Skorašnje poruke

Stranice: 1 ... 6 7 [8] 9 10
71
Prvi prevodi i konsultacije o njima / Odg: Aṅguttara Nikāya, knjiga jedinica
« Poslednja poruka vasilije poslato Avgust 02, 2023, 10:42:30 »
Može "jasika"  :ok
72
Pali kanon grupa / Dodatak uz MN9: Teže razumljive veze u formuli uslovljenog nastanka
« Poslednja poruka vasilije poslato Avgust 02, 2023, 10:38:47 »
Bhikkhu Bodhi objašnjava:







Teže razumljive veze u formuli uslovljenog nastanka



 I Bivanje kao uslov za rođenje (bhavapaccayā jāti)


Bivanje  (bhava) ovde je kammički aktivno bivanje  (kammabhava), kamma sposobna da generiše bivanje u tri sveta postojanja; stanje bivanja u ovim svetovima zove se bivanje preporađanja  (upapattibhava), a uključuje rođenje, rast, starenje i smrt, celu pasivnu stranu našeg postojanja koja je rezultat ranije kamme.
Reći "bivanje je uslov za rođenje" znači "kammički aktivno bivanje je uslov za rođenje" ili   "kammički aktivno bivanje je uslov za bivanje preporađanja".
   1. Bivanje u čulnom svetu (kāmabhava) je uslov za rođenje
      a. Štetna kamma (deset štetnih postupanja): generiše rođenje u nekoj od tri nesrećne ravni (paklovi, svet gladnih duhova, životinjski svet)
      b. Ograničena korisna kamma  (deset korisnih postupanja): generiše rođenje u sedam srećnih ravni (svet ljudi, šest nebeskih svetova čulnog sveta)
   2. Bivanje u svetu suptilne materije (rūpabhava) je uslov za rođenje   
       Četiri đhāne - kada se postignu, usavrše i održe u vreme smrti - vodiće preporađanju u jednoj od petnaest ravni u svetu suptilne materije, koji je podeljen u četiri ranga, shodno četiri đhāne
   3. Bivanje u nematerjalnom svetu (arūpabhava) je uslov za rođenje
      Četiri nematerijalna zadubljenja  (arūpasamāpatti) - kada se postignu, usavrše i održe u vreme smrti - vodiće preporađanju u jednoj od četiri nematerjalne ravni shodno četiri nematerijalna zadubljenja 




  II Vezivanje kao uslov za bivanje (upādānapaccayā bhavo)

Postoje četiri tipa vezivanja: (1) čulno vezivanje; (2) vezivanje za gledišta; (3) vezivanje za pravila i rituale; (4) vezivanje za doktrinu o sopstvu.
Primeri:
(1)(a) Zbog čulnih zadovoljstava neko će prekršiti pravila morala, ubijaće, krašće, činiti preljubu, ogovaraće, lagati i kao rezultat toga preporodiće se u nesrećnom svetu. (b) neko sa poznavanjem kamme i njenih plodova zbog vezivanja za čulna zadovoljstva (želje za užitkom nebeskih čulnih zadovoljstava) praktikuje darežljivost, poštuje pravila morala itd. a kao rezultat toga preporodiće se u nebeskim svetovima.
(2)(a) Zbog vezivanja za pogrešna gledišta ("nema posledica dela") osoba će prekršiti pravila morala: preporađanje u nižim svetovima. (b) zbog vezivanja za ispravno gledište ("postoji posledica dela") osoba se drži pravila morala: srećno preporađanje.
(3) Vezivanje za pravila i rituale: u verovanju da neka asketska pravila i rituali vode pročišćenju, prosvetljenju ili oslobođenju, neko će se upustiti u te prakse i proizvešće kammu koja vodi odgovarajućem obliku buduće egzistencije.
(4) Vezivanje za doktrinu o sopstvu: uobičajeno gledište o konačnom, vremenski ograničenom sopstvu koje nestaje sa smrću vodi svetovnom načinu života i traganju za čulnim zadovoljstvima, otuda sledi preporađanje u nižim nivoima čulnih svetova. Gledište o konačnom sopstvu koje je Bog stvorio vodi ka moralnim i meditativnim praksama koje proizvode korisnu kammu što vodi srećnim preporađanjima u čulnom svetu ili svetu suptilne materije. Gledište o beskonačnom, večnom sopstvu može voditi do praksi  samādhi-ja i preporađanju u svetu suptilne materije ili nematerjalnim svetovima.




 III Nāmarūpa kao uslov za šest područja čula

 Nāma: osećaj, opažaj, volja, kontakt, pažnja (vedanā, saññā, cetanā, phassa, manasikāra)
 Rūpa: četiri velika elementa i materjalni oblik koji zavisi od četiri velika elementa


1. Razvojna perspektiva
Začeće se dešava kada se svest  (viññāna) povezuje sa novooplođenom jajnom ćelijom. To je začeće kojim počinje tudnoća. Svest dolazi od bića koje je prethodno preminulo.
 Nāmarūpa = taj psiho-fizički organizam koji se pojavljuje sa početkom trudnoće.
U ovom slučaju:
  (a) Četiri velika elementa i različiti tipovi zavisnih materjalnih oblika predstavljaju podršku za telesno područje čula  (kāyāyatana), koje se pojavljuje u trenutku začeća; oni su podrška za druga područja čula - područja oka, uha, nosa i jezika - koji se postepeno pojavljuju kako se embrion razvija.
   (b) Nāma se pojavljuje kada svest inicira trudnoću. Prvi trenutak svesti u novom životu je praćen elemenatima nāma: osećaja, opažaja, volje, kontakta i pažnje. Kontinuirani tok podsvesti  (bhavanga-sota), iz koga će se pojaviti aktivni procesi svesti, zove se područje uma (manāyatana). Ovo područje uma nije fizički organ, već tip svesti. Pojavljuje se zajedno sa svojim sopstvenim osećajima, opažajima itd. i prema tome zavisi od nāma.
Ako se  nāmarūpa "ne manifestuje u materici", šest područja čula se neće pojaviti i ako je nāmarūpa prekinuta u utrobi npr. trudnoća je prekinuta na bilo koji način, šest područja čula se neće formirati. Na ovaj način možemo reći da šest osnova čula zavisi od nāmarūpa.


2. Analitička perspektiva


U svakom primeru iskustva, možemo uočiti da šest područja čula zavisi od  nāmarūpa.
 (a) Pet fizičkih područja čula zavise od materjalnog oblika
      Pet fizičkih područja čula, strogo govoreći, su senzitivni tip materije  (pasādarūpa) unutar grubih fizičkih organa čula. Ovi senzitivni tipovi materije svi zavise od drugih tipova materije - četiri primarna elementa i drugih tipova izvedene materije - da bi uopšte postojali. Tako senzitivna materija oka postoji uporedo sa četiri primarna elementa, životnom formom, bojom, mirisom, ukusom itd. Slično je sa drugim tipovima senzitivne materije. Na ovaj način šest područja čula zavisi od materjalnog oblika.
 (b) Područje uma zavisi od materijalnog oblika
      U ljudskoj egzistenciji, svest se pojavljuje zavisna od tela, koje je sačinjeno od četiri primarna elementa i drugih tipova materije. Tako područje uma zavisi od materijalnog oblika.
 (c) Pet fizičkih područja čula zavise od nāma
      Recimo u slučaju vida, faktori nāma (osećaj, opažaj itd) zavise od oka; oko ne zavisi od faktora nāma. Međutim, možemo reći da oko može funkcionisati kao oko jedino u zavisnosti od osećaja, opažaja, volje, kontakta i pažnje i na ovaj način oko (i drugi fizička područja čula) zavisno od nāma.
 (d) Osnova uma zavisi od nāma
      Objašnjenje je isto kao 1(b) osim što se odnosi na tok egzistencije, a ne na period embionalnog razvića.




