put... Dok skupim novce za sve te strucne knjige, vi se pobrinite za kupovinu stalnog meditacijskog prostora u kojem ce ove mudre knjige biti na raspolaganju clanovima i posjetiocima.
:yoga
-
Biće primljene sa naročitom zahvalnošću.
Ali nekako mislim da ćeš imati još dovoljno vremena da ih sve detaljno iščitaš :D
-
Ja nazalost bas nisam dalako odmakao u praksi, ali volim da citam knjige.
Nabrojacu one koje su na mene ostavile dobar utisak, a stavio sam i link na clanak o autoru na engleskoj Wikipediji.
Pocecu od knjiga koje su dostupne na srpskom ili hrvatskom jeziku:
1. Cedomil Veljacic (knjige su izdate pre vise godina, a dostupne su i na sajtu Budizam)
- Budizam
- Pisma s pustinjackog otoka
- Pjesme prosjaka i prosjakinja (prevod Theragatha i Therigatha sa palija i jos neki dodaci)
2. Tibetanski budizam
a) Lama Anagarika Govinda (u pocetku se bavio theravadom, a posle tibetanskim budizmom)
http://en.wikipedia.org/wiki/Anagarika_Govinda (http://en.wikipedia.org/wiki/Anagarika_Govinda)
- Tibetanska mistika
- Put belih oblaka (dnevnik sa putovanja po Tibetu, knjiga je izdala Metaphysica 2006 g.)
b) Aleksanda Dejvid Nil
(njene knjige su u stvari putopisi ove izuzetno hrabre i izdrzljive zene, inace budistkinje sa njenih putovanja po Tibetu na pocetku dvadestog veka)
http://en.wikipedia.org/wiki/Alexandra_David-N%C3%A9el (http://en.wikipedia.org/wiki/Alexandra_David-N%C3%A9el)
- Moje putovanje u Lasu
- Mistici i carobnjaci Tibeta
3. Zen Budizam
D.T Suzuki
http://en.wikipedia.org/wiki/D._T._Suzuki (http://en.wikipedia.org/wiki/D._T._Suzuki)
- Zen (prevod Davida Albaharija)
- Misticizam: Hriscanski i budisticki (knjiga je izdata 2007 u Beogradu)
- pre dosta godina je prevedeno jos nekoliko njegovih knjiga
Zen koani i Can price
- pre dosta godina je izdato nekoliko zbirki
Sledece knjige koliko ja znam nisu dostupne na srpskom jeziku:
4. Stara Theravada literatura (uglavnom dostupna online na engleskom jeziku):
Sto se suta tice, one su uglavnom dostupne na srpskom na sajtu Budizam
Buddhaghosa (5 vek nase ere)
http://en.wikipedia.org/wiki/Buddhaghosa (http://en.wikipedia.org/wiki/Buddhaghosa)
- Vissuddhi-Magga ili u prevodu "Put prociscenja" (sistematski, verovatno najznacajniji stari komentar Pali kanona na preko 900 strana)
Anuruddha (11 ili 12 vek)
- Abbidhammattha-Sangaha (pregled pojmova iz Abbhidhamma-e na oko 150 strana)
Milindapañhā (1 vek pre nove ere, pitanja grcko-baktrijskog kralja Menandera o budizmu i odgovori budistickog monaha Nagasene, skoro 400 strana)
http://en.wikipedia.org/wiki/Milinda_Panha (http://en.wikipedia.org/wiki/Milinda_Panha)
5. Savremena Theravada literatura
Ova literatura je dostupna na sajtu budizam, pa bih sada samo pomenuo dve knjige Ajahn Brahma (ili Ajahn Brahmavamso), ucenika Ajahn Chah-a.
Ajahn Brahm je inace u zadnje vreme dosta pominjan i na ovom sajtu jer je zaredio monahinje.
http://en.wikipedia.org/wiki/Ajahn_Brahm (http://en.wikipedia.org/wiki/Ajahn_Brahm)
- Mindfulness, Bliss and Beyond (Samatha meditacija, opis jhana)
deo dostupan online:
http://www.what-buddha-taught.net/Books/Ajahn_Brahm_The_Jhanas.htm (http://www.what-buddha-taught.net/Books/Ajahn_Brahm_The_Jhanas.htm)
- Opening the Door of Your Heart (zbirka kratkih, poucnih prica)
-
Šravasti Dhammika
Enciklopedija "Budizam od A do Ž"
260 strana ili 14 Mb
http://www.yu-budizam.com/knjige/pdf/budizam-a-z.pdf (http://www.yu-budizam.com/knjige/pdf/budizam-a-z.pdf)
Uživajte :bravo:
-
Malo audio materijala (na engleskom)
Deset predavanja osnovnog kursa Bhikkhu Bodhija imate ovde u audio formatu
http://www.urbandharma.org/udharma10/bbodhi10.html
:pcelica:
-
Huston Smith / Philip Novak: Buddhism - A Concise Introduction
http://www.scribd.com/doc/28570896/Buddhism
-
Ađan Munindo: Nadahnuća Dhammapade
http://www.yu-budizam.com/knjige/pdf/nadahnuca.pdf
(http://www.yu-budizam.com/knjige/nadahnuca.jpg)
-
Pošto mi je Zagreb udaljen oko 2 sata vožnje, nisam baš često tamo. Međutim, išao sam tamo nekim poslom, a na ovim stranicama sam saznao za izdavačku kuću Demetra i na netu otprilike vidio gdje se nalazi..naravno, uspio sem kupiti jednu knjigu..Fjodor Scerbatski: Ranobuddhisticka dharma.. eto, pa hvala za informaciju o Demetri. Ako sam dobro uočio, pisana je u ogrinalu oko 1920. Ima oko 250 stranica. Nemam je pred sobom pa ne znam baš točne podatke. Pisana je (po mojem mišljenju) dosta "teško" ..onako baš za prave istraživače ranog buddhizma ;)) .. Bolje je najprije na ovim stranicama uputiti se u svijet o kojem je učio Buda, pa tek onda čitati nešto teže.. kao što je npr. ova knjiga. Ipak, lijepo je sve objašnjeno i svaka pohvala što se netko potrudio da ova knjiga "oživi" na ovim prostorima.. :bravo: :andjali
-
Noah Yuttadhammo Bhikkhu:How To Meditate: A Beginner's Guide to Peace
http://www.lulu.com/items/volume_68/9297000/9297688/2/print/HTMs.pdf (http://www.lulu.com/items/volume_68/9297000/9297688/2/print/HTMs.pdf)
:kafa:
-
Pošto mi je Zagreb udaljen oko 2 sata vožnje, nisam baš često tamo. Međutim, išao sam tamo nekim poslom, a na ovim stranicama sam saznao za izdavačku kuću Demetra i na netu otprilike vidio gdje se nalazi..naravno, uspio sem kupiti jednu knjigu..Fjodor Scerbatski: Ranobuddhisticka dharma.. eto, pa hvala za informaciju o Demetri. Ako sam dobro uočio, pisana je u ogrinalu oko 1920. Ima oko 250 stranica. Nemam je pred sobom pa ne znam baš točne podatke. Pisana je (po mojem mišljenju) dosta "teško" ..onako baš za prave istraživače ranog buddhizma ;)) .. Bolje je najprije na ovim stranicama uputiti se u svijet o kojem je učio Buda, pa tek onda čitati nešto teže.. kao što je npr. ova knjiga. Ipak, lijepo je sve objašnjeno i svaka pohvala što se netko potrudio da ova knjiga "oživi" na ovim prostorima.. :bravo: :andjali
Bas mi je drago da je prikaz knjige na forumu urodio kupnjom i citanjem. Knjiga jeste malo poteska, pisana je vrlo filozofski, ali po meni je vrlo vazna jer donosi jedan vrlo jednostavn i dubok uvid u buddhisticko ucenje o dhammama (sastavnicama isksutva, ili sastavnicama svijesti... ako mogu da tumacim). Koga zanimaju razlike izmedju razlicitih skola mahasamghika, moze tamo vidjeti i njihove razlicite poglede na to pitanje. Ipak, knjiga ce biti mnogo razumljivija onima koji svakodnevno primjenjuju buddhisticku meditaciju te koji imaju vec neko temeljno znanje o buddhistickom ucenju u bilo kojoj klasicnoj i tradicionalnoj skoli buddhisticke duhovnosti.
