Skorašnje poruke

41

Pali kanon grupa / Odg: 94. Mahā-mālunkya sutta (MN64) - beleške 1

« Poslednja poruka Fazlija poslato Jun 17, 2025, 10:39:10 »

  bravo Vasilije 

42

Pali kanon grupa / Odg: 94. Mahā-mālunkya sutta (MN64) - beleške 1

« Poslednja poruka vasilije poslato Jun 16, 2025, 13:44:15 »

Tekst sutte:


https://srednjiput.rs/pali-kanon/sutta-pitaka/maddhima-nikaya/mn-64-maha-malunkya-sutta/

43

Pali kanon grupa / 94. Mahā-mālunkya sutta (MN64) - beleške 1

« Poslednja poruka vasilije poslato Jun 15, 2025, 14:29:09 »

Kratak sadržaj sutte
Ovo je važno učenje o razaranju pet nižih okova. To je jasno i precizno uputstvo za dostizanje nivoa
nepovratnika ili arahanta okretanjem svesnosti direktno ka besmrtnom elementu kao
objektu meditacije.


Beleške
Sada nam je na programu Dugi razgovor s Mālunkyaputtom, MN64. Na početku je to konverzacija sa
pomenutim monahom. Ako se setimo, to je onaj isti monah iz kraćeg govora istog naslova. Jednog je
dana sedeo u meditaciji i spekulisao o ovim pitanjima: da li je svet večan ili nije, da li je beskonačan ili
konačan itd. I onda odluči da ode do Bude i da ga pita, ako od njega dobije odgovore na ova pitanja,
ostaće s njim, u protivnom napustiće saṇghu. A kada je došao do Bude, on mu reče: "Kada si se pridružio
saṇghi da li sam ti obećao da ću odgovoriti na sva ova pitanja?" Zatim navodi čuveno poređenje o čoveku
pogođenom otrovnom strelom a on ne dozvoljava da se ta strela izvadi sve dok ne sazna ime čoveka koji
ga je ustrelio, kojoj društvenoj klasi pripada, koliko je visok, koje je boje kože, kakav materijal koristi za
strele itd.


Sutta se odigrava u Anāthapiṇḍikinom parku u Sāvatthīju i Buda govor počinje tako što se obraća
monasima i kaže: „Monasi, sećate li se pet nižih okova kojima sam vas podučio?” (pañcorambhāgiyāni
saṃyojanāni)


Ukupno ima deset okova koji vezuju bića za saṁsāru, a kako bi se postiglo potpuno oslobođenje, svi oni
moraju biti raskinuti. Dele se u dve grupe. Prva grupa, pet nižih okova vezuju bića za preporađanje u
čulnim svetovima, a pet viših vezuju za svetove suptilne materije i nematerijalne svetove. Ako se
prisetimo, u budističkoj kosmologiji postoje tri domena postojanja. U čulnom svetu postojanja
(kāmadhātu) imamo deset ravni: paklove, svet životinja, gladne duhove, ljude i nebeske svetove. A šta
nas drži vezane za ove ravni postojanja? To su pet nižih okova. I kada se raskine pet nižih okova tada se
postaje nepovratnik, anāgāmī. On se više ne rađa u čulnim svetovima, u ovih deset ravni. Ali još uvek je
vezan sa pet viših/suptilnijih okova da se preporodi u svetu suptilne materije (svetu Brahma božanstava
gde ima 15 ravni egzistencije), a iznad toga je i nematerijalni svet sa svoje 4 ravni.


U ovoj sutti Buda prosto pita: šta je pet nižih okova?


Kad to bi rečeno, poštovani Mālunkyāputta odgovori: „Sećam se pet nižih okova kako ih je Blaženi izložio.”
„Ali, Mālunkyāputta, kako se sećaš pet nižih okova kako ih je Blaženi izložio?”
„Sećam se verovanja da postoji trajna osoba kao nižeg okova koji je Blaženi izložio. Sećam se
sumnjičavosti kao nižeg okova koji je Blaženi izložio. Sećam se slepog poštovanja pravila i rituala kao
nižeg okova koji je Blaženi izložio. Sećam se želje za zadovoljstvima čula kao nižeg okova koji je Blaženi
izložio. Sećam se zlovolje kao nižeg okova koji je Blaženi izložio. Na taj način, poštovani gospodine, sećam
se pet nižih okova kako ih je Blaženi izložio.”


sakayadiṭṭhi = gledište o sopstvu koje postoji u vezi sa pet sastojaka bića;
slepo poštovanje pravila i rituala = uverenje da se prosto prateći ove prakse može dostići oslobođenje -
ovo je bilo uobičajeno verovanje u Indiji tog doba pa i danas.


A onda Buda kaže: „Mālunkyāputta, sećaš li se kome sam izložio tih pet nižih okova na takav način?"


BB: Ovo je prilično čudno, jer Buda inače ovako podučava nižih pet okova. Naročito u SN ima mnogo
sutta gde se izražava na ovaj način. Pa zašto je ovako ispitivao Mālunkyāputtu? Kao da implicira da nikada
nije podučavao na taj način. Kao da kaže: "Kada si me čuo da podučavam na taj način?" Zašto li je učinio
tako? Ni sam ne znam, bilo je i meni zagonetno.


Buda nastavlja:


Ne bi li te sledbenici drugih učenja pobili poređenjem s detetom? Malo, nežno dete što leži u kolevci čak i
nema pojam „osobe”, pa kako se onda u njemu može javiti verovanje da postoji trajna osoba? Pa ipak, u
njemu leži prikrivena sklonost ka verovanju kako postoji trajna osoba. Malo, nežno dete što leži u kolevci
čak i nema pojam „učenja”, pa kako se onda u njemu može javiti sumnjičavost? Pa ipak, u njemu leži
prikrivena sklonost ka sumnjičavosti. Malo, nežno dete što leži u kolevci čak i nema pojam „pravila”, pa
kako se onda u njemu može javiti vezanost za pravila i rituale? Pa ipak, u njemu leži prikrivena sklonost ka
vezanosti za pravila i rituale. Malo, nežno dete što leži u kolevci čak i nema pojam „zadovoljstvo čula”, pa
kako se onda u njemu može javiti želja za zadovoljstvima čula? Pa ipak, u njemu leži prikrivena sklonost
ka strasti za zadovoljstvima čula. Malo, nežno dete što leži u kolevci čak i nema pojam „bića”, pa kako se
onda u njemu može javiti zlovolja prema bićima? Pa ipak, u njemu leži prikrivena sklonost ka zlovolji
prema bićima. Zar te sledbenici drugih učenja ne bi pobili poređenjem s detetom?”


pojam "osobe" = osoba kao 5 sastojaka bića. Pa ipak u njemu leži prikrivena sklonost ka tome
(anusetvevassa sakkāyadiṭṭhānusayo)
pojam "učenja", ovde je dhammesu prevedeno kao "učenja", ali može se prevesti kao "stvari" uopšteno.


Tako, novorođenče nema nikakvu sliku o svetu i nikakvu ideju o religioznom učenju. I ako pogledate
bebu, uočićete da ona nema nikakvu sumnju o Dhammi, Budi i saṇghi. Ali anusaya, prikrivene sklonosti
leže unutar odojčeta. Beba nema nikakav pojam o pravilima (sīlā / sīlesu). Slično je što se tiče čulnih zadovoljstava (kāmesu).
A opet, prikrivena sklonost prema čulnoj požudi (kāmarāgā, drugačiji termin) leži u
njemu. Evo 2500 godina pre Frojda, Buda to navodi u MN64.
Odojče čak nema ni pojam o drugima pa kako bi zlovolja prema tim bićima mogla da se javi kod njega?
Prema neprijatnim senzacijama, možda. I opet anusaya prema zlovolji leži u njemu.


BB: Ovo bi bilo rezonovanje koje bi askete drugih sekti mogli koristiti da pobiju ideju da se okov
identifikuje sa sumnjom, zlovoljom itd. Oni ukazuju da prikrivene sklonosti postoje kod novorođenčeta.
Ali ovo se pripisuje asketama drugih sekti - ta ideja da anusaya postoji kod novorođenčeta. Meni se čini da
je to poreklom od Bude, zar ne? Naročito ovaj pojam anusaya. Po mom saznanju taj je termin izumeo
Buda.
 
U svakom slučaju, kada Buda kaže ovo, poštovani Ānanda reče:


„Vreme je, Blaženi, vreme je, Uzvišeni, da
Blaženi izloži pet nižih okova. Pošto saslušaju, monasi će to zapamtiti.”
A Blaženi ovako nastavi: „Tako, Ānanda, neuk, običan čovek, koji ne poštuje plemenite, neupućen je i bez
prakse u njihovom učenju, koji ne poštuje istinske ljude, neupućen je i bez prakse u njihovom učenju, živi
uma opsednutog i zarobljenog verovanjem da postoji trajna osoba i ne razume onako kako zaista jeste,
bekstvo od već nastalog verovanja da postoji trajna osoba. Kada to verovanje pređe u naviku i nije
iskorenjeno u njemu, ono postaje niži okov. Živi on uma opsednutog i zarobljenog sumnjičavošću… slepim
poštovanjem pravila i rituala… strašću za zadovoljstvima čula … zlovoljom, tako da ne razume onako kako
zaista jeste bekstvo od već nastale zlovolje. A kada ta zlovolja pređe u naviku i nije iskorenjena u njemu,
ona postaje niži okov."


BB: Prema Komentarima, izlaz je nibbāna ali ne čini mi se stvarno da je to dobro objašnjenje, pre ga
shvatam kao sredstvo da se otarasimo gledišta o identitetu.


Reč "navika" thāmagato = nešto što postaje jače, dobija na snazi;
"neiskorenjeno" appaṭivinīto = nije uklonjeno, nije raspršeno.
Iskorenjenost implicira odsecanje korena, ali appaṭivinīto ne izgleda da sadrži u sebi tako radikalno
iskorenjivanje, može biti da prosto u svom svakodnevnom životu ove nečistoće možemo kontrolisati uz
napor da se istisnu iz uma.


Tako, ovo je smisao da nešto postaje okov. Prema ovom tekstu ovih pet stanja jačaju i nisu ublažena. Ali
moram reći, ovo mi se objašnjenje ne čini potpuno zadovoljavajućim. Jer prvo je objašnjenje u vezi sa
neukim običnim čovekom koji je opsednut i zarobljen sa ovih pet stvari. Ali ako pogledamo upućenog
učenika koji još nije plemeniti učenik, koji još uvek vežba na putu, još uvek sebe kultiviše i nije dostigao
nijedan nivo oslobođenja, takva osoba još uvek ima pet nižih okova, nije još ušla u tok. Čini napor da
oslabi ovih pet okova, možda je dostigla visok nivo meditacije uvida tako da su okovi oslabljeni i aktivno
ne okupiraju um, bivaju ublaženi i konstantno uklanjani. Ali dok stvarno ne budu odsečeni u korenu,
držaće tu osobu vezanom, okovanom za mogućnost preporađanja u čulnim svetovima. U tom smislu se
može reći da su još uvek okovi.


Mislim da Buda stavlja poseban naglasak na to da ovih pet stanja nije dovoljno samo nabrojati već
navesti i činjenicu da kada postaju navika i neiskorenjeni, tada su ta stanja okovi. I kada se radi na tome
da se uklone i kada nisu tako uobičajeni, tj. navike, sve dok postoji mogućnost preporađanja u nižim
svetovima zovemo ih okovima.


Možda da pređemo na sledeći paragraf da vidimo da li će to pružiti nekakav kontrast prethodnom.


Dobro upućen plemeniti učenik, koji poštuje plemenite, upućen je u njihovo učenje i u njemu uvežban, koji
poštuje istinske ljude, upućen je u njihovo učenje i u njemu uvežban, ne živi uma opsednutog i zarobljenog
verovanjem da postoji trajna osoba i razume onako kako zaista jeste, bekstvo od već nastalog verovanja
da postoji trajna osoba. Verovanje u trajnu osobu, zajedno sa prikrivenom sklonošću ka tome, on je
napustio. Ne živi uma opsednutog i zarobljenog sumnjičavošću… slepim poštovanjem pravila i rituala…
strašću za zadovoljstvima čula… zlovoljom; tako da razume onako kako zaista jeste, bekstvo od već
nastale zlovolje. Zlovolju, zajedno sa prikrivenom sklonošću ka njoj, on je napustio.


U stvari, postoji nekoliko stupnjeva ovde. Opisuje se učenik na određenom nivou koji u ranijoj fazi
vežbanja jednostavno boravi sa umom koji nije opsednut, zarobljen ovim nečistoćama. A zatim zna način
na koji praktikovati put da se one uklone, da se napuste potpuno. Možemo reći da je to stupanj nekoga
ko je na putu da ukloni niže okove.


Neko ko je dostigao stupanj nepovratnika jeste neko ko je napustio pet nižih okova zajedno sa njihovim
prikrivenim sklonostima. Ovaj pasus navodi jasno razlikovanje između prikrivenih sklonosti i okova. A ono
što se preporučuje, tj. cilj, jeste ukloniti oba. Sve je to konzistentno sa poređenjem o odojčetu. Ako
uzmemo za primer bebu koja leži u kolevci, rekli bismo da ona nema nikakvih okova. Ovo bi se odnosilo
na definiciju okova kao nečega što je jako i nije ublaženo ni uklonjeno, tj. prelazi u naviku i nije
iskorenjeno. Kod deteta ne postoji ni pojam o tome da nastaje ovih pet nečistoća, ono je bez gledišta o
identitetu, ne poznaje rituale, nema nikakvu sumnju. Nema čulne požude, možda ima naginjanja ka
prijatnim senzacijama, verovatno ima odbojnosti prema neprijatnim osećajima, ali nema zlovolje prema
drugim bićima, nema čak ni ideje o drugim bićima. To znači da odojče nema okova po ovoj definiciji
okova. Međutim, ima anusaya - prikrivenih sklonosti.


Na ovom bismo mestu mogli pokušati protumačiti zašto Buda nije zadovoljan Mālunkyāputtinim
odgovorom. Kada navodimo pet nižih okova, nije dovoljno samo da ih nabrojimo, mora se dati nekakvo
objašnjenje o tome kako funkcionišu, u kakvoj su vezi sa psihološkim životom osobe. Ako ih samo
nabrojimo kao pet stanja koja mogu nastati ili ne nastati, tada bi drugi askete to mogli pobiti koristeći
primer sa detetom. To bi možda bilo tumačenje.