 IV Svest kao uslov za nāmarūpa


 1. Razvojna perspektiva
Začeće se dešava kada se svest (viññāna) poveže sa novooplpđenom jajnom ćelijom. Svest dolazi od bića koje je ranije preminulo;  nāmarūpa je psiho-fizički organizam koji se pojavljuje sa početkom trudnoće.  Nāmarūpa se manifestuje u zavisnosti od te svesti. Kroz period razvića i tokom života  nāmarūpa može postojati samo dok svest postoji. (referenca:  Mahānidāna Sutta)


  2. Analitička perspektiva
U bilo kom primeru iskustva, svest je uslov za nāmarūpa: uslov je za nāma jer pet faktora nāma (osećaji, opažaji itd) zavise od svesti i ne mogu se pojaviti bez svesti. To je fukcija za rūpa jer forma ovog tela funkcioniše kao telo jedino kada je svest prisutna (čak i u snu i u meditativnim zadubljenjima, postoji svest, iako ne i svesnost spoljašnjeg sveta). Nesvesna mateija je rūpa, naravno, ali ne kao deo nāmarūpa.


[Napomena: mnoge sutte pominju da je nāmarūpa uslov za svest. Ovo možemo razumeti iz iste dve perspektive:


1. Razvojna perspektiva
Da bi svest inicirala novi život "mora imati temelj u nāmarūpa". U slučaju ljudskog života, ovo znači da se mora povezati sa oplođenom jajnom ćelijom što obezbeđuje materjalnu osnovu (rūpa) i kada se svst pojavljuje zasnovana na jajnoj ćeliji, biće u pratnji osećaja, opažaja, volje, kontakta i pažnje (nāma). Zatim kroz proces embrionalnog razvića, svest će uvek zavisiti od vitalnosti embriona, dakle od  nāmarūpa kao podržavajućeg uslova.


2. Analitička perspektiva
U bilo kom primeru iskustva svest zavisi od  nāmarūpa. U ljudskom životu, svest se pojavljuje na osnovu fizičkog tela, određene osnove čula, nervnog sistema, mozga, svi oni su materjalni (rūpa); svest je uvek u pratnji mentalnih dodataka, osećaja, opažaja itd. (nāma). Odnos između nāma i svesti je odnos simultanosti -eng.  conascence- (sahajāta) i odnos uzajamnosti   (aññamañña); između rūpa i svesti je odnos kompleksniji, jer se rūpa pojavljuje pre svesti i menja se sporije, ali uopšteno možemo reći da su međusobno zavisni.]



V Sankhārā kao uslov za svest


  Sankhārā = štetne i profane korisne volje  (akusala-lokiyakusala cetanā)
 1. Tokom života, sankhārā su trenutni uslov za sva kammički aktivna stanja svesti. To znači da    su sva stanja svesti koja proizvode kammu praćena voljom (cetanā), bilo štetnom (akusala) ili     korisnom profanom  (lokiya-kusala). Na jeziku Abhidhamme, iz ove perspektive sankhārā je  "simultani uslov" (sahajātapaccaya) i "uzajamni uslov"  (aññamaññapaccaya).
  2. Prilikom smrti, jedna sankhārā će preuzeti ulogu generisanja preporađanja. To čini služeći kao uslov za svest preporađanja. Ta sankhārā koja uzima ulogu generisanja preporađanja je ona o kojoj se govori kao uslovu za svest. Taj uslov za svest je "uslov presudne podrške"  (upanissayapaccaya) i "kammički uslov"  (kammapaccaya).




VI Neznanje kao uslov za sankhārā


  1. Neznanje je "simultani uslov" (sahajātapaccaya), "uzajamni uslov" (aññamaññapaccaya) i "korenski uslov"  (hetupaccaya) za volje u štetnim stanjima svesti. Ove volje su sankhārā uslovljene neznanjem.
  2. Neznanje je prikrivena sklonost (anusaya) za volje u profanim korisnim stanjima svesti. Ove volje su takođe sankhārā uslovljene neznanjem.





73
Prvi prevodi i konsultacije o njima / Odg: Aṅguttara Nikāya, knjiga jedinica
« Poslednja poruka Sati poslato Avgust 02, 2023, 09:53:40 »
za "phandano" DPR daje ovo:

2. (m.) N. of a tree Dalbergia (aspen?) A i.202; J iv.208 sq.; Miln 173

Aspen je jasika. Pogledao sam, drvo jasike se lako obrađuje (od njega se prave recimo šibice), pa bih ja stavio to.
74
Prvi prevodi i konsultacije o njima / Odg: Aṅguttara Nikāya, knjiga jedinica
« Poslednja poruka vasilije poslato Avgust 01, 2023, 18:14:49 »

Da, rečnik je nudio "osje" kao opciju, ali nisam imao pojma šta je to (a smatrajući da ni većina čitalaca ne zna) pa sam preveo sa "bodlja" da označi nešto oštro. Nisam se setio ničeg boljeg, ali "klas" bi mogao da zameni tu reč. Ispravke se usvajaju!  :D


Imao sam još jednu "poljoprivrednu" dilemu  :D [size=78%] [/size]U AN 1.47 za reč "phandano" Digital Pali Reader nudi: drvo Dalbergia. E, sad, pretražujući šta bi to moglo biti, naleteh na sajtove sa drvnom građom i ovaj latinski naziv za ružino drvo. Znajući da se od toga drveta pravi luksuzni nameštaj, odabrao sam ovaj prevod, ali videh da su drugi prevodioci izabrali drugačija tumačenja. Računam da će ovakav prevod biti blizak čitaocu, bar zbog asocijacije na duborez, obradu drveta itd.

Takođe, što se tiče pomenute AN 1.41 i srodne AN 1.42, korišćena je ovakva konstrukcija:
...lohitaṃ vā uppādessatīti netaṃ ṭhānaṃ vijjati.
Dakle, prvi deo: ...lohitaṃ vā uppādessati je upravni govor (uočavamo to iz uppādessatīti, produženo i + nastavak ti za zatvaranje navodnika) sa glagolom u budućem vremenu. Drugi deo: netaṃ ṭhānaṃ vijjati ukazuje na to da stanje iz zavisne rečenice (da će se neko poseći i krvariti) nije moguće, a dat je u sadašnjem vremenu. U prevodu se ovakva konstrukcija gubi (mada je zanimljivo primetiti je), jer nije u duhu našeg jezika, već je prevodimo sa: "nemoguće je..." ili "ne može..." sa glagolom u potencijalu ili futuru, kako god smo odlučili. Smisao ostaje isti.
I prevodioci na engleski čine slično, ove konstrukcije nema u savremenim prevodima.

 
75
Prvi prevodi i konsultacije o njima / Odg: Aṅguttara Nikāya, knjiga jedinica
« Poslednja poruka Sati poslato Jul 28, 2023, 09:36:43 »
41. “seyyathāpi, bhikkhave, sālisūkaṃ vā yavasūkaṃ vā micchāpaṇihitaṃ hatthena vā pādena vā akkantaṃ hatthaṃ vā pādaṃ vā bhecchati lohitaṃ vā uppādessatīti netaṃ ṭhānaṃ vijjati.

Monasi, baš kao kada bi neko bodlju pirinča ili ječma, na pogrešnu stranu okrenutu, rukom ili nogom pritisnuo, ne može (tu) ruku ili nogu poseći, niti je moguće da će je raskrvariti.


