Kukkura vatika sutta (MN 57) -- Asketa psećeg zavetaKratak sadržaj sutteDvojica asketa, jedan koji imitira psa i drugi koji imitira vola, smatraju da će takvim samomučenjem dostići konačno oslobođenje. Pošto imaju poverenje u Budu, pitaju ga da im potvrdi njihove nade. No, Buda im otkriva besmislenost i štetnost takvih praksi i održi im govor o delovanju zakona kamme i njenim plodovima.
Beleške o suttiU ovoj sutti nailazimo na jednu nama krajnje čudnu asketsku praksu, zavet da askete oponašaju različite životinje, da hodaju četvoronoške, pasu travu ili jedu hranu koja bi im bila bačena na zemlju. Tim samomučenjem smatrali su da čine jedan izuzetan duhovni podvig i da time će sebi obezbediti blagoslov bogova, natprirodne moći ili srećno preporađanje ili oslobađanje. Zanimljivo je da se ta praksa održala u Indiji sve do danas, dok je budizam kao što znamo izumro u svojoj postojbini, da bi se tek u XX veku javili pokušaji njegovog obnavljanja.
1-6. Sve u svemu dvojica takvih asketa ispituju Budu o svojoj sudbini, hoće li im njihov zavet doneti ukusan ili gorak plod. Na postavljeno pitanje Buda u početku ne želi da odgovori, ali kada je pitanje po treći put ponovljeno, ipak to čini. Odgovor nije teško naslutiti posle nabrajanja šta asketa zapravo razvija: pseći zavet, pseće navike, pseći um i pseće ponašanje. „Radeći tako, posle sloma tela, posle smrti, on se preporađa u društvu pasa.“
Ali ako je takvo ponašanje povezano i sa pogrešnim stanovištem: „Ovom vrlinom, zavetom, asketizmom ili svetačkim životom postaću (veliko) božanstvo ili neko (manje) božanstvo“, tim su posledice još gore.
Kada su ovo shvatili, obojica asketa žale što su tolike godine išli pogrešnim putem, radili pogrešnu praksu i u isto vreme u Punni se javlja poverenje (pasadda) u Budu, da može da mu izloži Učenje na način koji će mu pomoći da izbegne lošu sudbinu.
Na to Buda izlaže svoje učenje o zakonu kamme i govori o četiri vrste ljudi koji u zavisnosti od svojih postupaka tj. kamme imaju i četiri različita puta, tj. ploda:
8. "Punna, pošto sam došao do neposrednog znanja, objavio sam da postoje četiri vrste kamme. Koje četiri?
(1) Postoji tamna kamma sa tamnim posledicama,
(2) postoji svetla kamma sa svetlim posledicama,
(3) postoji tamna-i-svetla kamma sa tamnim-i-svetlim posledicama i
(4) postoji kamma koja nije ni tamna ni svetla sa ni-tamnim-ni-svetlim posledicama, koja vodi do iscrpljivanja kamme.
Suština je da svojim postupcima sada stvaramo svet u kojem ćemo živeti, ne samo u budućem životu, već sutra, za mesec dana, za deset godina. Ovde se ne radi o nekakvoj „nagradi“ i „kazni“, jer to odmah pretpostavlja „nekoga“ ko procenjuje naše postupke i onda nagrađuje i kažnjava (dobro poznata priča iz drugih religija). Ne, reč je jedino o bezličnom, uvek aktivnom, neizbežnom zakonu koji deluje na duhovnom, etičkom planu, baš kao i oni bezlični, uvek aktivni, neizbežni zakoni koji deluju u fizičkom svetu. Njima ne upravlja volja višeg bića, već samo sled uzroka i posledica.
Evo kako je taj zakon uzročnosti Buda izrazio na najosnovnijem nivou:
Kad ovo jeste, i to jeste (imasmim sati idam hoti);
ako ovo nastaje, i to nastaje (imassuppada idam uppađđati).
Kad ovo nije, ni to nije (imasmim sati idam na hoti);
ako ovo nestaje, i to nestaje (imassa nirodha idam niruđđhati).[3]
Ili jezikom logike:
Kada je A, i B jeste;
kad A nastaje, i B nastaje.
Kada A nije, ni B nije;
kada A nestaje, B nestaje.
Dakle, ako recimo idemo prvim od četiri gore nabrojana puta, što znači da su nam sadašnji postupci, naša kamma, „tamni“, da dodajemo novu nesreću ovome svetu: ubijamo, povređujemo, krademo, činimo preljubu, vređamo, zavidimo, zlonamerno govorimo, spletkarimo, ogovaramo itd., nema ništa logičnije od toga da time stvaramo jedan svet obilja patnje u kojem ćemo sutra i sami živeti i patiti. Istovremeno stvaramo u sebi tok svesti čiji je dominantan kvalitet bol i patnja, a on otuda u narednom preporađanju i zadržava taj kvalitet. Čulni kontakti kojima smo onda u tom svetu bombardovani imaju karakteristiku da su takođe bolni. Takvi bolni kontakti izazivaju bolne osećaje i tako se dalje vrti taj krug uzajamno uslovljenih elemenata koji se u budizmu naziva „uslovljeni nastanak“ (patićća-samuppada). Ovo je uz, učenje o bezličnosti (anatta), ključna postavka Budinog učenja i o njoj će biti detaljnije reči kasnije. Za sada samo ukratko: Sve što nastaje nastaje u skladu sa uzrocima, koji su samo posledice nekih drugih uzroka. Buda je kada su u pitanju živa bića izdvojio 12 elemenata koji čine taj zatvoreni krug, a ta formula nalazi se na bezbroj mesta u Pali kanonu. Početni elemenat u njoj je neznanje, koje je onda poput okidača za čitavu seriju „događaja“ koji čine egzistenciju, poput neke lančane reakcije:
1.
