Buda nikad nije govorio da je sramota sticati svojim radom i biti imućan. Ono što je sramota je sažeo u pet pravila.
I zato je naravno važno kako trošimo svoj imetak. Negde je dao proporciju koliko delova na šta treba trošiti, ali i jedan deo ostaviti za ne daj bože, što se kaže. On je naravno bio sasvim pragmatičan. Jedino nekad anaš idealizam počne da izokreće stvari i da pravi veštačke konstrukcije, kao što je i ta da je sramota imati, da je siromaštvo samo po sebi neka vrlina.
