Vaši omiljeni budistički citati

[Sati]

[Sati]

PUN MESEC – subota, 23. januar 2016.

Spokojstvo

Nije bilo, neće biti,
niti sada ima
takvoga koga bi ljudi
samo kudili ili samo hvalili.

Dhammapada, 228


Primiti neopravdanu kritiku može biti teško. Možda se javi osećaj revolta i pomislimo: "Ne zaslužujem ovo". Ali šta se dogodi kad dobijemo neopravdanu pohvalu; da li isto tako hitro sebe upitamo zaslužujemo li to? Zapravo, u životu, svako od nas biva i kritikovan i hvaljen, nekad po zasluzi, nekada ne. Misliti "ovo ne bi trebalo da mi se događa" isto je kao da mislimo "ne bi trebalo da osećam vetar koji duva". Mudar odgovor kada dobijemo pohvalu ili kritiku jeste da stišamo komentatora u svojoj glavi, vratimo se telu, uspostavimo najbolju svesnost koju možemo i jednostavno registrujemo to što u tom trenutku osećamo; ništa tome ne dodajemo, ništa ne oduzimamo. Upinjati se da život nekako presložimo tako da sve naše preferencije budu zadovoljene znači skrivati se od stvarnosti.  Budin put je otvaranje prema stvarnosti, onome što jeste sada.

S ljubavlju
monah Munindo

 

[Sati]

MLAD MESEC - 7. mart 2016.

Zadovoljstvo i nezadovoljstvo

Napustio je i zadovoljstvo i nezadovoljstvo,
ohlađen, bez gomilanja,
pobednik nad čitavim svetom, heroj,
njega ja bramanom zovem.

Dhammapada 418


Nisu objekti čula ti koji nam stvaraju problem, već to što nas uvek iznova izbace iz ravnoteže. Buda i velika probuđena bića su takođe živeli u istom ovom materijalnom svetu kao i mi, ali su ostali neuznemireni. Doživljavali su i lepo i ružno, ali to u njima nije stvaralo patnju. Zato što su znali pravu prirodu ovoga sveta, unutra i spolja, ostajali su ohlađeni, neuplašeni, slobodni. Bili su slobodni da  doživljavaju stvari bez pokretanja, bilo ka njima, bilo od njih.

S ljubavlju,
monah Munindo

 

[Sati]

Nirvana ovde i sada

Na vezanosti koje su u nama, čak i za dobre stvari kao što je budizam, može se gledati kao na vezanosti koje nas čine slepim. To ne znači da treba da okrenemo leđa budizmu. Jednostavno prepoznajemo vezanost kao vezanost i vidimo da je stvaramo iz neznanja. Kako uporno promišljamo o ovome, sklonost ka vezivanju polako slabi, da bi nam se stvarnost nevezivanja, neprijanjanja prikazala kao ono što nazivamo nirvana.

Ako gledamo na taj način, nirvana je ovde i sada. Ona nije neko dostignuće u budućnosti. Ta stvarnost je ovde i sada. Ona je tako jednostavna, ali izvan moći opisivanja. Ne možemo je pokloniti bilo kome, čak ni saopštiti, jedino je svako sam za sebe može znati. I kako počinjemo da uviđamo ili prepoznajemo neprijanjanje kao Put, moguće je da postanemo time prilično uplašeni. Može nam se učiniti da se događa neka vrsta poništavanja: sve na ovome svetu za šta mislim da jesam, sve što smatram stabilnim i stvarnim, počinje da se raspada i to može biti zastrašujuće. Ali ako imamo poverenje da nastavimo suočavanje sa takvim emocionalnim reakcijama, ako dopustimo stvarima koje nastanu da i nestanu, da dođu i da prođu u skladu sa svojom prirodom, tada pronalazimo stabilnost, ne u dostizanju i postizanju, već u tome da jesmo – da jesmo budni, da jesmo svesni.

Ađan Sumedho: Nirvana Now

[Sati]

PUN MESEC - 22. mart 2016.

Odgovornost

Sami zlo činimo, sami sebe prljamo,
sami se od zla okrećemo
sami sebe pročišćujemo;
čistoća i prljavština su naša odgovornost;
niko nikog pročistiti ne može.

