Vajracchedika prajnaparamita - Govor o transcendentalnoj svesti

[Vladimir Simović]

Dijamantska sutra je najznacajnija sutra u mahayanskoj tradiciji. Ona govori o transcendelnoj svesti tj. o svesti koja nadilazi svest konceptualnog uma. Moze se reci da je ova sutra i sama srz celog Budinog ucenja jer ona direktno ukazuje na prosvetljenu svest i sadrzi celokupno Budino ucenje. Nelogicnosti tokom govora Bude i Subhutija koje se mogu sresti tokom citanja sute ukazuju na logiku koja prevazila logiku svakidasnjeg uma. Kroz nelogican govor Buda nas upucuje na odbacivanje svega onoga sto izrazavamo kao koncept (samjna).

"Šta u ovom kontekstu predstavlja samjna? Ona je specifična sposobnost svesti (citte) da apstrahuje, da uhvati, da iz domena onoga što je prethodno dotaknuto čulnim iskustvom, i zadržano u umu i doživljeno kao utisak ili osećaj, zahvati, i dâ mu značenje u formi reči, imena ili koncepta. Samjna je, dakle, taj verbalni, mentalni, diskurzivni, konstruisani (savikalpa) deo odnosa svesti i njenog predmeta.
Nakon ovih objašnjenja može se lakše razumeti tekst Vajracchedike u kome Tathagata upozorava Subhutija na negativnu ulogu posebno štetnih samjni, kao što su samjna sopstva, bića, duše, individue, da bi u nastavku upozorenje proširio i na koncept dharmi uopšte, odnosno, njihovog odsustva a-dharmi. Na kraju se odbacuje i sama konceptualizacija. Posebno je interesantno i znčajno naglasiti da negacija aktivne uloge koncepta ne povlači automatski afirmaciju njene suprotnosti. Čista afirmacija i čista negacija koncepta dele istu sudbinu. Oba dovode do 'posezanja' (graha); negativna uloga samjne je u tome što vodi posezanju, zauzimanju (pozicije), prionulosti, privrženosti i time onda sputanosti, brigi, neugodi, patnji i neslobodi. Negativni korelat samjne jeste svesno zauzimanje pozicije, izbor stava; baš kao i njegov pozitivni korelat, i on vodi sputanosti energije investiranih kroz stav. Poput splava koji je poslužio nakon što se stiglo na drugu obalu, svaka pređena pozicija treba da bude napuštena.
Nakon ovog napuštanja svega što je pozicija, moglo bi se, sledeći zdravorazumsku logiku, pomisliti da je svest i samu sebe dokinula, te da ništa više nije preostalo. Ceo se događaj o kome je reč i javlja kao mističan, jer onde gde zdrav razum više ništa ne razaznaje, odlučujuće mističko iskustvo zapravo i počinje". (preuzeto iz clanka "Istina kontradikcije i svest bez oslonca" - Zoran Zec)

Suta nas uvodi u jacanje slobodne svesti koja se ne vezuje ni za jednu formu, zvuk, miris, osecaj, emociju itd. Ovakva svest se naziva apratisthita citta. Ova svest nije izdvojena iz konceptualne stvarnosti vec je svest koja obuhvata konceptualnu stvarnost ali se ne vezuje u njoj vec zadrzava mir prosvetljenja koji je spoznala prilikom oslobodjenja i u mogucnosti je da vidi stvari onakve kakve stvarno jesu. Suta nam ukazuje i na nepostojanje prosvetljenja i nibbane kao takve, na nepostojanje osecajnih i bezosecajnih bica i slicno.

S obzirom na vaznost ove sutre u mahayanskoj tradiciji, mogli bi da kazemo po koju rec o njoj.

 

[Vladimir Simović]

(1) Ovako sam čuo. Jednom je Buddha boravio u Sravasti, u Đetinom gaju, u Anathapindada parku sa velikom skupinom monaha. Bilo je 1250 monaha i mnogo velikih bodhisatvi (bodhisattva-mahasattva). Rano izjutra Blaženi (Buddha) se obukao, uzeo svoju zdelu i otišao u Sravasti u prošnju. Kada je pojeo isprošenu hranu, vratio se u park, odložio zdelu i ogrtač, oprao noge i seo na mesto pripremljeno za njega. Prekrštenih nogu, sedeo je uspravno i pravog pogleda. Pristupili su mu mnogi monasi, poklonili se pred njegovim stopalima, obišli oko njega tri puta i seli u stranu.

