Budizam
Budizam => Pali kanon grupa => Temu započeo: vasilije Maj 02, 2025, 10:30:17
-
Prošlog puta završili smo odeljak o elementu zemlje.
Na redu je segment o elementu vode. Poštovani Sāriputta objašnjava da ovaj elemenat takođe
može biti unutrašnji i spoljašnji. Ako se setimo, objasnili smo da, na filozofskom nivou, vodeni
elemenat jeste kvalitet fluidnosti, tečenja i može se razumeti kao onaj aspekt materijalnih
fenomena koji je odgovoran za koheziju, vezivanje delića materije zajedno. Ali ova konkretna
osobina jeste manifestovana i vidljiva u onome što zovemo fluidima, tečnostima. I tako,
navodimo primere vodenog elementa u delovima tela:
Šta god da je unutrašnje, u osobi, voda, vodeno i za njega smo vezani; dakle, žuč, sluz, gnoj, krv,
znoj, mast, suze, salo, pljuvačka, sline, tečnost u zglobovima, mokraća ili bilo šta drugo
unutrašnje, u osobi, što je voda, vodeno i za njega smo vezani: to se zove voda kao unutrašnji
element.
Kontemplacija korišćenjem vodenog elementa kao osnove razvija se da bi se sagledala, spoznala
identičnost unutrašnjeg i spoljašnjeg vodenog elementa. Oba, unutrašnji i spoljašnji, jesu prosto
elemenat vode. Tako, unosimo u organizam vodu, čaj, sokove itd. apsorbujemo ih u telo i time
spoljašnji elemenat postaje unutrašnji. Unutrašnji biva filtriran kroz organe za izlučivanje i
napušta naš organizam, tako opet postajući spoljašnji. Postoji stalna razmena: od spolja ka
unutra i obrnuto. Kada neko uvidi identičnost karakteristika između ta dva, tada vidi da se ne
može istinski identifikovati sa unutrašnjim elementom kao "ja i moje":
Unutrašnji i spoljašnji element vode zajedno čine element vode. I njega treba videti kao što
zaista jeste, sa pravom mudrošću: ‘To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo.’ Ko ga vidi
takvim kakav zaista jeste, sa pravom mudrošću, trezni se od opčinjenosti elementom vode i u
umu nestaje strast prema elementu vode.
To je jedan način da se vidi bezlična priroda unutrašnjeg vodenog elementa. Zatim je dat još
jedan način i to na osnovu posmatranja netrajnosti vodenog elementa, čak i spoljašnjeg. Opisano
je u apokaliptičnoj viziji budućnosti:
12. Ali dođe vreme kad je voda kao spoljašnji element pokrenuta. Ona odnosi sela, varoši,
gradove, okruge i zemlje. Dođe vreme kad se vode u velikom okeanu povuku stotinu hvati,
dvesta hvati, trista hvati, četiristo hvati, petsto hvati, šesto hvati, sedamsto hvati. Dođe vreme
kad su vode u velikom okeanu duboke svega sedam visina palmi, šest visina palmi… dve visine
palme, samo jednu visinu palme. Dođe vreme kad su vode u velikom okeanu duboke svega
sedam hvati, šest hvati… dva hvata, samo jedan hvat. Dođe vreme kad su vode u velikom okeanu
duboke svega pola hvata, samo do struka, samo do kolena, samo do članaka. Dođe vreme kad
vode u velikom okeanu nisu dovoljno duboke ni da se gurne ceo prst. Kada čak i ta voda kao
spoljašnji element, tako velika, jeste prolazna, podložna razaranju, nestanku i promeni, šta reći
za ovo telo, za koje smo vezani žudnjom i koje tako kratko traje? Nemoguće ga je smatrati za ‘ja’,
‘moje’ ili ‘to sam ja'.
Po jednoj drugoj sutti iz AN, iz Knjige sedmica, Sunce se podeli i dva se Sunca na nebu pojave. I
usled vreline dva ogromna izvora toplote, voda u okeanima počinje da isparava, nivo mora opada
sve dok je ne ostane tako malo koliko da se pokvase prsti. A onda i to malo vode ispari i nema
više vode na celoj Zemlji.
I zbog ovoga, čak i spoljašnji elemenat vode jeste netrajan, podložan uništenju i nestanku. A šta
reći o vodenom elementu u ovom telu? Ono takođe; ne možemo smatrati vodeni elemenat u
ovom privremenom i kratkotrajnom telu za "ja", "moje" ili "to sam ja".