Hajdemo dalje. Komentari čine stvar malo konfuznom vraćajući se na ortodoksniji, tipičniji način
objašnjenja. A to je reći da okov i anusaya u stvari nisu različite stvari već su isto, samo sagledani sa dve
različite tačke gledišta ili aspekta. Uzmimo za primer sakayadiṭṭhi. Može se smatrati okovom u smislu
zarobljavanja (okivanja za ciklus rađanja i umiranja). I gledište o identitetu smatra se anusayom,
prikrivenom sklonošću u smislu nenapuštanja, neiskorenjivanja, zato što je takva tendencija nije
napuštena na dubokom nivou toka svesti.


Možemo reći da različiti ljudi imaju prikrivene sklonosti različitih jačina, zavisno od uobičajenih akcija,
obrazaca ponašanja (mišlju, govorom i postupcima), a njihovo ponašanje pojačava prikrivene sklonosti.
Pojačava je čak i kada se ponašanje menja (iz trenutka u trenutak, iz dana u dan), ali kako je takva
sklonost osnažena, odatle ona ostaje kao karakter ili narav (da se osoba ponaša na takav određen način).


A onda kada se javi pravi stimulus, sklop spoljašnjih okolnosti, to će isprovocirati tu sklonost da se
manifestuje određen način ponašanja. Tako svi imamo prikrivene sklonosti dok ih ne uklonimo
dostizanjem određenih puteva i plodova koji nadilaze ovaj svet.


Ali kod ljudi su one različite snage, zavisno od njihovih ličnih obrazaca ponašanja, karaktera, naravi. Sva
novorođenčad u ljudskom svetu imaju ove sklonosti, to nam i tekst kaže. Čak i ako okov nije prisutan, tu
je prikrivena sklonost. Tako sagledano, izgleda da ta sklonost i jeste ono što nas drži u zatočeništvu. Zato
se mora ukloniti!


Buda nastavlja:


Postoji put, Ānanda, način da se tih pet nižih okova napusti. Da bilo ko, mimo tog puta, mimo tog načina,
sagleda, uvidi ili napusti tih pet nižih okova – to je nemoguće. Baš kao kod velikog drveta koje usred
stabla ima srčiku, nije moguće da bilo ko iseče tu srčiku, a da ne zaseče kroz koru i godove, isto tako
postoji put… to je nemoguće.
U sledećem paragrafu navodi potvrdno:
Postoji put, Ānanda, način da se tih pet nižih okova napusti. Da bilo ko, tim putem, tim načinom, sagleda,
uvidi ili napusti tih pet nižih okova – to je moguće. Baš kao kod velikog drveta koje usred stabla ima
srčiku, moguće je da bilo ko iseče tu srčiku, tako što će zaseći kroz koru i godove, isto tako postoji put… to
je moguće.


Ima nešto što nismo naveli o anusaya, a zanimljivo je pomenuti. Uobičajeno, u suttama imamo dva načina
objašnjenja anusaya:


1) tročlana podela:
-ragānusaya - prikrivena sklonost prema požudi, vezanosti, a zasniva se na prijatnom osećaju.
-patighānusaya - prema averziji i zasnovana je na bolnom osećaju.
-aviđđānusaya - ka neznanju, bazirana na ni-prijatnom-ni-neprijatnom (neutralnom) osećaju.
Ovu podelu smo već obradili u sutti MN146.


2) sedmočlana podela, način koji dominira u budističkoj tradiciji, naročito u Abhidhammi, a pomenut je u
MN18:
-prema požudi
-prema averziji
-prema gledištima
-prema sumnji
-prema obmanutosti
-prema želji za bivanjem
-prema neznanju.


Ova naša sutta izgleda da je jedina gde se pominju prikrivene sklonosti prema pravilima i ritualima i
zlovolji. Naravno, možemo ih povezati sa pomenutih sedam, ali tehnički termin, recimo prikrivena
sklonost prema pravilima i ritualima nismo sreli nigde drugde.
(nastaviće se...)

44

Pali kanon grupa / 93. MN28 Maha-hatthipadopama sutta - beleške 3 (završetak)

« Poslednja poruka vasilije poslato Maj 02, 2025, 10:30:17 »

Prošlog puta završili smo odeljak o elementu zemlje.
Na redu je segment o elementu vode. Poštovani Sāriputta objašnjava da ovaj elemenat takođe
može biti unutrašnji i spoljašnji. Ako se setimo, objasnili smo da, na filozofskom nivou, vodeni
elemenat jeste kvalitet fluidnosti, tečenja i može se razumeti kao onaj aspekt materijalnih
fenomena koji je odgovoran za koheziju, vezivanje delića materije zajedno. Ali ova konkretna
osobina jeste manifestovana i vidljiva u onome što zovemo fluidima, tečnostima. I tako,
navodimo primere vodenog elementa u delovima tela:


Šta god da je unutrašnje, u osobi, voda, vodeno i za njega smo vezani; dakle, žuč, sluz, gnoj, krv,
znoj, mast, suze, salo, pljuvačka, sline, tečnost u zglobovima, mokraća ili bilo šta drugo
unutrašnje, u osobi, što je voda, vodeno i za njega smo vezani: to se zove voda kao unutrašnji
element.


Kontemplacija korišćenjem vodenog elementa kao osnove razvija se da bi se sagledala, spoznala
identičnost unutrašnjeg i spoljašnjeg vodenog elementa. Oba, unutrašnji i spoljašnji, jesu prosto
elemenat vode. Tako, unosimo u organizam vodu, čaj, sokove itd. apsorbujemo ih u telo i time
spoljašnji elemenat postaje unutrašnji. Unutrašnji biva filtriran kroz organe za izlučivanje i
napušta naš organizam, tako opet postajući spoljašnji. Postoji stalna razmena: od spolja ka
unutra i obrnuto. Kada neko uvidi identičnost karakteristika između ta dva, tada vidi da se ne
može istinski identifikovati sa unutrašnjim elementom kao "ja i moje":


Unutrašnji i spoljašnji element vode zajedno čine element vode. I njega treba videti kao što
zaista jeste, sa pravom mudrošću: ‘To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo.’ Ko ga vidi
takvim kakav zaista jeste, sa pravom mudrošću, trezni se od opčinjenosti elementom vode i u
umu nestaje strast prema elementu vode.


To je jedan način da se vidi bezlična priroda unutrašnjeg vodenog elementa. Zatim je dat još
jedan način i to na osnovu posmatranja netrajnosti vodenog elementa, čak i spoljašnjeg. Opisano
je u apokaliptičnoj viziji budućnosti:


12. Ali dođe vreme kad je voda kao spoljašnji element pokrenuta. Ona odnosi sela, varoši,
gradove, okruge i zemlje. Dođe vreme kad se vode u velikom okeanu povuku stotinu hvati,
dvesta hvati, trista hvati, četiristo hvati, petsto hvati, šesto hvati, sedamsto hvati. Dođe vreme
kad su vode u velikom okeanu duboke svega sedam visina palmi, šest visina palmi… dve visine
palme, samo jednu visinu palme. Dođe vreme kad su vode u velikom okeanu duboke svega
sedam hvati, šest hvati… dva hvata, samo jedan hvat. Dođe vreme kad su vode u velikom okeanu
duboke svega pola hvata, samo do struka, samo do kolena, samo do članaka. Dođe vreme kad
vode u velikom okeanu nisu dovoljno duboke ni da se gurne ceo prst. Kada čak i ta voda kao
spoljašnji element, tako velika, jeste prolazna, podložna razaranju, nestanku i promeni, šta reći
za ovo telo, za koje smo vezani žudnjom i koje tako kratko traje? Nemoguće ga je smatrati za ‘ja’,
‘moje’ ili ‘to sam ja'.


Po jednoj drugoj sutti iz AN, iz Knjige sedmica, Sunce se podeli i dva se Sunca na nebu pojave. I
usled vreline dva ogromna izvora toplote, voda u okeanima počinje da isparava, nivo mora opada
sve dok je ne ostane tako malo koliko da se pokvase prsti. A onda i to malo vode ispari i nema
više vode na celoj Zemlji.


I zbog ovoga, čak i spoljašnji elemenat vode jeste netrajan, podložan uništenju i nestanku. A šta
reći o vodenom elementu u ovom telu? Ono takođe; ne možemo smatrati vodeni elemenat u
ovom privremenom i kratkotrajnom telu za "ja", "moje" ili "to sam ja".


Paragrafi od 13 do 15 razvijaju isti obrazac kao paragrafi 8 do 10 kod elementa zemlje. Ne
moramo ići u detalje.


16. A šta je to, prijatelji, vatra kao element? Vatra kao element može biti unutrašnji ili spoljašnji.
Šta je vatra kao unutrašnji element? Šta god da je unutrašnje, u osobi, vatra, plameno i za njega
smo vezani; dakle, ono čime se neko zagreva, stari i sagoreva, kao i ono čime nešto što smo pojeli
i popili biva potpuno svareno ili bilo šta drugo unutrašnje, u osobi, što je vatra, plameno i za
njega smo vezani: to se zove vatra kao unutrašnji element. Unutrašnji i spoljašnji element vatre
zajedno čine element vatre. I njega treba videti kao što zaista jeste, sa pravom mudrošću: ‘To nije
moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo.’ Ko ga vidi takvim kakav zaista jeste, sa pravom
mudrošću, trezni se od opčinjenosti elementom vatre i u umu nestaje strast prema elementu
vatre.


To je prirodna toplota tela, telesna temperatura. Prema indijskoj fiziologiji toga vremena, toplota
u telu izaziva da se u odvija starenje.
[Ako voće ostavimo na vrućini, ono će sazreti, a zatim i fermentisati. U frižideru će trajati duže.
Vegetacija u hladnim predelima je sveža i zelena, ali kada je Sunce jako ona će se osušiti i
uvenuti. Možda su odavde indijski mislioci preuzeli ideju da je toplotni elemenat u telu ono što
izaziva da telo stari i pokazuje znake opadanja.]
Osoba sa velikim sadržajem elementa vatre u telu pokazaće znake starenja već vrlo rano u
životu. Ako se elemenat vatre aktivira u našem organizmu, javiće se znaci groznice, bolesni smo.
Zato se kaže: dakle, ono čime se neko zagreva, stari i sagoreva.


Takođe se kaže: kao i ono čime nešto što smo pojeli i popili biva potpuno svareno.
Element toplote u telu je odgovoran za varenje. Tako sokovi za varenje, želudačna kiselina, rade
sagorevajući hranu koju smo uneli - ovo je hemijski proces konzumiranja hrane. Glad u Aziji
nazivaju "stomačnom vatrom". Ovo je deo unutrašnjeg vatrenog elementa, a pored toga "bilo
šta drugo unutrašnje, u osobi, što je vatra, plameno i za njega smo vezani."


Ovo je rečeno zato što kroz celo telo postoji telesna toplota održavana na određenom nivou i to
je funkcionalni elemenat vatre. Ovaj unutrašnji elemenat vatre je isti kao i spoljašnji - ima istu
osobinu toplote, istu funkciju sagorevanja, konzumiranja/gutanja. [Mi kažemo: "Požar je
progutao veliki deo šume."]
Ostatak je iznet na isti način kao i ranije, kroz kontemplaciju o ne-sopstvu.


17. Ali dođe vreme kad je vatra kao spoljašnji element pokrenuta. Ona spaljuje sela, varoši,
gradove, okruge i zemlje. Ona prestaje da gori samo kad ponestane goriva, kada dođe do zelene
trave ili do puta, stene, vode ili brisanog prostora. I dođe vreme kad pokušavaju da upale vatru
makar petlovim perom i trljanjem. Kada čak i ta vatra kao spoljašnji element, tako velika, jeste
prolazna, podložna razaranju, nestanku i promeni, šta reći za ovo telo, za koje smo vezani
žudnjom i koje tako kratko traje? Nemoguće ga je smatrati za ‘ja’, ‘moje’ ili ‘to sam ja.’


Ona guta sve što može i spaljuje sve, a zatim, kada potroši svoje gorivo, sama se gasi. I dolazi
vreme kada ljudi pokušavaju da zapale vatru. Ali vatreni elemenat je potpuno potrošen u ovom
ciklusu vremena... I taj veliki elemenat je netrajan i podložan nestanku, a šta reći za ovo
kratkotrajno telo?


Paragrafi 18-20 koriste isti obrazac razmatran ranije.


Zatim dolazimo do elementa vazduha ili vetra. On ima apstraktnu osobinu pritiska, a uočava se
kao širenje i skupljanje. Opet, po budističkoj analizi materije - elemanat vazduha je prisutan u
svakoj supstanci (preko vibracija, oscilovanja). Najbolje ga opažamo u formi vetra. Ovde u
objašnjenju unutrašnjeg elementa Sariputta kaže:


Šta god da je unutrašnje, u osobi, vazduh, gasovito i za njega smo vezani; dakle, vazduh koji ide
nagore, vazduh koji ide nadole, vazduh u stomaku, vazduh u crevima, vazduh koji se kreće kroz
udove, udah i izdah ili bilo šta drugo unutrašnje, u osobi, što je vazduh, gasovito i za njega smo
vezani: to se naziva vazduh kao unutrašnji element.


Ostalo je isto kao što je objašnjeno i ranije: postoji neprekidan proces razmene unutrašnjeg i
spoljašnjeg elementa. Pri disanju uzimamo gasovitu materiju od spolja, telo apsorbuje kiseonik, a
izbacuje ugljen-dioksid, koji dalje postaje deo atmosfere. Zatim se opet kiseonik unosi u ćelije
koje nakon procesa ćelijskog disanja izbacuju produkte sagorevanja. Kada su gasovi iz atmosfere
ugrađeni u ćelije postaju delom našeg tela. A kada se izbacuju van, postaju spoljnji elemenat
vazduha. Nema čvrste barijere između ta dva, već postoji stalna razmena.


U paragrafu 22 srećemo se sa još jednom apokaliptičnom slikom. Opisane su buduće katastofe sa
elementom vazduha u glavnoj ulozi:


22. Ali dođe vreme kad je vazduh kao spoljašnji element pokrenut. On razori sela, varoši,
gradove, okruge i zemlje. Dođe vreme poslednjeg meseca sezone vrućina, kad ljudi prave vetar
lepezama i mehovima, ali vetra nema pa nema, ni slamka se ne pomera. Kada čak i taj vazduh
kao spoljašnji element, tako velik, jeste prolazan, podložan razaranju, nestanku i promeni, šta
reći za ovo telo, za koje smo vezani žudnjom i koje tako kratko traje? Nemoguće ga je smatrati za
‘ja’, ‘moje’ ili ‘to sam ja.