Dhammapada 165


Može biti veoma otrežnjujuće kada počnemo da prihvatamo da smo samo mi zaista odgovorni za same sebe; niko drugi. Možda nam se potajno više sviđa ideja da će naša porodica uvek biti tu za nas ili sistem socijalne zaštite ili neko nebesko biće. Naravno, verovatno imamo prijatelje koji će nas pratiti i podržavati dok idemo kroz život. Ali to je nešto drugo od toga da smo na kraju upravo mi sami odgovorni za sebe. Buda je opominjao na te sputavajuće predstave u našoj glavi koje nam potkopajaju poverenje u zakon kamme. Ohrabrivao nas je da otkrivamo šta znači preuzeti punu odgovornost za svoje postupke telom, govorom i umom, te da budemo zaista pažljivi. Jedna od nagrada koju za to dobijamo jeste samopoštovanje.

S ljubavlju
monah Munindo

 

[Sati]

PUN MESEC - 21. april 2016.

Stvarna korist

Lako je loša dela počiniti,
štetna za samoga sebe,
ali ono što nam jeste korist i zasluga,
mnogo je teže.

Dhammapada, 163

Kada smo suočeni sa mahnitošću ovoga sveta, lako je kriviti druge. Ako smo završili svoj posao i ostvarili nepokolebljivu slobodu ka kojoj je Buda pokazivao, to bi imalo smisla. Sva je prilika, međutim, da je još posla pred nama. I ako smo posvećeni tome da činimo ono što treba učiniti, sasvim pouzdano znamo koliko težak takav posao može biti. Ali ne zaboravimo da posvećujući se njemu, doprinosimo ujedno dobru i koristi za ceo svet. Kada to ne činimo, ostajemo te deo mahnitosti.

S ljubavlju
monah Munindo

 

[Sati]

MLAD MESEC - 5. maj 2016.

Odmeravanje svojih postupaka

Loše delo je bolje ostaviti neučinjenim,
jer za njim muka sledi.
Mnogo je bolje učiniti dobro delo,
jer tada kajanja nema.

Dhammapada, 314


Budina uputstva o tome kako da živimo životom koji je po nas istinski blagotvoran vrlo su praktična. U ovom informatičkom dobu, mnogi od nas razvili su naviku da gomilaju sve više informacija. Međutim, velika je greška verovati da je posedovanje informacija o stvarnosti isto što i poznavanje stvarnosti. Informacija može približno odgovarati stvarnosti i očigledno ima svoju ulogu u usmeravanju naše pažnje. Na primer, ako ne bismo imali informaciju o četiri plemenite istine, sigurno bi nam bilo gore. Međutim, kada sebe identifikujemo kao vlasnika informacije ili približnost poistovetimo sa činjenicom, tada zapadamo u zamku pogrešnog gledišta precenjivanja samoga sebe. Tako, umesto da tek razmišljamo o prirodi stvarnosti, Buda nas ohrabruje da je osetimo. Ovde i sada, koje su posledice tih štetnih postupaka koje smo počinili u prošlosti, koji su rezultati onih postupaka koje smo učniili vođeni dobrotom i obzirnošću?

S ljubavlju
monah Munindo

 

[Sati]

PUN MESEC - Vesakha puđa - 20. maj 2016.

Učenje kako da se odvežemo

Pažljiv marljivo vežba,
u vezivanju radost ne nalazi,
boravište svoje napušta,
kao labudovi kad sa jezera polete. 

Dhammapada 91


Odvezivanje nije uvek lako. Ali da Buda nije naučio kako da ostavi iza sebe sve navike vezivanja, ne bismo danas imali put prakse. Zahvaljujući istrajnom naporu i potom probuđenju, Učitelj nam je pokazao da to jeste moguće. Kada počinjemo da vežbamo, možda se osetimo obeshrabreni pred zadatkom kroćenja ovog nestalnog uma; on neprekidno negde juri i odbija da se smiri. Kada smo učili da plivamo ili pokušavali da govorimo strani jezik, taj zadatak nam je možda izgledao podjednako nesavladiv. Buda nije bio rođen probuđen; samo kroz postojanu predanost praksi uspeo je on da osvoji slobodu od vezivanja. I duge godine njegovog podučavanja imale su jedan cilj, da i nas nadahnu da uradimo isti zadatak.

