Budizam
Budizam => Mahayana => Temu započeo: oblica Mart 15, 2010, 13:30:01
-
Размена мишљења за преноћиште
У случају да покрене и добије расправу о будизму са онима код којих је, сваки лутајући свештеник може да остане у зен храму. Ако је поражен, мора да оде.
У једном храму у северном делу Јапана живела су заједно два брата свештеника. Старији је био учен, а млађи приглуп и без једног ока.
Један лутајући свештеник наиђе и замоли их за преноћиште, прописно их позвавши на дискусију о узвишеном учењу. Старији брат, уморан од напорног рада тог дана, рече млађем да га замени. "Иди и захтевај разговор у тишини", упозори га.
Тако млади свештеник и странац одоше до олтара и седоше.
Убрзо после тога путник устаде, отиђе до старијег брата и рече му: Твој брат је диван младић. Поразио ме је."
"Препричај ми разговор", рече старији брат.
"Па", објасни путник, "прво сам ја подигао један прст, представљајући Буду, просветљеног. Онда он подиже два прста, означавајући Буду и његово учење. Ја подигох три прста, представљајући Буду, његово учење и његове следбенике о хармоничном животу. Затим он продрма својом стиснутом песницом пред мојим лицем, показујући да сви поменути потичу из једне суштине. Тако он победи, и ја немам права да останем овде." Ово рекавши, путник отиђе.
"Где је тај човек?", запита млађи, дотрчавши до свог старијег брата.
"Чух да си добио дискусију."
"Ништа ја нисам добио. Испребијаћу га."
"Реци ми тему дискусије" запита старији.
"Зашто ли је, чим ме је угледао, подигао један прст, вређајући ме да имам само једно око. Пошто је странац, помислих да треба да будем учтив према њему, па подигох два прста, честитајући му што он има оба ока. Онда тај неучтиви бедник подиже три прста, сугеришући да нас двојица имамо само три ока. Ја се наљутих и пођох да га ударим, али он побеже напоље и то оконча ствар!"
:pcelica:
-
Zen i žarač za vatru
Hakuin je svojim učenicima govorio o starici koja vodi prodavnicu čaja, hvaleći njeno razumevanje zena. Učenici mu nisu verovali na reč i odlazili bi u prodavnicu da se sami uvere.
Kad god bi starica videla da neko dolazi u radnju, odmah bi prepoznala da li su došli po čaj ili u potragu za zenom. U prvom slučaju, lepo bi ih uslužila. U drugom slučaju, pozvala bi ih da dođu iza pulta. Čim bi poslušali, udarila bi ih žaračem za vatru.
Devet od deset učenika ne bi uspelo da izbegne batine.
-
Litica
Kjogen je rekao:
Zen je kao čovek koji visi sa litice, držeći se zubima za ivicu. Rukama se ne drži nizašta, noge mu nemaju oslonac, a ispod njega ga neko pita: „Zašto je Bodidarma došao iz Kine u Indiju?“.
Ako čovek koji visi ne odgovori, on gubi, ako odgovori, pada i umire. Šta bi trebao da uradi?
-
Popodnevno spavanje
Učitelj Sojen Šaku je napustio ovaj svet kada je imao 61 godinu. Iza sebe je ostavio veliko učenje, daleko veće od većine zen učitelja. Njegovi učenici su imali običaj da spavaju popodne tokom leta, ali on i pored toga nikad nije protraćio ni minutu.
Kada je imao 20 godina, već je učio Tendai filozofske spekulacije. Jednog letnjeg dana vazduh je bio toliko vlažan da je mladi Sojen protegao noge i otišao da spava dok je njegov učitelj bio odsutan.
Tri sata su prošla, kad se iznenada probudio, čuvši učitelja koji je upravo došao, ali je već bilo kasno. Učitelj ga je našao kako leži opružen preko hodnika.
„Izvinjavam se, izvinjavam se“ – šapnuo je njegov učitelj, koračajući pažljivo preko Sojenovog tela kao da je u pitanju neki uvaženi gost. Nakon ovoga, Sojen nikada nije spavao popodne.
-
Najvrednija stvar na svetu
Sozana, kineskog zen učitelja, učenik je pitao: „Šta je najvrednija stvar na svetu?“
Učitelj je odgovorio: „Glava mrtve mačke“.
„Zašto je glava mrtve mačke najvrednija stvar na svetu?“ – pitao je učenik.
Sozen odgovori: „Jer niko ne može da joj odredi cenu“.
-
Zaista?
Zen učitelj Hakuin je bio poštovan od strane celog sela.
Lepa devojka čiji roditeji su vodili prodavnicu hrane je živela pored njega. Iznenada su njeni roditelji saznali da je ona trudna. Ovo je jako razljutilo njene roditelje. Nije htela da prizna ko je otac deteta, ali nakon mnogo nagovaranja je navela Hakuina kao oca. Izuzetno besni roditelji su otišli kod učitelja da mu saopšte šta su saznali.
„Zaista?“ – je bilo sve što je Hakuin rekao.
Nakon što je dete rođeno, dovedeno je kod Hakuina, koji je do tada već izgubio reputaciju u selu. Tražili su da vodi brigu o detetu.
„Zaista?“ – rekao je Hakuin i prihvatio dete.
Vodio je brigu o njemu nekoliko meseci, nakon čega devojka više nije mogla da podnese sve to. Rekla je roditeljima istinu – da je pravi otac deteta mladić koji je radio u prodavnici ribe, a kojeg je laganjem pokušala da zaštiti. Otac i majka devojke su istog momenta otišli kod Hakuina da traže oprost i da uzmu dete nazad. Kad su mu objasnili šta se desilo, Hakuin je rekao:
„Zaista?“ – i predao im dete.
-
odlična priča :ok
-
Sokrat i pesma
Kada je Sokrat u zatvoru čekao smrtnu kaznu, čuo je drugog zatvorenika kako peva neku pesmu. Sokratu se pesma svidela, pa je pitao zatvorenika da ga nauči tu pesmu. Kada je to čuo, zatvorenik ga pita:
„Zašto bi neko želeo da nauči nešto novo dva dana pred smrt?“
Sokrat odgovori: „Iz istog razloga iz kog bi hteo da nauči nešto novo 50 godina pre smrti“.