Paragrafi od 13 do 15 razvijaju isti obrazac kao paragrafi 8 do 10 kod elementa zemlje. Ne
moramo ići u detalje.
16. A šta je to, prijatelji, vatra kao element? Vatra kao element može biti unutrašnji ili spoljašnji.
Šta je vatra kao unutrašnji element? Šta god da je unutrašnje, u osobi, vatra, plameno i za njega
smo vezani; dakle, ono čime se neko zagreva, stari i sagoreva, kao i ono čime nešto što smo pojeli
i popili biva potpuno svareno ili bilo šta drugo unutrašnje, u osobi, što je vatra, plameno i za
njega smo vezani: to se zove vatra kao unutrašnji element. Unutrašnji i spoljašnji element vatre
zajedno čine element vatre. I njega treba videti kao što zaista jeste, sa pravom mudrošću: ‘To nije
moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo.’ Ko ga vidi takvim kakav zaista jeste, sa pravom
mudrošću, trezni se od opčinjenosti elementom vatre i u umu nestaje strast prema elementu
vatre.
To je prirodna toplota tela, telesna temperatura. Prema indijskoj fiziologiji toga vremena, toplota
u telu izaziva da se u odvija starenje.
[Ako voće ostavimo na vrućini, ono će sazreti, a zatim i fermentisati. U frižideru će trajati duže.
Vegetacija u hladnim predelima je sveža i zelena, ali kada je Sunce jako ona će se osušiti i
uvenuti. Možda su odavde indijski mislioci preuzeli ideju da je toplotni elemenat u telu ono što
izaziva da telo stari i pokazuje znake opadanja.]
Osoba sa velikim sadržajem elementa vatre u telu pokazaće znake starenja već vrlo rano u
životu. Ako se elemenat vatre aktivira u našem organizmu, javiće se znaci groznice, bolesni smo.
Zato se kaže: dakle, ono čime se neko zagreva, stari i sagoreva.
Takođe se kaže: kao i ono čime nešto što smo pojeli i popili biva potpuno svareno.
Element toplote u telu je odgovoran za varenje. Tako sokovi za varenje, želudačna kiselina, rade
sagorevajući hranu koju smo uneli - ovo je hemijski proces konzumiranja hrane. Glad u Aziji
nazivaju "stomačnom vatrom". Ovo je deo unutrašnjeg vatrenog elementa, a pored toga "bilo
šta drugo unutrašnje, u osobi, što je vatra, plameno i za njega smo vezani."
Ovo je rečeno zato što kroz celo telo postoji telesna toplota održavana na određenom nivou i to
je funkcionalni elemenat vatre. Ovaj unutrašnji elemenat vatre je isti kao i spoljašnji - ima istu
osobinu toplote, istu funkciju sagorevanja, konzumiranja/gutanja. [Mi kažemo: "Požar je
progutao veliki deo šume."]
Ostatak je iznet na isti način kao i ranije, kroz kontemplaciju o ne-sopstvu.
17. Ali dođe vreme kad je vatra kao spoljašnji element pokrenuta. Ona spaljuje sela, varoši,
gradove, okruge i zemlje. Ona prestaje da gori samo kad ponestane goriva, kada dođe do zelene
trave ili do puta, stene, vode ili brisanog prostora. I dođe vreme kad pokušavaju da upale vatru
makar petlovim perom i trljanjem. Kada čak i ta vatra kao spoljašnji element, tako velika, jeste
prolazna, podložna razaranju, nestanku i promeni, šta reći za ovo telo, za koje smo vezani
žudnjom i koje tako kratko traje? Nemoguće ga je smatrati za ‘ja’, ‘moje’ ili ‘to sam ja.’
Ona guta sve što može i spaljuje sve, a zatim, kada potroši svoje gorivo, sama se gasi. I dolazi
vreme kada ljudi pokušavaju da zapale vatru. Ali vatreni elemenat je potpuno potrošen u ovom
ciklusu vremena... I taj veliki elemenat je netrajan i podložan nestanku, a šta reći za ovo
kratkotrajno telo?
Paragrafi 18-20 koriste isti obrazac razmatran ranije.