-
Za one koje najviše zanima praksa, bez mnogo teoretisanja, mislim da će ovaj sajt biti pravo otkriće.
http://www.godwin-home-page.net/Gentle-Way-HK-97/Gentle-Way.htm
Inače, Godwin je jedno vreme bio učitelj i Ađan Abhinandu :D
-
http://www.buddhanet.net/ (http://www.buddhanet.net/)
P. S. Jesu li dozvoljeni linkovi ka piratskim knjigama?
-
Ako su kvalitetne :kez:
-
Za ovo verovatno vec svi znate, ali ajde ako neko ne zna:
http://buddhisttorrents.blogspot.com/ (http://buddhisttorrents.blogspot.com/)
A i ovde se moze naci svasta:
http://avaxhome.ws/ (http://avaxhome.ws/)
-
Bogami, na ovom linku se toliko toga nakupilo, da je šteta ne staviti ga ovde na spisak
http://www.what-buddha-taught.net/ (http://www.what-buddha-taught.net/)
-
(http://www.yu-budizam.com/knjige/goenka.jpg)
Vilijam Hart : Umetnost življenja - Vipassana meditacija po učenju S. N. Goenke (http://www.yu-budizam.com/knjige/pdf/goenka-umetnost_zivljenja.pdf)
-
(http://www.yu-budizam.com/knjige/nyanaponika.jpg)
Ñanaponika Thera: Budistička meditacija (http://yu-budizam.com/download/text/nanaponika-budisticka_meditacija.pdf)
-
stigla nova literatura :kez2:
(http://www.yu-budizam.com/knjige/dhammika-uvod-u-meditaciju.jpg)
Šravasti Dhammika: Uvod u meditaciju (http://yu-budizam.com/download/text/dhammika-uvod_u_meditaciju.pdf)
-
Kapitalnu knjigu Bhikkhu Bodhija o Plemenitom osmostrukom putu sada možete preuzeti i u
PDF formatu (http://www.yu-budizam.com/knjige/pdf/Bodhi%20p8p.pdf)
:ok
(http://www.yu-budizam.com/knjige/Bodhi-p8p.jpg)
-
Dvije licnosti svijetle visoko na nebu Buddhine dhamme naseg govornog podrucja - Cedomil Veljacic i Branislav Kovacevic :ok
-
Evo još jedne zvezde: Pali kanon :kez:
Jutros dobih obavestenje da je na ovom sajtu
http://www.palicanon.org/ (http://www.palicanon.org/)
pored zbirki dugih govora (Digha nikaya) i onih srednje dužine (Mađđhima nikaya) sada online dostupan i Bhikkhu Bodhijev prevod tematski grupisanih govora (Samyutta nikaya), koji se inače prodaje. Neverovatno!
Da sam znao da će tako biti, ne bih onomad kupovao knjigu :kez2:
-
Samo nek se siri budist. biblioteka :bravo: :srce
-
:to :to :to
Rudareći po netu, mogu slobodno reći da sam danas naišao na koh-i-noor :bravo:
Grandiozno delo prof. Malalasekere
Dictionary of Pali Proper Names, iz 1937-38.
u dva toma, sa ukupno nekih 2560 strana.
sa objašnjenjima svih imena koja se javljaju u Pali kanonu.
Neverovatno! Još ne mogu da dođem sebi :D
Do sada sam ga koristio onlajn, ali ipak PDF je PDF :kez2:
Dakle, za one koji su zainteresovani, ono glavno
tom 1
http://www.sub.uni-goettingen.de/ebene_1/fiindolo/gretil_elib/Mal9371__Malalasekera_PaliProperNames_1_1937.pdf (http://www.sub.uni-goettingen.de/ebene_1/fiindolo/gretil_elib/Mal9371__Malalasekera_PaliProperNames_1_1937.pdf)
tom 2
http://www.sub.uni-goettingen.de/ebene_1/fiindolo/gretil_elib/Mal9372__Malalasekera_PaliProperNames_2_1938.pdf (http://www.sub.uni-goettingen.de/ebene_1/fiindolo/gretil_elib/Mal9372__Malalasekera_PaliProperNames_2_1938.pdf)
Eto lektire za sledećih pet života :kez:
-
Jel' se to moze kako nabavit kao knjiga u tiskanom obliku? Mene s vremena na vrijeme moja knjiska samskara zabrije. Vise volim takve stvari imati na polici, nego u racunalu.
Ovo si stvarno vrhunski izrudario :ok Obozavam ovakve stvari citati :kafa: prije i poslje meditacije :joga:
-
Ima i u papiru, naravno.
Idi na sajt Pali Text Society
http://www.palitext.com/ (http://www.palitext.com/)
pa ćeš naći pod List of Publicatons / Reference
košta negde oko 70 funti... odnosno valjda oko 100 evra
-
Duga lista izdanja Buddhist Publication Society sa Šri Lanke koja se mogu besplatno skinuti sa njihovog sajta:
http://www.bps.lk/onlinelibrary_books.asp (http://www.bps.lk/onlinelibrary_books.asp)
http://www.bps.lk/onlinelibrary_wheels.asp# (http://www.bps.lk/onlinelibrary_wheels.asp#)
http://www.bps.lk/onlinelibrary_bodhileaves.asp (http://www.bps.lk/onlinelibrary_bodhileaves.asp)
http://www.bps.lk/newsletters.asp (http://www.bps.lk/newsletters.asp)
http://www.bps.lk/onlinelibrary_other_publi.asp (http://www.bps.lk/onlinelibrary_other_publi.asp)
:ok
-
Kompletno učenje Ađan Čaa :ok
http://www.ajahnchah.org/book/index.php (http://www.ajahnchah.org/book/index.php)
-
Bhikkhu Nanamoli: A Thinker's Note Book
http://waij.com/oldbooks/thinkersnotebookpages.html?0 (http://waij.com/oldbooks/thinkersnotebookpages.html?0)
-
Za one koji znaju engleski, ovo je nešto najsavršenije što sam ikada čitao o budizmu (a autor je iz Theravada Tradicije), a tiče se budizma kroz praksu. Tako koncizno, detaljno, a opet nadahnjujuće... Jednom rečju SAVRŠENO:
http://buddhisttorrents.blogspot.com/2010/03/mastering-core-teachings-of-buddha.html (http://buddhisttorrents.blogspot.com/2010/03/mastering-core-teachings-of-buddha.html)
-
Na Wisdombooks-u prodaju zanimljivu knjigu:
(http://www.wisdom-books.com/Covers/17617.jpg)
Detaljan opis i analiza najstariji buddhistickih spisa do sada otkrivenih. Fragmenti svitaka na brezovoj kori pisani na gandharskom prakrtu i u kharosthi pismom s pocetka Nove ere. Sacuvani u glinenim posudana nadjenim u pokrajini nekada zvanoj Gandhara (sjeverni Pakistan i istocni Afganistan). Ova knjiga obuhvaca uvod u revolucionaran projekt odgonetavanja i prijevoda drvnig gandharskih buddhistickih spisa.
http://www.wisdom-books.com/ProductDetail.asp?CatNumber=17617&Referrer=Sale_Jul_11_4 (http://www.wisdom-books.com/ProductDetail.asp?CatNumber=17617&Referrer=Sale_Jul_11_4)
-
Uvod u meditaciju (http://www.yu-budizam.com/knjige/pdf/Dhammika%20-%20Uvod%20u%20meditaciju.pdf)
(http://www.yu-budizam.com/knjige/dhammika-uvod-u-meditaciju.jpg)
-
Šravasti Dhammika - Broken Buddha
http://www.buddhistische-gesellschaft-berlin.de/downloads/brokenbuddhanew.pdf (http://www.buddhistische-gesellschaft-berlin.de/downloads/brokenbuddhanew.pdf)
Kontroverzna knjiga, nešto najkritičnije prema Theravadi što sam ikada pročitao. Šravasti Dhammika se od vremena kada je napisao knjigu više ne smatra isključivo Theravada redovnikom već općenito budističkim. Podsjeća me na Veljačićev način kritike bez dlake na jeziku, samo što ovo ide i mnogo dalje od toga.