U Aziji se kuće grade od trave i kokosovih niti za izradu krova. U tekstu se kaže da se ne pomera niti jedna
travka jer je elemenat vetra potpuno potrošen. Kada je spojnji element vazduha tako netrajan,
podložan nestanku, a šta onda reći za ovo telo? Ne može se smatrati za "ja", "moje" i "ja sam".
Slede pasusi 23-25, što je razvijanje istog obrasca kao u 8-10.


Dolazi nešto zanimljivo. Ako se setimo, na prvom času smo pomenuli da poštovani Sāriputta
pravi razliku između četiri velika elementa i tipova izvedene materije. Sada je već objasnio četiri
velika elementa, a ostavio izvedene oblike sa strane. Ovde u pasusu 26, kako Komentari navode,
Sāriputta će uvesti tipove materijalnog oblika izvedene iz primarnih elemenata. Koristi
poređenje:


26. Prijatelji, baš kao što prostor ograđen drvetom i slamom, travom i glinom, nazivaju ‘kuća’,
isto tako, prostor ograđen kostima i tetivama, mišićima i kožom, nazivaju ‘materijalni oblik.’


Izvorni tekst koristi izraz rūpaṁ - materijalni oblik, a u stvari znači "telo". Ovde prostor jeste
jedan od tipova izvedenih iz četiri velika elementa. Neke od sutta govore o prostoru kao o još
jednom od elemenata. Recimo MN140 Razjašnjenje elemenata, takođe MN62 Dugi govor
Rahuli. Prema komentarima, elemenat prostora ovde je uzet da predstavi formu izvedenu iz
primarnih elemenata.


Sledi izuzetno važan pasus 27, koji pokazuje kako pet sastojaka nastaju kroz svako od šest
područja čula. Ovo je jedno od retkih mesta unutar pāli kanona gde imamo date zajedno dve
različite sheme za klasifikovanje iskustva. To su shema šest područja čula i shema pet sastojaka.
Uobičajeno se uzimaju odvojeno, ali ovde su povezane.


Sāriputta počinje koristeći područje oka kao početnu tačku:


27. Prijatelji, ako je oko samo po sebi zdravo, ali nema spoljašnjih oblika u njegovom dometu,
niti odgovarajućeg [svesnog] nastojanja, tada nema manifestacije ni odgovarajuće vrste
svesti. Ako je oko samo po sebi zdravo i ima spoljašnjih oblika u njegovom dometu, ali nema
odgovarajućeg [svesnog] nastojanja, tada nema manifestacije ni odgovarajuće vrste svesti. Kada
je oko samo po sebi zdravo, ima spoljašnjih oblika u njegovom dometu, kao i odgovarajućeg
[svesnog] nastojanja, tada ima i manifestacije odgovarajuće vrste svesti.


Ovde pāli reč za "[svesno] nastojanje" znači pažnja/okretanje uma ka objektu. Ako toga nema,
tada nema manifestovanja odgovarajuće klase svesti. Nema pojavljivanja svesti oka koje saznaje/
ima iskustvo oblika kroz oko.


Prvi primer je očigledan: oko je funkcionalno, ali npr. u potpunom mraku neće se pojavljivati
svest oka.
U drugom slučaju, pretpostavimo da sedite slušajući muzičko delo potpuno uneti u njega;
prijatelj prolazi pored vas, ali ste se toliko posvetili muzici da ga uopšte ne primećujete. Čak i kada
je oblik ušao u vidno polje, ali nema učešća svesti, nema pojavljivanja odgovarajućeg tipa svesti
oka.
U trećem primeru svi uslovi su ispunjeni pa dolazimo do slučaja kada se svest oka pojavljuje.
Radi čulni organ, postoje oblici i nešto privlači pažnju uma da se okrene tom obliku. Tada se
manifestuje odgovarajuća vrsta svesti, drugim rečima tada se pojavljuje svest oka, saznajući taj
oblik/imajući iskustvo tog oblika kroz oko.
viññāṇabhāga je izraz koji je upotrebljen u tekstu, bukvalno znači: deo, odeljak ili segment svesti (u
ovom primeru - svesti oka).


Pasus 28 je vrlo važan, navodimo ga u celini:


28. Materijalni oblik u onome što tako nastane uključen je u materijalni oblik kao sastojak bića
koji je objekat vezivanja. Osećaj u onome što tako nastane uključen je u osećaj kao sastojak
bića podložan vezivanju. Opažaj u onome što tako nastane uključen je u opažaj kao sastojak bića
podložan vezivanju. Mentalni obrasci u onome što tako nastane uključeni su u mentalne obrasce
kao sastojak bića podložan vezivanju. Svest u onome što tako nastane uključena je u svest kao
sastojak bića podložan vezivanju. On ovako razume: ‘Ovo je, zaista, način kako se odigrava
uključivanje, okupljanje i gomilanje stvari u ovih pet sastojaka bića podložnih vezivanju. I ovako
je rekao Blaženi: „Onaj ko vidi uslovljeni nastanak, vidi Dhammu; onaj ko vidi Dhammu, vidi
uslovljeni nastanak.” A ovih pet sastojaka bića koji su objekat vezivanja uslovljeno nastaju.
Želja, vezivanje, sklonost i opčinjenost zasnovani na ovih pet sastojaka bića koji su objekat
vezivanja jesu izvor patnje. Uklanjanje želje i strasti, napuštanje želje i strasti prema tih pet
sastojaka bića jeste prestanak patnje.’ I tada je, prijatelji, taj monah uradio veliku stvar.


Na drugi način rečeno tathābhūtassa - "u onome što tako nastane" - to je pomenuti odeljak
svesti oka. I taj odeljak svesti oka nije samo svest oka sama po sebi, već ceo segment iskustva kao
vrlo kompleksan događaj. Sada Sāriputta taj kompleksan događaj, odeljak svesti oka, stavlja pod
mikroskop mudrosti i vidi šta je sve uključeno unutar tog iskustva viđenja oblika okom.


Prvo, imamo uslove za pojavljivanje odeljka svesti oka: oko je zdravo, oblici dolaze u domet i
postoji aktivna uključenost svesti, aktivna pažnja, skretanje uma ka oblicima. To dovodi do
određenog odeljka svesti oka i to se misli pod onim "nastane".


Unutar ovog segmenta iskustva, materijalna forma je prisutna - to je klasifikovano u sastojak
materijalnog oblika podložnog vezivanju. Šta je ovaj materijalni oblik? Telo koje pripada
posmatraču i naročito oko kao organ vida, kao i spoljašnji oblici kao objekti viđenja. Sve ovo
potpada pod sastojak materijalnog oblika.


A osećaj u "onome što tako nastane" uključen u sastojak osećaja. Kada neko ima iskustvo, zna te
oblike kroz oko, kada se svest oka pojavi, tada neko iskusi oblike na prijatan, bolan ili neutralan
način.


Percepcija/opažaj u "onome što tako nastane" uključena je u sastojak opažaja, uočavamo oblike
kao objekte određenog tipa: forma mog prijatelja, pune šolje, ptice na nebu...


Mentalni obrasci / voljne formacije su takođe uključeni. Kada neko vidi oblik kod njega se
pojavljuje određena volja u vezi sa njim u vezi, razmatra se određeni vid akcija. Ako je nešto lepo,
poželimo da to posedujemo, kada vidimo prijatelja imamo nameru da sa njim porazgovaramo.
Ako vidimo inspirišuću Budinu sliku, javlja se volja da iskažemo poštovanje. Tako se volja
pojavljuje unutar iskustva svesti oka, sve te volje ulaze u sastojak mentalnih obrazaca podložnih
vezivanju.


A zatim tu je svest, nastaje zasnovana na oku. Ta svest je uključena u sastojke bića. I tako, kada
govorimo o ovom iskustvu viññāṇabhāga (segment, odeljak svesti), treba razumeti da je svest
samo jedan deo tog odeljka! Ne treba da mislimo o tome kao o filozofskoj ideji da je sve
manifestacija svesti, jer se odeljak svesti sam po sebi javlja zavisno od oka i oblika, koji nisu svest
sama po sebi.


Ali sada poštovani Sāriputta kaže da kada neko razmišlja o ovome, tada će razumeti način
uključivanja, okupljanja i gomilanja stvari, možemo reći klasifikaciju stvari u ovih pet sastojaka
objekata vezivanja.


I zatim citira Budu: „Onaj ko vidi uslovljeni nastanak, vidi Dhammu; onaj ko vidi Dhammu, vidi
uslovljeni nastanak.” Ono što je zanimljivo, Sāriputta citira Blaženog, ali ovu izjavu ne nalazimo
bilo gde u Sutta Piṭaki. Ovo je primer izjave koju je Buda dao, ali nije sačuvana nigde osim u
okviru ovog citata. Izjava je izuzetno važna jer kaže da je razumevanje uslovljenog nastanka
ključno za razumevanje celog učenja. To je esencija Dhamme. Da bi se razumela Dhamma, mora
se razumeti uslovljeni nastanak.


Pet sastojaka bića uslovljeno nastaju, kako nam je Sāriputta upravo pokazao. Kako nastaju?
Nastaju kroz uslove - kroz prisustvo oka, oka koje je zdravo, oblika koji ulaze u domet i pažnje.
Kroz ove uslove javlja se svest oka. I zatim, unutar te svesti oka tj. odeljka svesti, mi lociramo svih
pet sastojaka. I tako svih pet nastaje zavisno od uslova.


Pet sastojaka podložnih vezivanju - to je prva plemenita istina, istina o patnji. Ovde je ne treba
tumačiti u smislu bola i jada, već ima dublje značenje. To je činjenica da pet sastojaka nastaju
kroz uslove, svet konstituisanog iskustva vodi poreklo kroz uslove, nije samo-postojeće. Zbog
toga što nastaju usled uslova, prestaju sa prestankom uslova - sve u iskustvu je netrajno,
nepouzdano...


Šta je to što dovodi ovih pet sastojaka do nastanka, ponovo i ponovo, na početku bilo koje
egzistencije? To je želja, vezivanje, sklonost i opčinjenost zasnovano na njima. To je poreklo
patnje. Na jednom nivou, nivou uobičajenog iskustva, želja, držanje i vezivanje zasnovani na
sastojcima - to su uzroci patnje; kada stvari ne idu po našim željama, imamo patnju
kao posledicu. To bi bilo psihološko objašnjenje.


Ali to nije najdublji nivo. Na dubljem: želja, vezivanje, sklonost i opčinjenost unutar pet sastojaka
bića jesu uzroci koji vode do nastanka novih pet sastojaka u sledećoj egzistenciji itd. Tako
vezivanje za ove sastojke upravo sada, ako se produži sve do trenutka smrti, tada to vezivanje
vodi do nastanka skupa od novih pet sastojaka što označava događaj preporađanja, a to je
produžavanje dukkhe u novom postojanju. Ista je priča i u sledećoj egzistenciji. Na ovaj način,
točak rađanja i umiranja kotrlja se od života do života.


Kako dovesti ovaj proces do završetka? Uklanjanje želje i strasti, napuštanje želje i strasti prema
tih pet sastojaka bića jeste prestanak patnje.
Na jednom nivou, možemo reći da, kada neko napusti, ukloni želju, šta god da se dešava sa
sastojcima bića, više nema žaljenja, jada, žalosti... To je jedan nivo razumevanja prestanka.
Ali na dubljem nivou - kada su želja i požuda, vezivanje eliminisani, onda kada ovaj pojedinačni
skup od pet sastojaka stigne do završetka, tada nema više pojavljivanja novih sastojaka bića u
budućnosti. Ciklus se privodi kraju.


Ovo se ponavlja za svako od ostalih čula. Kod područja uma imamo zanimljiv slučaj.


37. Prijatelji, ako je um sam po sebi zdrav, ali nema spoljašnjih objekata uma u njegovom
dometu, niti odgovarajućeg [svesnog] nastojanja, tada nema manifestacije ni odgovarajuće vrste
svesti. Ako je um sam po sebi zdrav i ima spoljašnjih objekata uma u njegovom dometu, ali
nema odgovarajućeg [svesnog] nastojanja, tada nema manifestacije ni odgovarajuće vrste
svesti. Ali kad je um sam po sebi zdrav, ima spoljašnjih objekata uma u njegovom dometu,
kao i odgovarajućeg [svesnog] nastojanja, tada ima i manifestacije odgovarajuće vrste svesti.


Iz ovoga rečenog u drugom primeru, izgleda da je moguće da mentalni fenomeni prolaze kroz
um, a da se ne pojavi odgovarajuća vrsta svesti. Čini se da u ovoj rečenici od pre 2500 godina
govori o podsvesti.
Nešto poput ovoga primećujemo u meditaciji kada je sabranost vrlo oštra. Tada možemo uočiti
koliko mnogo stvari prolazi kroz um svake sekunde. A zatim možemo razmišljati: da li se to
dešava sve vreme? Ili je meditacija ta koja čini da se ovo dešava?
Dešava se sve vreme, ali zato što sabranost nije razvijena i nije fokusirana tako oštro i precizno,
nismo svesni kako se brzo i suptilno mentalne slike, misli i funkcije odvijaju. Već samo prolaze,
bez registrovanja, bez ikakvog svesnog uticaja. Kada neko počne da prati tok mentalnih događaja
sve više i više ih dovodi do svesnog stanja. Ovo se dešava sve vreme tokom našeg svakodnevnog
života i kada ne registrujemo uticaj ovih trenutnih mentalnih događaja. Oni još uvek imaju
uticaj na naše umove i karaktere i suptilno ih transformišu na načine na koje nismo svesni. Na taj
način, mi smo pasivne žrtve delovanja našeg sopstvenog uma. Ali, ojačavanjem moći sabranosti,
kapaciteta da se prati šta se dešava u umu, činimo sadržaje uma sve više pristupnim za svesnu
pažnju i tada imamo bolje razumevanje šta se dešava u umu i sposobniji smo da ga
transforišemo.


U trećem slučaju kada su ispunjeni svi uslovi tada postoji manifestovanje odgovarajuće klase
svesti - svesti uma. U toj svesti uma, na isti način kao i ranije, imamo analizu sastojaka bića. Sve
ostalo je opisano na isti način.


Zatim poštovani Sāriputta sumira svaki segment govoreći da je, na taj način, monah učinio veliku
stvar. To je monah koji praktikuje vrlo preciznu analizu iskustva unutar pet sastojaka bića kroz
svako od šest područja čula. Razume kako su ovi sastojci uslovljeno nastali i može da razume ovaj
proces u pojmovima četiri plemenite istine. Iako plemenita istina o putu nije pomenuta
eksplicitno u sutti, ceo proces meditacije jeste u stvari primena različitih faktora puta, naročito
ispravne sabranosti i ispravnog razumevanja.