Malo mi ovaj prevod bode oči. Upravo zbog "bodlje" :D

Pirinač i ječam nemaju bodlje, već nešto što se zove "osje", šiljati produžetak zrna.
E sad, nisam siguran da 90% ljudi zna za reč osje, pa bih pre koristio reč "klas", umesto bodlja. Dakle, predlažem nešto ovako:

Monasi, ako neko uhvati ili nagazi klas pirinča ili ječma okrenut na pogrešnu stranu, nemoguće je da bi ruku ili nogu posekao, niti  bi iz njih krvario.

Naravno, ovo je samo predlog. A ti vidi šta ćeš i kako ćeš :)
76
Prvi prevodi i konsultacije o njima / Odg: Aṅguttara Nikāya, knjiga jedinica
« Poslednja poruka Sati poslato Jul 27, 2023, 07:02:06 »
Lepo, lepo.
Samo napred  :ok
77
Pali kanon grupa / 68. Sammādiṭṭhi sutta (MN 9) - deo 7
« Poslednja poruka vasilije poslato Jul 26, 2023, 11:50:46 »

 Trenutno se nalazimo u nizu međusobno povezanih odeljaka koji definišu uzročno-posledičnu
 strukturu dobro nam poznate formule uslovljenog nastanka. Počeli smo, kako
to i sutta čini, od kraja niza - starosti i smrti. Zatim smo pratili lanac unazad preko
rođenja do bivanja.


BB: Želeo bih da raščistimo mogući nesporazum od prošlog puta. Rekao sam da
definicije starenja, smrti i rođenja kako ih nalazimo u suttama nisu imale nameru da
opišu događaje koji se odvijaju na nivou pojedinačnog um-trenutka. Odbacujem
interpretacije ove formule koje uzimaju izraze starost i smrt kao da je sve to samo
metafora šta se dešava na individualnom stanju svesti. Neću da kažem da su svi ovi
faktori uslovljenog nastanka ne odnose na individualna stanja uma, jer svi uslovljeni
fenomeni, sva uslovljena postojanja, prolaze kroz rast i propadanje. Tako možemo uzeti
rođenje kao nastanak, a smrt kao nestanak; period postojanja između ta dva kao proces
starenja.


U okviru Abhidhamme može se naći tretman uslovljenog nastanka primenjen na
individualne um-trenutke. Primenjuje formulu 12 faktora, ali definicije rođenja, starenja,
smrti su donekle drugačije. Prvo, primenjuje se na ćittu, određeni mentalni događaj. Ne
govori se o bićima u različitim svetovima postojanja, već o individualnim ćittupada -
mentalnim događajima.


Kaže se: šta je rođenje? To je rođenje, postanak, proizvodnja, manifestovanje različitih
mentalnih fenomena u datom slučaju. To se zove rođenje. (Ne pominje se ovde pad u
matericu, ne pominju se bića koja se pojavljuju u različitim svetovima.)
Šta je starenje? To je starenje, raspad, opadanje vitalnosti različitih mentalnih fenomena
u datom slučaju. To se zove starenje. (Nema pominjanja ispadanja zuba, sede kose,
smežurane kože, slabljenja čula - sve ovo je neprimenljivo na um-trenutak.)
Šta je smrt? (Ovde je najradikalnije odstupanje! Ne koristi ni jednu od standardnih
definicija iz sutta.) Kaže prosto da je to propast, nestajanje, slom, potpuni slom,
nestalnost, nestanak različitih mentalnih fenomena tog pojedinačnog događaja. To se
zove smrt.


To je pristup Abhidhamme koja primenjuje drugi metod od onoga izloženog u suttama.
Metod iz sutta nalazi se u standardnoj definiciji uslovljenog nastanka. Ne govori o nivou
um-trenutka već o onome šta se dešava bićima (sattā) u različitim svetovima postojanja.


Prošli smo kroz starost i smrt, rođenje i došli do bivanja. Prošle nedelje smo objasnili da
se u theravāda komentarskoj tradiciji bivanje shvata kao da je uslov za rođenje. Bivanje
(bhava) razume se kao karmički aktivna strana postojanja. To je strana postojanja kojom
kreiramo karmu sa potencijalom da donese novu egzistenciju u nekom od tri domena:
području čula, području suptilne materije ili nematerjalnom svetu. Prošle nedelje naveli
smo i citate iz drugih budističkih tradicija što pokazuje da ovakvo tumačenje nije
karakteristično samo za Buddhaghosu i theravāda komentatore, već je nešto zajedničko
za različite interpretativne tradicije. Verovatno je da je ovakvo objašnjenje nastalo pre
nego što su se tradicije razišle. Druga mogućnost je da je nastalo u jednoj tradiciji i
prihvaćeno od ostalih.


Komentari kao Visuddhimagga prave korisnu razliku između dva aspekta bivanja koje
oni zovu kammabhava, onu koju smo nazvali karmički aktivnim aspektom bivanja i
upapattibhava koje znači pasivno stanje bivanja, karmički rezultantno stanje postojanja.
Ovo poslednje bukvalno znači "bivanje preporađanja", ali se ne odnosi samo na trenutak
preporađanja već na celu stranu postojanja u kojoj zru plodovi naše prošle karme. Tako
imamo dva aspekta bivanja.


Kad pravimo ovu distinkciju između kammabhava i upapattibhava tada možemo uzeti
pomenuta tri tipa egzistencije i staviti ih na obe strane dihotomije. Kammabhava može
biti potencijal koji vodi preporađanju u čulnom svetu. Trenutno živimo ovde dan za
danom, u ljudskom obličju koje pripada čulnom svetu. Sada smo u čulnom
upapattibhava gde nas je dovelo čulno kammabhava.


Akcije koje smo pre sprovodili na običnom svetovnom nivou su nas dovele do čulnog
sveta. Kamma koja vodi svetu suptilne materije biće razvijanje đhāna, a kada su one
usavršene, čak i održavane u vreme smrti, um postaje naviknut na đhāne. To je vrlo
moćan um, sjajan, blistav, čist, blažen, miran. Ta vrsta moćnog uma odguruje uobičajenu
kammu čulnog sveta koja više nije moralno značajna za preporađanje i formira
preporađanje u svetu suptilne materije.


Ako je meditant nezadovoljan čak i vrlo suptilnom materijom, tim oblikom iskustva unutar
đhāna, može ići dalje do vrlo smirenih, tihih stanja, iza ushićenja i radosti. Ti meditanti
nastavljaju stanja mentalnog sjedinjavanja do ulaska u arūpa đhāne, nematerijalna
zadubljenja. Već smo ih pominjali: područje beskonačnog prostora, područje beskonačne
svesti, ništavila, ni-percepcije-ni-nepercepcije.


Kada meditant usavrši stanje nematerijalnog zadubljenja i u stanju je da ga održi u vreme umiranja,
 ta postignuća uzimaju ulogu generatora preporađanja koji vodi u nematerjalne
svetove.


Karmički rezultujuće preporađanje, u stvari, uključuje rođenje/starenje/smrt. Događaj
rođenja (začeća) u ljudskom svetu označava početak karmički rezultujućeg bivanja ili
bivanja preporađanja i celog procesa razvoja od rođenja preko starenja i smrti. U opštem
smislu možemo reći da je to rezultujuće bivanje, osim što unutar takve egzistencije ima
mnogo okolnosti kada se kreira nova karma - to nije karmički rezultujuće, nije određeno
prethodnom karmom, već su to prilike kada kroz svoju volju, izbore, odluke, sopstvene
aktivnosti kreiramo novu karmu. I ovi izbori su uslovljeni, ograničeni našim prethodnim
akcijama, spoljnjim uslovima, ali nisu potpuno determinisani njima. Postoji neka margina
slobode kojom određujemo sopstvenu sudbinu. Na ovaj način stvaramo svoju budućnost
kroz izbore, odluke u sadašnjosti. I ti izbori, odluke, voljne aktivnosti, to je karmički
potencijal koji će graditi našu buduću egzistenciju.