Zatim dolazimo do elementa vazduha ili vetra. On ima apstraktnu osobinu pritiska, a uočava se
kao širenje i skupljanje. Opet, po budističkoj analizi materije - elemanat vazduha je prisutan u
svakoj supstanci (preko vibracija, oscilovanja). Najbolje ga opažamo u formi vetra. Ovde u
objašnjenju unutrašnjeg elementa Sariputta kaže:
Šta god da je unutrašnje, u osobi, vazduh, gasovito i za njega smo vezani; dakle, vazduh koji ide
nagore, vazduh koji ide nadole, vazduh u stomaku, vazduh u crevima, vazduh koji se kreće kroz
udove, udah i izdah ili bilo šta drugo unutrašnje, u osobi, što je vazduh, gasovito i za njega smo
vezani: to se naziva vazduh kao unutrašnji element.
Ostalo je isto kao što je objašnjeno i ranije: postoji neprekidan proces razmene unutrašnjeg i
spoljašnjeg elementa. Pri disanju uzimamo gasovitu materiju od spolja, telo apsorbuje kiseonik, a
izbacuje ugljen-dioksid, koji dalje postaje deo atmosfere. Zatim se opet kiseonik unosi u ćelije
koje nakon procesa ćelijskog disanja izbacuju produkte sagorevanja. Kada su gasovi iz atmosfere
ugrađeni u ćelije postaju delom našeg tela. A kada se izbacuju van, postaju spoljnji elemenat
vazduha. Nema čvrste barijere između ta dva, već postoji stalna razmena.
U paragrafu 22 srećemo se sa još jednom apokaliptičnom slikom. Opisane su buduće katastofe sa
elementom vazduha u glavnoj ulozi:
22. Ali dođe vreme kad je vazduh kao spoljašnji element pokrenut. On razori sela, varoši,
gradove, okruge i zemlje. Dođe vreme poslednjeg meseca sezone vrućina, kad ljudi prave vetar
lepezama i mehovima, ali vetra nema pa nema, ni slamka se ne pomera. Kada čak i taj vazduh
kao spoljašnji element, tako velik, jeste prolazan, podložan razaranju, nestanku i promeni, šta
reći za ovo telo, za koje smo vezani žudnjom i koje tako kratko traje? Nemoguće ga je smatrati za
‘ja’, ‘moje’ ili ‘to sam ja.
U Aziji se kuće grade od trave i kokosovih niti za izradu krova. U tekstu se kaže da se ne pomera niti jedna
travka jer je elemenat vetra potpuno potrošen. Kada je spojnji element vazduha tako netrajan,
podložan nestanku, a šta onda reći za ovo telo? Ne može se smatrati za "ja", "moje" i "ja sam".
Slede pasusi 23-25, što je razvijanje istog obrasca kao u 8-10.
Dolazi nešto zanimljivo. Ako se setimo, na prvom času smo pomenuli da poštovani Sāriputta
pravi razliku između četiri velika elementa i tipova izvedene materije. Sada je već objasnio četiri
velika elementa, a ostavio izvedene oblike sa strane. Ovde u pasusu 26, kako Komentari navode,
Sāriputta će uvesti tipove materijalnog oblika izvedene iz primarnih elemenata. Koristi
poređenje:
26. Prijatelji, baš kao što prostor ograđen drvetom i slamom, travom i glinom, nazivaju ‘kuća’,
isto tako, prostor ograđen kostima i tetivama, mišićima i kožom, nazivaju ‘materijalni oblik.’
Izvorni tekst koristi izraz rūpaṁ - materijalni oblik, a u stvari znači "telo". Ovde prostor jeste
jedan od tipova izvedenih iz četiri velika elementa. Neke od sutta govore o prostoru kao o još
jednom od elemenata. Recimo MN140 Razjašnjenje elemenata, takođe MN62 Dugi govor
Rahuli. Prema komentarima, elemenat prostora ovde je uzet da predstavi formu izvedenu iz
primarnih elemenata.
Sledi izuzetno važan pasus 27, koji pokazuje kako pet sastojaka nastaju kroz svako od šest
područja čula. Ovo je jedno od retkih mesta unutar pāli kanona gde imamo date zajedno dve
različite sheme za klasifikovanje iskustva. To su shema šest područja čula i shema pet sastojaka.
Uobičajeno se uzimaju odvojeno, ali ovde su povezane.