Praksa
Praktikujte meditaciju koju je Buda dao u odeljku [8]. Uočite do kog stepena uviđanje prazne
prirode pet sastojaka umanjuje reaktivnost uma.

45

Pali kanon grupa / 92. MN28 Maha-hatthipadopama sutta - beleške 2

« Poslednja poruka vasilije poslato April 04, 2025, 17:33:56 »

 Do sada je obrađeno:


Poštovani Sāriputta počinje izjavom: „Prijatelji, baš kao što otisak stope bilo kojeg živog bića staje
unutar stope slona, te se za otisak slonove stope kaže da je predvodnik među njima zbog svoje
veličine, isto tako sva povoljna stanja mogu da stanu u četiri plemenite istine."


Zatim nabraja četiri plemenite istine: U plemenitu istinu o patnji, u plemenitu istinu o nastanku
patnje, u plemenitu istinu o prestanku patnje i u plemenitu istinu o putu koji vodi prestanku
patnje.


Uzima plemenitu istinu o patnji i deli je na različite kategorije: Rođenje je patnja, starost je
patnja, smrt je patnja; žalost, naricanje, bol, tuga i očaj su patnja; ne dobiti ono što želimo je
patnja. Ukratko, pet sastojaka bića kao objekti vezivanja jesu patnja.


Onda nabraja pet sastojaka: materijalni oblik kao sastojak koji je objekat vezivanja, osećaj kao
sastojak koji je objekat vezivanja, opažaj kao sastojak koji je objekat vezivanja, mentalni obrasci
kao sastojak koji je objekat vezivanja i svest kao sastojak koji je objekat vezivanja.
Od njih se fokusira samo na materijalni oblik i deli ga na dva osnovna tipa: četiri velika elementa i
materijalni oblik izveden od četiri velika elementa. Definiše četiri velika elementa: To su zemlja
kao element, voda kao element, vatra kao element i vazduh kao element.


Kao što je objašnjeno prošlog puta, po budističkoj filozofskoj analizi, ova četiri elementa jesu
simbolično predstavljanje primarnih osobina materije: čvrstoća/otpor za zemljani element; za
vodeni to je tečenje/kohezivni faktor, ono što veže deliće zajedno; vatreni element je osobina
energije/toplote, a vazdušni - pritisak i širenje/skupljanje.


Sāriputta sada uzima element zemlje i kaže da on može biti unutrašnji ili spoljašnji. Uzimajući
unutrašnji nabraja 20 delova tela gde je on dominantan. Kao što je pomenuto i ranije, po
budističkoj analizi, bilo koji materijalni entitet, u stvari, sastoji se iz sva četiri elementa zajedno.
añamaña paccaya (nerazdvojivo vezani uslovi)
Uvek postoje tako što zavise jedan od drugog, nikada ne možete imati nijednu materijalnu
supstancu bez sva četiri elementa prisutna. U datom materijalnom entitetu jedan od njih će biti
dominantan - u čvrstim stvarima zemljani će preovladavati itd.
Tako imamo ovih 20 delova tela u kojima element zemlje preovladava. Sa njima smo se upoznali
u meditaciji na 32 dela tela pa prepoznajemo da je svih ovih 20 delova korišćeno da se ilustruje
neprivlačna priroda tela. Ali postoji razlika - kada se radi sa elementima, tada ih gledamo samo
kao primere, manifestacije čvrstoće, da ih vidimo samo kao stvari čvrste, tvrde, otporne, ne
bavimo se njihovom neprivlačnom (asubha) prirodom.


Nakon što je objašnjen unutrašnji element zemlje dolazimo do važne rečenice: Unutrašnji i
spoljašnji element zemlje zajedno čine element zemlje.
I njega treba videti kao što zaista jeste, sa pravom mudrošću: ‘To nije moje, to nisam ja, to nije
moje sopstvo.’ Ko ga vidi takvim kakav zaista jeste, sa pravom mudrošću, trezni se od
opčinjenosti elementom zemlje i u umu nestaje strast prema elementu zemlje.


Ovo je način na koji se razbija identifikacija sa telom, kroz uviđanje kontinuiteta između
elementa zemlje u telu i spoljašnjeg elementa zemlje i uviđanje da elemenat zemlje u telu (čvrst,
tvrd, supstancijalan...) ima identične osobine kao kod spoljašnjeg materijalnog objekta. I kada
neko vidi ovo, gubi se njegova identifikacija sa telom, uočava da ovaj zemljani element tela "nije
moje, nisam ja, nije moje sopstvo". I kada neko vidi to na ovaj način, prestaje biti opčinjen
elementom zemlje, gubi iluziju o njemu. Ne zamišlja da ovaj elemenat zemlje pomešan u telu
ima bilo šta suštinsko/esencijalno u sebi, bilo šta što zaslužuje identifikaciju sa njim kao "ja i
moje" ili istinski postojećim sopstvom. I tada um postaje otrežnjen prema elementu zemlje, gubi
svoje vezivanje za taj elemenat.


U paragrafu 7 prilazimo shvatanju ne-sopstva iz drugog ugla, kroz razumevanje nestalnosti
elemenata. Ovde se Sāriputta poziva na neku budističku viziju poslednjih dana, krajnjeg uništenja
sveta:


7. Ali dođe vreme kad je voda kao element pokrenuta i tada zemlja kao element nestaje. Kad
i ta zemlja kao spoljašnji element, tako velika, jeste prolazna, podložna razaranju, nestanku i
promeni, šta reći za ovo telo, za koje smo vezani žudnjom i koje tako kratko traje? Nemoguće ga
je smatrati za ‘ja’, ‘moje’ ili ‘ja sam.’


To može biti neki trenutak (ne tako) daleko u budućnosti: porast nivoa mora, okeani počinju da
gutaju kopno i na kraju element zemlje nestaje...
Možemo umesto vizije uništenja elementa zemlje u dalekoj budućnosti uzeti kontemplaciju o
smrti. Šta se dešava tada? Kada se sahrane telesni ostaci, element zemlje iz tela se raspadne i
postaje deo opšteg elementa zemlje. Ako je telo kremirano, tada telesne tečnosti isparavaju, a
ono što ostaje jesu samo pepeo i kosti - što je element zemlje. Ako je ostavljeno negde
nesahranjeno, jednostavno se pomeša sa elementom zemlje u svetu. Šta je ovo čvrsto telo koje
sada koristimo? Kada se raspadne, elemenat zemlje se vraća ostalom primarnom elementu
zemlje. Ko može tvrditi da tlo po kome gazimo svakog dana nisu telesni ostaci mnogih miliona
živih bića, koja su takođe hodala ovim područjem? Moguće je, u slučaju ljudskih bića, da su
smatrala telo svojim identitetom. Sada ih više nema i njihova tela postadoše deo tla.


Sada će Sāriputta pokazati kako ove refleksije o elementima mogu biti upotrebljene kao sredstva
za razvijanje strpljenja pod vrlo teškim uslovima: pod zlostavljanjem, napadanjem,
uznemiravanjem, proganjanjem... Uzima sledeći primer:


I tako, ako drugi zlostavljaju, psuju, izazivaju i muče monaha [koji ovaj element vidi onakvim
kakav zaista jeste], on to razume ovako: ‘Ovaj bolni osećaj rođen iz kontakta uha javio se u meni.
On je uslovljen, a ne neuslovljen. Šta ga uslovljava? Uslovljava ga kontakt.’ Zatim on vidi da je
kontakt prolazan, da je osećaj prolazan, da je opažaj prolazan, da su mentalni obrasci prolazni i
da je svest prolazna.


Uobičajeno osoba koju zlostavljaju, uzvraća istom merom, na napad uzvraća napadom. Ali to nije
slučaj u praksi samaṇe, askete. Umesto toga, on treba da razvije strpljenje. Jedan način da se
strpljenje razvije je kontemplacijom ove teške situacije u terminima uslovljenih faktora iskustva. I
kada je neko izložen zlostavljanju, tada on kontemplira: ovaj neprijatan osećaj je nastao; taj
osećaj je zavisan, uslovljen, nije nezavisan. Čime je uzrokovan, uslovljen? Kroz kontakt uhom.
Sada će okrenuti situaciju - biće to ne samo u način da se razvije strpljenje, već i uvid. Tako on
vidi taj kontakt kao netrajan, vidi osećaj kao netrajan, opažaj, mentalne obrasce i svest - svi su
oni prolazni. Tako okreće posmatranje ove uznemirujuće situacije u iskustvo koje je nastalo iz
uslova i secira iskustvo na komponente koje su označene svojim mestima unutar pet sastojaka
(imamo ih četiri nabrojana, a zatim će uho i zvuci biti uključeni unutar materijalnog oblika).


Zatim imamo rečenicu na pāliju tešku za razumevanje:


tassa dhātārammaṇameva cittaṃ pakkhandati pasīdati santiṭṭhati adhimuccati.


Može se razumeti na dva različita načina:


1) njegov um uzima elemente kao svoje objekte i ulazi unutar njih, tako postižući poverenje,
postojanost i odlučnost. U toj interpretaciji um uzima uho i zvuk kao element, jer su i uho i zvuk
dhātu (elemenat) kao deo 18 dhātu. Element uha zove se sotadhātu, a element zvuka
saddadhātu. Tada, u ovoj interpretaciji, okreće se elementu uha i elementu zvuka kao objektima
za podršku. I gradi svoju meditaciju na toj osnovi.
(18 dhātu, tj. 18 elemenata = 6 kanala percepcije, svaki sa svojom čulnom sposobnošću,
objektom i odgovarajućom svešću, prim.prev.)


2) njegov um čineći elemenat objektom podrške (to je um koji je treniran koristeći elemenat
zemlje kao primarni objekat meditacije), sad ulazi u novo polje kontemplacije, to je posmatranje
kontakta, osećaja, opažaja, obrazaca i svesti. I odatle mu poverenje i odlučnost.


To je su načini da se protumači rečenica. Ali u praktičnom pogledu, u oba slučaja, to znači da
monah sada kontemplirajući/posmatrajući ovu živu situaciju koja je vrlo teška i predstavlja
iskušenje, umesto upadanja u bes, samosažaljenje, jad, koristi je kao polje meditacije. I to da bi
razumeo,


1) uslovljenost - kako iskustvo nastaje zasnovano na uslovima, videći kako neprijatna
iskustva jesu nešto što se pojavljuje kroz uslove (objekte čula koji ulaze kroz "vrata" čula), a zatim


2) vidi netrajnu prirodu svakog faktora iskustva.


Od netrajnosti može se ići dalje ka nezadovoljavajućoj i bezličnoj prirodi ovih faktora. I u ovome će
se učvrstiti um, a zatim će to voditi do razvijanja strpljenja.


Paragraf 9 daje još jedan metod za razvijanje strpljenja i spokojstva.
Moguće da je u pasusu 8 metod namenjen onim praktikantima koji dominantno poseduju
karakter mudrosti, koji vole koristiti mudrost da seciraju, analiziraju, istražuju iskustva. Dok je
metod objašnjen u paragrafu 9 više za one koji su devocionalnog karaktera, jer im se obraća
rečima Bude, prisećanju na Budu i primeru Budinom koji treba slediti. Takođe načini navedeni u
§9 su brutalniji, fizički, a ne samo verbalni. Možda neko mora upotrebiti primer koji je Buda dao
u jednoj drugoj sutti da bi učvrstio um čak i više nego u prethodnom odeljku.


9. I tako, ako drugi napadnu tog monaha na načine koji su nepoželjni, grubi i neprijatni, i to
pesnicama, busenjem, štapovima i noževima, on to razume ovako: ‘Ovo telo je takvo da ga
kontakt sa pesnicama, busenjem, štapovima i noževima povređuje. Ali Blaženi u svom
„savetu kroz poređenje sa testerom” kaže: „Monasi, čak i ako bi vam razbojnici dvoručnom
testerom divljački sekli udove, jedan za drugim, onaj ko bi u sebi stvorio um ispunjen mržnjom ne
bi sledio moje učenje.” Zato neiscrpnu energiju treba da probudim u sebi i uspostavim
istrajnu svesnost, a moje telo biće mirno i spokojno, moj um koncentrisan i sjedinjen. A sada neka
kontakt s pesnicama, busenjem, štapovima i noževima povređuje ovo telo; jer ja praktikujem ovo
Budino učenje.’


Ako se napad ne može izbeći, monah da bi se sprečio pojavu besa i straha, da bi ostao strpljiv i
spokojan - razmišlja: ovo je priroda telesnog postojanja. I onda, da bi održao um pod kontrolom,
priseća se čuvenog poređenja sa testerom. Već smo se sa njime sretali u MN21:


„Monasi, čak i ako bi vam razbojnici dvoručnom testerom divljački sekli udove, jedan za drugim,
onaj ko bi u sebi stvorio um ispunjen mržnjom ne bi sledio moje učenje.”


I u sutti će nam Buda objasniti kako u takvoj situaciji neko treba da razvije mettu - prijateljsku
ljubav čak i prema razbojnicima koji seku njegovo telo. Ovde Sariputta kaže:


Zato neiscrpnu energiju treba da probudim u sebi i uspostavim istrajnu svesnost, a moje telo biće
mirno i spokojno, moj um koncentrisan i sjedinjen.


Tako ovde imamo tri duhovne sposobnosti: energiju, svesnost i koncentraciju. I monah
uspostavlja odlučnost da i usled kontakta sa pesnicama, busenjem, štapovima i noževima, telo
ostaje mirno i spokojno, jer zna da ovo telo nije njegovo sopstvo i to je baš način na koji se
Budino učenje praktikuje.


10. Kada se taj monah tako podseti Bude, Dhamme i sanghe, ako spokojstvo potpomognuto
korisnim ne postane ustaljeno u njemu, tada u sebi budi osećaj neodložnosti ovako: ‘Gubitak je za
mene, nije dobitak za mene, loše je za mene, nije dobro za mene da, kad se tako podsetim Bude,
Dhamme i sanghe, spokojstvo potpomognuto korisnim ne postane ustaljeno u meni.’ Baš kao
kad snaha vidi svekra, ona u sebi budi osećaj neodložnosti [da ga obraduje], isto tako, kad se
monah tako podseti Bude, Dhamme i sanghe, ako spokojstvo potpomognuto korisnim ne postane
ustaljeno u njemu, tada u sebi budi osećaj neodložnosti. Ali, kad se podseti Bude, Dhamme i
sanghe, ako spokojstvo potpomognuto korisnim postane ustaljeno u njemu, tada je on time
zadovoljan. I tada je, prijatelji, taj monah uradio veliku stvar.