-
Pita
Gledala devojčica mamu kako pravi pitu i videla kako njena mama savija krajeve pite. Pita je devojčica:
- Zašto savijaš krajeve te pite?
- Videla sam to od svoje mame – odgovori mama.
Devojčica ode do babe da vidi kako ona pravi pitu. U trenutku kad je baba savila krajeve pite, pita je devojčica:
- Zašto savijaš krajeve te pite?
- Videla sam to od svoje mame – odgovori baba.
Devojčica ode do prababe da vidi kako ona pravi pitu. U trenutku kad je prababa savila krajeve pite, pita je devojčica:
- Zašto savijaš krajeve te pite?
- Pa mala mi ova tepsija – odgovori prababa.
-
Glas sreće
Poslije Benkeieve smrti, jedan slijepi čovjek, koji je živio u blizini učiteljevog hrama, reče prijatelju: "Pošto sam slijep, ne mogu da vidim čovjekovo lice, pa moram da mu ocjenjujem karakter po zvuku njegovog glasa. Obično, kada čujem nekoga da drugome čestita na njegovoj sreći ili uspjehu, čujem i skriveni ton zavisti. Kada se izjavljuje saučešće zbog nesreće drugog, čujem radost i zadovoljstvo, kao da je onom što saučestvuje zaista drago što je nešto dobiti ostalo u njegovom sopstvenom svijetu.
Sudeći po onome koliko ja znam, Benkeiev glas je uvijek bio iskren. Kad god je iskazivao sreću, nisam čuo ništa osim sreće, i kad god je iskazivao tugu, tuga je bila sve što sam čuo."
-
POUKA POSLEDNJEG
U stara vremena u Japanu su se koristili fenjeri od bambusa i papira u kojima su gorele svece.
Jednom slepom coveku na kraju posete svom prijatelju,ovaj ponudi fenjer da ga ponese sa sobom jer je bila noc.
"Ne treba mi fenjer",rece mu."Bila tama ili svetlo-meni je svejedno."
"Znam da ti fenjer nije potreban da bi pronasao put",odgovori mu prijatelj,"ali ako ga nemas,neko bi mogao da naleti na tebe.Zato ga moras uzeti."
Slepi covek krenu sa fenjerom i pre no sto je i odmakao,neko se sa njim sudari."Pazi kuda ides!",uzviknu on nepoznatom."Zar ne vidis ovaj fenjer?"
"Sveca ti je dogorela,brate",odgovori nepoznati. :cool:
-
Obično, kada čujem nekoga da drugome čestita na njegovoj sreći ili uspjehu, čujem i skriveni ton zavisti. Kada se izjavljuje saučešće zbog nesreće drugog, čujem radost i zadovoljstvo, kao da je onom što saučestvuje zaista drago što je nešto dobiti ostalo u njegovom sopstvenom svijetu.
Iskreno rečeno - potresno. Tako je na mene delovalo kad sam (bolno) shvatio da su ljudi zaista ovakvi. Tada sam shvatio da imam 2 vrste prijatelja: oni koji se raduju mojoj nesreći i oni koji se ne raduju. Ako bih ove prve izbacio sa liste prijatelja, lista bi spala na troje.
Pretpostavljam da i za to troje treba da sam zahvalan.
-
hm.. ljudi..
Manje boli kada shvatiš da smo svi mi samo ljudi. :naocare:
-
Za mene se to prosto svodi na činjenicu da nemamo pravo ništa da očekujemo od ljudi. Ono što je nekome osnovna čovečnost, tj ponašanje bez kojeg ne bi mogao u ogledalo da se pogleda, za drugog je "podvig" zbog kojeg će provesti dosta vremena gledajući se u ogledalo, diveći se samom sebi.
Ako nekome nešto učinim, nemam pravo ni hvala da očekujem, a kamoli da mi ne učini nažao kasnije. (ovo za hvala ilustruje priča koja sledi) Jedna stvar je to shvatiti, sasvim druga je u skladu sa novonastalim shvatanjem delati. Meni te promene baš i nisu lake. Inercija je čudo.
-
Davalac treba da je zahvalan
Dok je Sejsecu bio učitelj manastira Engaku u Kamakuri, zatražio je veće odaje, jer su one u kojima je držao predavanja bile prepunjene ljudima. Umeza Seibei, trgovac iz Edoa (današnji Tokio), odlučio je da donira petsto zlatnika za pravljenje veće škole. Doneo je zlatnike kod učitelja.
Sejsecu je rekao: "U redu. Primam novac".
Umezu je dao Sejsecuu vreću zlatnika, ali nije bio zadovoljan stavom učitelja. Neko bi mogao da živi godinu dana sa tri zlatnika, a učitelj nije zahvalio za petsto.
"U toj vreći zlata ima petsto zlatnika" - naglasio je Umeza.
"To si već rekao" - odgovori Sejsecu.
"Iako sam bogat trgovac, petsto zlatnika je mnogo novca" - reće Umeza.
"Želiš li da ti zahvalim za to?" - pitao je Sejsecu.
"Morao bi" - odgovori Umeza.
"Zašto bih?" - upita Sejsecu - "Davalac treba da je zahvalan".
-
Pita
Gledala devojčica mamu kako pravi pitu i videla kako njena mama savija krajeve pite. Pita je devojčica:
- Zašto savijaš krajeve te pite?
- Videla sam to od svoje mame – odgovori mama.
Devojčica ode do babe da vidi kako ona pravi pitu. U trenutku kad je baba savila krajeve pite, pita je devojčica:
- Zašto savijaš krajeve te pite?
- Videla sam to od svoje mame – odgovori baba.
Devojčica ode do prababe da vidi kako ona pravi pitu. U trenutku kad je prababa savila krajeve pite, pita je devojčica:
- Zašto savijaš krajeve te pite?
- Pa mala mi ova tepsija – odgovori prababa.
toliko o tradiciji :zeleni:
-
A može li biti da i u tradiciji ima nečeg korisnog, a da je naglasak a tome da treba proveriti
zašto radimo to što radimo?