Ono što nije u skladu s mojim mišljenjem o Theravadi, jest da je Dhammika kritizirao Theravadu iz pozicije liberalizma dominantnog na zapadu, kao što je rečeno na jednom drugom forumu. U svakom slučaju odlična knjiga, posebno za one koji idealiziraju Theravadu i općenito istok, da spoznaju kakva je istina iako po meni iz suviše kritičkog pristupa.
Dhammika tvrdi da se budizam običnih ljudi u Theravada zemljama svodi na služenje redovnicima i ritualne obrede, kao i da sami redovnici rijetko prakticiraju istinski budizam, što uključuje i brojne prakse koje nemaju veze sa izvornim budizmom. To je vjerojatno istina, ali teško je održavati praksu istinskog budizma kod većine budista u Theravada zemljama koje spadaju u najreligioznije zemlje svjeta, u rangu sa najreligioznijim islamskim zemljama, jer tamo su budisti gotovo svi pripadnici glavnih naroda i u nekim zemljama gotovo svi barem jednom u životu bivaju zaređeni na neko vrijeme. Zamislimo kakvo bi bilo stanje u kršćanskim samostanima da se npr. svi Hrvati i Srbi barem jednom tokom života zarede i to u mlađoj dobi. Ne slažem se sa konstatacijom da je Theravada u opadanju, a kamoli nekakvoj krizi, baš suprotno, gledajući nekoliko zadnjih desetljeća je upravo suprotno, npr. ne tako davno u Kambodži je Sangha bila uništena, a danas su gotovo svi stanovnici te zemlje budisti i zemlja spada u najreligioznije na svijetu. Ako bi se napravila usporedba sa Mahayana zemljama, one uglavnom spadaju u najmanje religiozne na svijetu, sa tendencijom opadanja religioznosti, a sve Theravada zemlje spadaju u krug najreligioznijih na svijetu, zato bi po mom mišljenju trebalo biti oprezniji u prosudbi prakse u time zemljama, jer teško je čitave narode usmjeriti u pravom smjeru, kao i iskorijeniti predbudističke prakse prisutne kod budista u tim zemljama, za što bi bili potrebni budističke verzije križarskih ratova ili džihada što je pak teško zamisliti. Budisti su u tim zemljama oduvijek tolerirali predbudističke prakse i zato su one opstale, kao što su i vjerojatno bili načisto sa time da velika većina naroda neće nikada biti zainteresirana za istinski budizam, zato je po meni velika prisutnost ne-budističkih praksi u Theravada zemljama samo odraz tolerancije i odsutnosti volje za nametanjem vjerskih dogmi svekolikom pučanstvu.
-
The one redeeming feature of all this Theravadin hypocrisy surrounding money is that at least it
provides opportunities to sometimes have a really good laugh. Once, on arriving in a certain
southeast Asian city, I had no choice but to stay in a large, rich and very popular Thai temple. The
day after my arrival the abbot told me that I must accompany him and several other monks to a
private home for a dana. After we had eaten and were leaving the lady of the house stood at her
door with envelopes bowing to each monk as they passed and dropping an envelope into their
shoulder bags which they opened for her. I did not have a shoulder bag and so put out my hand to
take the envelope. The women hesitated for a moment before giving it to me, unsure that she was
‘doing it right.’ The abbot spent much of the journey back to the temple scolding me for having
taking the envelope directly, which he said, was ‘against Wini’ (i.e. Vinaya). As soon as we got
back to the temple he rummaged through a cupboard until he found an old shoulder bag, threw it to
me and said angrily, ‘Wini! You must practice Wini!’ and then mumbled something in Thai about
‘farang' monks. Two nights later I was awoken by a loud noise, I fumbled for the clock to see what
the time was and found that it was about 1.30 am. I lay in bed for a while trying to think what the
strange noise coming from downstairs could be and finally got up and see what it was. As I turned
the corner and began to descend the stairs I was confronted by the most amazing sight I have ever
beheld. There on the huge table in the dining room was a pile of coins and bank notes which must
have been five or six inches high and which spread from one end of the table to the other, a distance
of about twenty five feet. All the monks sat around the table counting the money and putting it in
neat piles and the abbot sat at the far end, cigarette in mouth and notebook in hand, adding up the
monthly take from all the donation boxes which were lying upturned on the floor. The strange noise
I had heard was the metallic click and jingle of thousands of coins being gathered up and counted. I
could not help laughing to myself and returned to my room, lay down on my bed and drifted back to
sleep while chanting that old Theravadin mantra Wini, Wini, Wini, Wini!
:smeh
-
Koliko se sećam, Dhammiki je neko tu knjigu ukrao još dok je bila u pripremi i odjednom se pojavila na internetu. Verovatno bi u završnoj verziji malo ublažio svoj sarkazam. Ali nije ni ovako loše. Uživao sam svojevremeno čitajući je.
Između ostalog, i zato je Dhammika u panteonu mojih omiljenih monaha :to
-
Monah Yuttadhammo, početak serije predavnja o Dhammapadi, jako zanimljivo
Dhammapada Verse One: Mind Precedes All Things (http://www.youtube.com/watch?v=lZZiE-EofAE#ws)
-
Do sada samo u papiru i za pare, sada u elektronima i za džabe :)
Klasično delo theravada budizma, Buddhaghosina
Visuddhimagga - The Path of Purification
prevod sa palija Bhikkhu Ñanamoli
http://what-buddha-said.net/library/pdfs/PathofPurification2011.pdf (http://what-buddha-said.net/library/pdfs/PathofPurification2011.pdf)
-
Hvala, Sati, za ovo poslednje delo. Pošto se ja dosta interesujem i za okultizam, našao sam da je ovo delo posvećeno i toj tematici, a ja sam našao jednu krš verziju pdfa, a ova vidim da je em 10x kraća, em lepše dizajnirana. :)
-
Zanimljiva serija predavanja
Budizam Before the Theravada (http://www.audiodharma.org/series/207/talk/2602/)
:)
-
Mnooogo prvoklasne stručne literature ovde :to
Forest Sangha Publications (http://www.forestsanghapublications.org/)
-
Vrlo zanimljiva knjiga Bhikkhu Sumedhe: A Buddhist Perspective on Pain, Stress and Illness
Prvi deo na ovom linku
http://records.photodharma.net/texts/pain-stress-and-illness-body-and-mind (http://records.photodharma.net/texts/pain-stress-and-illness-body-and-mind)
a u dnu strane i ostali nastavci...
:kafa:
-
http://records.photodharma.net/texts/pain-stress-and-illness-body-and-mind (http://records.photodharma.net/texts/pain-stress-and-illness-body-and-mind)
Ima i sa prevodom :bye :ok
Mada je prevod malo indijanski srpski al se da razumeti :D
-
A gde je prevod? Daj linka :D
-
A vidi neće da izbaci, ima sa strane desno TRANSLATE pa u nizu imaju jezici sveta.. :naocare:
-
A to si mislio...