On se priseća Bude kroz njegove reči, podseća se Dhamme jer ovo je učenje koje praktikuje,
podseća se sanghe jer tako idealni praktikant čini.
Ovo je važan izraz: spokojstvo potpomognuto korisnim; upekkhā kusalanissitā
znači korisni tipovi spokojstva.
Ako ovaj tip spokojstva ne postaje ustaljen u njemu, tada treba da pobudi osećaj neodložnosti.
Imamo dva važna izraza koji kao da stoje jedan nasuprot drugog. Jedan je: spokojstvo podržano
korisnim, a drugi osećaj neodložnosti saṁvega.


Ideja je da se ustanovi i ustali korisno spokojstvo. To je balans uma koji ne može biti uznemiren
čak ni pod ovim najtežim okolnostima, pod verbalnim zlostavljanjem i fizičkim napadima. Čini se
vrlo teškim idealom, ali idealom kojem treba stremiti. A onda, kada neko nije utvrđen u spokoju
tada mora pobuditi ovaj kvalitet saṁvega, osećaj neodložnosti. Ovo je jedan od ključnih termina
u budizmu - to je osećaj unutrašnjeg nekomoditeta, unutrašnjeg uznemirenja koji vodi nekoga do
ispunjenja višeg ideala.


Ljudi ponekad misle da je cilj budizma da živite smireno i zadovoljno. To nije slučaj. Saṁvega je
kvalitet uznemirenja koji ne dozvoljava nekome da ostane zadovoljan bilo kojim nižim nivooom
postignuća. Neprekidno gura napred, da se teži ka višim nivoima postignuća, kako bi se
prevazišle manjkavosti sa nižih nivoa.


Raniji smisao saṁvega možemo uočiti na primeru šta je bodhisatta osećao kada je živeo u palati i
prvi put video starog čoveka, bolesnog i mrtvog. Bejaše to uznemirenost koja je razbila njegovu
udobnu i ustaljenu životnu rutinu. Ima smisao nekog dubokog problema, unutrašnje
nekonzistentnosti, nezadovoljstva u osnovi ljudskog života, nezadovoljstva kojeg se treba rešiti, iz čega se treba
raspetljati. A kasnije, to je saṁvega koja mu ne dozvoljava da ostane zadovoljan bilo kojim nižim
nivoom postignuća, već ga neprekidno gura napred sve dok ne bude učinjeno ono što je trebalo
učiniti.


Vratimo se na tekst - kada monah nije u mogućnosti da ustanovi ovo korisno spokojstvo, on
izaziva osećaj neodložnosti razmišljajući:


‘Gubitak je za mene, nije dobitak za mene, loše je za mene, nije dobro za mene da, kad se tako
podsetim Bude, Dhamme i sanghe, spokojstvo potpomognuto korisnim ne postane ustaljeno u
meni.’
Ali, kad se podseti Bude, Dhamme i sanghe, ako spokojstvo potpomognuto korisnim postane
ustaljeno u njemu, tada je on time zadovoljan. I tada je, prijatelji, taj monah uradio veliku stvar.
(nastaviće se...)

46

Pali kanon grupa / Odg: 91. MN28 Maha-hatthipadopama sutta - beleške 1

« Poslednja poruka vasilije poslato Mart 24, 2025, 12:33:53 »

Kratak sadržaj sutte
Ovaj je govor važan po onome što sadrži, a opet je jasan i precizan. Poštovani Sāriputta počinje
izjavom o četiri plemenite istine i nastavlja sa objašnjenjem bezličnog (ne-sopstvo) aspekta
svakog od četiri elementa (zemlja, voda, vatra i vazduh), pokazujući u kakvoj su oni vezi sa pet
sastojaka bića koji su objekti vezivanja.


Beleške
Sada počinjemo novu suttu MN28, Maha-hatthipadopama sutta - Dugi govor o poređenju sa
otiskom stope slona. Već smo ranije obradili kraću suttu istog naziva, MN27.


Ovaj govor nije održao Buda već Sāriputta, glavni njegov učenik i najistaknutiji po mudrosti,
paññā. Početak nas vodi u vreme kad Buda živi u Đetinom gaju, Sāvatthī.


Tu se poštovani Sāriputta ovako obrati monasima: „Prijatelji, monasi.” – „Prijatelju”, odgovoriše
oni. A poštovani Sāriputta ovako nastavi:


2. „Prijatelji, baš kao što otisak stope bilo kojeg živog bića staje unutar stope slona, te se za
otisak slonove stope kaže da je predvodnik među njima zbog svoje veličine, isto tako sva povoljna
stanja mogu da stanu u četiri plemenite istine.


kusalā dhammā - uobičajeno znači korisne kvalitete, povoljna stanja. Međutim u formulaciji
plemenitih istina pojavljuju se i štetna mentalna stanja, npr. u drugoj - taṇhā. Izgleda da ovde
kusalā dhammā ne označava korisne mentalne kvalitete, već dobra učenja, korisna učenja.
Možemo reći, a po implikacijama iznetim kasnije u govoru, da sva dobra učenja jesu na neki
način povezana, izvedena iz učenja o četiri plemenite istine. Iz ovog razloga, kada Buda počinje
svoju karijeru učitelja, počinje govorom o četiri plemenite istine. I mnoga druga učenja izneta
tokom 45 godina podučavanja - jesu razvoj i elaboracija ovih istina.


Često kada se sretnemo sa učenjem koje površno gledano nema nikakve veze sa njima, kada
pohvatamo neke ključne termine i istražimo kako su ovi termini upotrebljavani, videćemo da
potpadaju u domet četiri plemenite istine. Prošlog puta, u objašnjenju MN149, to smo i učinili.


Recimo, učenje o uslovljenom nastanku jeste elaboracija druge, a učenje o pet sastojaka, šest
osnova čula, vezujemo za prvu plemenitu istinu. Možemo reći da su učenja koja se tiču raznih
modova prakse (4 temelja svesnosti, 5 sposobnosti, 7 elemenata pobuđenja) - različiti metodi
objašnjavanja četvrte plemenite istine.


Sāriputta daje uvodnu izjavu, vrlo značajnu, da sva korisna učenja kojima nas Buda podučava
mogu biti uključena u četiri plemenite istine, baš kao što tragovi bilo koje životinje ma koliko ona
bila velika, mogu stati u otisak stope slona.


Treba ispratiti samu strukturu predavanja, biće izneta na vrlo pametan način. Seciraće početnu
izjavu na sve finije i finije delove, dok ne popunimo četiri plemenite istine. Primarni elementi će
biti uzeti kao objekti meditacije i Sāriputta će izgraditi, na osnovu svakog od njih, ceo obiman
pristup razvoju, praksi Budinog puta.


Počinjemo sa četiri plemenite istine: Koje četiri? U plemenitu istinu o patnji, u plemenitu istinu o
nastanku patnje, u plemenitu istinu o prestanku patnje i u plemenitu istinu o putu koji vodi
prestanku patnje.


Zatim razmatra prvu:


Rođenje je patnja, starost je patnja, smrt je patnja. To su tri tipa telesne patnje.
Žalost, naricanje, bol, tuga i očaj su patnja; pet aspekata na mentalnom nivou.
Ne dobiti ono što želimo je patnja.
Ukratko, pet sastojaka bića kao objekti vezivanja jesu patnja.


Ovo je način da se sumira prva plemenita istina. Kada Sariputta pominje pet sastojaka, tada
uzima plemenitu istinu o patnji na nešto drugačijem nivou. U ovom slučaju nije to osećanje bola,
tuge i očaja, već ceo sastav našeg iskustva jeste na neki način povezan sa nezadovoljstvom. Ovde
reč dukkha ne znači patnja u smislu bola i jada, već pre u smislu defektnosti, manjkavosti,
neadekvatnosti.


Ovih pet sastojaka su osnovni konstituenti, osnovne komponente, faktori iskustva. Možemo reći
da su to niti koje čine tkanje iskustva. Ponekad se kaže, u popularnim knjigama o budizmu, da
ono što Buda naziva osobom jeste samo zbirka, smesa pet sastojaka.


BB: Ne mislim da je ovo baš zadovoljavajuć izraz. Kada imate nešto što je sastav, smesa - to znači
da ove stvari postoje nezavisno. Ako ih sastavimo, tada postoje u ovom složenom stanju. A kada
ih opet razdvojite, onda ponovo postoje nezavisno.
Ali ovih pet sastojaka ne možete razdvojiti! Možete ih analizirati i secirati intelektualno, ali ne
možete uzeti osećaj, opažaj itd. i razdvojiti ih tako da postoje nezavisno. Uvek su isprepleteni kao
faktori koji stvaraju iskustvo. Možemo samo promišljajući istraživati iskustvo i videti ga iz ovih pet
različitih uglova, dimenzija iskustva.


Zanimljivo je razmotriti ceo izraz pañćupādānakkhandhā.
Na jednom nivou možemo ga prevesti bukvalno: pet+vezivanje+sastojci. Rani prevodioci su
prevodili: agregati, a nemački prevodioci: Gruppe. Pāli komentatori objašnjavaju sinonimom
gomila/hrpa (rāsi).
Ali postoje zanimljive metafore koje nalazimo prateći pāli reči kako su korišćene kroz sutte. Reč
khandha se često upotrebljava da označi cepanicu, stablo drveta, hrpu drva za potpalu. Takođe
postoji izraz aggikhandha, masa plamenova, ogromna vatra. A reč upādāna može značiti i
gorivo. Tako se ovih pet sastojaka mogu videti kao pet tipova stvari koje služe kao gorivo, pet
tipova drveta za potpalu da se održava vatra. A šta je vatra? Vatra pohlepe, mržnje i obmane.


Šta su ovih pet sastojaka za koje se kaže da su upādāna? U ovom slučaju ih možemo videti kao
gorivo za vezivanje; da je ovih pet sastojaka, pet aspekata iskustva stvari za koje se vežemo. Za
šta god da se vežemo, držimo se za to i za šta postajemo vezani, potpada pod jednu ili drugu od
ovih pet grupa, skupova elemenata.


4. A koji su to pet sastojaka bića kao objekti vezivanja? To su: materijalni oblik kao sastojak koji je
objekat vezivanja, osećaj kao sastojak koji je objekat vezivanja, opažaj kao sastojak koji je
objekat vezivanja, mentalni obrasci kao sastojak koji je objekat vezivanja i svest kao sastojak koji
je objekat vezivanja.


Nećemo ići u detaljno objašnjenje svih njih, vratićemo im se kasnije u sutti. Postaće
interesantnije kada ih sretnemo na kraju govora. Od ovih pet Sāriputta uzima samo materijalni
oblik, deli ga na četiri velika elementa i izvodi ga iz četiri velika elementa.
[To je telesni oblik, fizički, na pāliju je prosto rūpa, ali u prevodu moramo koristiti složenije
pojmove.]
Imamo dvostruki aspekt ovog sastojka: 4 velika primarna elementa, a zatim tipove materijalnog
oblika zasnovane na primarnim elementima, izvedene iz njih.


U suttama ne nalazimo objašnjenja šta se zapravo smatra materijalnim oblikom izvedenim iz
četiri osnovna elementa. Imamo samo ovaj pojam upādāya rūpaṃ, ali u tekstovima
Abhidhamme učinjen je pokušaj da se klasifikuju različiti tipovi u ovoj kategoriji izvedene
materije.


Evo nekoliko primera: pet fizičkih osnova čula. Pominjano je u ranijim predavanjima da unutar
pet čulnih organa postoji tip materije koja je posebno receptivna za specijalan tip čulnih
objekata. U fizičkom oku prisutna je vrlo suptilna materija koja prima svetlost. Unutar uha je
izvedena materija osetljiva na mehaničke vibracije. Takođe i objekti čula mogu se smatrati
tipovima izvedene materije - objekti vida, sluha... Objekti vida kao oblik i boja, zatim zvukovi,
mirisi, ukusi. Za objekat dodira kaže se da su primarni elementi sami po sebi. Doći ćemo do toga
kasnije.


A sada dolazimo do glavnog predmeta razmatranja u ovom govoru, a to su sama četiri velika
elementa:
A koja su to četiri velika elementa? To su zemlja kao element, voda kao element, vatra kao
element i vazduh kao element.


Buda koristi ove izraze koji su bili u svakodnevnoj upotrebi u to vreme. Kada čujemo same izraze,
ne treba da zamislimo da se jednostavno misli na grube elemente, kao da su to osnovni gradivni
blokovi bilo koje materije. On koristi ove termine iz običnog govora da ukaže na ono što možemo
zvati četiri oblika ponašanja materijalnih fenomena, četiri različita aspekta materijalnih
fenomena. Na više filozofskom nivou mogli bismo reći da bilo koji materijalni fenomen jeste
kombinacija sva četiri aspekta, u jednom slučaju određeni aspekt dominira nad ostalima, ali su
svi prisutni.


Element zemlje označava aspekt čvrstoće, otpornosti - onaj aspekt kojim materija zauzima
prostor i pruža otpor da drugi fizički entitet zauzme isti taj prostor. A element zemlje postaje nam
poznat, postaje iskustveno uočljiv kao mera tvrdoće/mekoće fizičkog objekta. Čak i fizički entiteti
koje dodirom ne osetimo vrlo jasno npr. vazduh oko nas, takođe sadrže neki stepen elementa
zemlje, tvrdoće. Vazduh je sastavljen od atoma/molekula i oni zauzimaju prostor, a otpor koji
pružaju da nešto drugo zauzme njihovo mesto - to je elemenat zemlje.


Elemenat vode - to je osobina fluidnosti, tečenja. A u kasnijim, filozofskim tekstovima objašnjava
se kao povezujuće svojstvo materije, kohezija. Kao kada dodamo vodu brašnu i ono postaje
kompaktno testo. Sličnu silu kohezije koja vezuje delove u celinu imamo i kod cementa. U
modernom pristupu, možemo ići i do sitnijih čestica: u tom slučaju bi to bilo privlačenje koje
vezuje subatomske čestice u atom, atome u molekul, a zatim i međumolekulske sile privlačenja...


Element vatre jeste aspekt kinetičke energije, toplotne energije i ima osobinu sazrevanja/zrenja.
Kada se nešto zagreva, brže će sazreti; npr. kada ostavimo voće napolju brže će sazreti, nego kada
ga stavimo u frižider. Kada je voće izloženo toploti, ona podstiče oksidaciju sastojaka voća.
Element vatre možemo iskusiti kao toplotu ili njeno relativno odsustvo kao hladnoću.