-
A može li biti da i u tradiciji ima nečeg korisnog, a da je naglasak a tome da treba proveriti
zašto radimo to što radimo?
Gotovo se sigurno da je bilo nešto korisno kada je tradicija nastala, ali možda smo od tada promenili tepsiju?
Mačka i meditacija
Kada su učitelj i učenici počeli svoju večernju meditaciju, mačka koja je živela u manastiru je pravila buku koja ih je ometala. Zato je učitelj naredio da je mačka veže tokom večernje meditacije. Godinama kasnije, kada je učitelj umro, mačku su i dalje vezivali tokom večernje meditacije. I kada je mačka na kraju umrla, nabavili su novu mačku koju bi vezivali. Vekovima kasnije, učeni naslednici tog učitelja su pisali radove o značaju vezivanja mačke za vreme meditacije.
-
Поређење
Буда је изрекао овакво поређење у једној сутри:
Путујући, један човек у пољу наиђе на тигра. Човек поче да бежи, а тигар за њим. Налетевши на једну литицу, задржа се за корен дивље пузавице и зањиха над ивицом. Тигар га је њушкао одозго. Дрхтећи, човек погледа доле, где је, далеко испод, други тигар чекао да га поједе. Само га је пузавица држала.
Два миша, један бели и један црни, почеше мало помало да глођу пузавицу. Човек виде покрај себе сочну јагоду. Стиснувши једном руком пузавицу, другом убра јагоду. Како је била слатка!
-
Тунел
Зенкаи, син самураја, допутова у Едо где постаде пратилац једног високог
службеника. Заљуби се у службеникову жену и би откривен. У самоодбрани, усмрти
службеника, а затим побеже са женом.
Обоје касније постадоше крадљивци. Али жена беше толико похлепна, да се Зенкаиу
поче гадити. На крају, оставивши је, отпутова далеко, у покрајину Бизен, где
постаде лутајући просјак.
Да би се искупио за своју прошлост, Зенкаи одлучи да у свом животу учини неко
добро дело. Знајући за опасни пут који се пружао над једном литицом, а узрок смрти
и повреда многих људи, он одлучи да пробије тунел кроз планину.
Док је дању просио, Зенкаи је ноћу копао тунел. Када је прошло тридесет година,
тунел је био 684 метра дуг, 6 метара висок и 9 метара широк.
Две године пре но што је посао био готов, син службеника кога је усмртио, а који
беше искусан мачевалац, пронађе Зенкаиа и дође да га из освете убије.
"Даћу ти радо свој живот", рече Зенкаи. "Само ми допусти да завршим овај посао.
Оног дана када буде готов, можеш ме убити."
Тако младић сачека на тај дан. Неколико месеци прође, а Зенкаи је и даље копао.
Младић се умори не радећи ништа и поче да му помаже у копању. Помажући му
годину дана, поче се дивити Зенкаиевој чврстој вољи и карактеру.
Најзад тунел беше завршен и људи могаше да га безбедно користе.
"Сада ми одсеци главу", рече Зенкаи. "Мој посао је обављен".
"Како могу одсећи главу свом сопственом учитељу?", упита младић са сузама у очима.
-
Blatnjavi put
Jednom Tanzan i Ekido zajedno putovaše po blatnjavom putu. Jaka kiša je još uvek
padala. Idući putem, sretoše lepu devojku obučenu u svileni kimono obavijen pojasom,
koja nije mogla da pređe raskršće. Dođi, devojko, reče odmah Tanzan. Podigavši je u
svoje naručje, prenese je preko blata. Ekido ne progovori do uveče, sve dok ne stigoše
do hrama u kome je trebalo da prenoće. Tada više nije mogao da se suzdrži. Mi
sveštenici ne prilazimo blizu ženama, rece Tanzanu, posebno ne mladim i lepim. To je
opasno. Zašto si ti to učinio? Ja sam devojku ostavio tamo, reče Tanzan. Da li je ti još
uvek nosiš?
-
Posetnica
Keiču, veliki učitelj zena u periodu meidi, bio je poglavar Tofuku hrama u Kjotu. Jednoga
dana guverner Kjota ga potraži po prvi put. Njegov pratilac mu predade guvernerovu
posetnicu, na kojoj je pisalo: Kitagaki, guverner Kjota. Nemam ja posla sa takvim
čovekom, reče Keiču svom pratiocu. Reci mu da ode odavde. Pratilac odnese posetnicu
nazad, izvinjavajući se. Moja je greška, reče guverner, i olovkom precrta reči guvernera
Kjota. Zamoli ponovo svog učitelja. O, jeli to Kitagaki?, uzviknu učitelj kada vide
posetnicu. Hoću da vidim tog čoveka.
-
Zen svakog trena
Učenici zena su sa svojim učiteljima najmanje deset godina pre no što se usude da
podučavaju druge. Nanina poseti Teno koji je, prošavši svoje učenje, postao učitelj.
Zadesi se da taj dan bude kišovit, pa Teno obu klompe i ponese kišobran. Pošto ga je
pozdravio, Nanin primeti: pretpostavljam da si svoje klompe ostavio u predvorju. Hteo
bih da znam da li ti kišobran stoji levo ili desno od klompi. Teno, zbunjen, nemade brz
odgovor. Shvatio je da nije sposoban da svakog trena uz sebe ima zen. Posta Naninov
učenik, učivši još šest godina da bi dosegao prisustvo zena u svakom trenu.
-
e ova prica mi je genijalna o Tanzanu, Ekidu i djevojci.
Sljepo drzanje za pravila cisto jer su pravila.. ugh.
-
Mesec se ne može ukrasti
Rjokan, učitelj zena, živeo je vrlo skromno u maloj kolibi u podnožju brda. Jedne večeri
lopov uđe u kolibu i otkri da u njoj nema ničega što bi se moglo ukrasti. Rjokan se vrati
i zateče ga. ''Možda si prešao dug put da me posetiš'', reče pljačkašu, ''i ne bi trebalo
da se vratiš praznih ruku. Molim te, uzmi moju odeću kao poklon.''
Lopov ostade zaprepašćen. Uze odeću i pobeže.