U stvari možemo reći da je cela šema uslovljenog nastanka prisutna ovde sa izuzetkom
korena. Kada je Buda dostigao prosvetljenje dok je sedeo pod bodhi drvetom verovatno
je došao do te tačke da je bio u stanju da vidi kako aktivnosti bića u jednom životu
stvaraju njihovo buduće bivanje u sledećem i kako njhove aktivnosti u svakom životu
kreiraju budućnost. Na ovaj način bio je u stanju da razume uslovljeni proces saṁsāre.
Da bi postigao prosvetljenje, morao je da ide dalje da istraži lanac uslovljenosti, da nađe
fundamentalni koren koji održava da se ovaj proces nastavlja i točak okreće: rođenje-smrt-novo rođenje...


Tako dolazimo do sledećeg odeljka sute:
(VEZIVANJE)
32. „Dobro je, prijatelju”, rekoše monasi, zadovoljni rečima poštovanog Sāriputte.
Onda mu postaviše novo pitanje: „Ali, prijatelju, može li postojati još neki način na koji
plemeniti učenik jeste taj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske
Dhamme?” – „Može, prijatelji.
33. Prijatelji, kada plemeniti učenik razume vezivanje, nastanak vezivanja,
prestanak vezivanja i put koji vodi prestanku vezivanja, tada on jeste onaj
koji poseduje
ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.
34. A šta je vezivanje, šta je nastanak vezivanja, šta je prestanak vezivanja i šta je put
koji vodi prestanku vezivanja? Postoje ove četiri vrste vezivanja: vezivanje za
zadovoljstva čula, vezivanje za gledišta, vezivanje za pravila i rituale i vezivanje za
učenje o sopstvu.[12] Nastankom žudnje, tu je i nastanak vezivanja. Prestankom žudnje,
tu je i prestanak vezivanja. A put koji vodi prestanku žudnje upravo je ovaj
plemeniti
osmostruki put: ispravno razumevanje… ispravna koncentracija.
35. Kada plemeniti učenik ovako razume vezivanje, nastanak vezivanja, prestanak
vezivanja i put koji vodi prestanku vezivanja … on ovde i sada okončava
patnju. I na taj
način je plemeniti učenik onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do
istinske Dhamme."


Kada smo obrađivali pasus 30 rekli smo da pojavljivanje vezivanja vodi pojavljivanju
bivanja, ali smo odlučili da ćemo to ostaviti za ovaj odeljak.


Četiri su tipa vezivanja nabrojana u pasusu 34. Kaže se da je vezivanje uslov za bivanje
oba tipa. Možemo reći da vezivanje jeste uslov za karmički aktivno bivanje. Kroz
vezivanje mi se upuštamo u razne korisne i štetne karmičke aktivnosti koje će stvoriti
našu sledeću egzistenciju. Ili na drugi način, možemo samo ići direktno od vezivanja do
bilo kog tipa rezultujuće egzistencije i reći da kroz vezivanje uzimamo neki oblik
preporađanja, neki oblik nove egzistencije. Tako da je vezivanje upādāna to što vodi direktno
ka preporađanju. Kom tipu preporađanja vezivanje vodi? Samo vezivanje ne daje konkretan
odgovor, već to u kakav je tip karmičkih aktivnosti data osoba umešana.
Pokušajmo da istražimo to još malo analitički uzimajući tipove vezivanja i gledajući kojim
tipovima bivanja mogu voditi.


Počnimo vezivanjem za čulna zadovoljstva. Neka osoba neprefinjenog uma,
prenebregnuće sve tipove etičkog ograničenja i samo juriti za blagodetima uživanja.
Recimo, jako će se truditi da zaradi bogatstvo, a zatim da ga koristi da se okruži
luksuzom, komoditetom. Nema nikakve skrupule i formira štetnu karmu zasnovanu na
pohlepi. Na prepreke svojim željama reaguje jako nasilno. Sve ovo je vrlo grafički
opisano u MN13. U ovom slučaju imamo da vezivanje za čulna zadovoljstva stvara tešku
karmu u čulnom svetu koja će voditi ka egzistenciji u nižim svetovima. Tako imamo
egzistenciju u sferi čula, nižu egzistenciju. Već smo ranije izneli podelu na srećna
boravišta (ljudski i nebeski svetovi) i nepovoljna (paklovi, svet životinja, gladnih duhova).


Druga osoba ima jako vezivanje za čulna zadovoljstva, ali prefinjenije prirode. Ova
osoba će prihvatati gledište zakona karme, uzroka i posledice. Bilo je dosta laičkih
sledbenika Budinih koji su želeli da uživaju u čulnim zadovoljstvima i u sledećem životu.
Dolaze do Bude i pitaju koji je put koji vodi do nebeskih preporađanja. Buda ih poduči
tipovima ponašanja koji vode do toga. Druge religije takođe podučavaju tipovima
ponašanja koji vode do nebeskog života, dakle, to nije specifično za budizam.
Preporučuju se velikodušnost, samoobuzdavanje, blagonaklonost, ljubaznost,
saosećanje, altruizam, čistoća, posvećenost, ispravan govor... Ovakva osoba je
motivisana željom za dugim trajanjem čulnih zadovoljstava na nebesima ili da se ponovo
vrati u ljudski svet da bi uživala bogatstvo i visok status.
U karmički aktivnom bivanju oni generišu korisnu karmu čulnog sveta koja će ih voditi
nazad u sferu čulnog bivanja u srećnim svetovima. Na ovaj način vezivanje za čulna
zadovoljstva proizvodi novu egzistenciju, uslovljava korisnu karmu čulnog sveta koja
vodi u novo bivanje u čulnoj sferi.


Sledeće vezivanje je za gledišta. Postoje gledišta koje su dogmatske ideologije. Neke
religije kažu: samo mi imamo istinsku veru i drugi moraju da budu preobraćeni, drugi koji
su jeretici, nevernici. Moramo se oštro boriti protiv njih i truditi se da ih preobratimo. Sve
je to dogmatski neprijateljski stav. Nekada su religije psihološka kamuflaža za agresivni
stav ka drugima. Malo je tu duhovnosti, mnogo neprijateljstva i agresije. Tako imamo
vezivanja za gledišta koja stvaraju lošu karmu, akcije fizičkih i verbalnih napada. Sve to
vodi lošem preporađanju unutar sfere čula.


Druga su gledišta npr. da postoje večna nebesa i večni Bog koji sve voli i uči nas dobrim
praksama kao što je velikodušnost, ljubav, saosećanje. Ili to može biti budističko gledište
o karmi i njenom plodu za koje je neko vezan sa nadom da će zadobiti nebesko
preporađanje. Ako se neko veže za takvo gledište, sprovodi dobru karmu jer želi da uživa
u srećnim preporađanjima. Na ovaj način vezivanje za gledišta vodi ka srećnim
boravištima.


Vezivanje za pravila i propise (BB: prevodi se i kao "pravila i rituali", ne čini mi se takav
prevod preciznim) - ovaj izraz je postojao i u Budino vreme kao sīlabbata, prakse
sprovođene od strane asketa iz drugih duhovnih zajednica. Samomučenje, dugotrajan
post, izlaganje tela ekstremnoj vrućini ili hladnoći, potapanje u vodu na duže vreme...
Neko ko je vezan za takva pravila i propise nanosi mnogo povreda i patnje samom sebi
obmanuto smatrajući da ako nanese sebi toliko bola i jada odstraniće sa sebe
nepovoljnu karmu, spaliće nečistoće i tada će njegova čista duša odjednom osetiti
blaženstvo oslobođenja/prosvetljenja. Ovo je neki vid izvrnutog gledišta, jer nanoseći
povrede stvara lošu karmu koja vodi do nepovoljnih preporađanja.