Element vazduha je osobina pritiska i širenja. Setimo se iskustva kada nam vetar duva u lice i
osećamo njegov pritisak. Za širenje/skupljanje je verovatno iskustvo povezano sa procesom
disanja. Udah - širenje pluća, izdah - skupljanje. Slično je i za balon.


Sada imamo ove četiri osobine i po Budinom učenju, one su sadržane u bilo kom materijalnom
fenomenu. Recimo, kreda ima dominantan element zemlje-čvrstoću, element vode koji drži
deliće na okupu, neki stepen toplote na sobnoj temperaturi i termalno širenje/ skupljanje usled
fluktuacije temperature, kao elemenat vazduha.


Počećemo sa posmatranjem grubljih nivoa i radićemo naniže do suptilnijih. Možemo pokušati da
rekonstruišemo obrazac koji je Sāriputta postavio. Počinje sa 4 plemenite istine. U okviru njih
uzima prvu (nabraja 11 tipova patnje), ali zaustavlja se na poslednjem - pet sastojaka bića koji su
objekti vezivanja. U okviru njih uzima samo materijalni oblik, a zatim ga deli na dva tipa: četiri
primarna elementa i izvedene oblike. Potom se fokusira na primarne elementa, a u okviru njih
samo zemljani. Njega deli na dva tipa: unutrašnji i spoljašnji. Sve drugo stavlja sa strane, ali na
kraju sve će skupiti zajedno kako se sutta primiče kraju.


Počinje uzimajući elemenat zemlje i to unutrašnji. A šta se pod tim podrazumeva?


Šta god da je unutrašnje, u osobi, čvrsto, stvrdnuto i za njega smo vezani, dakle kosa, malje,
nokti, zubi, koža, mišići, tetive, kosti, koštana srž, bubrezi, srce, jetra, dijafragma, slezina, pluća,
debelo crevo, tanko crevo, želudac i njegov sadržaj, izmet ili bilo šta drugo unutrašnje, u osobi,
što je čvrsto, stvrdnuto i za njega smo vezani: to se zove zemlja kao unutrašnji element.


Navedeno je 20 delova tela u kojima preovladava elemenat zemlje. A kada kaže: ili bilo šta drugo
unutrašnje, u osobi, što je čvrsto, stvrdnuto i za njega smo vezani: to se zove zemlja kao
unutrašnji element; ovo ukazuje na bilo šta drugo u telu što ima bilo koji stepen čvrstoće. Čak i u
onim delovima tela koji su preovlađujuće tečni npr. krv bismo klasifikovali kao element vode, ali i
u njima postoji čvrstoća. Znamo da se sastoji od krvnih ćelija i plazme, a same ćelije su pretežno
čvrste. Recimo, u urinu ima teških elemenata u tragovima.
BB: Ne kažem da se u budističkim tekstovima to imalo u vidu, ali znalo se i za aspekte čvrstoće u
tečnim delovima. Na to se mislilo pri kraju nabrajanja.


Sada dolazi vrlo značajna rečenica:
Unutrašnji i spoljašnji element zemlje zajedno čine element zemlje.


Uobičajeno smatramo da je ovo telo moje, pravimo podelu na nas i ono što nismo mi sami. I
osećaj "ja i moje" vezan je za telo. Kada neko vidi ovo telo u terminima elemenata (to je
unutrašnji elemenat zemlje, a ono u prirodi je spoljašnji), tada vidi i razume oba aspekta.
Unutrašnji i spoljašnji, oba imaju karakteristike elementa zemlje, oba su čvrsta materija, oba
imaju osobinu tvrdoće, čvrstoće, otpora da se zauzme prostor na kome se nalaze.
I tako, uzimamo hranu kao spoljašnju čvrstu materiju, sažvaćemo, progutamo, ona dolazi do
želuca, svari se, metaboliše, hranljive materije izvuku i preuzmu ih ćelije, ugrade ih u svoju
membranu, plazmu i organele. Tako postaju deo "mene".
Delovi ćelija propadaju, odbacuju se. Ako odsečemo nokat, nešto što je do malopre bilo deo
"mene" prestaje to biti. Ćelije kože propadaju, setimo se šišanja, brijanja... Pre je bilo "ja", sada
je "ne-ja".
Ali zbog duboko ukorenjene navike, osećaj "ja i moje" je uvek fokusirano na nešto "ovde". I ljudi
postaju tako zaluđeni osećajem "ja" vezanim za "ovo ovde". Zbog boje kože, mesta, zemlje gde su
se pojavili na ovom svetu, oblika očiju, nosa... zbog svega toga spremni su da ubiju, ratuju,
uništavaju. I kada se vidi spoljašnji elemenat zemlje, unutrašnji elemenat zemlje - sve to nije ništa
drugo već elemenat zemlje.


I tako, Sāriputta kaže:
I njega treba videti kao što zaista jeste, sa pravom mudrošću: ‘To nije moje, to nisam ja, to nije
moje sopstvo.’ Ko ga vidi takvim kakav zaista jeste, sa pravom mudrošću, trezni se od
opčinjenosti elementom zemlje i u umu nestaje strast prema elementu zemlje.


[sammappaññāya - sa pravom mudrošću]
Element zemlje u telu je samo element zemlje. Nemamo više nikakvu iluziju o ja, moje, moje
sopstvo. A onda, postajemo oslobođeni strasti, vezanosti prema elementu zemlje.
(nastaviće se...)

47

Pali kanon grupa / 91. MN28 Maha-hatthipadopama sutta - beleške 1

« Poslednja poruka vasilije poslato Mart 24, 2025, 11:24:38 »

Tekst sutte:


https://srednjiput.rs/pali-kanon/sutta-pitaka/maddhima-nikaya/mn-28-maha-hatthipadopama-sutta/

48

Pali kanon grupa / Odg: 90. MN149 Mahāsaḷāyatanika sutta

« Poslednja poruka vasilije poslato Mart 16, 2025, 11:11:56 »

Kratak sadržaj sutte
Ovaj je kratki govor zasnovan na prethodnoj sutti. On na kompletan, jasan i direktan način
objašnjava uzrok patnje i njen kraj. Ako neko ima pogrešno gledište u vezi sa šest područja čula
(ne vidi stvari kakve zaista jesu sa mudrošću, što implicira da ne vidi tri karakteristike), tada ovo
vodi do još patnje i nastavka egzistencije. Ako neko ima ispravno razumevanje, to vodi do
oslobođenja.


Beleške
Ovoga puta ćemo proučavati Dugi govor o šest područja čula. Nalazimo se u odeljku gde se većina
sutta bave ovom temom. Objašnjenje možda leži u tome što su najranije zbirke sutta iz SN, a
jedna hipoteza kaže da je ovaj odeljak MN bio originalno deo SN, tematski grupisan oko šest
područja (saḷāyatanasaṃyuttaṃ). Neki su delovi uzeti odatle i smešteni u MN, moguće da se
ispuni dodatni odeljak kako bi ona imala 150 sutta (sada sadrži 152).


Sutta se dešava u Sāvatthīju i Buda poziva monahe: „Monasi, podučiću vas govorom o šest
područja čula. Slušajte i dobro zapamtite šta ću vam reći.”


Počinje sa:


3. Monasi, kad neko ne zna i ne vidi oko kakvo zaista jeste, kad neko ne zna i ne vidi oblike
kakvi zaista jesu, kad neko ne zna i ne vidi svest o viđenom kakva zaista jeste, kad neko ne zna i
ne vidi kontakt oka kakav zaista jeste, kad neko ne zna i ne vidi kakav zaista jeste [osećaj], koji se
doživljava kao prijatan, bolan ili ni bolan ni prijatan i nastaje kontaktom oka kao uslovom, tada
on gori strašću za okom, oblicima, svešću o viđenom, kontaktom oka, za osećajem, koji se
doživljava kao prijatan, bolan ili ni bolan ni prijatan i nastaje kontaktom oka kao uslovom.


Pominju se objekti koje ne poznajemo i ne vidimo ih kakvi zaista jesu. Oko, oblici, svest o
viđenom - ceo kognitivni proces. Kontakt je susret ova tri. Kroz kontakt oka dolazi osećaj, različiti
tipovi osećaja: prijatan, bolan, ni prijatan ni bolan. Šta se podrazumeva pod ovim izrazom "ne
zna i ne vidi kakvo zaista jeste"? Neznanje! I ono pokriva ceo proces iskustva. Pokriva oko kao
čulnu sposobnost, oblike kao objekte čula, svest oka - kogniciju, pažnju ka oblicima kroz čulo
vida; kontakt oka kao susret, a zatim imamo različite načine na koje oblici mogu biti u našem
iskustvu - prijatan, bolan, neutralan. Kada neko ne zna ovo i kada ne vidi ovo, bilo koju od ovih
stvari kakva zaista jeste, tada gori strašću (sārađđati) za okom, postaje vezan za oko, postaje
opčinjen. Zatim se isto ponavlja i za oblike, svest, kontakt, osećaj koji nastaje kontaktom okom.


U vezi sa neznanjem (ne videći i ne znajući ove stvari kakve zaista jesu) možemo reći da se
žudnja ili vezivanje ukorenjuju u bilo kom od ovih faktora koji učestvuju u procesu iskustva. Tako
se vezivanje smešta svuda - od oka, oblika, svesti o viđenom do kontakta i naročito u domenu
osećaja. Osećaj je jako gorivo za vezivanje. Vezivanje, sagorevanje strašću, zasnovano je na svim
pomenutim faktorima iskustva. To sve označava žudnju, taṇhā.


Pa tako, imamo ovde demonstraciju uslovljenog nastanka u procesu iskustva samog, u bilo kom
događaju posmatranja okom, kada se ne razume čistim uvidom, šta se dešava tada. Zatim, ovo
daje priliku vezivanju i žudnji da se smeste.


Kada neko živi goreći strašću, okovan, zaslepljen, maštajući o zadovoljenju, onda će u njemu u
budućnosti pet sastojaka bića koji su objekat vezivanja da jačaju. Njegova žudnja – koja vodi
novom rođenju, što združena s oduševljenjem i strašću, uvek nalazi novo uživanje, sad tu, sad
tamo – uvećava se. Njegove telesne i mentalne nevolje uvećavaju se, njegove telesne i mentalne
muke uvećavaju se, njegove telesne i mentalne groznice uvećavaju se, tada on doživljava telesnu
i mentalnu patnju.


"okovan"- ovo je vrlo jak izraz: saṃyuttassa;
"zaslepljen": sammūḷhassa - vezan za to, opčinjen, konfuzan, zbunjen nečim, obmanut nečim;
"maštajući o zadovoljenju": assādānupassino - sagledavanje/promatranje zadovoljenja, uvek
tražeći neku vrstu naslade (assāda = sladak ukus).


Kada neko traži ovaj "sladak ukus", kada je vezan za njega žudnjom, tada pet sastojaka bića koji
su objekat vezivanja (u njemu) jačaju.
["u njemu" je dodato u prevodu.
Bukvalan prevod za āyatiṃ pañcupādānakkhandhā upacayaṃ gacchanti bio bi "pet sastojaka
bića koji su objekat vezivanja odlaze u buduću akumulaciju".]


Šta se ukazuje ovim? Ova žudnja, ovo vezivanje ukorenjeni u sadašnjem iskustvu (oblika u oku) i
promatranje zadovoljstva u iskustvu, sve ovo formira seme, potencijal koje će izgraditi ponovno
pojavljivanje pet sastojaka u budućnosti. Drugim rečima, ova žudnja koja veže sebe za ovo
sadašnje iskustvo, postaje vučna sila koja donosi obnavljanje procesa u budućoj egzistenciji.


Ta žudnja funkcioniše kao seme za pojavu preporađanja. Nije to neki entitet duše/sopstva koji ide
iz jednog života u sledeći, nego je žudnja koja neprekidno gori upravo sada, ono što će doneti
pojavljivanje nove egzistencije u budućnosti. A ta nova egzistencija će biti konstituisana,
nastankom pet sastojaka, komponenti egzistencije.


I možemo reći da u sadašnjosti, kada delujemo na osnovu žudnje, tada gradimo, akumuliramo
pet sastojaka koji će nastati u budućnosti. Upravo sada mi konstituišemo ovih pet sastojaka, a
unutar njih postoji žudnja, vezivanje. Oni se sadrže u sadašnjih pet sastojaka kao seme koje će
doneti u egzistenciju novi skup sastojaka. Na osnovu tog skupa će nastati nova žudnja, novo
vezivanje... Kao kod voća - plod ima seme, a ono posejano dalje doneće drvo sa svojim
plodovima i svojim semenjem itd.


Tako su sastojci bića formirani u budućnosti, a žudnja kojom je neko vezan, donosi obnavljanje
egzistencije praćeno strašću i pohlepom. Žudnja raste, a kako ona raste, tada se njegove telesne
i mentalne nevolje uvećavaju, njegove se telesne i mentalne muke uvećavaju, njegove se telesne
i mentalne groznice (metaforično rečeno) uvećavaju, tada on doživljava telesnu i mentalnu
patnju. Ekstremni izrazi! Ali ovo i jeste vrlo moćna sutta.


Ista stvar se ponavlja za svako od ostalih čula i objekata. Do ove tačke nalazimo se na strani
učenja koju zovemo saṁsārička. Tretira se uslovljeni nastanak preko pojavljivanja, pokazuju se
plemenite istine o patnji i poreklu patnje.


U paragrafu 9 imamo prelaz ka delu učenja koji se bavi okončavanjem saṁsāre, bavi se stranom
oslobođenja. Ovo je samo inverzija prethodnog:


9. Monasi, kad neko zna i vidi oko kakvo zaista jeste, kad neko zna i vidi oblike kakvi zaista
jesu, kad neko zna i vidi svest o viđenom kakva zaista jeste, kad neko zna i vidi kontakt oka kakav
zaista jeste, kad neko zna i vidi kakav zaista jeste [osećaj], koji se doživljava kao prijatan, bolan ili
ni bolan ni prijatan i nastaje kontaktom oka kao uslovom, tada osoba ne
gori strašću za okom, oblicima, svešću o viđenom, kontaktom oka, za osećajem, koji se doživljava
kao prijatan, bolan ili ni bolan ni prijatan i nastaje kontaktom oka kao uslovom.
Kada neko živi ne goreći strašću, neokovan, nezaslepljen, promišlja opasnost, onda će u njemu u
budućnosti pet sastojaka bića koji su objekat vezivanja da slabe. Njegova žudnja – koja vodi
novom rođenju, što združena s oduševljenjem i strašću, uvek nalazi novo uživanje, sad tu, sad
tamo– biva napuštena. Njegove telesne i mentalne nevolje bivaju napuštene, njegove telesne i
mentalne muke bivaju napuštene, njegove telesne i mentalne groznice bivaju napuštene, tada
osoba doživljava telesno i mentalno zadovoljstvo.