Rjokan sede onako neodeven da posmatra Mesec. ''Jadnik'', sanjario je, ''voleo bih da
sam mogao da mu dam ovaj lepi Mesec.''
-
Nema vode, nema meseca
Kada je monahinja Čijono učila zen kod Bukoa iz Engakua, nije dugo uspevala da
dosegne plodove meditacije. Jedne mesečinom osvetljene noći, nosila je vodu u
jednom starom vedru, vezanom bambusom. Iznenada, bambus se pokida i dno
otpadne. U tom trenu se Čijono oslobodi!
U znak sećanja na ovaj momenat, napisa pesmu:
Na ovaj i onaj način pokušah da spasem staro vedro
jer su veze od bambusa oslabile i mogle da popucaju
sve dok najzad dno ne otpade.
Nema više vode u vedru!
Nema više Meseca u vodi!
-
U zemlji snovа
"Nаš školski učitelj običаvа dа zаdremа svаko popodne", pričаo je jedаn učenik Sojen
Šаkuа. "Mi decа smo gа pitаli zаšto to rаdi, а on nаm je odgovorio: "Odlаzim u zemlju
snovа dа se sretnem sа stаrim mudrаcimа, kаo što je i Konfucije rаdio."
Kаdа bi Konfucije spаvаo, sаnjаo je drevne mudrаce i kаsnije o tome pričаo svojim
prаtiocimа.
"Jednogа dаnа bilo je izuzetno toplo, pа neki od nаs zаdremаše. Nаs učitelj izgrdi. "Išli
smo u zemlju snovа dа se sretnemo sа mudrаcimа, kаo što je i Konfucije činio",
objаsnismo. "Štа su poručili mudrаci?" zаhtevаo je dа sаznа nаš učitelj. Jedаn od nаs
odgovori: "Otišli smo u zemlju snovа i sreli mudrаce. Pitаli smo ih dа li nаš učitelj dolаzi
tаmo svаko popodne, аli nаm oni rekoše dа tаkvog čovekа nikаdа nisu videli."
-
Lopov koji je postаo učenik
Jedne večeri dok je Šičiri Kođun izgovаrаo sutre, uđe lopov sа isukаnim mаčem trаžeći
novаc ili život. Šičiri mu reče: "Ne uznemirаvаj me. Novаc možeš nаći u onoj fijoci", а
zаtim se vrаti svom recitovаnju. Nešto posle togа, stаde i povikа: "Ne uzimаj sve.
Trebа mi nešto od čegа ću sutrа dа plаtim porez." Uljez pokupi veći deo novcа i krenu.
"Zаhvаli čoveku kаd primiš poklon", Šičiri dodаde. Čovek mu se zаhvаli i uteče.
Nekoliko dаnа kаsnije čovekа uhvаtiše i on, između ostаlog, priznаde i nedelo protiv
Šičirijа. Kаdа Šičirijа pozvаše kаo svedokа, on reče: "Ovаj čovek nije lopov, bаrem što
se mene tiče. Jа sаm mu novаc dаo i on mi se nа tome zаhvаlio."
Kаdа je odležаo svoju kаznu, čovek je otišаo kod Šičirijа i postаo njegov učenik.
-
U rukаmа sudbine
Veliki jаpаnski rаtnik Nobunаgа odluči dа nаpаdne neprijаteljа iаko je imаo deset putа
mаnje ljudi od protivnikа. On je znаo dа će pobediti, аli su njegovi vojnici bili sumnjičаvi.
Usput se zаustаvi kod svetilištа Šinto i reče svojim ljudimа: "Pošto posetim svetilište,
bаciću novčić. Ako pаdne krunа, pobedićemo; аko pаdne pismo, izgubićemo. Sudbinа
nаs drži u svojoj ruci."
Nobunаgа uđe u svetilište i pomolli se u tišini. Zаtim izаđe i bаci novčić. Pаdne krunа.
Vojnici tаko žuđаhu zа borbom, dа bitku lаko dobiše.
"Niko ne može izmeniti ruku sudbine", reče mu njegov prаtilаc posle bojа.
"Zаistа ne može", reče Nobunаgа, pokаzujući novčić koji je bio dvostruk, sа krunаmа nа
obe strаne.
-
Istinskа srećа
Jedаn bogаtаš zаmoli Sengаiа dа nаpiše nešto zа trаjnu sreću njegove porodice, а što
bi moglo dа se prenosi kаo drаgocenost iz generаcije u generаciju.
Sengаi uze veliki komаd pаpirа i nаpisа: "Otаc umire, sin umire, unuk umire."
Bogаtаš se rаzljuti. "Zаmolio sаm te dа nаpišeš nešto zа sreću moje porodice! Zаšto se
ovаko šаliš?"
"Nisаm imаo nаmeru dа se šаlim", objаsni Sengаi. "Kаdа bi pre tebe tvoj sin umro, to bi
te vrlo ojаdilo. Kаdа bi tvoj unuk nestаo pre tvog sinа, obojici bi vаm prepuklo srce. Ako
tvojа porodicа, generаcijа zа generаcijom, umire redom koji sаm jа oznаčio, to će biti
prirodаn ljudski tok. Jа to zovem istinskom srećom."
-
Potčinjаvаnje duhа
Jednа mlаdа ženа se ozbiljno rаzbole. "Toliko te volim" , reče svom mužu, "i ne želim dа
te nаpustim. Nemoj otići od mene nijednoj drugoj ženi. Ako to učiniš, vrаtiću se kаo duh
i prouzrokovаću ti beskrаjne pаtnje."
Uskoro ženа preminu. Muž poštovаŠe njenu poslednju želju prvа tri mesecа, аli ondа
srete drugu ženu u koju se zаljubi. Uskoro se veriše.
Odmаh posle veridbe, duh se poče svаke noći pojаvljivаti pred čovekom, optužujući gа
što nije održаo obećаnje. Duh beše prevejаn. Znаo je tаčno štа se dogаđа između
njegа i njegove nove drаgаne. Kаdа god bi svojoj verenici dаo neki poklon, duh bi gа
opisаo u detаlje. Čаk bi ponovio i rаzgovor, što je čovekа toliko mučilo dа nije mogаo
noću okа dа sklopi. Neko mu reče dа svoju muku ispričа učitelju zenа koji je živeo u
blizini selа. Nаposletku, u očаjаnju, jаdnik otiđe do njegа dа trаži pomoć.