Sāriputta počinje koristeći područje oka kao početnu tačku:
27. Prijatelji, ako je oko samo po sebi zdravo, ali nema spoljašnjih oblika u njegovom dometu,
niti odgovarajućeg [svesnog] nastojanja, tada nema manifestacije ni odgovarajuće vrste
svesti. Ako je oko samo po sebi zdravo i ima spoljašnjih oblika u njegovom dometu, ali nema
odgovarajućeg [svesnog] nastojanja, tada nema manifestacije ni odgovarajuće vrste svesti. Kada
je oko samo po sebi zdravo, ima spoljašnjih oblika u njegovom dometu, kao i odgovarajućeg
[svesnog] nastojanja, tada ima i manifestacije odgovarajuće vrste svesti.
Ovde pāli reč za "[svesno] nastojanje" znači pažnja/okretanje uma ka objektu. Ako toga nema,
tada nema manifestovanja odgovarajuće klase svesti. Nema pojavljivanja svesti oka koje saznaje/
ima iskustvo oblika kroz oko.
Prvi primer je očigledan: oko je funkcionalno, ali npr. u potpunom mraku neće se pojavljivati
svest oka.
U drugom slučaju, pretpostavimo da sedite slušajući muzičko delo potpuno uneti u njega;
prijatelj prolazi pored vas, ali ste se toliko posvetili muzici da ga uopšte ne primećujete. Čak i kada
je oblik ušao u vidno polje, ali nema učešća svesti, nema pojavljivanja odgovarajućeg tipa svesti
oka.
U trećem primeru svi uslovi su ispunjeni pa dolazimo do slučaja kada se svest oka pojavljuje.
Radi čulni organ, postoje oblici i nešto privlači pažnju uma da se okrene tom obliku. Tada se
manifestuje odgovarajuća vrsta svesti, drugim rečima tada se pojavljuje svest oka, saznajući taj
oblik/imajući iskustvo tog oblika kroz oko.
viññāṇabhāga je izraz koji je upotrebljen u tekstu, bukvalno znači: deo, odeljak ili segment svesti (u
ovom primeru - svesti oka).
Pasus 28 je vrlo važan, navodimo ga u celini:
28. Materijalni oblik u onome što tako nastane uključen je u materijalni oblik kao sastojak bića
koji je objekat vezivanja. Osećaj u onome što tako nastane uključen je u osećaj kao sastojak
bića podložan vezivanju. Opažaj u onome što tako nastane uključen je u opažaj kao sastojak bića
podložan vezivanju. Mentalni obrasci u onome što tako nastane uključeni su u mentalne obrasce
kao sastojak bića podložan vezivanju. Svest u onome što tako nastane uključena je u svest kao
sastojak bića podložan vezivanju. On ovako razume: ‘Ovo je, zaista, način kako se odigrava
uključivanje, okupljanje i gomilanje stvari u ovih pet sastojaka bića podložnih vezivanju. I ovako
je rekao Blaženi: „Onaj ko vidi uslovljeni nastanak, vidi Dhammu; onaj ko vidi Dhammu, vidi
uslovljeni nastanak.” A ovih pet sastojaka bića koji su objekat vezivanja uslovljeno nastaju.
Želja, vezivanje, sklonost i opčinjenost zasnovani na ovih pet sastojaka bića koji su objekat
vezivanja jesu izvor patnje. Uklanjanje želje i strasti, napuštanje želje i strasti prema tih pet
sastojaka bića jeste prestanak patnje.’ I tada je, prijatelji, taj monah uradio veliku stvar.
Na drugi način rečeno tathābhūtassa - "u onome što tako nastane" - to je pomenuti odeljak
svesti oka. I taj odeljak svesti oka nije samo svest oka sama po sebi, već ceo segment iskustva kao
vrlo kompleksan događaj. Sada Sāriputta taj kompleksan događaj, odeljak svesti oka, stavlja pod
mikroskop mudrosti i vidi šta je sve uključeno unutar tog iskustva viđenja oblika okom.
Prvo, imamo uslove za pojavljivanje odeljka svesti oka: oko je zdravo, oblici dolaze u domet i
postoji aktivna uključenost svesti, aktivna pažnja, skretanje uma ka oblicima. To dovodi do
određenog odeljka svesti oka i to se misli pod onim "nastane".
Unutar ovog segmenta iskustva, materijalna forma je prisutna - to je klasifikovano u sastojak
materijalnog oblika podložnog vezivanju. Šta je ovaj materijalni oblik? Telo koje pripada
posmatraču i naročito oko kao organ vida, kao i spoljašnji oblici kao objekti viđenja. Sve ovo
potpada pod sastojak materijalnog oblika.