Kada neko vidi i zna oko kakvo zaista jeste, šta je to? Mudrost - paññā. Onda žudnja i vezivanje
počinju da opadaju. Kada neko živi ne goreći strašću, tada kontemplira opasnost, manjkavost - a
to je da sve ove stvari (oko, oblici, svest o viđenom) jesu netrajne, nezadovoljavajuće i podložne
promeni. Kada neko kontemplira na ovaj način, tada pet sastojaka bića slabe u budućnosti,
njihova akumulacija u budućnosti opada, bledi. A zatim žudnja biva napuštena. Telesne i
mentalne nevolje su napuštene, takođe i mučenja i groznice, a ono što se doživljava je telesno i
mentalno zadovoljstvo, fizička sreća i mentalna sreća. Ovo nam sve pokazuje šta se dešava kada
se mudrost javlja. A mudrost je ona koja zna i vidi sve u ovom procesu iskustva, kognicije, kakvo
zaista jeste. Videti stvari kakve zaista jesu je u svetlu tri karakteristike. [Nekada je samo
netrajnost dovoljna.]


Sada nailazi nešto zanimljivo. Buda kaže:


10. Razumevanje takve osobe jeste ispravno razumevanje. Njena namera jeste ispravna
namera, njen napor jeste ispravan napor, njena svesnost jeste ispravna svesnost, njena
koncentracija jeste ispravna koncentracija. A njeni telesni postupci, verbalni postupci i način
življenja već ranije su pročišćeni. Tako se plemeniti osmostruki put u toj osobi
ostvaruje kroz razvijanje. Kada razvije plemeniti osmostruki put, i četiri temelja svesnosti u njoj se
ostvaruju kroz razvijanje; i četiri prave vrste nastojanja u njoj se ostvaruju kroz razvijanje; i četiri
osnove duhovne moći u njoj se ostvaruju kroz razvijanje; i pet sposobnosti u njoj se ostvaruju
kroz razvijanje; i pet snaga u njoj se ostvaruju kroz razvijanje; i sedam elemenata probuđenja u
njoj se ostvaruju kroz razvijanje. Dve stvari – spokojstvo i uvid – događaju se u njoj međusobno
povezane. Zahvaljujući neposrednom znanju, ta osoba potpuno razume stvari koje treba
potpuno razumeti zahvaljujući neposrednom znanju. Zahvaljujući neposrednom znanju, napušta
stvari koje treba napustiti zahvaljujući neposrednom znanju. Zahvaljujući neposrednom znanju,
razvija stvari koje treba razviti zahvaljujući neposrednom znanju. Zahvaljujući neposrednom
znanju, ostvaruje stvari koje treba ostvariti zahvaljujući neposrednom znanju.


Kod osobe koja kontemplira, zna i vidi stvari kakve zaista jesu, samo viđenje ovih stvari - to je
ispravno razumevanje. Njena namera, motivacija, svrha - ispravna je namera. Napor koji ulaže pri
upuštanju u tu kontemplaciju oka, oblika itd. to je ispravan napor. Njena svesnost oka, oblika,
svesti oka kakvi zaista jesu, svesnost toga da su netrajni, nezadovoljavajući i podložni promeni -
ispravna je sabranost. A koncentracija, ujedinjenje uma, apsorpcija uma u procesu
kontemplacije, to je ispravna koncentracija.


Za ovog praktikanta Buda ne navodi ispravno delovanje, govor i življenje, već kaže: A njeni
telesni postupci, verbalni postupci i način življenja već ranije su pročišćeni. Tako se o ova tri
elementa od osam, već vodilo računa pa naš praktikant ima čvrst temelj tri moralna faktora. Sada
on radi na proširenju drugih pet faktora osmostrukog puta (3 elementa koncentracije + 2
elementa mudrosti). Svi oni deluju zajedno u kontemplaciji stvari kakve zaista jesu. Na ovaj način
osmostruki put dolazi do ostvarenja razvijanjem: bhāvanāpāripūriṃ gacchanti. I kako se razvija
ovaj osmostruki put, svi drugi članovi 37 sredstava probuđenja (u 7 grupa) simultano se
ostvaruju razvijanjem.


Imamo 4 temelja sabranosti: kontemplacija tela, osećaja, uma i dhammā (objekata uma).


4 ispravna napora:
napor da se spreče nenastala štetna stanja uma,
napor da se napuste već nastala štetna stanja,
napor da se pojave korisna stanja koja se još nisu javila i
napor da se stabilizuju i učvrste nastala korisna mentalna stanja.


4 osnove duhovnih moći:
1) osnovu duhovne moći koju čini koncentracija, a zahvaljujući želji (ćhanda) i istrajnom naporu;
2) osnovu duhovne moći koju čini koncentracija, a zahvaljujući energičnosti (viriya) i istrajnom
naporu;
3) osnovu duhovne moći koju čini koncentracija, a zahvaljujući čistoti uma (ćitta) i istrajnom
naporu;
4) osnovu duhovne moći koju čini koncentracija, a zahvaljujući istraživanju (vimaṃsā) i istrajnom
naporu.


Zatim se 5 duhovnih sposobnosti ostvaruju razvijanjem:
1) sposobnost poverenja (saddha)
2) sposobnost energičnosti (viriya)
3) sposobnost sabranosti (sati)
4) sposobnost koncentracije (samādhi)
5) sposobnost mudrosti (paññā)


A 5 moći su po nazivima iste kao i prethodni elementi. Sposobnostima se smatraju kada imaju
funkciju vežbanja, ulogu vodiča u određenoj sferi/domenu. A kada postanu vrlo jake i moćne
toliko da ne mogu biti prevladane suprotnim kvalitetima, tada se smatraju snagama.


Nakon toga idu sedam elemenata probuđenja:
1) svesnost
2) istraživanje pojava
3) energija
4) radost
5) smirenje
6) koncentracija
7) spokojstvo.


Podsetnik: sva objašnjenja su bila data u vezi sa MN77.


Dve stvari – spokojstvo i uvid – događaju se u njoj međusobno povezane.
Samatha i vipassanā. Ovo je vrlo važno. Moderan način razumevanja je da radimo samathu ili
vipassanu, dva različita vida meditacije. Ali ovo nije tako korektno razumevanje. Kada praksa
sazreva, tada su ova dva faktora dovedena do balansa, harmonije. Do aspekta smirenja se dolazi
ispravnom koncentracijom, a do uvida mudrošću koja sada uzima oblik kontemplacija stvari
kakve zaista jesu. I tako, u ovoj visokoj tački kontemplacije dve su stvari dovedene u balans,
uravnoteženo su povezane. U ranijim stadijumima povremeno je naglasak stavljen na smirenje,
nekad na uvid.


Ali onda kada staza dostiže transcedentalni put - smirenje i uvid međusobno su povezani dok
uvid nije čvrsto zasnovan na smirenosti. Smirenost znači koncentraciju uma, stabilnost uma. Tako
se um neprekidno održava na objektu, bez napuštanja. A uvid je duboko viđenje u prirodu
fenomena. Kada zajedno nastupaju uravnoteženo, tada dolazi do proboja direktnim znanjem
koje otvara transcedentalnu stazu (koja nadilazi svet).


A ono što se dešava usled ovih važnih funcija ukazano je u sledećim rečenicama.
One su veoma, veoma važne. Možemo reći da je cela praksa višeg Budinog učenja sumirana u
ove četiri rečenice:
Zahvaljujući neposrednom znanju, ta osoba potpuno razume stvari koje treba potpuno razumeti
zahvaljujući neposrednom znanju.
Zahvaljujući neposrednom znanju, napušta stvari koje treba napustiti zahvaljujući neposrednom
znanju.
Zahvaljujući neposrednom znanju, razvija stvari koje treba razviti zahvaljujući neposrednom
znanju.
Zahvaljujući neposrednom znanju, ostvaruje stvari koje treba ostvariti zahvaljujući neposrednom
znanju.


Zatim u sledećem odeljku Buda postavlja pitanje:


A šta to treba potpuno razumeti neposrednim znanjem? Odgovor je sledeći: pet sastojaka bića
koji su objekat vezivanja, telo, osećaj, opažaj, mentalne obrasce, svest kao sastojak koji je objekat
vezivanja. To treba potpuno razumeti neposrednim znanjem.


Jedan aspekt potpunog razumevanja je specifična priroda svakog od pet sastojaka.
Drugi aspekt je razumevanje njihovih opštih karakteristika, da se razume da je svaki od ovih
sastojaka netrajan, povezan sa patnjom i bez trajne suštine.
A treći aspekat je eliminisati sva iskrivljena gledišta, iskrivljene percepcije u skladu sa svakim od
ovih pet.


„A šta to treba napustiti neposrednim znanjem? Neznanje i žudnju za bivanjem. To treba
napustiti neposrednim znanjem.


Dve su stvari pomenute: neznanje i žudnja za postojanjem (nastavljanjem postojanja u saṁsāri).
Mogli bismo navesti ova tri: pohlepu, mržnju i obmanutost. Ili možemo reći: otrov čulne želje,
otrov želje za postojanjem i otrov neznanja. Ali ovde se kaže vrlo prosto: neznanje i žudnju za
bivanjem. Ova su dva korena najfundamentalnija za saṁsāričko postojanje.


„A šta to treba razvijati neposrednim znanjem? Spokojstvo i uvid. To treba razvijati
neposrednim znanjem.


Često Buda kaže da treba razvijati plemeniti osmostruki put, nekada bilo koju grupu od 37
sredstava probuđenja. Ali ovde navodi vrlo prosto: smirenje i uvid (tj. koncentraciju i mudrost).
Izgleda da Buda govori publici koja je već razvila praksu puta do vrlo visokog stepena. I sada
pokazuje (kad već imate elemente moralnosti, vere, energije, svesnosti...) samo treba uneti
smirenost i uvid u balans i ojačati ih. A zatim će oni ispuniti sve ostalo što treba učiniti.


„A šta to treba ostvariti neposrednim znanjem? Istinsko znanje i oslobođenje. To treba
ostvariti neposrednim znanjem.


Viđđā vimutti - to je istinsko znanje, konačno znanje i oslobođenje. Ovo su stvari koje treba
ostvariti neposrednim znanjem.


Ono što treba zapamtiti je da celu shemu elaboriranu na osnovu oka i oblika treba ponoviti i za
uho, nos, jezik, telo i um. Tako se pasusi 9, 10 i 11 ponavljaju i za druga čula pa je sutta pet puta
duža nego što se čini.


Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženoga.


Praksa
Razmišljajte o izrazu: "Kad neko zna i vidi oko kakvo zaista jeste..." Šta ovo znači? Ovaj govor je
jasna instrukcija za uvid u svaku od šest grupa po šest (iz prethodnog govora). Šta mi, u stvari,
znamo i vidimo kada pogledamo u pet čula i um na ovaj način? Kako ovakvo viđenje vodi do
okončanja patnje?

49

Pali kanon grupa / 90. MN149 Mahāsaḷāyatanika sutta

« Poslednja poruka vasilije poslato Mart 16, 2025, 11:10:39 »

Tekst sutte:
https://srednjiput.rs/pali-kanon/sutta-pitaka/maddhima-nikaya/mn-149-mahasalayatanika-sutta/

50

Pali kanon grupa / 89. Nandakovāda sutta (MN146) - beleške 2 (završetak)

« Poslednja poruka vasilije poslato Mart 09, 2025, 10:42:28 »

Napravimo rekapitulaciju od prošlog puta: u ovoj sutti Buda traži od monaha Nandaka da poduči monahinje, bhikkhunī. Inače, monasi su se menjali u toj ulozi, ali iz nekog razloga Nandaka je pokušao da izbegne dužnost kada je red došao na njega. Ali Buda mu daje nalog da to učini i on odlazi do boravišta monahinja gde im drži govor u formi dijaloga. Pitanja i odgovori biće zasnovani na šest područja čula.


Prvi deo fokusira se na šest unutrašnjih područja (oko, uho, nos, jezik, telo, um). Obuhvata ceo proces saznavanja objekta počinjući sa okom, zatim preko spoljašnjih oblika itd. Svaki od njih je nestalan, patnja, podložan promeni i ne treba ga smatrati sopstvom.


Dolazimo do poređenja o uljanoj lampi u paragrafu 9. Ulje nije trajno, podložno je promeni, fitilj takođe, a i plamen isto tako; odatle sledi da sjaj lampe mora biti netrajan i podložan promeni. Poređenjem različitih sastavnih delova, svakog faktora u procesu saznavanja, dolazi se do zaključka da kad god se pojavljuje osećaj, on mora biti netrajan i podložan promeni. Jer svaki osećaj nastaje na osnovu odgovarajućih uslova i sa prestankom tih uslova i osećaj nestaje. Dotle smo stigli prošlog puta.


U paragrafu 10 poštovani Nandaka će upotrebiti drugačije poređenje da ilustruje netrajnost spoljašnjih područja čula, tj. objekata čula.


 10. Sestre, zamislite veliko drvo kako stoji: njegov koren je prolazan i podložan promeni, njegovo stablo prolazno i podložno promeni, njegove grane prolazne i podložne promeni, njegova senka prolazna i podložna promeni. Da li bi govorio istinu neko ko bi ovako rekao: ‘Koren, stablo, grane i lišće ovog velikog drveta su prolazni i podložni promeni, ali njegova
senka jeste trajna, stabilna, večna, nepromenjiva›?”
„Ne, poštovani. A zašto? Kako su koren, stablo, grane i lišće tog velikog drveta prolazni i podložni promeni, i njegova senka mora biti prolazna i podložna promeni.”
„Isto tako, sestre, da li bi govorio istinu neko ko bi ovako rekao: ‘Ovih šest spoljašnjih područja čula je prolazno i podložno promeni, ali prijatan, bolan i ni prijatan ni bolan osećaj koji neko doživljava na osnovu tih šest spoljašnjih područja čula je trajan, stabilan, večan, nepromenjiv?’”
„Ne, poštovani. A zašto? Zato što svaki osećaj nastaje na osnovu uslova s njim povezanog, a
nestankom s njim povezanog uslova nestaje i taj osećaj.”
„Dobro je, sestre! Isto je tako s plemenitim učenikom koji, s punom mudrošću, vidi to kakvo
zaista jeste.


Koren, stablo, grane i lišće, sve su to delovi drveta. Senku baca drvo. Truljenjem korena, sečenjem stabla, opadanjem lišća - nema senke. Kada drveta nema, nema ni senke. Ako je drvo netrajno i senka je.