Nadam se da cemo ipak imati trudbenika koji ce to jednom prevesti kako je red, a ne indijanski :kez:
-
Ađan Sumedho: Buda, Dhamma, Sangha
Kada ljudi pitaju: "Šta treba uraditi da bi se postao budista?", kažemo da treba uzeti utočište u Budi, Dhammi i Sanghi. A da bismo uzeli to utočište, recitujemo formulu na pali jeziku:
Buddhaṃ saranaṃ gaććhāmi
Dhammaṃ saranaṃ gaććhāmi
Saṅghaṃ saranaṃ gaććhāmi
Uzimam Budu za utočište
Uzimam Dhammu za utočište
Uzimam Saṅghu za utočište.
Što više vežbamo i kako počinjemo da shvatamo dubinu budističkog učenja, zaista postaje radost uzimati ta tri utočišta i već samo njihovo recitovanje inspiriše um. Posle dvadeset dve godine kao monah još uvek volim da recitujem Buddhaṃ saranaṃ gaććhāmi. U stvari, sada to volim više nego tada, pre dvadeset dve godine – jer u to vreme to mi zaista ništa nije značilo...
nastavak (http://www.yu-budizam.com/texts/sumedho/Sumedho-BudaDhammaSangha.pdf)
:)
-
Brdo literature na engleskom, razvrstane po različitim tradicijama unutra theravade: Burma, Šri Lanka, Tajland i ostalo:
www.dhammapath.com (http://www.dhammapath.com)
:bravo:
-
Ako nameravate da meditirate, ako ste već meditirali, a i ako u ovom trenutku meditirate, zaustavite se i pažljivo pročitajte ovo. Može i nekoliko puta. Posle će vam sve biti mnogo jasnije :to
Ānāpānasati
Ađan Sumedho
"Stanja su neobična, ali mir uma, neuslovljeno,
toliko je običan da ga niko čak i ne primećuje.”
Često previdimo ono uobičajeno. Uglavnom smo svesni našeg daha kada nije normalan, recimo kada imamo astmu ili kada se zaustavimo posle trčanja. Ali sa ānāpānasati uzimamo naš uobičajeni dah kao objekat meditacije. Ne pokušavamo da taj dah načinimo ni dužim ni kraćim, niti da ga kontrolišemo na bilo koji način, već da jednostavno pratimo uobičajeni ritam udaha i izdaha. Dah nije nešto što stvaramo ili zamišljamo; to je prirodan proces u našem telu koji se nastavlja sve dok postoji život, bilo da se na njega koncentrišemo ili ne. Dakle to je jedan objekat koji je uvek tu kraj nas; možemo mu se okrenuti u bilo kom trenutku. Nije neophodno da imamo bilo kakve kvalifikacije da bismo posmatrali svoj dah. Ne moramo da budemo ni naročito inteligentni – sve što nam je potrebno jeste da budemo zadovoljni sa i svesni jednog udaha i izdaha. Mudrost ne dolazi od proučavanja velikih teorija ili filozofija, već od posmatranja običnog.
Dahu manjka bilo kakav uzbudljiv kvalitet, nema bilo čega fascinantnog u vezi sa njim, tako da posmatrajući ga možemo veoma da se uznemirimo i čak osetimo odbojnost. Naša želja je da uvek "dobijemo" nešto, da pronademo nešto što će nas zainteresovati i apsorbovati u sebe bez bilo kakvog napora sa naše strane. Ako čujemo neku muziku, ne razmišljamo: „Moram se skoncentrisati na ovu fascinantnu i uzbudljivu muziku”. Jednostavno nismo u stanju da se zaustavimo, zato što je taj ritam toliko zarazan da nas prosto uvuče u sebe. Ritam našeg normalnog disanja nije ni interesantan, ni zabavan. On je umirujući, a većina ljudi nije navikla na smirenost. Većina ljudi voli ideju mira, ali stvarno iskustvo tog mira im se čini razočaravajuće ili frustrirajuće. Oni žele stimulaciju, nešto što će ih usisati u sebe. Sa ānāpānasati boravimo kraj jednog objekta koji je neutralan – nemamo bilo kakvo osećanje sviđanja ili nesviđanja – i samo registrujemo početak udaha, njegovu sredinu i njegov kraj, a zatim početak izdaha, njegovu sredinu i njegov kraj. Blagi ritam daha, pošto je sporiji od ritma misli, dovodi nas do stanja smirenosti; prestajemo da razmišljamo. Ali mi ne pokušavamo da dobijemo bilo šta od takve meditacije, da dostignemo samādhi, nekakvo zadubljenje, zato što kada um pokušava da dobije ili dostigne neku stvar, umesto da bude jednostavno zadovoljan jednim jedinim dahom, tada se on ne usporava i ne postaje smireniji, već upravo suprotno, postajemo frustrirani.
U početku vežbanja um luta. Kada jednom postanemo svesni da smo odlutali od daha, blago vratimo pažnju na njega. Naš stav je da smo vrlo, vrlo strpljivi i uvek spremni da počnemo ispočetka. Naši umovi nisu naučili da počivaju na jednom mestu, učeni su da povezuju jednu stvar sa drugom i da formiraju mišljenje o svemu. Pošto smo navikli da koristimo inteligenciju i sposobnost razmišljanja na različite mudre načine, često postanemo vrlo napeti i uznemireni ako to ne možemo da činimo. Zato kada vežbamo ānāpānasati (fokusiranje pažnje na udah i izdah) osetimo otpor, odbojnost prema tome. To je kao sa divljim konjem kada ga prvi put osedlaju, potpuno pobesni kada oseti da ga nešto sputava.
Kada um počne da luta, odjednom postanemo uznemireni i obeshrabreni, negativni i odbojni prema čitavoj toj stvari. Ako, vođeni tom frustracijom, pokušamo da prisilimo um da se smiri i to činimo pukom snagom volje, to ćemo biti u stanju samo nakratko i onda um ponovo ode na svoju stranu. Otuda je pravi stav pri vežbanju ānāpānasati da budemo vrlo, vrlo strpljivi, da sebi poklonimo onoliko vremena koliko je potrebno, da tokom ovog vremena napustimo ili odbacimo sve svakodnevne, intimne ili finansijske probleme. Ništa ne treba da učinimo, izuzev da posmatramo svoj dah.
Ukoliko primetimo da nam um odluta tokom udaha, tada više napora ulažemo u udah. Ako um obično odluta tokom izdaha, tada više napora uložimo u njega. I neprekidno ga vraćamo. Uvek budite spremni da počnete ispočetka. Kao i sa početkom svakog novog dana, na početku svakog udaha negujte ono što se zove početnički um, ne prenosite ništa iz jednog trenutka u drugi, ne ostavljate tragove, poput velikog požara. Udahnemo i um odluta, mi ga vratimo ponovo natrag – i već to je jedan trenutak sabranosti. Vežbamo um poput dobre majke koja vežba svoje dete. Malo dete ne zna šta radi, ono jednostavno ide unaokolo. I ukoliko se majka zbog toga naljuti i počne da ga tuče, dete postane prestrašeno i neurotično. Dobra majka će jednostavno ostaviti dete da radi ono što radi, motriti ga jednim okom i ukoliko ode predaleko, vratiće ga nazad. Ukoliko imamo tu vrstu strpljenja, tada ne gunđamo u sebi, ne mrzimo sami sebe, ne mrzimo svoj dah, ne mrzimo sve oko nas, ne postajemo razočarani zato što nismo u stanju da se smirimo uz pomoć ānāpānasati.
Ponekad smo suviše ozbiljni sa svakom stvari, i potpuno nam nedostaju radost i sreća, nemamo smisao za humor, već samo za represiju. Razvedrite svoj um, razvucite usta u blagi osmeh! Budite opušteni i spokojni, bez pritiska da morate postići bilo šta specijalno – nema nikakvog dobitka, nikakve velike čarolije, ničeg specijalnog. I čime onda možete danas da se pohvalite da biste opravdali uloženo vreme? Samo jednim svesnim udahom? Potpuno ludo! Ali ipak to je više od onoga što većina ljudi može da se pohvali da je učinila tokom današnjeg dana.