Neznanjem su uslovljene voljne aktivnosti ili kammičke naslage (aviđđa paććaya samkhara).
2.
Voljnim aktivnostima je uslovljena svest (samkhara paććaya viññanam).
3.
Svešću su uslovljeni mentalni i fizički fenomeni (viññana paććaya nama-rupam).
4.
Mentalnim i fizičkim fenomenima je uslovljeno šest čula (tj. pet fizičkih čula i um) (nama-rupam paććaya salayatanam).
5. Sa
šest čula je uslovljen (čulni i mentalni) kontakt (salayatana paććaya phasso).
6. (Čulnim i mentalnim)
kontaktom uslovljen je osećaj (phassa paććaya vedana).
7.
Osećajem je uslovljena žudnja, "žed" (vedana paććaya tanha).
8.
Žudnjom je uslovljeno prijanjanje (tanha paććaya upadanam).
9:
Prijanjanjem je uslovljen proces nastajanja (upadana paććaya bhavo).
10.
Procesom nastajanja uslovljeno je rađanje (bhava paććaya jati).
11.
Rođenjem je uslovljena (12)
patnja tj. propadanje, smrt, žalost, bol itd. (đati paććaya đara-maranam...).
Postoji i ista ovakva shema koja na početku ima znanje, tj. odsustvom neznanja i onda se završava i odsustvom preporađanja, tj. nerođenim, nestvorenim, neumrlim, nibbanom.
A koja bi to bila „svetla kamma sa svetlim posledicama“?
Kad neko ne povređuje telom, govorom i umom i njegovo ponašanje u skladu sa deset puteva korisnog delovanja (o tim putevima ćemo detaljnije govoriti za dve nedelje kada budemo obrađivali Sāleyyaka suttu (MN 41) -- Bramani iz Sāle), ali
ne ide preko toga (ovo je vrlo važno, a biće objašnjeno malo kasnije). On čini ovozemaljske (lokiya), obične povoljne postupke. I kad umre, on se preporađa u svetu ne-trpljenja, u prijatnom svetu, sa prijatnim kontaktima i otuda prijatnim osećajima, u raju, među „božanstvima blistave slave“.
Treći slučaj je sa pomešanim kvalitetom kamme. Recimo da ubijemo zmiju, to je svakako tamna kamma. Ali iza tog postupka može stajati ne samo ubilačka volja, već i dobronamerna volja, recimo da smo je ubili kako bismo sprečili da ugrize nekoga. Ili poklanjanje. Davati je vrlo dobar čin i svakako svetla kamma. Ali ako uz to davanje ide i egoistična misao, misao motivisana sujetom i koristoljubljem: „Ljudi koji me znaju i vide kako poklanjam, diviće mi se kao jako darežljivoj osobi“, to je onda i tamna kamma. Takva vrsta kamme akumulirana u ovom životu donosi preporađanje u svetu koji je i bolan i prijatan. Otprilike kao ovaj naš u kojem živimo.
Na kraju dolazimo do četvrtog slučaja: „ni-tamna-ni-svetla kamma, sa ni-tamnim-ni-svetlim posledicama“. Reč je o sleđenju Plemenitog osmostrukog puta (ispravno razumevanje, ispravna namera, ispravan govor, ispravno delovanje itd.) i razvijanju sedam kvaliteta probuđenja (bođđhanga), kao što su svesnost, istraživanje pojava, istrajnost, radost, smirenost, koncentracija i uravnoteženost.
U izvesnom smislu svi ovi postupci su svetliji od uobičajenih svetlih postupaka. Oni su iznad običnih moralnih postupaka (koji vode do dobrih rezultata, ali su još uvek u domenu kruga preporađanja (samsara), vode do novih preporađanja. Sa druge strane, ni-tamna-ni-svetla kamma zapravo vodi do prestanka stvaranja bilo kakve kamme, a time i do najvišeg cilja budističkog puta, izlaska iz kruga preporađanja i patnje, konačnog utrnuća, nibbane. No, jedna mala začkoljica, ako želimo da praktikujemo ovaj viši, transcendentni (lokuttara) put „ni-tamne-ni-svetle kamme“, to nije moguće bez dobre osnove u „svetloj kammi“, u njoj moramo biti dobro utemeljeni, a to se postiže praktikovanjem već pomenutih deset povoljnih načina delovanja. Motiv da krenemo tim putem jeste uviđanje da je i povoljno odredište, srećno preporađanje, takođe privremeno i da uvek postoji da se, pavši u neznanje, ponovo preporodimo na nekom nižem stupnju. Jedino je nibbana zaista bezbedno mesto, jer je neprolazna.
Na kraju sutte oba askete izgovaraju klasičnu formulu kojom se izražava pohvala Budinom izlaganju Dhamme i želja da jedan od njih postane monah, a drugi nezaređeni sledbenik.
PraksaPokušaj da se setiš nekog svog nedavnog dela koje je proizvelo loš ili taman ishod. Seti se nekog drugog koje je dalo srećan ili svetao ishod. Probaj da uočiš na koji način su tvoje odluke odgovorne za stvaranje bilo tamne, bilo svetle egzistencije ovde i sada. Porazmisli koliki je značajno ako si svestan izbora koji praviš i odluka koje donosiš. Jako često izbor pravimo i ne razmišljajući. Vežbaj da što više svoju odluka doneseš u punoj svesnosti, kako bi svoje življenje usmerio u povoljnijem pravcu.