Postoje i drugi tipovi pravila i propisa koji uključuju povređivanje drugih. U Budino vreme
postojalo je uverenje među brahmanima da treba prinositi životinjske žrtve, npr. koze i
bikove. Kraljevi koji su dovodili životinje za žrtvovanje velikodušno su plaćali brahmanima
da izvrše taj ritual. Zastupanjem ovakvih praksi kreira se štetna karma koja vodi u loša
preporađanja. U nekim religijama postoji verovanje da ako žrtvujemo svoj život pritom
naudeći nevernicima postići ćemo trenutno preporađanje na nebesima.


Sada sledi vezivanje za doktrinu o sopstvu. Ovo je po budističkom učenju najmoćnije
fundamentalno vezivanje za nekakvo gledište koje se tiče sopstva. Konkretno, najjača forma je
eternalističko vezivanje da postoji nekakvo večno "ja". Može to biti pojedinačna duša ili
nekakav beskonačni univerzalni ātman i to motiviše osobu da se upusti u korisne akcije
koje mogu voditi preporađanju u čulnom svetu. Ali, ako neko ima verovanje u neko duboko
fundamentalno univerzalno sopstvo koje može biti uočeno u meditaciji, ta se osoba može
upustiti u prakse samādhija i postići stanja đhāna ili ekvivalentna i kroz ovakva iskustva
kreirati karmu preporađanja u svetu suptilne materije ili nematerjalnom svetu. "Sada
imam iskustvo blaženog sopstva, smirenog sopstva - ātmana" i to postignuće proizvodi
karmu preporađanja u svetu suptilne materije, npr. u Brahma svetu. Uzmimo kao primer
velike meditante u prebudističkom periodu, mudrace Upanišada ili Vedante. Suptilno
vezivanje za gledište o sopstvu je uže koje ih drži za saṁsāru, ali zbog postignuća
dubokog samādhija ne vraćaju se više u područje čula, već odlaze u svet suptilne
materije gde uživaju blaženstvo i spokoj u vrlo dugom vremenskom intervalu zamišljajući
da su sada u univerzalnoj realnosti dok ne prođe mnogo eona, a onda karma biva iscrpljena
 i oni se vrate nazad u ljudski svet.


Neki meditanti se na osnovu ovog gledišta usmeravaju ka nematerijalnim đhānama i slično
pomenutom dešava se sa nematerjalnim svetovima. Iz ovog razloga je Buda mnogo puta naglašavao
eliminaciju svakog vezivanja:
"ne-vezivanje uma je oslobođenje od āsava (otrova)".


Nismo odmakli daleko u lancu kauzalnosti, ali je važno da shvatimo kako su zasnovane
relacije između ovih dvanaest faktora.
(nastaviće se...)
78
Prvi prevodi i konsultacije o njima / Odg: Aṅguttara Nikāya, knjiga jedinica
« Poslednja poruka vasilije poslato Jul 23, 2023, 11:10:57 »

(AN 1.41-50) Aṅguttara Nikāya, ekakanipātapāḷi, 5. paṇihitācchavaggo

♦ 41. “seyyathāpi, bhikkhave, sālisūkaṃ vā yavasūkaṃ vā micchāpaṇihitaṃ hatthena vā pādena vā akkantaṃ hatthaṃ vā pādaṃ vā bhecchati lohitaṃ vā uppādessatīti netaṃ ṭhānaṃ vijjati.

Monasi, baš kao kada bi neko bodlju pirinča ili ječma, na pogrešnu stranu okrenutu, rukom ili nogom pritisnuo, ne može (tu) ruku ili nogu poseći, niti je moguće da će je raskrvariti.

taṃ kissa hetu?

A šta je tome razlog?

micchāpaṇihitattā, bhikkhave, sūkassa.

Na pogrešnu stranu okrenuta bodlja, monasi.

evamevaṃ kho, bhikkhave, so vata bhikkhu micchāpaṇihitena cittena avijjaṃ bhecchati, vijjaṃ uppādessati, nibbānaṃ sacchikarissatīti netaṃ ṭhānaṃ vijjati.

Isto tako, monasi, onaj monah sa umom na pogrešnu stranu okrenutim ne može neznanje poseći, ne može više znanje postići, niti je moguće da će utrnuće/nibbanu iskusiti.

taṃ kissa hetu?

A šta je tome razlog?

micchāpaṇihitattā, bhikkhave, cittassā”ti. paṭhamaṃ.

Na pogrešnu stranu okrenut um, monasi." prvo.

♦ 42. “seyyathāpi, bhikkhave, sālisūkaṃ vā yavasūkaṃ vā sammāpaṇihitaṃ hatthena vā pādena vā akkantaṃ hatthaṃ vā pādaṃ vā bhecchati lohitaṃ vā uppādessatīti ṭhānametaṃ vijjati.

Monasi, baš kao kada bi neko bodlju pirinča ili ječma, na ispravnu stranu okrenutu, rukom ili nogom pritisnuo, može (tu) ruku ili nogu poseći, i moguće raskrvariti.

taṃ kissa hetu?

A šta je tome razlog?

sammāpaṇihitattā, bhikkhave, sūkassa.

Na ispravnu stranu okrenuta bodlja, monasi.

evamevaṃ kho, bhikkhave, so vata bhikkhu sammāpaṇihitena cittena avijjaṃ bhecchati, vijjaṃ uppādessati, nibbānaṃ sacchikarissatīti ṭhānametaṃ vijjati.

Isto tako, monasi, onaj monah sa umom na pravu stranu okrenutim može neznanje poseći, može više znanje postići, i moguće je da će utrnuće/nibbanu iskusiti.

taṃ kissa hetu?

A šta je tome razlog?

sammāpaṇihitattā, bhikkhave, cittassā”ti. dutiyaṃ.

Na ispravnu stranu okrenut um, monasi." drugo.

♦ 43. “idhāhaṃ, bhikkhave, ekaccaṃ puggalaṃ paduṭṭhacittaṃ evaṃ cetasā ceto paricca pajānāmi — ‘imamhi ce ayaṃ amaye puggalo kālaṃ kareyya, yathābhataṃ nikkhitto evaṃ niraye’.

Monasi, obuhvativši svojim umom um neke osobe ispunjen nečistoćama jasno vidim: "Ako bi sad ova osoba preminula, bila bi preneta u pakao"

taṃ kissa hetu?

A šta je tome razlog?

cittaṃ hissa, bhikkhave, paduṭṭhaṃ.

Njen um pun nečistoća, monasi.

“cetopadosahetu pana, bhikkhave, evamidhekacce sattā kāyassa bhedā paraṃ maraṇā apāyaṃ duggatiṃ vinipātaṃ nirayaṃ upapajjantī”ti. tatiyaṃ.

Monasi, iskvarenost uma jeste razlog što se neka bića posle sloma tela, posle smrti preporađaju u čistilištu, na lošem odredištu, na mestu patnje, u paklu." treće.

♦ 44. “idhāhaṃ, bhikkhave, ekaccaṃ puggalaṃ pasannacittaṃ evaṃ cetasā ceto paricca pajānāmi — ‘imamhi ce ayaṃ samaye puggalo kālaṃ kareyya, yathābhataṃ nikkhitto evaṃ sagge’.

Monasi, obuhvativši svojim umom um neke osobe bez nečistoća jasno vidim: "Ako bi sad ova osoba preminula, bila bi preneta na nebo"

taṃ kissa hetu?

A šta je tome razlog?

cittaṃ hissa, bhikkhave, pasannaṃ.

