Sveta vatraVećina rituala bramanizam, glavne religije u Budino vreme, bila je povezana sa vatrom (aggi). Agni, bog vatre, koji takođe ponekad nosi ime Đatadeva (Đa.I,286; IV,51), priziva se u Rg Vedi više nego bilo koje drugo božanstvo. Vedski ritual prinošenja žrtve sastojao se od tri vatre, ahavaniya, garhapatya i daksinagni. Takođe su postojale tri vatre pobezane sa domom, među kojima je najvažnija vatra rođenja (jataggi, Đa.II,43), upaljena kada se čovek rodi, a od nje se pali i pogrebna lomača kada on umre. Vrlo je važno bilo održavati tu vatru tokom čitavog čovekovog života. Kruženje sedam puta (saptipadi) oko bračne vatre, takođe upaljene od one rođenja, označavalo je sklapanje braka. Sem ovih svetih vatri, bramani koji su napustili život u zajednici da bi postali askete obožavali su Agnija tako što su održavali svetu vatru u džungli, na mestu gde su živeli. I ta je vatra bila upaljena vatrom rođenja (Đa.I,494).
Čini se da je Buda odlučio da tri glavne mentalne nečistoće (pohlepu,
lobha; mržnju,
dosa; i neznanje,
moha) približi svojim sledbenicima tako što će ih nazvati vatrama i uporediti ih sa svetim vatrama bramanizma (Vin.I,35). Bramanizam je zahtevao da se te tri vatre čuvaju i da se nikada ne ugase, dok je Buda podučavao da probuđenje dostižemo napuštajući ih i gaseći ih. Među nekoliko naziva koje je dao stanju potpunog oslobođenja bio je i nirvana/nibbana, što znači “gašenje”, tj. gašenje vatre mentalnih nečistoća. Buda je jednom prokomentarisao da monah ne treba da prinosi žrtvu svetoj vatri (aggihoma, D.I,9) a u Dhammapadi (strofa 107) kaže:
Može neko kroz stotinu godina održavati sveti oganj u šumi,
ali onaj ko samo jedan čas oda počast potpuno usavršenome
time zavređuje poštovanje veće od stoleća žrtvenih obreda.
Rani budisti smatrali su da je obožavanje vatre glupo i nedelotvorno, a nekoliko priča u Đatakama se ismeva sa tim običajem (na primer Đa.II,43-40; VI,206-7). U jednom od njih, neki asketa odluči da Agniju prinese vola kao žrtvu. Pošto nije imao soli pri ruci da posoli meso, otide da ga nađe, a životinju priveza kod vatre. Dok je bio odsutan, grupa kradljivaca dođe u njegovo boravište i zakolje vola, skuva meso i skoro ga celog pojede, tako da je ostala samo koža, rep i kosti. Kada se asketa vratio i video šta se dogodilo, razbesne se i reče: “Ako Đatadeva nije u stanju da zaštiti ono što je njegovo, kako onda ja to mogu?” Onda baci one ostatke u svetu vatru, a na kraju i nju poli vedrom vode (Đa.I,494).
Posle VII veka ritual vatre je zajedno sa mnogim drugim bramanističkim praksama uključen u vađrajana budizam. U tibetanskom budizmu se on naziva
sbyin-sreg, a u japanskom šingon budizmu
goma.