"Tvojа bivšа ženа je poslаlа duhа i znа sve što i ti", komentаrisаo je učitelj. "Štа god
urаdiš ili kаžeš, štа god pokloniš svojoj drаgаni, on znа. Morа dа je vrlo mudаr duh.
Zаistа, trebаlo bi dа se diviš tаkvom duhu. Sledeći put kаd se pojаvi, nаgodi se sа njim.
Reci mu dа toliko mnogo znа dа od njegа ne možeš ništа dа sаkriješ i dа mu, аko ti
odgovori nа jedno pitаnje, obećаvаš dа ćeš rаskinuti veridbu i ostаti sаm."
"Koje to pitаnje morаm dа mu postаvim?", upitа čovek.
-
Otvori svoju sopstvenu riznicu
Dаiđu u Kini poseti učiteljа Bаsoа. Bаsа gа upitа: "Štа trаžiš?"
"Prosvetljenje", odgovori Dаiđu.
"Imаš svoju sopstvenu riznicu. Zаšto trаžiš vаn nje?", zаpitа Bаso.
Dаiđu upitа: "Gde je mojа riznicа?"
Bаso odgovori: "To što trаžiš je tvojа riznicа".
Dаiđu je bio prosvetljen! Posle togа uvek je požurivаo svoje prijаtelje:
"Otvorite svoje sopstvene riznice i upotrebite to blаgo."
-
Istinskа srećа
Sjajno :ok
-
Dvadeset svestenika i jedna svestenica, koju su zvali Eshun, vezbalo je meditaciju sa nekim zen uciteljem.
Eshun je bila veoma lepa iako joj je glava bila obrijana i haljina prosta. Nekoliko svestenika se tajno zaljubilo u nju. Jedan od njih joj je napisao ljubavno pismo, trazeci da se tajno sastanu.
Eshun nije odgovorila. Sledeceg dana ucitelj je odrzao predavanje grupi i, kada je ono bilo zavrseno, Eshun ustade. Obracajuci se onome koji joj je pisao, rece: „Ako me zaista toliko volis, dodji i zagrli me sada."
Nista ne postoji
Dok je još bio mlad učenik zena, Jamaoka Tešku je išao od jednog učitelja do drugog. Svratio je i kod Dokuona iz Sokokua.
Želeći da pokaže šta je postigao, reče: "Um, Buda i osjećajna bića, na kraju krajeva, ne postoje. Prava priroda svih pojava je praznina. Ne postoji spoznaja, ni zabluda, ni mudrost, ni prosječnost. Nema davanja i ničega da se primi."
Dokuon, koji je mirno pušio, ništa ne reče. Iznenada udari Jamaoku svojom bambusovom lulom. Ovo mladića vrlo razljuti.
"Ako ništa ne postoji", upita Dokuon, "odakle je ova ljutnja došla?
-
Jedan covek spavajuci tokom noci u tisini sela i toplini svog kreveta, usni san koji mu je nagovestio da ce sutra dan kroz selo proci monah koji ce nositi izuzetno vredan dijamant koji bi mogao ako ga nekada proda da resi sve njegove finansijske probleme. On ih tada nije imao ali ko zna - mmozda nekada zatreba. Skupi se on tako rano prepodne i izadje napolje kako bi docekao monaha. Kada je monah naisao, on iskoci ispred njega i viknu: "Daj mi odmah dijamant koji nosis". Monah mu rece: "Cekaj da pogledam, nisam siguran da imam ono sto zelis". Monah trazeci taj predmet po svojoj odezdi, nadje jedan sjajan kamen. "Jel ovo ono sto trazis?" "Da, to je to, dajmi ga odmah". I monah dade sjajni kamen coveku. Covek utece a monah nastavi svojim putem. Kada je covek dosao kuci, poceo je traziti mesto gde ce sakriti kamen da ga niko ne nadje...ali takvog mesta nije bilo. Stavio ga je kod sebe u dzep jer mu se to ucinilo najsigurijim mestom. A onda je odlucio da ne izlazi napolje da ga neko ne bi pokrao. Uvece je lego da spava i posto nije bio siguran da li neko zna za njegov dijamant i da li ce neko pokusati da ga pokrade, nije smeo da se uspava. Cele noci se je prevrtao, znojio ali od spavanja - nista. Ujutru je shvatio koliko mu taj kamen cini problem u zivotu i resio da ga vrati monahu. Nasao je monahu i ponudio mu ga natrag. Monah mu rece: "Ne trebas mi ga vratiti. Ja to ne zelim od tebe. Kamen ne cini tvoj problem. Zelim da ga zadrzis ali da ga pustis".
:andjali
-
U jednom zen hramu bejahu dva monaha koji su izuzetno voleli macke. Setajuci jednog dana u sumi, jedan monah opazi macku i istog casa je pokaza drugom monahu. Drugi monah pritrca i uzede macku u ruke. Krenuse njih dvojica ka hramu kako bi i drugima pokazali sta su pronasli. Medjutim, na putu do hrama nastade svadja izmedju njih dvojice - ko ce da bude vlasnik macke? "Ja sam je prvi video" !!! "Ja sam prvi dosao do nje" !!! Svadja se je nastavila i kada su stigli u hram i za to cu njihov ucitelj. Prisao im je i pitao ih o cemu se radi? "Ja sam prvi video macku i macka je moja", rece prvi monah. "Ja sam je prvi uzeo u ruke i ona je moja", rece drugi monah. U tom casu ucitelj uzede macku iz ruku drugog monaha i podize je visoko u vazduh a u njegovo drugoj ruci, izvadi veliko secivo i rece: "Ako mi ne kazete cija je macka, odrubicu joj glavu" !!! Monasi ponovise istu pricu od malopre i ucitelj odrubi glavu macki.