Mi se ne borimo sa silama zla. Ako osećate averziju prema ānāpānasati, onda registrujte i to. Ne ponašajte se kao da je ovo nešto što prisiljavate sebe da učinite, već načinite od toga zadovoljstvo, nešto u čemu zaista uživate. Kada pomislite: „Ja ovo ne mogu da uradim”, postanite svesni i tog otpora, straha ili frustracije i onda se opustite. Ne pretvarajte vežbu u nekakvu mucnu obavezu i teret.
Kada sam se zamonašio, bio sam smrtno ozbiljan, vrlo sumoran i gord, poput nekakvog čangrizavog starkelje i često sam upadao u užasna stanja. Razmišljao sam: „Ja moram ovo … moram ono...” U to vreme učio sam da kontempliram mir. Sumnje i nemir, nezadovoljstvo i averzija – uskoro sam bio u stanju da kontempliram mir, tako što sam neprekidno u sebi ponavljao tu reč i hipnotizovao sam sebe kako bih se opustio. A onda bi se sumnje u samoga sebe ponovo javile: „Ovo me nigde ne vodi, ovo je beskorisno, ja hoću nešto da dobijem” – i bio sam u stanju da ostanem miran čak i sa tim. To je jedan metod koji možete i vi da iskoristite. Tako, kada ste napeti, opustite se i onda nastavljate ānāpānasati.
U početku osećamo se beznadežno trapavim – kao kada učimo da sviramo gitaru. Kada prvi put probamo da sviramo, prsti su toliko kruti da zaista izgleda da nikada ništa nećemo naučiti. Ali posle izvesnog vremena zadobijamo određenu veštinu i stvari postaju znatno lakše. Učimo da budemo svedoči onoga što se odigrava u našem umu, tako da znamo kada postajemo uznemireni i napeti ili kada postajemo otupeli. Prepoznajemo to. Ne pokušavamo da ubedimo sebe da je drugačije, potpuno smo svesni kako stvari zaista stoje. Održavamo napor tokom jednog udaha. Ukoliko to nismo u stanju, tada ga održavamo barem tokom pola udaha. Na taj način ne pokušavamo da postanemo odmah savršeni. Ne moramo da sve učinimo u skladu sa nekom unapred zadatom idejom kako bi to trebalo da bude, već radimo sa problemima koji su već tu. Ukoliko nam je um raštrkan, onda je mudrost u tome da prepoznamo um koji juri na sve strane – to je uvid. Razmišljati da bi trebalo da budemo ovakvi ili onakvi, mrzeti sebe ili osećati se obeshrabrenim što smo takvi – to je neznanje.
Ne polazimo sa tačke na kojoj se nalazi savršeni jogi, ne radimo puni lotos pre nego što jednostavno uspemo da se sagnemo i dodirnemo sopstvene prste na nogama. Jer to bi zapravo bio način samo da sebi naškodimo. Možemo da posmatramo sve te asane u knjigama o jogi i vidimo velikog majstora Ijengara kako stavlja nogu za vrat, kao i sve druge neverovatne položaje koje može da zauzme. Ali ako i mi to pokušamo, tada smo na dobrom putu da završimo u bolnici. Dakle, počinjemo time što probamo da se savijemo samo malo više, da pratimo zatezanje koje se javlja u ledima, učimo da se istežemo postepeno. Isto je i sa ānāpānasati: prepoznajemo ono što je sada i polazimo odatle, održavamo svoju pažnju sasvim malo duže i počinjemo da razumevamo šta je koncentracija. Ne ponašajte se kao nekakav Supermen kada to niste. Kažete sebi: „Sada ću da sednem i posmatram svoj dah celu noć”, a onda kada vam to ne pođe za rukom počnete da besnite na samoga sebe. Odredite vremenski period za koji znate da možete da odsedite. Eksperimentišite, radite sa umom sve dok ne znate jasno kako da uložite napor i kako da se opustite.
Učimo da hodamo tako što padamo. Pogledajte malu decu: nikada nisam video nijedno koje je odmah prohodalo. Bebe uče da hodaju tako što puze, pridržavaju se za stvari, padaju i onda ponovo ustaju. Isto je i sa meditacijom. Učimo se mudrosti tako što posmatramo neznanje, pravimo greške, izvlačimo pouku i nastavljamo dalje. Ako suviše o svemu tome razmišljamo, sve nam se čini beznadežnim. Ako bi deca suviše razmišljala, nikada ne bi naučila da hodaju, zato što kada posmatrate malo dete koje tek treba da prohoda sve se čini beznadežno, zar ne? Kada razmišljamo o meditaciji, može nam se učiniti potpuno beznadežnom, ali mi samo nastavljamo dalje. Lako je kada smo puni entuzijazma, zaista nadahnuti nekim učiteljem ili ucenjem – ali entuzijazam i inspiracija su prolazna stanja, oni nas vode do razočaranosti i dosade.
Kada nam je dosadno, zaista treba da uložimo napor u vežbanje. Kada nam je dosadno, želimo da se okrenemo i da se preporodimo u nečem fascinantnom i uzbudljivom. Ali zbog uvida i mudrosti, moramo strpljivo da istrajemo kroz sve misli o razočaranosti i depresiji. Samo na taj način možemo da zaustavimo dalje jačanje navike i dođemo do razumevanja prestanka, da dođemo do tišine i praznine uma.
Ako čitamo u knjigama o tome da ne treba ulagati nikakav napor već pustiti da se sve događa na prirodan, spontan način, tada smo skloni razmišljanju da je jedino što treba da radimo da sedimo i čekamo pravi trenutak – a onda upadnemo u stanje tuposti. Na osnovu sopstvene prakse, kada bih upao u takvo jedno stanje uvideo sam koliku važnost ima ulaganje napora u položaj tela. Video sam da nema smisla ulagati napor samo na pasivan način. Tada bih uspravio telo, izbacio grudi i uneo dodatnu energiju u sedeći položaj; ili bih uradio nekoliko vežbi „sveća” ili dubio na glavi. Iako u to vreme nisam imao u sebi neku preteranu količinu energije, ipak sam uspevao da učinim nešto što je zahtevalo napor. Naučio bih da ga održavam tokom nekoliko sekundi, a potom ga ponovo izgubio. Ali to je ipak bilo bolje nego da nisam uradio ništa.
Što se više priklanjamo lakšem putu, putu najmanjeg otpora – time sve više sledimo svoje želje, um postaje sve mlitaviji, nepažljiviji i zbunjeniji. Lako je razmišljati, lakše je sedeti i razmišljati sve vreme nego ne razmišljati – to je jedna navika koju smo u sebi razvili. Čak i misao „ne bi trebalo da razmišljam” jeste samo još jedna misao. Da bismo izbegli misao, moramo je biti svesni, uložiti napor u osmatranje i osluškivanje, biti pažljivi u odnosu na tok u našem umu. Umesto da razmišljamo o svom umu, posmatramo ga. Umesto da se stalno uplićemo u misli, neprekidno ih prepoznajemo. Misao je pokret, to je energija, ona dolazi i odlazi, ona nije trajno stanje uma. Bez ikakvog vrednovanja ili analiziranja, kada jednostavno prepoznamo misao kao misao, ona počinje da se usporava i na kraju zaustavi. To nije poništavanje; to je samo dopuštanje stvarima da nestanu. To je saosećanje. Kako navikom gonjeno opsesivno razmišljanje počinje da bledi, tad se pojavljuje veliki prostor za koji do tada nismo ni znali da postoji.