[Fazlija]

  bravo Vlado, ovo je jedna od meni najdrazih mahayanskih sutri, izdana je u Hrvatskoj u okviru ove knjige:
 

 
Odlicno bi bilo da se i ovdje objavi postupno cijeli prijevod sutre 

[Vladimir Simović]

Ja imam jedan prevod koji sam koristio ali sam upravo uporedjivao i neke engleske tekstove i izgleda da se ni oni ne slazu u potpunosti. Ovaj prevod koji sam ja koristio kaze: "Rano izjutra Blaženi (Buddha) se obukao, uzeo svoju zdelu iotišao u Sravasti u prošnju. Kada je pojeo isprošenu hranu, vratio se upark..." i postoji i takav tekst na engleskom...medjutim, pronasao sam i drugi tekst koji mi se cini verodostojnijim pa cu njega prevesti polako. Ovaj drugi tekst, po meni verodostojniji kaze: "Rano izjutra Blaženi (Buddha) se obukao, uzeo svoju zdelu iotišao u Sravasti u prošnju. U centru grada prosio je od vrata do vrata kako nalazu pravila. Kada je pojeo isprošenu hranu, vratio se upark...". Prosnja od vrata do vrata bez mogucnosti preskakanja kuca je bilo jedno od pravila za monahe koje je Buda uspostavio. Tim pravilom im je onemogucio mogucnost izbora tj. razmisljanja i neophodnost da samo delaju.

[Vladimir Simović]

Vec sam dao prevod prvog pasusa ali sam pronasao drugaciju verziju sute na engleskom pa cu nju prevesti...i ide ovako:

Ovako sam čuo. Jednom je Buda boravio u Anathapindika parku u Šravastiju u velikom drustvu monaha, čak 1250 njih. Jednog dana, u vreme doručka, cenjeni i poštovani, obučen i noseći svoju činiju odlazi do velikog grada Šravastija u prošnju hrane. U centru grada on prosi od vrata do vrata kao što nalažu pravila. Kada je završio, on se vraća na mesto polaska i doručkuje. Kada je završio sa doručkom, on odlaže svoj ogrtač i svoju činiju, pere svoje noge, uređuje svoje mesto za sedenje i sedi.


Prvi pasus sute pocinje uobicajno: "Ovako sam cuo." nakon cega objasnjavaju i mesto gde se odigrava dogadjaj sto je takodje uobicajno za sve sute gde u startu suta stavlja do znanja da je prepricana od strane odredjene osobe (najverovatnije verno preneta) i da je lokacija desavanja odlicno poznata. Ono sto je interesantno u ovoj suti, to je ostatak ovog pasusa. Postoji detaljan opis, vrlo precizan. Poznat je broj ucesnika skupa - 1250 monaha. Znaci, ne radi se o bilo kom broju vec se zna precizan broj koji nije mali. U daljem toku, jednog dana, u vreme obroka (znaci, ne bilo kada vec tacno u vreme obroka) Buda uzima svoju posudu i odlazi da prosi hranu i to u sam grad. Sefovi u firmi obicno kazu nekom svom kuriru da im donese hranu ali Buda ustaje, uzima svoju ciniju i odlazi u prosnju hrane. On nije iznad drugih i ako je prosvetljen...on i dalje drzi svoju praksu i odlazi po hranu. On u centru grada prosi od vrata do vrata. Mogao je da odabere kucu u kojoj mu se cini da ima bolje hrane...ali ne...ide od vrata do vrata. Njegovo pravilo je bilo da se u prosnji hrane mora ici redom...i on sam sledi svoje pravilo. Nema razmisljanja o tome na koja vrata da zakucam...da li je ovde bolja hrana ili nije...nema dualizma. Nema razmisljanja. Vrlo jednostavno...kucaj na sva vrata redom. Vrlo jednostavno. Ne misli vec delaj. Kada je zavrsio, on se je vratio nazad i zavrsio svoj obrok. Opet jednostavno...sledio je rutinu. Nakon toga, odlozio je ciniju, oprao svoje noge (u to vreme putevi su bili veoma prasnjavi a oni su isli bosi tako da je bilo mnogo jednostavnije kada treba da sednu da operu noge nego li da umazu svoju garderobu pa da moraju vise stvari da peru - a kljuc je u jednostavnosti), uredio svoju postelju za sedenje i seo.

Ovaj prvi pasus izgleda veoma obicno...covek moze i da "pretrci" pogledom oko njega jer sta u njemu ima....on odlazi po hranu, prosi, jede, odlaze ciniju, pere noge i sedne. Tu stvarno nema niceg posebnog niti bitnog. Ali, istina je skroz drugacija. Ljudi u budizmu cesto traze nesto misticno, tajanstveno a zapravo to nije budizam. Budizam je jednostavnost. Sabranost paznje na sadasnji momenat. Ovaj prvi pasus predstavlja celo Budino ucenje ako covek u tome moze da vidi ucenje. Vrlo jednostavan i koncentrisan zivot na sadasnji momenat. Pravo napred bez uticaja misli, odlazi u prosnju, prosi redom, vraca se, jede, odlaze ciniju, pere noge, namesta ogrtac i sedi. Moze li jednostavnije? Svesnost. Sve radnje prati svesnost, sabranost paznje. To je sve sto Buda ima da poruci svima nama. On ne odlazi da prosi hranu u bilo koje vreme. Nije opterecen gladju. On zna kada je vreme da prosi hranu i on bas tada odlazi po hranu. Rutina. Izgleda da je rutina jednostavna ali neka svako proba da uvede rutinu i videce da ce vec kroz nekoliko dana misao da ga spreci da odrzi tu rutinu  To je nacin na koji trebamo svi mi da se vezbamo. Jednostavno, sabrano i svesno pravo napred bez uticaja misli. "Ne misli, vec uradi".