:andjali
-
Zen je brutalan brale =)
E sad se dovodi u pitanje jeli to losa kamma za ucitelja ili nije s obzirom da je tija njih šokirat i dokazat im kako je njihova besmislena prepirka uzela zivot jednom bicu. Ali pitanje je jeli besmislena prepirka uzela zivot jednom bicu ili jedan tip sa satarom jer zapravo macka je macka.
Al' opet ako je ovu dvojicu "probudilo" onda je ocito da je dobra kamma u pitanju.
?
:ces
-
Momonkan: Koan 14 - Nansen ubi mačku
Nansen je vidio monahe istočne i zapadne sale kako se svađaju oko mačke.
On uze mačku i reče monasima:
"Monasi! Ako i jedan od vas može da mi kaže dobru rječ, spasićete mačku!"
Niko nije odgovoroio. Nansen smelo presječe mačku na dvoje.
Te večeri Đošu se vratio i Nansen mu je rekao o ovome. Đošu je skinuo sandale, i stavljajući ih na glavu, izišao.
Nansen reče:
"Da si bio ovdje, mogao bi spasiti mačku."
Mumonov komentar:
Zašto je Đošu stavio sandale na glavu? Ko god odgovori na ovo pitanje, on će razumjeti tačno na koji način je Nansen sproveo zapovjest (edikt). Ako ne (odgovori), neka pazi glavu.
Stih
Da je Đošu bio tu
Sproveo bi zapovjest suprotno
Đošu ote mač
I Nansen moli za svoj život.
-
sorry ne berem. Moze malo detaljnije? Nisam upoznat s likovima dobro to mora bit problem
-
Kada upalis bateriju, ona daje svetlost svugde u sobi. Ipak, svetlost se prostire svugde po sobi ali ne i na samoj lampi odakle dopire svetlo. Ako postavis ogledalo pravo ispred lampe, svetlo ce se odbiti i osvetliti lampu. Isto tako je i sa umom. On je u stanju da gleda izvan sebe i da pokusava da razume spoljne stvari na osnovu konceptualnog, logicnog i kategorizacionog uma. Ali u tom procesu spoljnog posmatranja on ne vidi samog sebe. Zbog toga gde god usmeris um, postavi jedno ogledalo da reflektuje onog ko posmatra.
:andjali
-
sorry ne berem. Moze malo detaljnije? Nisam upoznat s likovima dobro to mora bit problem
jeste.. ko je sad taj Jošu? :mislilac
-
sorry ne berem. Moze malo detaljnije? Nisam upoznat s likovima dobro to mora bit problem
jeste.. ko je sad taj Jošu? :mislilac
Đošu Đušin (na japanskom) (778–897) je bio Veliki Zen Majstor koji je bio poznat po korištenju koana. Zaređen u svojoj osamnestoj godini on je postao student i kasnije nasljednik Zen Majstora Nansen Fugena. Jošu se smatran jednim on najvećih Zen Majstora Tang dinastije. Njegov najpoznatiji koan je prvi u kolekciji "Slučajevi Plave Litice" i "Kapija Bez Vrata" i ide ovako:
Monah upita Đošoua "Da li pas ima buda prirodu ili nema?" Đošu je odgovorio "MU! (ništa)"
Ovo je veoma popularan (prvi) probojni koan koji moramo da prođemo i demonstrujemo svom učitelju da bi počeli da radimo na, recimo, ovom koanu sa mačkom.
----------------------------------
Odlično, pošto ne kontam ni ja o čemu se radi ovdje. Ali u tome i jeste poenta pošto se radi o koanu a ne o običnoj priči. Ja bi mogao da nađem tumačenje nekog učitelja, i istoriju likova u koanu, ali i to nas ne bi dovelo ni milimetar bliže razumjevanju principa ovog slučaja. Samo sam htio da pokažem da se o koanu ne može raspravljati pošto nisu za to namjenjeni.
-
Aha. Đošu je Jošu. :stid
...večeri Đošu se vratio i Nansen mu je rekao o ovome. Jošu je skinuo sandale, i stavljajući ih na glavu, izišao.
Ovde mi nije bilo jasno odakle se Jošu stvorio. Sad mi je jasno.
-
Ja san jos u blokadi. znaci Nansen je od njih trazija dobru rjec, sta bi znacilo da je trazio od njih tocnu rjec a ne dobru rjec tipa "nemoj ubit macku" nego ono, tocan odgovor na tu situaciju.
i sad kako su svi sutili (iz nekog meni morbidnog razloga jer ako se bojis ucitelja jeli uopce nesto ucis?) on rasice macku.
ali da je tu bija Đošu on bi ima tocan odgovor i kao "spasija bi macku"
ali đošu stavi na glavu sandale i izadje vanka da ovome dokaze da je oduzimanje zivota da bi netkoga prosvjetlili jednako kao nosenje sandala na glavi?
:Izmjena:
ok procitao sam malo vise sad o ovom nacinu ucenja i ako krenemo u detalje ovog to bi se trebalo radit izmedju ucitelja i ucenika a ne ovako opcenito. Iako npr ne mozemo to ovde napravit, opet bi cjenio vase objasnjenje o ovoj zadnjoj prici ili komentar na moj uvid u nju, cisto eto.
:D
-
Aha. Đošu je Jošu. :stid
...večeri Đošu se vratio i Nansen mu je rekao o ovome. Jošu je skinuo sandale, i stavljajući ih na glavu, izišao.
Ovde mi nije bilo jasno odakle se Jošu stvorio. Sad mi je jasno.
Izvini Kojice, moja greška. Prvi put sam prevodio sa Jošu pa sam promjenio na Đošu. Englesko "J" je naše "Đ" :zviz:
-
Ja san jos u blokadi. znaci Nansen je od njih trazija dobru rjec, sta bi znacilo da je trazio od njih tocnu rjec a ne dobru rjec tipa "nemoj ubit macku" nego ono, tocan odgovor na tu situaciju.
i sad kako su svi sutili (iz nekog meni morbidnog razloga jer ako se bojis ucitelja jeli uopce nesto ucis?) on rasice macku.
ali da je tu bija Đošu on bi ima tocan odgovor i kao "spasija bi macku"
ali đošu stavi na glavu sandale i izadje vanka da ovome dokaze da je oduzimanje zivota da bi netkoga prosvjetlili jednako kao nosenje sandala na glavi?
