Jednom je mesar kasapio vola za kralja. Prvo je rukom opipavao vola, zatim bi ga snazno pritisnuo, iskoracivsi napred savijajuci se u kolenu, vesto ga secuci satorom, pri cemu su se delovi vola odvajali uz specifican zvuk. Kralj odusevljeno prokomentarisa, "Izvrsno! Ovako izgleda primena tehnike."
Mesar je odlozio sataru i odgovorio, "Meni se svidja Put, koji je napredniji od tehnike, ali cu vam izloziti i nesto od tehnike."
"Kada sam prvi put poceo da kasapim volove, sve sto sam video je bio vo. Cak i posle tri godine nisam mogao da ga vidim u celini. Sada mu vise prilazim sa duhom, nego sto ga gledam ocima."
"Kada culno opazanje stane, onda je duh spreman da deluje. Prateci prirodnu gradju, odvajam mu zglobove, prateci glavne otvore u skladu sa njegovom formom. Nikad nisam isekao hrskavicu a kamoli vecu kost."
"Dobar mesar menja sataru jednom godisnje zbog ostenja, los jednom mesecno zbog lomljenja. Mene moja satara sluzi vec 19 godina i njome sam isekao hiljade volova, a njena je ostrica ostra kao i prvog dana kad je naostrena."
"U zglobu postoji prostor izmedju kostiju, kad ostrica satare nama debljinu. I kad je ono sto nema nema debljinu, stavljeno u ono sto nije ispunjeno, onda ima puno mesta za pokretanje satare. Zato je moja satara i danas ostra."
"I pored toga, kad god dodjem do zgloba, vidim moguce probleme. Oprezan sam i mirnog pogleda, krecem se polako, lagano pritiskajuci i zglob se otvori. Tada stojim nad njim, gledajuci i uzivajuci u svome delu. Onda operem sataru i odlozim je."
Kralj uzviknu, "Sjajno! Cuvsi reci jednog mesara, nasao sam nacin da ocuvam zivot."