BB: Izgleda mi zanimljivo da je u slučaju unutrašnjih područja čula dato poređenje uljane lampe sa plamenom koji gori. To ilustruje unutrašnju osnovu čula. U slučaju spoljašnjih, napravljeno je poređenje sa drvetom čvrstog stabla. Možda je to racionalna razlika među poređenjima. Prolaznost je evidentnija u slučaju plamena pa lakše možemo reći da su čulne sposobnosti netrajne. Ali stvari u spoljašnjem svetu čine se na prvi pogled vrlo čvrstim, supstancijalnim. Ovaj se svet prostire pred nama kao datost u poređenju sa ovim krhkim telom sa svojim čulnim sposobnostima, koje mogu biti uništene, prebrisane u deliću sekunde.
Iako se za drvo čini da je nešto čvrsto, stabilno, ako dublje promislimo, shvatamo kako je i ono takođe netrajno.


Važna tačka: "A zašto? Zato što svaki osećaj nastaje na osnovu uslova s njim povezanog, a
nestankom s njim povezanog uslova nestaje i taj osećaj.”
Imali smo tu rečenicu i prošle nedelje. Svaki osećaj nastaje zasnovan na odgovarajućem uslovu. To, u stvari, nije pojedinačan uslov, već klupko uslova koji vode do osećaja. Oni počinju unutrašnjim područjem čula (oko), spoljašnjim područjem (vidljivim oblicima), a na osnovu oka i vidljivih objekata svest oka nastaje. Susret ova tri je kontakt. Može biti (svaki zasnovan na nekom od šest čula) osećan kao prijatan, bolan ili neutralan. Kontakt koji se oseća kao prijatan vodi do nastanka prijatnog osećaja itd. Svi ovi uslovi kroz koje se osećaji javljaju - svi oni su netrajni. Konstantno prestaju, dolaze do završetka, momenat za momentom.
Ako gajimo stalnu i neprekidnu sabranost direktno na šest čulnih sposobnosti, možemo iskusiti u oku, uhu itd. kako konstantno nastaje kontakt, prestaje kontakt i kako svaki kontakt ima sa sobom povezan osećaj i kako taj osećaj prestaje sa prestankom kontakta.


U našoj običnoj, svakodnevnoj svesti, na način na koji primamo iskustva iz sveta, stvari se čine čvrstim i postojanim. Naši sopstveni osećaji daju nam utisak čvrstog, supstancijalnog sveta. Ali usmeravanjem pažnje unutar ("pod velikim uvećanjem") ka iskustvu iz trenutka u trenutak, može se probiti iza tog utiska i shvatiti, iz momenta u momenat, prestanak ovih događaja kontakta i iskusiti prestanak osećaja koji nastaje zasnovan na tom kontaktu.


Razumevanje netrajnosti osećaja postaje jako važno u budističkom treningu, jer ako se ne razume osećaj, tri prikrivene sklonosti se aktiviraju.
Prijatan osećaj, kada se ne razume, aktivira prikrivenu sklonost ka pohlepi, požudi, vezanosti. Bolan osećaj je suptilni stimulus koji aktivira prikrivenu sklonost ka averziji, mržnji, zlovolji. Neutralni osećaj, kada nije shvaćen, ono je što aktivira prikrivenu sklonost ka neznanju, obmanutosti. Zato Buda naglašava, iznova i iznova, važnost razumevanja prirode osećaja.


Poštovani Nandaka ovde govori o plemenitom učeniku koji vidi kako zaista jeste sa ispravnom mudrošću (sammappaññāya passati). Kada vidi prestanak osećaja kroz prestanak njegovog uslova, tada nema pohlepe za prijatnim osećajem, nema averzije prema bolnom i nema obmanutosti oko neutralnog.


Sada Nandaka ide dalje i daje novo poređenje, malo čudno. Poziva se na referencu iz Indije tog doba:


 11. Sestre, zamislite veštog mesara ili njegovog pomoćnika koji ubije kravu i raspori je oštrim
mesarskim nožem. Ne oštetivši joj meso i kožu, on iseče, odvoji i povadi joj sve tetive, žile i
ligamente oštrim mesarskim nožem. A zatim, pošto je sve to povadio, oguli kravi kožu, te preko
onoga što je ostalo ponovo razapne istu tu kožu. Da li bi govorio istinu, ako bi ovako rekao: ‘Ova krava je spojena sa ovom kožom baš kao što je i ranije bila?’”
„Ne, poštovani. A zašto? Zato što ako bi vešt mesar ili njegov pomoćnik ubio kravu… sve joj
povadio, ogulio kožu, pa preko onoga što je ostalo ponovo razapeo istu tu kožu i rekao: ‘Ova
krava je spojena s ovom kožom baš kao što je i ranije bila’, ipak bi ta krava bila odvojena od svoje kože.”


U paragrafu 12 sledi tumačenje poređenja:


 12. „Sestre, izložio sam ovo poređenje, kako bih vam preneo značenje. A značenje je sledeće: ‘meso’ je naziv za šest unutrašnjih područja čula. ‘Koža’ je naziv za šest spoljašnjih područja čula. ‘Tetive, žile i ligamenti’ naziv su za oduševljenje i strast. ‘Oštar mesarski nož’ je naziv za plemenitu mudrost – plemenitu mudrost koja seče, preseca i odvaja unutrašnje nečistoće, okove i veze.


nandīrāga  -  oduševljenje i strast, drugo ime za žudnju.
ariyā paññā - plemenita mudrost, ona je ta koja seče, preseca i odvaja unutrašnje nečistoće, okove i veze.
Normalno, ove unutrašnje nečistoće, okovi i veze ili pohlepa, požuda - to je ono što drži unutrašnje osnove čula, čulne sposobnosti vezane za čulne objekte, spoljašnja područja čula.
I zbog  oduševljenja, strasti, žudnje za čulnim objektima - oko konstantno traži oblike (ili je to um koji radi kroz oko tražeći dopadljive vizuelne predmete). Slično za uho, nos, jezik, telo. Tako žudnja deluje u umu i drži unutrašnje osnove čula vezanim za spoljašnja područja čula.


Kada razvijemo i gajimo ovu plemenitu mudrost - tada presecamo ove unutrašnje nečistoće, okove i veze, presecamo žudnju, oduševljenje i strast. I kada je žudnja uklonjena, čulne sposobnosti su još uvek tu (oslobođena osoba ih još uvek ima), objekti čula su još uvek tu (oslobođena osoba još uvek ima iskustvo objekata kroz čula). Ono što nedostaje, to su oduševljenje i strast koje inače vezuju u okove čulne sposobnosti sa objektima čula.


Postoji sutta u SN koja daje poređenje, ono je nešto drugačije, ali osvetljava isto ovo iz posebnog ugla. Dva bika, beli i crni, vezani su jarmom. U dijalogu između Sariputte i Mahākoṭṭhita, postavlja se pitanje da li je crni bik vezan za belog ili obrnuto. Ni jedno ni drugo, jaram - to je okov!
Ovo poređenje se koristi da ilustruje da nije unutrašnje područje čula veza za spoljašnji objekat čula, niti je spoljašnje područje čula ono što nas vezuje za čulne sposobnosti. To je žudnja, vezanost, ona je okov što veže unutrašnje područje - čulne sposobnosti, sa spoljašnjim područjem - objektom. U ilustraciji je pomenuto da i Buda vidi oblike okom, ali on nema više nikakvog vezivanja, žudnje za oblicima i stoga kod Bude nema više bilo kakvih vezanosti između oka i oblika. Slično je i za druga čula i objekte čula.


U paragrafu 12 Nandaka izjavljuje da plemenita mudrost jeste glavni instrument da se preseče ova žudnja, oduševljenje i strast kao uzrok vezanosti. A u paragrafu 13 pokazuje koji su uslovi za pojavljivanje plemenite mudrosti, a to su sedam elemenata probuđenja.


 13. Sestre, postoji sedam elemenata probuđenja, čijim razvijanjem i negovanjem monah, razumevajući sopstvenim neposrednim znanjem, ovde i sada ulazi i ostaje u oslobođenosti uma i oslobođenosti mudrošću, koje su bez nečistoća, svaki od otrova uklonjen. Kojih sedam? Sestre, monah razvija svesnost kao element probuđenja, koji se pospešuje životom u osami, hlađenjem strasti i prestankom, a dozreva u obuzdanosti. Razvija istraživanje pojava kao element probuđenja… energiju kao element probuđenja… radost kao element probuđenja… smirenje kao element probuđenja… koncentraciju kao element probuđenja… spokojstvo kao element probuđenja, koji se pospešuje životom u osami, hlađenjem strasti i prestankom, a dozreva u obuzdanosti. To je sedam elementa probuđenja, čijim razvijanjem i negovanjem monah, razumevajući sopstvenim neposrednim znanjem, ovde i sada ulazi i ostaje u oslobođenosti uma i oslobođenosti mudrošću, koje su bez nečistoća, svaki od otrova uklonjen.


Konstantno držanje u umu objekta meditacije - to je svesnost. Zatim dolazi istraživanje pojava, stanja, kvaliteta kao faktor probuđenja.
BB: Ovo se nekad identifikuje sa mudrošću, ali mislim da nije baš  tačno u vezi sa faktorima probuđenja kao nizom. Možemo reći kako je istraživanje pojava kao faktor probuđenja samo vrlo elementaran oblik mudrosti. Jer ovaj kvalitet je ono čime neko ispituje svoja sopstvena stanja uma i u mogućnosti je da razlikuje šta su korisna/štetna stana uma. I zna kako da prevlada štetna, loša, tamna i razvije, ojača korisna, vredna, zdrava, svetla stanja uma. Tako, ovo je tek drugi stupanj razvoja faktora probuđenja.
 Zatim sledi energija. Kako se nastavlja dalje sa razvojem svesnosti i čišćenje uma istraživanjem pojava u umu, tada raste energičnost u praktikovanju. Sa porastom energije - pojavljuje se sreća i blaženstvo koje se pominju kao radost. Ali ona još ima elemente uzbuđenja u sebi, a kada pažnja ka objektu meditacije postane konzistentnija, bez prekida, um se smiruje i trajnije sleže na objektu. I tako, to uzbuđenje opada i nastupa smirenje - passaddhi. Kako um postaje miran, tada se javlja blaženstvo tela i uma i kroz nju um ostaje stabilno na objektu - koncentracija kao faktor probuđenja. Kako se postigne koncentracija i ojača, tada je um sve više i više izbalansiran - postaje izraženo spokojstvo kao faktor probuđenja.


Svih ovih sedam elemenata sada rade zajedno, postaju potpora za plemenitu mudrost koja je sposobna da preseče unutrašnje nečistoće, okove i veze. A kako ta mudrost preseca, tada osoba razumevajući sopstvenim neposrednim znanjem, ovde i sada ulazi i ostaje u oslobođenosti uma i oslobođenosti mudrošću, koje su bez nečistoća, svaki od otrova uklonjen. Misli se na tri otrova: za zadovoljstvima čula, za nastavljanjem egzistencije i na otrov neznanja.


Ovim Nandaka privodi govor kraju. Zatim otpušta bhikkhunī. One odlaze do Bude, poklone mu se i stanu sa strane. Buda im kaže da mogu ići. Neobično je pomalo, jer na početku sutte, ako se sećate, Nandaka ide u manastir kod monahinja u Rāđaka park. A ovde Nandaka otpušta monahinje kao da su one u muškom manastiru, a onda one odlaze do Bude kao da se sve dešava u njegovom boravištu. Mala nekonzistentnost.


Nakon što monahinje odu, Buda se obraća monasima:


 ‘Monasi, baš kao što na dan predanosti, četrnaestog u mesecu, nema sumnjičavosti i neizvesnosti je li mesec pun ili nije, jer mesec tada očigledno nije pun, tako su ove monahinje zadovoljne Nandakinim podučavanjem Dhamme, ali njihova namera [da postanu probuđene] još uvek nije sasvim ispunjena.'


Uposatha je dan religiozne predanosti na svake dve nedelje, na dan punog i mladog meseca. Uglavnom je to 15. dan po redu, ali 3. i 7. uposatha u tri glavne sezone padaju na 14. dan. Tada se lako može videti da mesec nije pun. I tako Buda kaže da namera monahinja nije još potpuno ispunjena, poput meseca. Obraća se Nandaki:
„Zato, Nandaka, trebalo bi sutra da poučiš monahinje na potpuno isti način.”


Komentari kažu da je Buda smatrao kako te monahinje treba da dobiju instrukcije da bi zadobile ispunjenje svojih namera, tako da dosegnu neki stupanj oslobođenja. Kada je Buda razmatrao ovo pitanje, razumeo je da će, ako Nanadaka pruži instrukcije monahinjama odmah sledećeg dana, one postići željeno. I hteo je da ih Nandaka poduči na isti način. Takvom podukom postići će oslobođenje. Nandaka se slaže.
A zatim se ponavlja ceo govor na identičan način sve do tačke kada monahinje odlaze do Bude, ukazuju mu poštovanje i onda odlaze.


 27. Ubrzo pošto su otišle, Blaženi se obrati monasima: ‘Monasi, baš kao što na dan predanosti, petnaestog u mesecu, nema sumnjičavosti i neizvesnosti je li mesec pun ili nije, jer mesec tada očigledno jeste pun, isto tako su ove monahinje zadovoljne Nandakinim podučavanjem Dhamme i njihova namera jeste sasvim ispunjena. Monasi, čak i najmanje uznapredovala među ovih petsto monahinja jeste ušla u tok, nije više podložna propasti, sigurno će dostići oslobođenje, neizbežno ide ka probuđenju.”


To je ono što pāli tekst kaže. Finale govora se pominje i u zanimljivim varijacijama npr. kineskim pandanima. Postoje dva, dolaze iz različitih ranih budističkih škola. U obe ove verzije, kada Nandaka završi prvi govor, monahinje postižu stupanj nepovratnika. Na taj način, njihova namera nije u potpunosti ispunjena. Kada Nandaka održi govor sledećeg dana, one postižu stupanj arahanta.


 Zanimljivo, u AN postoji mala sutta gde Buda proglašava Nanadaku za glavnog monaha među onima koji podučavaju monahinje. Komentari za tu suttu nam donose da nakon što je održan prvi govor monahinjama, one postižu prva tri stupnja oslobođenja, a nakon drugog stižu do stupnja arahanta. Ovde su AN komentari u dobroj meri usaglašeni sa drugim verzijama iz ranih budističkih škola koji su prevedeni na kineski, a razlikuju se od verzije sutte u MN.

završetak sutte