Sve usporavamo, tako što ga apsorbujemo u prirodan dah. Smirujemo kammičke formacije i to je ono što nazivamo samatha ili smirenje: dolazak do tačke mira. Um postaje prilagodljiv, gibak i fleksibilan, a dah može postati vrlo rafiniran. Ali idemo sa samatha vežbanjem samo do tačke koja se naziva upaćāra samādhi (pristupna koncentracija), ne pokušavamo da budemo potpuno apsorbovani u objekat i uđemo u zadubljenje (đhāna). Na ovoj tački još uvek smo svesni i objekta i njegove periferije. Ekstremne vrste mentalne uznemirenosti znatno su se smanjile, ali još uvek možemo da operišemo koristeći mudrost.
Pošto sposobnost mudrosti još uvek funkcioniše, istražujemo i to se naziva vipassanā – gledanje u ili uviđanje prirode onoga što doživljavamo, šta god to bilo: njegove prolaznosti, nedovoljnosti i impersonalnosti. Anićća, dukkha i anattā nisu samo pojmovi u koje verujemo, već stvari koje možemo da posmatramo. Istražujemo početak udaha i njegov kraj. Posmatramo šta je taj početak. Ne razmišljamo o tome šta je on, već posmatramo, svesni uz pomoć gole pažnje početka udaha i njegovog kraja. Telo diše samo od sebe: udah uslovljava izdah i izdah uslovljava udah; tu ne možemo bilo šta da kontrolišemo. Disanje pripada prirodi, ono ne pripada nama – ono je ne-ja. Kada uvidamo ovo, to znači da radimo vipassanu.
Znanje koje dobijamo od budističke meditacije čini nas poniznim – Ađan Ča ga naziva „znanjem crva” – ono nas ne čini arogantnim, ono nas ne čini gordim, zbog njega ne mislimo da smo bilo ko značajan ili da smo bilo šta postigli. Posmatrano u relacijama ovog sveta, ovakva praksa se ne čini vrlo važnom ili neophodnom. Niko neće nikada napisati naslov u novinama: „U osam sati večeras poštovani Sumedho je udahnuo! ” Za neke ljude razmišljanje o tome kako da reše sve svetske probleme možda izgleda vrlo značajno. Kako pomoći ljudima u trećem svetu, kako popraviti ovaj svet? U poređenju sa svim tim stvarima, posmatranje sopstvenog daha čini se beznačajnim i većina ljudi pomisli: „Zašto bih uopšte traćio vreme na to?” Ljudi bi me ponekad prekorevali: „Šta uopšte vi monasi radite sedeći ovde? Na koji način pomažete čovečanstvu? Vi ste samo sebični, očekujete da vam ljudi daju hranu, dok vi sedite i posmatrate svoj dah. To je bekstvo od realnog sveta.”
Ali šta je taj realni svet? Ko zapravo beži i od čega? Šta je to sa čime se treba suočiti? I onda otkrijemo da ono što ljudi nazivaju „realni svet” jeste svet u koji oni veruju, svet kojem su posvećeni ili svet koji poznaju i blizak im je. Ali taj svet je samo jedno stanje uma. Meditacija je zapravo suočavanje sa stvarnim svetom, prepoznavanje i priznavanje kakav on zaista jeste, umesto da verujemo u njega, da ga opravdavamo ili pokušavamo da ga u svojoj glavi poništimo.
I taj stvarni svet operiše po istom obrascu nastanka i prestanka kao i dah. Ne teoretišemo o prirodi stvari, ne preuzimamo nekakve filozofske ideje od drugih i pokušavamo da ih racionalizujemo. Posmatrajući svoj dah, mi zapravo posmatramo prirodu kakva ona jeste. Kada motrimo na svoj dah, u stvari motrimo na prirodu; kroz razumevanja prirode daha, možemo da razumemo prirodu svih uslovljenih pojava. Ukoliko se trudimo da razumemo sve uslovljene pojave u njihovoj beskrajnoj raznolikosti, kvalitetu, različitim vremenskim dužinama trajanja i tako dalje, to bi bilo suviše kompleksno, naši umovi ne bi bili u stanju da se sa time nose. Moramo zato da učimo od jednostavnosti.
Dakle, smirenog uma postajemo svesni cikličnog obrasca, vidimo da sve što nastane mora i da nestane. Taj krug jeste ono što se naziva saṃsāra, točak rođenja i umiranja. Posmatramo krug saṃsāre u okviru daha. Udišemo i onda izdišemo: ne možemo da imamo samo udahe ili samo izdahe; jedno uslovljava drugo. Bilo bi apsurdno razmišljati: „Hoću samo da udišem, neću da izdišem. Odustajem od izdisanja. Moj život biće samo jedan neprekidni udah” – to bi bilo apsolutno smešno. Ako bih vam ja to rekao, pomislili biste da sam lud; ali to je ono što većina ljudi radi. Koliko se luckasto ljudi ponašaju kada žele da sebe vežu samo za uzbuđenje, za zadovoljstvo, mladost, lepotu i snagu. „Ja želim samo lepe stvari i neću da imam bilo šta sa ružnim. Želim samo zadovoljstvo, ushićenje i kreativnost, ali ne želim nimalo dosade, ni depresije”. To je ista ona vrsta ludila kao kada biste čuli od mene da kažem: „Ne podnosim udahe. Neću više napraviti nijedan”. Kada primetimo da vezanost za lepotu, čulna zadovoljstva i ljubav uvek vodi do očajanja, tada zauzimamo stav nevezivanja. To ne znači poništavanje ili ikakvu želju za razaranjem, već jednostavno napuštanje, nevezivanje. Više ne tragamo za savršenstvom u bilo kom delu ovog kruga, već vidimo da savršenstvo leži u celini kruga: i on u sebe uključuje starost, bolest i smrt. Ono što je nastalo u nestvorenom dostiže svoj vrhunac i potom se vraća u to nestvoreno. I to je savršenstvo.
Kako počinjemo da uviđamo da sve saṅkhāre imaju upravo ovaj obrazac nastanka i nestanka, tada se približavamo neuslovljenom, miru uma, tišini. Počinjemo da doživljavamo suññatā ili prazninu, koja ne znaci zaborav ili ništavilo već je jedno jasno, vibrirajuće mirovanje. Zapravo možemo da se okrenemo toj praznini, a onda ka stanjima daha i uma. Tada smo u stanju da sagledamo ta stanja, a ne više samo da slepo reagujemo na njih.
Postoji uslovljeno, neuslovljeno i znanje. Šta je znanje? Je li to sećanje? Je li to svest? Je li to "ja"? Nikada nisam bio u stanju da to otkrijem, ali mogu da budem svestan. Tokom budističke meditacije boravimo sa znanjem, svesni smo, budni, postajemo Buda u sadašnjem trenutku, znamo da šta god da nastane neminovno nestaje i da nije sopstvo.
To znanje onda primenjujemo na sve, i na uslovljeno i na neuslovljeno. To znači transcendiranje, biti budan, umesto da pokušavamo da pobegnemo – ali to je ujedno i suština svega običnog. Imamo četiri uobičajena položaja tela: sedenje, stajanje, hodanje i ležanje – ne moramo da dubimo na glavi ili da pravimo salto ili bilo šta drugo. Koristimo četiri uobičajena položaja tela i normalan dah, zato što idemo ka onome što je najuobičajenije, neuslovljeno. Različita stanja uma su neobična, ali mir uma, neuslovljeno, jeste toliko običan, da ga niko čak ni ne primećuje. Ono je tu sve vreme, ali ga ne zapažamo zato što smo privučeni tajanstvenim i fascinantnim. Uplićemo se u stvari koje se pojavljuju i nestaju, stvari koje stimulišu i deprimiraju. Uplićemo se u ono kako nam se stvari čine da jesu – i
zaboravljamo. Ali sada, u ovoj meditaciji, idemo natrag ka izvoru, ka miru, u ovom stavu znanja. Tada razumemo ovaj svet kakav jeste i on više nije u stanju da nas obmane.