Njen um bez nečistoća, monasi.

“cetopasādahetu pana, bhikkhave, evamidhekacce sattā kāyassa bhedā paraṃ maraṇā sugatiṃ saggaṃ lokaṃ upapajjantī”ti. catutthaṃ.

Monasi, čistoća uma jeste razlog što se neka bića posle sloma tela, posle smrti preporađaju na dobrom odredištu, u nebeskom svetu." treće.

♦ 45. “seyyathāpi, bhikkhave, udakarahado āvilo luḷito kalalībhūto tattha cakkhumā puriso tīre ṭhito na passeyya sippisambukampi sakkharakaṭhalampi macchagumbampi carantampi tiṭṭhantampi.

Monasi, baš kao kada bi voda jezera bila zamućena, uzburkana, blatnjava a onda čovek dobrog vida stojeći na obali ne bi video ni školjke ni pesak ni šljunak ni jata riba što plivaju ili plutaju.

taṃ kissa hetu?

A šta je tome razlog?

āvilattā, bhikkhave, udakassa.

Zamućenost vode, monasi.

evamevaṃ kho, bhikkhave, so vata bhikkhu āvilena cittena attatthaṃ vā ñassati paratthaṃ vā ñassati ubhayatthaṃ vā ñassati uttariṃ vā manussadhammā alamariyañāṇadassanavisesaṃ sacchikarissatīti netaṃ ṭhānaṃ vijjati.

Isto tako, monasi, onaj monah sa zamućenim umom neće znati šta je dobro za njega samog, šta je dobro za drugoga, šta je dobro za obojicu, neće moći da iskusi viša ljudska stanja ni istinski plemenito znanje i viđenje.

taṃ kissa hetu?

A šta je tome razlog?

āvilattā, bhikkhave, cittassā”ti. pañcamaṃ.

Zamućenost uma, monasi." peto.

♦ 46. “seyyathāpi, bhikkhave, udakarahado accho vippasanno anāvilo tattha cakkhumā puriso tīre ṭhito passeyya sippisambukampi sakkharakaṭhalampi macchagumbampi carantampi tiṭṭhantampi.

Monasi, baš kao kada bi voda jezera bila nezamućena, neuzburkana, providna, a onda bi čovek dobrog vida stojeći na obali video i školjke i pesak i šljunak i jata riba što plivaju ili plutaju.

taṃ kissa hetu?

A šta je tome razlog?

anāvilattā, bhikkhave, udakassa.

Nezamućenost vode, monasi.

evamevaṃ kho, bhikkhave, so vata bhikkhu anāvilena cittena attatthaṃ vā ñassati paratthaṃ vā ñassati ubhayatthaṃ vā ñassati uttariṃ vā manussadhammā alamariyañāṇadassanavisesaṃ sacchikarissatīti ṭhānametaṃ vijjati.

Isto tako, monasi, onaj monah sa nezamućenim umom znaće šta je dobro za njega samog, šta je dobro za drugoga, šta je dobro za obojicu, moći će da iskusi viša ljudska stanja i istinski plemenito znanje i viđenje.

taṃ kissa hetu?

A šta je tome razlog?

anāvilattā, bhikkhave, cittassā”ti. chaṭṭhaṃ.

Nezamućenost uma, monasi." šesto.

♦ 47. “seyyathāpi, bhikkhave, yāni kānici rukkhajātānaṃ phandano tesaṃ aggamakkhāyati yadidaṃ mudutāya ceva kammaññatāya ca.

Monasi, baš kao što se ružino drvo među svim drvećem ističe po mekoći i prilagodljivosti,

evamevaṃ kho ahaṃ, bhikkhave, nāññaṃ ekadhammampi samanupassāmi yaṃ evaṃ bhāvitaṃ bahulīkataṃ mudu ca hoti kammaññañca yathayidaṃ cittaṃ.

isto tako, ne vidim nijednu drugu stvar koja je, ovako negovana i uvežbavana, meka i prilagodljiva, kao što je to, monasi, um.

cittaṃ, bhikkhave, bhāvitaṃ bahulīkataṃ mudu ca hoti kammaññañca hotī”ti. sattamaṃ.

Um, monasi, negovan i uvežbavan, jeste mek i prilagodljiv." sedmo.

♦ 48. “nāhaṃ, bhikkhave, aññaṃ ekadhammampi samanupassāmi yaṃ evaṃ lahuparivattaṃ yathayidaṃ cittaṃ.

Monasi, ne vidim nijednu drugu stvar koja se ovako lako može preokrenuti kao što je to um.

yāvañcidaṃ, bhikkhave, upamāpi na sukarā yāva lahuparivattaṃ cittan”ti. aṭṭhamaṃ.

toliko da nema pravog poređenja za to koliko se lako može preokrenuti um." osmo.

♦ 49. “pabhassaramidaṃ, bhikkhave, cittaṃ. tañca kho āgantukehi upakkilesehi upakkiliṭṭhan”ti. navamaṃ.

Jako je blistav, monasi, um. I uprljan je nadolazećim nečistoćama." deveto.

♦ 50. “pabhassaramidaṃ, bhikkhave, cittaṃ. tañca kho āgantukehi upakkilesehi vippamuttan”ti. dasamaṃ.

Jako je blistav, monasi, um. I oslobođen je nadolazećih nečistoća." deseto.
79
Prvi prevodi i konsultacije o njima / Odg: Aṅguttara Nikāya, knjiga jedinica
« Poslednja poruka vasilije poslato Jul 23, 2023, 10:53:06 »
Previše smo hvalili prevodioca - potkrala mu se greška  :)
 U AN 1.40 piše "šteta", a treba "korist".
Ali, ko radi, taj i greši... Stižu novi prevodi uskoro  :sesir
80
Pali kanon grupa / 67. Sammādiṭṭhi sutta (MN 9) - deo 6
« Poslednja poruka vasilije poslato Jul 17, 2023, 11:31:02 »

 Prošlog puta obradili smo odeljak o četiri plemenite istine. Nećemo detaljnije
razrađivati deo o plemenitom osmostrukom putu, ranije smo imali predavanja o tome, a
možete pogledati i knjigu: Bhikhu Bodhi "Noble eightfold path".


Sledeći odeljak sute počinje paragrafom 20. Od ovog dela počinje serija parova o
uslovljenom nastanku (paṭiććasamuppāda). Sam tekst ne pominje ovaj izraz, jer ne
iznosi celu formulu već samo uzima svaki par faktora u njihovom uslovljenom odnosu.


(STAROST I SMRT)
20. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima poštovanog Sāriputte:
„Dobro je, prijatelju!” Onda mu postaviše novo pitanje: „Ali, prijatelju, može li postojati još
neki način na koji plemeniti učenik jeste taj koji poseduje ispravno razumevanje… i
stigao je do istinske Dhamme?” – „Može,prijatelji.
21. Prijatelji, kada plemeniti učenik razume starost i smrt, nastanak starosti i smrti,
prestanak starosti i smrti i put koji vodi prestanku starosti i smrti, tada on
jeste taj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.