S ljubavlju
monah Munindo

 

[Sati]

MLAD MESEC – subota, 4. juni 2016.

Putovanje

Gonjeni strahom, ljudi utočište traže na mestima raznim,
u planini ili šumi, u vrtovima, pod drvetom ili u hramu.
To nisu sigurna utočišta, to nisu konačna utočišta
ni na jednom od njih izbavljenja od patnje nema.

Dhammapada, 188-189

Činjenica je da putovanja nikada nisu bila popularnija. U celini uzev, ideja da odemo negde na put verovatno je oduvek bila privlačna za čoveka, ali bogatstvo i tehnologija su tu privlačnost još uvećali. No, koji god razlog imali za putovanje – kao što je pokušaj da „pronađemo sebe“, osetimo se slobodnim, probudimo se – moguće je da postoje i drugi razlozi koji nas na to navode. Ima li sve veći nemir u nama ikakvog uticaja? Kada se impuls da odemo negde i vidimo druge ljude rađa iz osećaja zadovoljenosti i blagostanja, takvo nas iskustvo svakako može nadahnuti na uvid i proširiti našu svest. Ali ako nas neuočeni strahovi i nezadovoljstva motivišu na putovanje, kada nagon za putovanjem izvire iz ograničene sposobnosti da sa svesnošću primimo osećaj uznemirenja, putovanje može biti ništa više od prepuštanja samo još jednom od načina da sebi skrenemo pažnju sa onoga što jeste. I sva energija uložena u naša putovanja neće nas osloboditi tog straha koji nas pokreće. Istinsko utočište ka kojem pokazuje Buda jeste vežbanje naše svesnosti, sve dok se ne proširi izvan svih onih granica koje joj po navici namećemo, sve dok ne uvidimo neustrašivost koja je oduvek u nama.

Monah Munindo

[Sati]

PUN MESEC - 20. juni 2016.

Bezgranično biće

U selu ili šumi,
u dolini ili na visu,
gde god da probuđeni boravi,
to mesto je čudesno.
 
Dhammapada 98


Po tradiciji, imamo Budine kipove koji ga prikazuju u sva četiri položaja, vidimo ga kako sedi, stoji, hoda i leži. Te kipove možemo videti kao podsetnik da naša duhovna praksa ne zavisi od toga gde smo ili šta radimo: svako mesto i svaki rad jeste deo prakse. Probuđena bića sve to doživljavaju kao slobodu od stega, zato što je njihova svest oslobođena svake žudnje. Sa druge strane, iskustvo neprobuđenih bića neprekidno karakteriše osećaj ograničenosti. Ali mi se osećamo ograničenim ne zbog mesta na kojem smo ili onoga što radimo, već zbog onoga što sami dodajemo tom iskustvu. Uviđanje ovoga vodi nas do napuštanja. To i jeste razlog zašto nas je Buda ohrabrivao da negujemo neprekidnu sabranost.

S ljubavlju
monah Munindo

 

[Sati]

945. Zadovoljstvo

’Treba znati kako definisati zadovoljstvo; kada to zna, čovek ide ka zadovoljstvu u sebi samom’. Tako je rečeno. A u vezi sa čim je to rečeno?

Monasi, postoji pet struna zadovoljstava čula. Kojih pet? Oblici dostupni oku… zvukovi dostupni uhu… mirisi dostupni nosu… ukusi dostupni jeziku… dodiri dostupni telu, poželjni, primamljivi, dopadljivi, dragi, povezani sa čulnom željom i izvor požude. To je pet struna zadovoljstava čula. A zadovoljstvo i radost koji se jave na osnovu tih pet struna zadovoljstava čula nazivaju se zadovoljstvom čula – prljavim zadovoljstvom, grubim zadovoljstvom, neplemenitim zadovoljstvom. Za takvu vrstu zadovoljstva kažem da ka njemu ne treba ići, da ga ne treba razvijati, da ga ne treba negovati i da od njega treba zazirati.

Tako, monasi, sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, monah ulazi i ostaje na prvom stupnju zadubljenja… drugom stupnju zadubljenja… trećem stupnju zadubljenja… četvrtom stupnju zadubljenja. To se naziva blaženstvom obuzdanosti, blaženstvom osame, blaženstvom mira, blaženstvom probuđenja. Za takvu vrstu zadovoljstva kažem da ka njemu treba ići, treba ga razvijati, treba ga negovati i da od njega ne treba zazirati.