:Izmjena:
ok procitao sam malo vise sad o ovom nacinu ucenja i ako krenemo u detalje ovog to bi se trebalo radit izmedju ucitelja i ucenika a ne ovako opcenito. Iako npr ne mozemo to ovde napravit, opet bi cjenio vase objasnjenje o ovoj zadnjoj prici ili komentar na moj uvid u nju, cisto eto.
:D
Zen ima jednu veoma specifičnu terminologiju i da bi ga mogli dobro razumjeti moramo se sa njom prvo upoznati. Pošto je to malo preopširna tema za brzinski odgovor probaću da malo objasnim o čemu se radi.
Nansen je zatražio "dobru rječ" od monaha. "Dobra rječ" se može razumiti kao "zen rječ". Možda bi mogli i izbaciti "dobru" i ostaviti samo rječ. Dakle nansen im kaže "Reci rječ i spasićeš mačku!" Ovdje se neradi ni o jednoj specifičnoj rječi. Kao što vidimo Đošu nije ništa rekao nego je stavio sandale na glavu (neki učitelji smatraju da je u to doba u Kini stavljanje sandala na glavu bilo kao izjava saučešća). Tu gestu su mnogi na različite načine tumačili, ali i to je sve mimo poente.
Ta njegova akcije se ne treba razumiti kao neko ezoteričko "Zen" značenje. Nansen je sa svojim pitanjem testirao monahe. Sve što je od njih očekivao , da bi spasili mačku, je da djeluju direktno is svoje Istinske Prirode a ne iz dualizma u kojem su se očigledno zatekli. Pošto so ostali zabezeknuti i nisu ništa uradili Nansen je ubio mačku.
Naravno prva stvar koja nam pada napament je "Što ubi mačku!" i sva ostala moralna pitanja oko tog djela. Da li se ovo stvarno desilo? Možda jeste možda nije, nikad nećemo tačno znati. U time jeste srž koana. Oni su alat namjenjen za testiranje studenta a ne za intelktualno razmaranje ili razumjevanje.
Dakle kad uđete u sobu za dokusan i sjednete pred učitelja vi ste monah a učitelj drži mač i zahtjeva "Kaši rječ ili ode glava!!!"
Izmjena:
Naravno ovaj mač je figurativan a gubljenje glave je zvono (znači idi van). Ali da vam kažem ima tu tenzije koda ćeš glavu izgubit i ja je gubim već godinama. A i koliko vi možete izgubit glavu može i učitelj (ako date pravu "rječ") kao što vidimo iz stiha "I Nansen moli za svoj život". Prava zajebancija :bravo:
-
Stvari su se veoma rascistile u svojoj nedokucivosti sa ovim objasnjenjem. Sada znam da neznam i moje razmisljanje o tome staje na odredeno vrijeme, hvala ti na tome :andjali
-
Učitelj i učenik su meditirali kada je u hram ušao nepoznati mladić. Pritrčao je učitelju, naklonio se i rekao: "Želim da budem vaš učenik. Učite me zen-u". Učitelj ga upita: "Odakle si"? "Sa zapada učitelju". "Dobro. Idi pij čaj" - reče učitelj. Vrlo brzo, u hram uđe još jedan mladić i zamoli učitelja da i on postane njegov učitelj. Učitelj upita i njega odakle je a on reče: "Sa severa učitelju". Učitelj mu reče: "Dobro. Idi pij čaj". U tom trenutku uđe i treći mladić i u punoj trci, pun samopouzdanja pritrča učitelju i reče mu: "Učitelju, učitelju...brzo, spreman sam. Dugo sam vežbao i najzad sam spreman...dajte mi vaše najveće učenje, vaše specijalno učenje, vaše tajno učenje" !!! Učitelj reče: "U redu. Idi pij čaj". Kada je on otišao, učenik koji je za sve to vreme sedeo i posmatrao nije mogao da izdrži a da ne upita: "Učitelju, ovaj je došao sa zapada a onaj sa severa. Ovaj poslednji je tražio vrhunsko učenje...i opet ste svima rekli da idu i da piju čaj. Kako to svima isto odgovarate, nisu oni isti"? Učitelj mu reče: "Vrlo dobro si slušao naš razgovor a sada idi pij čaj".
:andjali
-
A što te tvoje priče nemaju naslov? :mislilac
-
Da li bi naslov bilo šta promenio? :)
Nema naslova jer nisam prepisao priču već sam je čuo direktno od učitelja tokom nekog dhamma govora a tada obično ne kažu naslov već pričom ukažu na poentu teme tog dhamma govora.
Ali to ne znači da ne možemo sami smisliti naslov ako nam je potreban....
-
pa ni priča ništa ne menja.. :mislilac al eto, značajno je i to što smo saznali izvor...
hvala.. :D
-
Nema na cemu :) Pitanje bi bilo sta je to sto od nas trazi informaciju o izvoru onoga sto vidimo?! Da li bi mogli da pogledamo samo to sto dolazi do nase svesti samo tako kako ga vidimo a da pri tome ne pokrenemo bujicu razmisljanja o tome zasto je to tako, ko je to napravio, o cemu je on mislio dok je to pravio i ne znam sta bi jos moglo da nam padne na pamet tada.
Evo pokusacu ukratko da objasnim ovu pricu o ispijanju caja :) Dolazak ucenika sa severa i sa zapada je bitan da pokaze da samo zen ucenje nije uslovljeno nacionalnom pripadnoscu, rasom, godinama starosti i slicno vec da je zen ucenje namenjeno svim bicima. Takodje, vrlo je bitno da zen ucenje nije samo ucenje za nekog ko se karakterise kao budista vec i za one koji se karakterisu kao hriscani, muslimani i slicno. Sam zen je cist momenat...nicim uslovljen. Ovaj poslednji ucenik koji trazi vrhunsko ucenje je primer uma koji luta i trazi sto vise informacija o ucenju, o tome kako do prosvetljenja i slicno i time komplikuje stvari a zen je vrlo jednostavan...nema niceg komplikovanog...svesnost i cist momenat...razumevanje substance svega...opazanje samog sebe...i zbog toga ucitelj upucuje ucenika da pije caj. Svesno pij caj, budi u momentu, ostvari cist um u tom trenutku dok pijes caj....i to je vrhunsko ucenje Bude.