Uviđanje saṃsāre jeste uslov za nibbānu. Kako prepoznajemo cikluse navike i oni nas više ne obmanjuju, ne zavode nas njihova svojstva, tako uvidamo nibbānu. Buda-znanje jeste znanje o dve stvari: o uslovljenom i neuslovljenom. To je jedno neposredno prepoznavanje stvari kakve jesu upravo sada, bez posezanja za njima ili vezivanja. U ovom trenutku možemo biti svesni stanja našeg uma, osećaja u telu, onoga što vidimo, čujemo, okusimo, dodirnemo, pomirišemo ili pomislimo i isto tako možemo biti svesni praznine uma. Uslovljeno i neuslovljeno su ono što možemo da uvidimo.
Dakle, Budino učenje je veoma direktno učenje. Naša praksa nema veze sa time da „postanemo probuđeni”, već da boravimo u znanju, sada.
-
Ovaj prethodni govor je deo knjige Ađan Sumedha "Sada je znanje"
Ali Dukkha press radi dan-noć, pa sad možete skinuti i celu knjigu ;))
ovde (http://www.yu-budizam.com/knjige/pdf/Sumedho-Sada-je-znanje.pdf)
(http://www.yu-budizam.com/knjige/sumedho-sada-je-znanje.jpg)
a ako bude sreće, imaćemo i štampanu verziju jednoga dana :bravo:
-
Hvala Sati! :kafa:
-
Ovaj prethodni govor je deo knjige Ađan Sumedha "Sada je znanje"
Ali Dukkha press radi dan-noć, pa sad možete skinuti i celu knjigu ;))
ovde (http://www.yu-budizam.com/knjige/pdf/Sumedho-Sada-je-znanje.pdf)
(http://www.yu-budizam.com/knjige/sumedho-sada-je-znanje.jpg)
a ako bude sreće, imaćemo i štampanu verziju jednoga dana :bravo:
Hvala za prevod!
Imam jedno tehničko pitanje. Da li je svima kada otvore ovaj PDF sledeći izgled strane br. 9:
(http://img412.imageshack.us/img412/4772/clipboard01us.png)
Slova mi nisu baš najbolje ispala, a ne znam da li je to do fontova kod mene? Nedavno sam eksperimentisao po računaru, pa sam možda nešto poremetio.
-
fortytwo,
racunar ti je ispravan, eksperimentisi i dalje :)
U pitanju je "stamparska greska", font koji je koriscen za citate na pali jeziku ne prepoznaje bas sva slova.
-
fortytwo,
racunar ti je ispravan, eksperimentisi i dalje :)
U pitanju je "stamparska greska", font koji je koriscen za citate na pali jeziku ne prepoznaje bas sva slova.
Hvala za info. :ok
Ja sam upravo programe za čitanje PDF-a menjao, i prvi PDF koji sam otvorio je bio ovaj, pa sam mislio da sam nešto poremetio.
-
Da, još neki su se žalili, pa sam napravio verziju sa drugim fontom.
Probaj sada da skineš sa sajta i javi jel bolje...
-
I dalje postoji problem, evo celog screenshot-a
(http://i.imgur.com/Yp3FE.png)
a i sadržaj je kakav je i bio u mom prethdnom postu. Kao što se vidi na slici, koristim Foxit PDF Reader, koji mi je oduvek odlično radio, ali ovaj što sad imam sam instalirao nakon nekog eksperimentisanja sa nekim drugim programima, pa sam možda i sam nešto poremetio time. Najkorisnije bi bilo znati kako drugi vide. Osim ove dve strane, problem se javlja i na drugim mestima, ali je manje izražen.
edit: sada mi je palo na pamet da si možda promenio ali zaboravio da uploaduješ, i zaista, kada skinem PDF sa sajta i uporedim sa PDF fajlom koji sam prethodno skinuo (uporedim bez otvaranja - binarno poređenje fajlova, bajt po bajt), ispostavlja se da je isti PDF fajl u pitanju. :ces
-
Novi fajl je na serveru.
Ne znam u čemu je problem, ja u Adobe Acrobatu i u Mozilli vidim sasvim lepo text.
Evo mog ekrana iz Mozille
(http://i536.photobucket.com/albums/ff330/cvrcakimrav22/budizam/sumedho-2.jpg)
Kako je kod ostalih?
-
ja vidim tekst lepo...
Hvala Sati. :bravo: :srce
-
E kad je tako, onda više ništa ne diram :D
Molim i drugi put :sesir
-
stigla još jedna prinova
Bhikkhu Sumedha: Budistički pogled na bol, napetost i bolest (http://www.yu-budizam.com/texts/sumedha/sumedha01.html)
-
stigla još jedna prinova
Bhikkhu Sumedha: Budistički pogled na bol, napetost i bolest (http://www.yu-budizam.com/texts/sumedha/sumedha01.html)
Samo da se zahvalim i dodam da mi veoma odgovara ovaj HMTL format na yu-budizam.com jer se lako pristupa sa mobilnog telefona. :ok Tu je takođe bitno i to što je dizajn sajta vrlo jednostavan, ja to ne bi' ič dirao! :kez2:
-
E dobro da si rekao. Slažem se, što jednostavnije to je lakši pristup. :to
Jedino što na forumu ima nekih tekstova koji su samo u PDF formatu.
Tu bi mogao da pripomogneš oko konverzije u HTML :kez:
-
Dhamma Wiki (http://dhammawiki.com/index.php?title=Main_Page)
najveća theravada budistička enciklopedija na netu :bravo:
-
Samo da javim da izgleda ima još preostalih začkoljica sa fontovima kod Sumedo-a, evo screen cap.
Ove dve vrste teksta (crni i "sivi") se pojavljuju relativno često. Drugih problema osim "sivog" fonta bez š,ć itd nisam za sada primetio.
-
Proveriću u originalnom fajlu, verovatno ej drugačiji font korišćen.
Već su prijavljivali slične probleme, ali ja kod mene kad otvorim sa Adobe Acrobatom sve izgleda normalno :ces
-
Satipatthana sutta - Govor o temeljima sabranosti (http://www.yu-budizam.com/knjige/pdf/Bodhi_Satipatthana_sutta.pdf)
Analiza jednog od najpoznatijih govora iz Pali kanona, na osnovu serije od deset predavanja koju je održao Bhikkhu Bodhi
(http://www.yu-budizam.com/knjige/bodhi-satipatthana.jpg)
-
Ađan Ča: Tako jednostavno - 108 poređenja o Dhammi (http://www.yu-budizam.com/knjige/pdf/cha_tako_jednostavno.pdf)
Dhamma je takva, najbolje se izražava kroz poređenja, jer Dhamma nema bilo kakvu karakteristiku. Nije okrugla, nema uglove. Nema načina da joj se približimo, sem kroz ovakva poređenja. Ako to razumete, razumete Dhammu. Nemojte misliti da se Dhamma nalazi negde daleko od vas. Ona je tu u vama; ona je o vama.
(http://www.yu-budizam.com/knjige/cha_tako_jednostavno.jpg)
-
Samo da javim da izgleda ima još preostalih začkoljica sa fontovima kod Sumedo-a, evo screen cap.
Ove dve vrste teksta (crni i "sivi") se pojavljuju relativno često. Drugih problema osim "sivog" fonta bez š,ć itd nisam za sada primetio.
Pogledao sam u originalnom fajlu i vidim da svuda gde je korišćen font sa pali slovima to se verovatno kod tebe pokazuje kao sivi tekst bez naših slova.
Ne znam kojim programom otvaraš taj PDF fajl. Kao što sam rekao kod mene u Adobe Acrobatu 7 sve izgleda normalno. Ne znam da li je neko otvarao sa Acrobat Readerom (http://www.adobe.com/products/reader.html (http://www.adobe.com/products/reader.html)), on je besplatan, trebalo bi da je sa njim OK.
-
Nažalost, mislim da problem i dalje nije rešen, to jest da će bar neki od nas videti čudne fontove, pošto ja koristim Adobe Acrobat Reader X verzija 10.1.1 (današnji update).