U vezi sa tim je rečeno: ’Treba znati kako definisati zadovoljstvo; kada to zna, čovek ide ka zadovoljstvu u sebi samom’.

Buda
Araṇavibhanga sutta (MN 149)

 

[Sati]

MLAD MESEC - 4. juli 2016.

Oslobođenje

Odbaciti bes treba,
napustiti gordost,
svaki okov savladati,
ko je nevezan za ime i oblik,
ko ničeg nema, taj ni patnje nema.

Dhammapada, 221


Kada se osetimo ophrvani poteškoćama, vrlo brzo počnemo da izvan sebe tražimo uzroke. Naravno, uzroci bolnih osećaja koje doživljavamo mogu se nalaziti izvan nas. Ali naši Dhamma učitelji ukazuju na jednu drugu grupu uzroka: one koji prirodne bolne osećaje pretvaraju u patnju. A ti uzroci leže u nama samima. Sva bića, čak i Buda u svom poslednjem životu, doživljavaju prijatne i neprijatne osećaje. Ako probuđena bića jedu pokvarenu hranu, izlažu se opasnosti da imaju bolove u stomaku. Ako su okružena neposlušnim učenicima, koji se nedolično ponašaju, verovatno neće time biti obradovani. Međutim, oni u sve to ne ubacuju i onaj dodatni sastojak koji bolne osećaje preobražava u patnju. Zato što imaju jasan um, bes i obmanutost se u njima ne javljaju. Pošto su svoje srce oslobodili svake navike vezivanja za telo/um, više nisu plen patnje.


S ljubavlju
monah Munindo

[Sati]

MLAD MESEC - sreda, 3. avgust 2016.

Ispravno obuzdavanje

Tela obuzdanog jesu mudraci,
govora obuzdanog, uma obuzdanog,
tek takvi su zaista obuzdani.

Dhammapada, 234

Reč "obuzdavanje" može stvoriti asocijaciju sa drugim rečima, kao što su "inhibicija" ili "potiskivanje"; suprotnost onome što možda smatramo radošću. Pa ipak, Buda nam ovde govori da je obuzdavanje jedna od karakteristika onih koji jesu mudri. Razlog je ogromna razlika između navike zaluđenog ega da slepo kontroliše i umešnog napora da se istraje. Sve dok naše strasti nisu združene sa uvidom, one su divlje i mogu nas uvaliti u razne nevolje. Otuda potreba da se istraje sa tom energijom. Ali svoje postupke telom, govorm i umom vežbamo sa stavom poštovanja i blagosti. Kroćenje konja ne znači da moramo da ga povredimo. Možemo se diviti snazi te životinje, dok u isto vreme ne zaboravljamo da njome možemo biti povređeni ako nismo pažljivi. Ispravno vežbanje zahteva brižnost i obostrano poštovanje. Postojanost sa našim strastima omogućuje energiji srca da jača i doprinese otvaranju, oživljavanju i na kraju transformaciji. Bez obuzdavanja delujemo na vrlo niskom niovu energije i naš napredak na putu biće sasvim ograničen.

S ljubavlju,
monah Munindo

 

[Sati]

Mlad Mesec, subota, 30. oktobar 2016.

Istrajan napor

Nepažnji se prepuštaju lude i neznalice,
a mudrac pažljivost k’o najveće blago čuva.

Dhammapada, 26


Možemo da posejemo kvalitetno seme, ali ako ga ne zalivamo ili štitimo od korova, mala je verovatnoća da će iznići u bilo šta vredno. Možemo investirati u poslednji tip kompjutera i instalirati najbolji softver, ali ako ne razvijemo veštine neophodne za korišćenje tog softvera, naša investicija biće uzaludna. Rezultat naših napora biva određen istrajnošću našeg napora. Ako s vremena na vreme dolazimo do uvida ili nekad odemo na meditaciju, sve to ima svoj značaj. Dodatnu korist iz toga izvlačimo održavajući sve vreme napor koji je odmeren, blag i konstantan.

S ljubavlju
monah Munindo