A osećaj u "onome što tako nastane" uključen u sastojak osećaja. Kada neko ima iskustvo, zna te
oblike kroz oko, kada se svest oka pojavi, tada neko iskusi oblike na prijatan, bolan ili neutralan
način.
Percepcija/opažaj u "onome što tako nastane" uključena je u sastojak opažaja, uočavamo oblike
kao objekte određenog tipa: forma mog prijatelja, pune šolje, ptice na nebu...
Mentalni obrasci / voljne formacije su takođe uključeni. Kada neko vidi oblik kod njega se
pojavljuje određena volja u vezi sa njim u vezi, razmatra se određeni vid akcija. Ako je nešto lepo,
poželimo da to posedujemo, kada vidimo prijatelja imamo nameru da sa njim porazgovaramo.
Ako vidimo inspirišuću Budinu sliku, javlja se volja da iskažemo poštovanje. Tako se volja
pojavljuje unutar iskustva svesti oka, sve te volje ulaze u sastojak mentalnih obrazaca podložnih
vezivanju.
A zatim tu je svest, nastaje zasnovana na oku. Ta svest je uključena u sastojke bića. I tako, kada
govorimo o ovom iskustvu viññāṇabhāga (segment, odeljak svesti), treba razumeti da je svest
samo jedan deo tog odeljka! Ne treba da mislimo o tome kao o filozofskoj ideji da je sve
manifestacija svesti, jer se odeljak svesti sam po sebi javlja zavisno od oka i oblika, koji nisu svest
sama po sebi.
Ali sada poštovani Sāriputta kaže da kada neko razmišlja o ovome, tada će razumeti način
uključivanja, okupljanja i gomilanja stvari, možemo reći klasifikaciju stvari u ovih pet sastojaka
objekata vezivanja.
I zatim citira Budu: „Onaj ko vidi uslovljeni nastanak, vidi Dhammu; onaj ko vidi Dhammu, vidi
uslovljeni nastanak.” Ono što je zanimljivo, Sāriputta citira Blaženog, ali ovu izjavu ne nalazimo
bilo gde u Sutta Piṭaki. Ovo je primer izjave koju je Buda dao, ali nije sačuvana nigde osim u
okviru ovog citata. Izjava je izuzetno važna jer kaže da je razumevanje uslovljenog nastanka
ključno za razumevanje celog učenja. To je esencija Dhamme. Da bi se razumela Dhamma, mora
se razumeti uslovljeni nastanak.
Pet sastojaka bića uslovljeno nastaju, kako nam je Sāriputta upravo pokazao. Kako nastaju?
Nastaju kroz uslove - kroz prisustvo oka, oka koje je zdravo, oblika koji ulaze u domet i pažnje.
Kroz ove uslove javlja se svest oka. I zatim, unutar te svesti oka tj. odeljka svesti, mi lociramo svih
pet sastojaka. I tako svih pet nastaje zavisno od uslova.
Pet sastojaka podložnih vezivanju - to je prva plemenita istina, istina o patnji. Ovde je ne treba
tumačiti u smislu bola i jada, već ima dublje značenje. To je činjenica da pet sastojaka nastaju
kroz uslove, svet konstituisanog iskustva vodi poreklo kroz uslove, nije samo-postojeće. Zbog
toga što nastaju usled uslova, prestaju sa prestankom uslova - sve u iskustvu je netrajno,
nepouzdano...
Šta je to što dovodi ovih pet sastojaka do nastanka, ponovo i ponovo, na početku bilo koje
egzistencije? To je želja, vezivanje, sklonost i opčinjenost zasnovano na njima. To je poreklo
patnje. Na jednom nivou, nivou uobičajenog iskustva, želja, držanje i vezivanje zasnovani na
sastojcima - to su uzroci patnje; kada stvari ne idu po našim željama, imamo patnju
kao posledicu. To bi bilo psihološko objašnjenje.
Ali to nije najdublji nivo. Na dubljem: želja, vezivanje, sklonost i opčinjenost unutar pet sastojaka
bića jesu uzroci koji vode do nastanka novih pet sastojaka u sledećoj egzistenciji itd. Tako
vezivanje za ove sastojke upravo sada, ako se produži sve do trenutka smrti, tada to vezivanje
vodi do nastanka skupa od novih pet sastojaka što označava događaj preporađanja, a to je
produžavanje dukkhe u novom postojanju. Ista je priča i u sledećoj egzistenciji. Na ovaj način,
točak rađanja i umiranja kotrlja se od života do života.
