E sad. Nemam pojma kako da definiram strah jer me jos uvjek muci sam po sebi.
Dva celava tipa dobacuju nesto mladoj curi - jeli me strah suprostaviti im se ili je to kao u slucaju s vatrom; znam da cu nadrljati pa ne guram ruku u nju dok nije sasvim nuzno. Tu neznam jeli moj strah pametan ili nije.
Dok opet s druge strane danas sam setao psa, i naisli smo na curu s drugim psom i koliko smo se god ja i cura prijateljski druzili tih 15-20 sekunda toliko su nam psi krenuli jedno drugome za vrat. Sva sreca manji malo pasi, ali ja sam mrtav ladan zavukao ruku izmedju njih dva, povukao svog pasa za ogrlicu (iako me jednom ugrizao u slicnoj situaciji), lagano otpetljao lance i smireno ih razdvoio. Bez straha i u jednom trenutku.
Nitko ne kaze da strah tu ne mora biti, samo ga se ne sluša valjda...
Uf, nadam se da pomognem, nekako uvik pricu okrenem na sebe al' najbolje o svojim iskustvima znam.
Mozda bi pomoglo kad bi sam da neki primjer di se konkretno suocavas sa strahom svakodnevno? (jer ono, ako strahujes od gubitka posla svaki dan ne mora znaci da strahujes od gubitka TOG posla, vjerovatno je rezultat tog straha cinjenica da netko drugi osim tebe ovisi o tom novcu koji donosis, a onda tu vec idu komplikacije u koje se ja ne razumjem)