Pre nego što krenemo dalje, značajno je pomenuti da kada Buda iznosi shemu
uslovljenog nastanka u sutama on to čini na nekoliko različitih načina. Ponekad krene od
kraja, vraćajući se na početak, nekada obrnuto ili uzme neku alku iz sredine lanca i
nadovezuje se na nju u jednom od smerova. Kroz sutte se provlače različite metode.
Kada se Buda priseća svog otkrića formule uslovljenog nastanka u noći probuđenja
počinje sa starenjem i smrću i ide nazad ka početku. Isti taj postupak Sariputta
primenjuje ovde. Počinjemo od problema (kao u četiri plemenite istine) od najurgentnije,
najbolnije manifestacije. Starenje i smrt su kristalizacija problema patnje. Na fonu
duhovne klime Indije toga vremena, smatralo se da se sa starošću i smrću ne srećemo
samo jednom, već iznova i iznova kroz lanac života. Kada započnemo starošću i smrću,
tako krećemo u ispitivanje i istraživanje šta su uslovi za svaki od ovih faktora (jedna suta
iz SN uvodi pojam sammasana - istraživanje). Ako je objašnjavanje sa stanovišta
nekoga ko je potpuno probuđen, ko je već prozreo lanac uzročnosti, ide se od početka
sheme uslovljenog nastanka. Ako idemo obrnuto - od kraja ka početku, istraživanje nas
vuče dalje, ulazeći sve dublje u uslovljavanja, nazad ka sve fundamentalnijim uzrocima.


Nakon davanja kondenzovne formulacije (uddesa), Sāriputta prelazi na razradu,
niddesu. Razlaže dve reči koje su kombinovane ovde.


Starenje bića u različitim kategorijama bića, njihova starost, slomljeni zubi, seda kosa,
smežurana koža, opadanje životne snage, slabljenje čula – to se naziva starost.
Umiranje bića u različitim kategorijama bića, njihov prestanak, raspadanje, nestanak,
smrt, okončanje života, rastakanje sastojaka bića, odlaganje tela – to se naziva smrt.
To se, dakle, naziva starošću i smrću.


BB: Uvek sam cenio kako precizno i realistično sutte definišu starenje i smrt. Ovde daju
vrlo važnu izjavu, polemičku rekli bismo. Današnja moda u objašnjavanju uslovljenog
nastanka je da se kaže: to nije stvarno opisivanje procesa preporađanja, umiranja i
ponovnog rođenja, nego (da bude bliže skepticizmu modernih ljudi): starenje i smrt su
pojavljivanje i nestajanje misli. Šta je rođenje? Pojavljivanje misli. Ako je ta misao
velikodušna, plemenita, onda je to preporađanje u nebeskim svetovima. Za ljutitu,
ljubomornu misao to je preporađanje u nižim svetovima. Kada misao prođe, to je smrt.
Međutim, ako pogledamo tekst, vrlo je egzaktno, bukvalno objašnjeno starenje i smrt. Kada
čitamo sutte u Nikāyama, ako Buda koristi pojmove u metaforičkom značenju ili u
kontekstu poređenja, na kraju izjave on objašnjava sve pojmove. Recimo, kada kaže "krdo
jelena" objašnjava da to znači "osećajna bića", "močvara" su "čulna zadovoljstva" itd. U
svim suttama gde se pominje uslovljeni nastanak, nigde nema indicija da se starenje i
smrt upotrebljavaju metaforički.


Nastankom rođenja nastaju i starenje i smrt. Prestankom rođenja nestaju i starenje i
smrt. A put koji vodi prestanku starosti i smrti upravo je ovaj plemeniti
osmostruki put: ispravno razumevanje… ispravna koncentracija.


Imamo rođenje kao uslov, uzrok pojavljivanja starosti i smrti. Možemo reći da bi na
svakoj umrlici kao uzrok smrti trebalo odštampati: rođenje. U Velikom govoru o
uzročnosti (DN15: Mahā-nidāna sutta) pasus 4, Buda objašnjava Ānandi kako da
razume da je rođenje uslov za starost i smrt:


Ovako je rečeno: ’Rođenje je uzrok starosti i smrti.’ A ovo je način kako to treba
razumeti: Kada zaista ne bi postojalo bilo kakvo rođenje bilo gde – dakle, božanstava,
nebesnika, duhova, demona, ljudskih bića, četvoronožaca, ptica i gmizavaca, svakog od
njih u svom stanju – ako ne bi postojalo rađanje bića bilo koje vrste u bilo kojem stanju,
sa takvim prestankom rođenja, da li bi se igde mogle naći starost i smrt?"
"Sigurno da ne bi, poštovani gospodine."
"Upravo zato, Ānanda, to je uzrok, izvor, razlog i uslov starosti i smrti, dakle rođenje.


Ovo daje vrlo jasan, grafički pregled raznih stanja egzistencije, tj. tipova bića u koje se
možemo preporoditi. Tako nam sutta kaže da ako nema nikakvih rođenja bilo gde, neće
biti ni starenja ni smrti nikada nigde. Iz ovog razloga možemo znati da je rođenje uzrok,
uslov za starost i smrt, a put koji vodi do okončanja je plemeniti osmostruki put. Kada ga
kultivišemo, učinićemo kraj procesu preporađanja, učiniti kraj rođenju, staviti tačku na
starost i smrt. Kada razumemo ovo, imamo ispravno razumevanje.


Zatim u pasusu 24, monasi ponovo izražavaju zahvalnost Sāriputtinim rečima i pitaju da
li je moguće objasniti ispravno razumevanje na još neki način. A njegov odgovor nas
dalje vodi putem uzroka:


25. Prijatelji, kada plemeniti učenik razume rođenje, nastanak rođenja, prestanak
rođenja i put koji vodi prestanku rođenja, tada on jeste taj koji poseduje ispravno
razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.


26. A šta je rođenje, šta nastanak rođenja, šta prestanak rođenja i šta je put koji vodi
prestanku rođenja? Rođenje bića u različitim kategorijama bića, njihovo pojavljivanje,
začetak [u materici], stvaranje, manifestovanje sastojaka bića, stvaranje osnova za
kontakt  – to se naziva rođenje. Nastankom bića nastaje i rođenje. Prestankom
bića prestaje i rođenje. A put koji vodi prestanku rođenja upravo je ovaj plemeniti
osmostruki put: ispravno razumevanje… ispravna koncentracija.


Definicija rođenja uvodi zanimljivu distinkciju koja se već pojavljuje u definiciji smrti.
Imamo dva načina za objašnjenje. Jedan možemo zvati konvencionalnom terminologijom
- to su pojmovi kao rođenje, pojavljivanje, začetak u materici. Strogo govoreći đāti je
momenat začeća, nije izlazak iz utrobe. Kada ljudi uobičajeno govore o đāti, smatraju da je
 to porođaj, ali u tehničkom smislu pojam ukazuje na oplodnju jajne ćelije. Zato se kaže:
začetak u materici, stvaranje... Ono što sledi u tekstu, to su dva termina specifična za budizam:
 manifestovanje sastojaka bića i stvaranje osnove za kontakt.


Šta se dešava kada se začeće odigra? Kada gledamo eksterno, mislimo samo o jajnoj
ćeliji koja biva oplođena. I kada se to odigra, počinje proces razvoja. Po budističkom
učenju tok svesti premunulog bića omogućava oplodnju. Da nema toka svesti spremnog,
"čekajući" priliku da padne u utrobu tada, čak i da spermatozoid prodre u jajnu ćeliju,
oplodnja se neće izvršiti (ili neće uspeti da prodre u ćeliju). U budističkom tekstu
Gandhabba (sanskrit: Gandharva) kaže se da tok svesti služi kao potreban uslov za
oplodnju. I kada se ona desi, svih pet sastojaka bića pojave se simultano. Sastojak
telesne forme je oplođena jajna ćelija, a sastojak svesti je baziran na tom telu. Sa njim
dolaze osećaj, opažaj i mentalne formacije. I imamo svih pet sastojaka prisutnih
istovremeno. Funkcionisanje svesti je na rudimentarnom nivou u prvim trenucima. Ali
poseduje sva akumulirana iskustva, impresije, celu banku memorija, naklonosti i
tendencije preminulog bića. I sve to kroz živote i živote pre toga, sve to ulazi kroz tu
jednu mrvicu svesti koja je prisutna u trenutku začeča. I to je rođenje - manifestovanje
sastojaka.