-
Audio Tipitaka
http://www.audtip.org/ (http://www.audtip.org/)
http://www.suttareadings.net/index.html (http://www.suttareadings.net/index.html)
http://www.ancient-buddhist-texts.net/Audio/AU-index.htm (http://www.ancient-buddhist-texts.net/Audio/AU-index.htm)
:)
-
Nažalost, mislim da problem i dalje nije rešen, to jest da će bar neki od nas videti čudne fontove, pošto ja koristim Adobe Acrobat Reader X verzija 10.1.1 (današnji update).
Evo valjda je sad rešeno.
Uradio sam novi prelom. Ajde neka neko skine knjigu i proveri kako izgledaju reči napisane na paliju.
Da bi se znala razlika od prethodne verzije, na naslovnoj strani sam dodao "drugo izdanje"...
:)
-
Zdravo, kod mene izgleda sve u redu ovog puta, hvala na trudu!
Jedan sitni komentar, posto sam samo bacio brzi pogled na format teksta, čini mi se da se jedan paragraf loše prelomio na strani 31. Vrlo sitno, ali hteo sam da pomenem ako bude nekad išlo na štampu.
pozdrav!
-
Four Steps to Better Meditation Practice
http://mettarefuge.wordpress.com/2010/05/14/four-steps-to-better-meditation-practice/ (http://mettarefuge.wordpress.com/2010/05/14/four-steps-to-better-meditation-practice/)
-
Sugestije i ohrabrenje za iščitavanje Budinog učenja kako je zapisano u Pali kanonu, sa namerom da se izgradi lični odnos prema suttama kroz svakodnevni kontakt sa njima.
http://readingfaithfully.org/ (http://readingfaithfully.org/)
-
Oni koje zanima posebno Abhidhamma, mislim da će na ova tri linka pronaći dosta zanimljivih stvari
http://sanskritdocuments.org/articles/Notes_on_PATTHANA_DHAMMA.pdf (http://sanskritdocuments.org/articles/Notes_on_PATTHANA_DHAMMA.pdf)
http://sanskritdocuments.org/articles/Notes_on_AbhiDhamma_Analysis.pdf (http://sanskritdocuments.org/articles/Notes_on_AbhiDhamma_Analysis.pdf)
http://sanskritdocuments.org/articles/Mahasatipatthanas_and_table.pdf (http://sanskritdocuments.org/articles/Mahasatipatthanas_and_table.pdf)
:andjali
-
Još jedan koristan izvor informacija
http://www.dhammawiki.com/index.php?title=Main_Page (http://www.dhammawiki.com/index.php?title=Main_Page)
-
Čitajući Budine govore često ćete naići na razna nabrajanja i liste termina.
Ova knjiga će vam pomoći da ih bolje razumete
The Complete Book of Buddha's Lists -- Explained (http://www.thedhamma.com/buddhaslists.pdf)
-
Bhante Suđato analiza pojedinih govora iz Kanona
http://www.youtube.com/user/santiforestmonastery?feature=watch (http://www.youtube.com/user/santiforestmonastery?feature=watch)
-
Bhikkhu Bodhi o svom postepenom buđenju za angažovani budizam
Bridging the Spiritual and the Mundane (http://"http://www.parabola.org/bridging-the-spiritual-and-the-mundane.html")
-
Lep izbor budističkih knjiga na engleskom (http://www.holybooks.com/category/buddhism/)
-
Buddhism 101: Morality I (http://www.youtube.com/watch?v=-kOyV_0rdm0#ws)
-
Buddhism 101: Morality II (http://www.youtube.com/watch?v=niftY43ojZg#ws)
-
Joseph Goldstein: Mindfulness: A Practical Guide to Awakening
http://www.amazon.com/Mindfulness-A-Practical-Guide-Awakening/dp/162203063X/ref=pd_sim_b_1/192-7734146-3987267 (http://www.amazon.com/Mindfulness-A-Practical-Guide-Awakening/dp/162203063X/ref=pd_sim_b_1/192-7734146-3987267)
-
Barre Center for Buddhist Studies - besplatne knjige (http://www.bcbsdharma.org/insight-journal/books/)
-
Ven. Analayo's latest lectures are available
Tranquility and insight in early Buddhist discourse (http://www.buddhismuskunde.uni-hamburg.de/fileadmin/pdf/analayo/lectures2013.htm)
-
Zdravo,
ako nekoga interesuje (slučajno sam nabasao), na Limundu se prodaje knjiga Čedomila Veljačića
http://www.limundo.com/kupovina/Knjige/Religija-i-teologija/Druge-religije/CEDOMIL-VELJACIC-BUDIZAM/23086445 (http://www.limundo.com/kupovina/Knjige/Religija-i-teologija/Druge-religije/CEDOMIL-VELJACIC-BUDIZAM/23086445)
:med
-
Hvala za info. Odlicna knjiga :to
Sva sreca imam je :)
-
Dhamma Wiki (http://www.dhammawiki.com/index.php?title=Main_Page)
-
Velika i pregledna kolekcija na sajtu Amaravati manastira (u kome je bio Sumedho):
http://www.amaravati.org/audio-and-books/ (http://www.amaravati.org/audio-and-books/)
-
Dosta audio predavanja (i knjiga) Muninda i drugih u Aruna Ratanagiri manastiru, vrlo lepo:
https://ratanagiri.org.uk/teachings
-
Ima zajednicki sajt svih zapadnih manastira koji slede traadiciju Ajahn Chaha
ovde (http://forestsangha.org/)
-
Zanimljiva knjiga koja razmatra dugu polemiku u naučnim krugovima je li veći deo Pali kanona svedočanstvo Budinih reči ili je reč o kasnijim kreacijama
The Authenticity of the Early Buddhist Texts
by Bhikkhu Sujato and Bhikkhu Brahmali
http://www.ocbs.org/images/stories/authenticity.pdf (http://www.ocbs.org/images/stories/authenticity.pdf)
-
Možda nekom zatreba
L.S. Cousins: Papers (https://oxford.academia.edu/LSCousins)
-
BUDA NAS JOŠ UVEK PODUČAVA:
Pregled istorije, teorije i prakse budizma
Jednogodišnji kurs (http://srednjiput.rs/praksa/pregled/)
(http://what-buddha-said.net/Pics/G.Wheel.Dhamma.Cakka.jpg)
-
Je li taj covjek kvalifikovan? Ima li on kakvu potvrdu?
-
E moj Fazlija, raspojasalo se to. Više se ne zna red. Dakle, niti je kvalifikovan, niti ima bilo kakvu ćagu :kez2:
Ali dobro, valjda je rešio da dok ovi sa kvalifikacijama i diplomama nešto ne urade kako valja, zabavlja publiku u gledalištu :dsmeh
-
Prvi susret iz ciklusa "Buda nas još uvek podučava" prošao.
Ostao je audio snimak predavanja i vođene meditacije na Budu, kao i beleške.
Buda (http://srednjiput.rs/praksa/pregled/#Buda)
Vidimo se ponovo 14. novembra u Novom Sadu i 15. novembra u Beogradu :sesir
-
Ađan Ča: Život sa kobrom (http://srednjiput.rs/tumacenja/adan-ca/zivot-sa-kobrom/)
(http://ambujayoga.com/wp-content/uploads/2015/02/dreamstime_xxl_36292867-1024x576.jpg)
-
Ađan Amaro: Vodič kroz budističku meditaciju
ovde (http://srednjiput.rs/praksa/amaro/)
Ostala poglavlja će biti postavljena u danima koji dolaze :andjali
-
Eto, došli ti dani što dolaze, pomenuti u prethodnom postu :kez:
Ađahn Amaro: Nalaženje mira koji nedostaje (http://srednjiput.rs/praksa/amaro/)
:andjali
-
Svaka cast :ok :bravo:
(http://www.crystalinks.com/meditatingboy.jpg)
-
Leo Pravda se potrudio :ok