Napuštenost Ova prva shema posledica je reakcija na neki gubitak.
“Imala sam otprilike tri ili četiri godine kada je moj otac, koji me je obožavao,
imao infarkt”, priseća se jedna klijentkinja. “Moj sedmogodišnji brat je plakao
i kada sam ga upitala šta se dogodilo, rekao mi je da je otac umro. Od tog
trenutka uvek sam se osećala usamljeno. Moja majka bila je uvek prezauzeta
poslom i osećala sam da me je i ona napustila. Od tada sam uvek strahovala
da će me ljudi sa kojima sam bila ostaviti. Čak i sada, kada učine nešto što
bi tek mogao biti nagoveštaj napuštanja – kao što je recimo da mi se ne jave
odmah ili kasne na sastanak, odmah se osećam povređenom, a zatim tužnom.
Ponekad poželim da prekinem tu vezu, iako je sa njom u suštini sve uredu”.
Konstantni strah da će nas ljudi ostaviti nalazi se u središtu napuštenosti.
Ovaj obrazac može imati svoje korene u doživljaju napuštenosti iz detinjstva
– zbog roditelja koji je umro, na primer, ili kad jedan od roditelja napusti
dom posle razvoda.