Toliko o prvom pasusu. Sledi nastavak 

[Fuji]

 

[Vladimir Simović]

Poglavlje II
Sabhuti postavlja zahtev           


 Sada je u sredini zajednice Poštovani Sabhuti. On odmah ustade, otkri svoje desno rame, spusti se na svoje desno koleno i s poštovanjem podižući svoje ruke spojenih dlanova, obrati se Budi: Cenjeni i poštovani, neprocenjivo je kako je Tathagata konstantno svestan svih Bodhisatva, štiteći ih i učeći dobro. Cenjeni i poštovani, ako dobar muškarac i dobra žena traže ispunjenje neuporedivim prosvetljenjem, kojim kriterijumima bi trebali da se vode i kako bi trebalo da kontrolišu svoje misli? Buda odgovori: Vrlo dobro, Sabhuti! Kao što si rekao, Tathagata je konstantno svestan svih Bodhisatvi, štiteći i učeći ih dobro. Sada slušaj i primi moje reči k srcu: Objaviću kojim kriterijumima bi trebali da se vode dobri muškarci i dobre žene u potrazi za ispunjenjem neuporedivog prosvetljenja i kako bi trebalo da kontrolišu svoje misli. Sabhuti reče: Molimo Vas, cenjeni i poštovani. Sa zadovoljstvom očekujemo da čujemo.



Drugo poglavlje je isto tako jednostavno kao i prvo. Nema ničeg komplikovanog, mističnog što bi trebalo biti otkriveno. Sabhuti, koji je jedan od Budinih najpoznatijih učenika, prilazi Budi i postavlja pitanje. Buda odgovara; to je sve.
Buda je u prvom poglavlju prikazao čitavo učenje. Toliko sutta, toliko teksta za čitanje i proučavanje ali čitavo učenje staje u jedno poglavlje – prvo poglavlje. Svestan život, svesno delovanje od momenta do momenta. Buda je to prikazao kroz svakodnevno delovanje: odlazi u prošnju hrane, vraća se, doručkuje, odlaže ogrtač i činiju, pere noge i sedi. Vrlo jednostavno. On nije opterećen pitanjima kada će u prošnju hrane, kada će jesti, da li će tog dana naći dobru ili lošu hranu, da li će mu ljudi dati hranu ili ne, da li će mu dati više ili manje hrane, gde će sesti da jede, da li će biti udobno, šta će raditi posle toga, da li će mu tog dana dosađivati učenici, da li će postavljati mnogo pitanja ili neće...i slično.  U današnje vreme um čoveka je izuzetno opterećen. On stalno odlazi u prošlost ili budućnost, planira. Nikada ne čini jednu radnju samo u momentu i samo zbog nje već paralelno razmišlja i planira što ga odvaja od tog momenta...od te jednostavnosti života. Čitavo učenje je u tome....svestan život od momenta do momenta. Sabhuti nije bio glup. Naprotiv, bio je izuzetno mudar. On, kao i ostali učenici, uočili su tu njegovu jednostavnost, nezabrinutost, obilje unutrašnjeg zadovoljstva, sreće, mira i ljubavi....i oni su poželeli da žive tako. Kada je Buda sedeo, on je samo sedeo. Kada je jeo, on je samo jeo. Kada je govorio, što je bilo vrlo retko, on je samo govorio. Pošto je Buda govorio vrlo retko, svi su znali da kada progovori, objavljuje neko izuzetno vredno učenje te su ga pomno slušali. Često se je dešavalo da Buda dobije pitanje ali da ne odgovori na njega, da ostane u tišini. Međutim, Buda ovo pitanje smatra vrednim i sprema se da na njega da odgovor. Pitanje dolazi kao posledica viđenja njegovog jednostavnog života i želje da drugi žive tako. Sabhuti se obraća Budi rečima: Cenjeni i Poštovani, Tathagata....Tathagata je Buda. Buda je čist momenat, čist um. Dodir, miris, ukus, zvuk...to je Buda. Sabhuti postavlja pitanje u ime svih bića. On ne pita samo za sebe, on ne pita za monašku zajednicu....on pita za sve muškarce i za sve žene...on pita za sve ljude. Budino učenje nije učenje pojedinca – ono je učenje za sva bića, za sva vremena. Sabhuti postavlja pitanje kako i drugi mogu da žive kao on, tako jednostavno. Kojim kriterijumima bi trebali da se vode da bi živeli tako i kako da kontrolišu svoje misli. Ovde se u Sabhutijevom pitanju nazire doza utegnutosti, napetosti. U njemu preovladava um kontrole. Vrlo interesantno iz razloga što će Buda kasnije „slomiti“ bilo kakvu težnju ka kontroli bilo čega.
Pošto je Buda saslušao pitanje, procenivši da je pitanje vredno odgovora a razumejući razloge zbog kog je pitanje uopšte i nastalo, on se priprema da odgovori na njega. Učenici pažljivo slušaju i očekuju odgovor.