Valjda sada prica ima nekog smisla i menja nesto :D
-
A koji učitelj je ispričao tu priču? :mislilac
-
:bravo: :D :D Može čaj? :kafa:
-
Interesantan pristup. Oba moja učitelja uvjek navode tačno iz koje knjige čitaju i koga citiraju. Nije problem prepričavati priče samo ako to već radiš trebaš da se potrudiš da ih prepričavaš što tačnije. Inače postoji mogućnost da preneseš pogrešnu poruku. Sensei Graf je bila veoma stroga oko toga pogotovo ako citiraš nju, jer ako ne citirač tačno ono šta je rekla stavljaš rječi u njena usta koja ona nikad nije rekla.
Ovo je jedna od Đošuovih priča
Majstor je ispitivao dvojicu novih monaha.
Majstor pita prvog "Da li si prije bio ovdje?"
Monah odgovori "Nisam"
Majstor mu reče "Posluži se čajem"
Majstor onda upita drugoga "Da li si prije bio ovdje?"
Monah odgovori "Jesam"
Majstor mu reče "Posluži se čajem"
Monah upita "Nastranu to što si rekao ovome što nije bio ovdje da se posluži čajem, zašto si rekao onom koji je bio ovdje da se posluži čajem?"
Majstor reče "Glavni monaše!" (head monk - predlog za prevod?)
Glavni monah reče "Da!"
Majstor mu reče "Posluži se čajem."
Prevedeno iz ove knjige
(http://books.google.ca/books?id=T4sJ5fK6_vYC&lpg=PP1&dq=The%20Sayings%20of%20Joshu&pg=PA146#v=onepage&q&f=false)
-
Da Sejmyo...japanski zen je malo strozi u odnosu na koreanski zen. Ima razlike u pristupu. Koreanci su meksi...ali je poenta ista.
-
A da...ovde imamo pricu "Blatnjav put". Ja sam za tu pricu cuo odavno ali se ne radi o blatu vec o reci. Monah je pomogao devojci da predje reku a inace je bio vrlo lep dan. Te dve price se razlikuju ali je sama poenta ista....
-
Da Sejmyo...japanski zen je malo strozi u odnosu na koreanski zen. Ima razlike u pristupu. Koreanci su meksi...ali je poenta ista.
Loza mog zen centra potiče iz Japana ali je moj učitelj treća generacija Zapadnog Zena. Ja sam čuo priče o Japanskom načinu vješbanja koji nije lak ali to se ne može ni uporediti sa načinom vježbanja na zapadu. Ne koristimo Kjosaku (štap), učitelji nas ne tuku nit nas grde već su veoma ljubazni ali iskreni.
Neznam, možda je to do mene što mislim da treba tekstove precizno prenositi da nebi došlo do efekta "gluhog telefona".
-
Procitao malo o stapu. Cini se super, zasto ga se ne koristi?
-
Koristi se samo je malo promjenjen izgled i način upotrebe. Štap je kraći i umjesto da te monitor udara po ramenima on ga povuče, sa pritiskom, preko ramena.
-
Bilo je slucajeva da su se pojedini nakon udarca stapom prosvetlili.
-
(http://www.smbc-comics.com/comics/20081125.gif)
-
Bilo je slucajeva da su se pojedini nakon udarca stapom prosvetlili.
Udarac štapom, zvuk zvona, gledanje nekoga ko guli jabuku, miris lipe, svako tvoje čulo te može prosvjetliti.
Štap u japanu koriste baš pretjerano, bar za nas ovdje na zapadu. Ja sam u početku mislio da će te monitor lupiti ako kunjaš ali kako sam čuo od jednog člana koji je bio na dosta Japanskih sešina to je sve do monitora da li on misli da li treba da te lupa ili ne. To neznači jednom nego koliko hoće puta i nekad toliko jako da pukne štap.
-
U dokumentarcu In Search Of Self monitor ih ne lupa stapom mnogo jako. Prvo malo po levoj, malo po desnoj plecki, tj. po onom delu od ramena ka plecima. Da, koliko hoce puta i priblizno istom jacinom. Meni je najdirljiviji momenat kad se nakon toga meditant i monitor sklopljenih ruku zahvaljuju jedno drugome.
usoPreviewPopup
-
U koreanskoj tradiciji, stap sluzi u osnovi da "razmrda" bolno mesto na ledjima. Zbog dugih meditacija tokom Kyol Che-a, ledja na odredjenim mestima pocinju da se koce i stvaraju se fibroziti i sa njima dolazi i bol. Kada osoba koja vodi meditaciju odluci da proseta zen salom i pomogne u radu meditantima, ona ustaje, uzima "stap" u ruku i sto je bucnije moguce, vuce stap po lezistu kako bi meditantima stavila do znanja da ce ovog trenutka zapoceti svoju setnju salom sa "stapom". Meditant koji smatra da mu je udarac stapa potreban, u trenutku kada osoba sa stapom naidje do njega, on se naklanja kako bi osobi sa stapom stavila do znanja da to zeli, na sta osoba sa stapom takodje odgovara naklonom. Bitno je napomenuti da se osoba sa stapom seta unutar kruga meditanata a da meditanti tokom meditacije gledaju van sredista sale tj. u zid. Posto se naklone, meditant zauzima visok ili nizak polozaj trupa cime stavlja do znanja osobi sa stapom da li zeli da dobije vislji ili nizi udarac po ledjima. Osoba sa stapom udara dva puta (levu i desnu stranu od kicme) nakon cega se opet jedan drugom zahvaljuju naklonom i osoba sa stapom produzava setnju a meditant nastavlja meditaciju. Upotreba stapa nije obavezna vec zavisi od meditanta a osoba koja vodi meditaciju ce svakako proci salom. Drugi, razlog koriscenja stapa je da malo osvezi, probudi um.