Rođenjem se takođe zove stvaranje osnove za kontakt. Šta su te osnove za kontakt,
phassayatana? U slučaju ljudskih bića u momentu začeča postoji ukupno šest osnova
za kontakt: osnove oka, uha, nosa, jezika, tela i osnove uma. Bića koja se spontano
preporađaju pojavljuju se sa šest organa već funkcionalnih. Ali u slučaju ljudskih bića u
trenutku začeća samo dve osnove se pojavljuju: osnova tela - jednoćelijski organizam i
osnova uma - svest sama koja služi kao osnova za um. Ta jedna ćelija se deli tokom
vremena, nove ćelije bivaju sve više specijalizovane po obliku i funkcijama pa postaju
osnova oka, uha, nosa i jezika.


Kroz pojavljivanje bivanja tu je nastanak rođenja. To nećemo sada razmatrati već nakon
što prođemo kroz elaboraciju bivanja. Šta se smatra bivanjem?


(BIVANJE)
28. „Dobro je, prijatelju”, rekoše monasi, zadovoljni rečima poštovanog Sāriputte.
Onda mu postaviše novo pitanje: „Ali, prijatelju, može li postojati još neki način na koji
plemeniti učenik jeste taj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme?”
 – „Može, prijatelji.


29. Prijatelji, kada plemeniti učenik razume bivanje, nastanak bivanja, nestanak bivanja i put koji
vodi nestanku bivanja, tada on jeste taj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske
 Dhamme.


30. A šta je bivanje, šta nastanak bivanja, šta prestanak bivanja i šta je put koji vodi prestanku bivanja?
Postoje ove tri vrste bivanja: bivanje u području čulnog, bivanje u području suptilne materije i bivanje u
području nematerijalnog. Nastankom vezivanja, tu je i nastanak bivanja. Prestankom vezivanja, tu je i
prestanak bivanja. A put koji vodi prestanku bivanja je upravo ovaj plemeniti osmostruki put: ispravno
razumevanje… ispravna koncentracija.


Šta su ove tri vrste postojanja? Da bismo ih razumeli treba da sprovedemo obilazak
svetova po budustičkoj kosmologiji.


Svetovi čulnog područja:
niži svetovi - pakao, svet životinja, svet gladnih duhova;
sfere srećnog preporađanja - ljudski svet, svetovi deva.


Svetovi čulnog područja imaju barijeru iznad sebe i ona se ne može probiti običnim
stanjima svesti. Ako je neko vrlo darežljiv, pun vrlina, blagonaklon još uvek ne može
dospeti iznad nebeskog sveta u sferi čula. Da bi se preporodio u božanskim svetovima
suptilne materije mora razviti đhāne, meditativna zadubljenja i postići savršenstvo
određene đhāne.


Postoje brojne podele u svetovima suptilne materije i njima odgovaraju četiri osnovne
đhāne, a shodno stepenu usavršenosti postoje dodatne podele. Kada se stigne na vrh
božanskih svetova suptilne materije, postoji nova barijera, a da se ona pređe
trebalo bi postići bezoblična zadubljenja - arūpa đhāne.


 Prva od njih je osnova beskrajnog prostora i kada se razvije i usavrši vodi preporađanju
u svetu beskrajnog prostora. Iznad njega su svet beskonačne svesti, svet ništavila, svet
 ni-opažanja-ni-neopažanja. Svi ovi razni svetovi postojanja su na neki način manifestacije naše
sopstvene karme, njene akumulacije. Razlog zašto sada živimo u ovom svetu gde smo
sada je što smo u ranijem životu kreirali karmu koja nas je dovela u ljudski svet. Ako
ovde stvorimo karmu paklenih bića ili životinja, sledeći život će nam biti u odgovarajućem svetu.


Sada dolazimo do izjave u sutti da je bivanje uslov za rođenje. Ako uzmemo bivanje kao
što smo sada objasnili, zagonetno je kako je bivanje samo po sebi uslov za rođenje.
(Kao kada bi postojanje praznih učionica bilo uslov za održavanje kurseva.) Komentari
kažu da se pod bivanjem ne misli na stanje postojanja u koje se preporađamo, nego pre
na karmičku silu koja vodi u preporađanje u neko od ovih pojedinačnih stanja
egzistencije. Ono što se smatra čulnom sferom bivanja nije sam svet postojanja, nego
karma koja vodi u egzistenciju u tom stanju. Slično i za druge svetove.


BB: Nisam u sutama našao eksplicitno objašnjenje egzistencije na taj način, ali ima
jedna suta u Angutara Nikayi (AN 3.76 Bhava Sutta) koja, čini se, daje podršku ovoj
ideji:


Jednom prilikom je poštovani Ānanda otišao do Blaženog, poklonio se i seo sa strane.
Sedeći tako, obrati se Blaženom: "Poštovani, ova reč 'bivanje, bivanje' da li zaista
postoji bivanje?"
"Ānanda, da nema kamme koja sazreva u području čula, da li bi bivanje u području čula
bilo primećeno?"
"Ne bi, poštovani gospodine."
"Tako, kamma je polje, svest je seme, a žudnja je vlažnost. Svest živih bića ometana
neznanjem i okovana žudnjom će se zasnovati na nižem području postojanja. Tako se
obnavlja bivanje u budućnosti."
"Ānanda, da nema kamme koja sazreva u području suptilne materije, da li bi bivanje u
području suptilne materije bilo primećeno?"
"Ne bi, poštovani gospodine."
"Tako, kamma je polje, svest je seme, a žudnja je vlažnost. Svest živih bića ometana
neznanjem i okovana žudnjom će se zasnovati na srednjem području postojanja. Tako
se obnavlja bivanje u budućnosti."
"Ānanda, da nema kamme koja sazreva u nematerjalnom području, da li bi bivanje u
nematerjalnom području bilo primećeno?"
"Ne bi, poštovani gospodine."
"Tako, kamma je polje, svest je seme, a žudnja je vlažnost. Svest živih bića ometana
neznanjem i okovana žudnjom će se zasnovati na višem području postojanja. Tako se
obnavlja bivanje u budućnosti."
(izvor: "Bhava Sutta: Becoming (1)" (AN 3.76), translated from the Pali by Thanissaro
Bhikkhu)


Izgleda da ova sutta pruža podršku pomenutom tumačenju. Ovakvo objašnjenje nije
karakteristično samo za Buddhaghosu i pāli kometare. Tako u knjizi Yin-Shun: The Way
to Buddhahood postoji citat iz indijskog teksta prevedenog na kineski:


"Bivanje opisano preko uslovljenog nastanka nije postojanje u smislu sadašnjeg života
nego karmička sila koja vodi u sledeći život i može biti opisana kao mogućnost za
sledeći život. Jednom kada ovaj elemenat postoji, kada se sadašnji život okonča, svest
je vezana za novo preporađanje."


Evo i pasusa iz knjige Jeffrey Hopkins: Meditation on emptiness. Ova knjiga sumira
učenja tibetanske Ge-luk-ba škole i ima poglavlje o uslovljenom nastanku.


" 'Bivanje' je slučaj davanja imena posledice uzroku ili to je moć zasnovana na delovanju
(karmi) hranjena vezivanjem i pohlepom. Postaje ojačana do mere da se razvije u
sledeći život. Vezivanje, pohlepa i bivanje su uzroci koji dolaze do manifestovanja u
sledećem životu. "


Dakle, imamo tekstove iz sve tri tradicije - južne theravāde, kineske mahāyāne i
tibetanske škole i svi oni interpretiraju bhava - bivanje na isti način.
(nastaviće se...)[/u]
Stranice: 1 ... 6 7 [8] 9 10