Zanima me sta sa situacijama u kojima je namjera dobra a rezultati tragicni? Kao ono: put do pakla poplocan je dobrim namjerama.
Ja mislim da karma ne prašta. Karma je karma. Uzrok i posledica. Tri stvari se ne mogu vratiti: odapeta strela, izgovorena reč i vreme koje je prošlo. Možda zvuči surovo, ali to je za mene čista fizika.
Ali je i dalje velika razlika između "lošeg" dela koje je učinjeno sa dobrom namerom i "lošeg" dela učinjenog sa lošom namerom, iz prostog razloga što se u slučaju dobre namere taj loš ishod vidi kao greška pa se iz svega toga nešto nauči, dok se kod loše namere ta loša posledica ne vidi kao problem, već željeno stanje, pa se stvara navika da se tako radi, koja dalje umnožava lošu karmu.
U svakom slučaju, ne bih karmu ograničio na nameru, mislim da se dela itekako "računaju" i "naplaćuju", ali je jasno da je u slučaju dobre namere lakše "izaći na pravi put", pa će i karma za naplatu biti manja, dok je u slučaju loše karme lakše onoj kornjači iz priče da ispliva na okean kroz obruč, nego čoveku rešiti se bede (ne sećam se koja je to sutra).
Sve ovo je naravno IMHO.