Kako dovesti ovaj proces do završetka? Uklanjanje želje i strasti, napuštanje želje i strasti prema
tih pet sastojaka bića jeste prestanak patnje.
Na jednom nivou, možemo reći da, kada neko napusti, ukloni želju, šta god da se dešava sa
sastojcima bića, više nema žaljenja, jada, žalosti... To je jedan nivo razumevanja prestanka.
Ali na dubljem nivou - kada su želja i požuda, vezivanje eliminisani, onda kada ovaj pojedinačni
skup od pet sastojaka stigne do završetka, tada nema više pojavljivanja novih sastojaka bića u
budućnosti. Ciklus se privodi kraju.
Ovo se ponavlja za svako od ostalih čula. Kod područja uma imamo zanimljiv slučaj.
37. Prijatelji, ako je um sam po sebi zdrav, ali nema spoljašnjih objekata uma u njegovom
dometu, niti odgovarajućeg [svesnog] nastojanja, tada nema manifestacije ni odgovarajuće vrste
svesti. Ako je um sam po sebi zdrav i ima spoljašnjih objekata uma u njegovom dometu, ali
nema odgovarajućeg [svesnog] nastojanja, tada nema manifestacije ni odgovarajuće vrste
svesti. Ali kad je um sam po sebi zdrav, ima spoljašnjih objekata uma u njegovom dometu,
kao i odgovarajućeg [svesnog] nastojanja, tada ima i manifestacije odgovarajuće vrste svesti.
Iz ovoga rečenog u drugom primeru, izgleda da je moguće da mentalni fenomeni prolaze kroz
um, a da se ne pojavi odgovarajuća vrsta svesti. Čini se da u ovoj rečenici od pre 2500 godina
govori o podsvesti.
Nešto poput ovoga primećujemo u meditaciji kada je sabranost vrlo oštra. Tada možemo uočiti
koliko mnogo stvari prolazi kroz um svake sekunde. A zatim možemo razmišljati: da li se to
dešava sve vreme? Ili je meditacija ta koja čini da se ovo dešava?
Dešava se sve vreme, ali zato što sabranost nije razvijena i nije fokusirana tako oštro i precizno,
nismo svesni kako se brzo i suptilno mentalne slike, misli i funkcije odvijaju. Već samo prolaze,
bez registrovanja, bez ikakvog svesnog uticaja. Kada neko počne da prati tok mentalnih događaja
sve više i više ih dovodi do svesnog stanja. Ovo se dešava sve vreme tokom našeg svakodnevnog
života i kada ne registrujemo uticaj ovih trenutnih mentalnih događaja. Oni još uvek imaju
uticaj na naše umove i karaktere i suptilno ih transformišu na načine na koje nismo svesni. Na taj
način, mi smo pasivne žrtve delovanja našeg sopstvenog uma. Ali, ojačavanjem moći sabranosti,
kapaciteta da se prati šta se dešava u umu, činimo sadržaje uma sve više pristupnim za svesnu
pažnju i tada imamo bolje razumevanje šta se dešava u umu i sposobniji smo da ga
transforišemo.
U trećem slučaju kada su ispunjeni svi uslovi tada postoji manifestovanje odgovarajuće klase
svesti - svesti uma. U toj svesti uma, na isti način kao i ranije, imamo analizu sastojaka bića. Sve
ostalo je opisano na isti način.
Zatim poštovani Sāriputta sumira svaki segment govoreći da je, na taj način, monah učinio veliku
stvar. To je monah koji praktikuje vrlo preciznu analizu iskustva unutar pet sastojaka bića kroz
svako od šest područja čula. Razume kako su ovi sastojci uslovljeno nastali i može da razume ovaj
proces u pojmovima četiri plemenite istine. Iako plemenita istina o putu nije pomenuta
eksplicitno u sutti, ceo proces meditacije jeste u stvari primena različitih faktora puta, naročito
ispravne sabranosti i ispravnog razumevanja.
Praksa
Praktikujte meditaciju koju je Buda dao u odeljku [8]. Uočite do kog stepena uviđanje prazne
prirode pet sastojaka umanjuje reaktivnost uma.