Kratak sadržaj sutte
Ovaj govor stavlja akcenat na to po čemu se Budino učenje razlikuje od svih drugih, a to je naročito odbacivanje doktrine o sopstvu. Čak i ako drugi askete imaju poverenje u svog Učitelja, svoje Učenje i svoju Zajednicu i poštuju etička pravila, još uvek kod njih postoji vezivanje bilo za postojanje (eternalizam), bilo za nepostojanje (anihilacionizam) ili za doktrinu o sopstvu.
Beleške
Nakon jedne veoma duge, sada ćemo razmatrati kratku suttu "Kratak govor o lavljem riku".
Metafora o lavljem riku se koristi kao uzvik trijumfa, pobede i obično je lavljim rikom opisana Budina izjava velike važnosti pri kojoj se zemlja trese. Ali i njegovi učenici ponekad daju izjave velike važnosti i ove izjave takođe možemo nazvati lavljim rikom.
Kada lav izlazi iz svoje pećine u džungli, protegne se i ispusti krik, tada zvuk svih drugih životinja zamire. Sve ostale životinje kada čuju lavlji krik uplaše se, sakriju ili razbeže u raznim pravcima. Čak i domaći slonovi u ljudskim naseobinama bivaju uplašeni i neki od njih, vezani, čupaju stub da raskinu teške okove. Buda koristi ovu sliku lavljeg rika u vezi sa svojom važnom, veličanstvenom izjavom.
Ovde Buda daje instrukcije učenicima kako i oni mogu ispustiti svoj lavlji rik. Sutta počinje u
vreme kada Buda živi u manastiru Anāthapiṇḍike kod Sāvatthīja. Obraća se monasima i
kaže:
2. „Monasi, samo ovde je prvi asketa, samo ovde je drugi asketa, samo ovde
je treći asketa, samo ovde je četvrti asketa. U učenjima drugih nema asketa: ovako bi s
pravom trebalo da objavim svoj lavlji rik.
Ovo nam izgleda čudno, naročito ako uzmemo u obzir poreklo učenja koje ohrabruje toleranciju, otvorenost, slobodni stav prema drugima. Ali moramo da razumemo smisao izjave koja je ovde data. Šta se smatra "asketom" ovde? Reč je samaṇa ali je korišćena u posebnom smislu tako da se odnosi na nekoga ko je dostigao nivo ulaska u tok - sotāpanna. Drugi asketa znači drugi stepen prosvetljenja: jednom-povratnika, treći: ne-povratnika, a četvrti arahanta. Onda kada se kaže da učenja drugih sekti, drugih škola nemaju askete, ne znači neophodno da su lišeni svetačkih figura, posvećenika, iskrenih praktičara koji su možda dostigli određen visok stupanj ostvarenja, postignuća svetačkog života; ono što znači je da nisu stigli do ovih specifičnih stupnjeva postignuća koji označavaju oslobođenje od ciklusa ponovljenih egzistencija, od kruga preporađanja.
Pitanje koje se nameće: šta je to specifično što je neophodno da se postigne ovo oslobođenje? Šta to razlikuje Budino učenje od svih drugih duhovnih učenja i čini ga tako različitimm putem oslobođenja? To će biti tema ove sutte. Nakon što Buda poduči monahe da mogu da ispuste svoj lavlji rik, dalje kaže:
3. Moguće je, monasi, da vas askete drugih tradicija pitaju: ‘Ali na osnovu kojeg
argumenta ili uz podršku kojeg autoriteta plemeniti tako tvrde?’ Asketama drugih
tradicija koji tako pitaju možete odgovoriti na ovaj način: ‘Prijatelji, četiri stvari nam
je objavio Blaženi, znalac i vidilac, plemeniti i potpuno probuđeni; a kada ih u sebi
vidimo, na osnovu toga i mi kažemo: „Samo ovde je prvi asketa, samo ovde je drugi
asketa, samo ovde je treći asketa, samo ovde je četvrti asketa. U učenjima drugih nema asketa.” A koje su to četiri stvari? Posedujemo pouzdanje u Učitelja, posedujemo pouzdanje u
Dhammu, do kraja se pridržavamo pravila morala i naši saputnici u Dhammi su nam
dragi i bliski, bilo da su nezaređeni ili oni koji su otišli u beskućnike. To su četiri stvari
koje nam je objavio Blaženi, znalac i vidilac, plemeniti i potpuno probuđeni; a kad ih u
sebi vidimo, na osnovu toga tvrdimo to što tvrdimo.’
Ova imaginarna debata/dijalog između monaha i lutalica drugih sekti se nastavlja; pretpostavimo da se drugi askete neće složiti sa monasima već će pokušati da proguraju svoj stav i pitaće: "Šta je to toliko specijalno u vašoj izjavi? Jer mi takođe imamo poverenje u svog učitelja i poverenje u učenje.(Dhamma nije jedinstven termin samo u vezi sa Budinim učenjem, svaki je učitelj zvao svoju doktrinu Dhammom.) I mi ispunjavamo moralne zavete svoje. I naši duhovni prijatelji su nam dragi i bliski. Pa, kakva je razlika između vas i nas? Vaša poenta nam se ne čini adekvatnom da povuče bilo kakvu razliku." U sledećem odeljku vidimo da su termini debate definisani preciznije.
5. Asketama drugih tradicija koji tako pitaju možete odgovoriti na ovaj način:
‘Prijatelji, postoji li samo jedan cilj ili mnogi?’ Ako odgovore na pravi način, askete
drugih tradicija će vam ovako reći: ‘Prijatelji, cilj je jedan, a ne mnogi.’– ‘Ali, prijatelji, je li
to cilj za onoga ko je osvojen strašću ili za onoga ko je oslobođen strasti?’ Ako odgovore
na pravi način, askete drugih tradicija će vam ovako reći: ‘Prijatelji, to je cilj za onoga ko je
oslobođen strasti, a ne za onoga ko je njome osvojen.’ – ‘Ali, prijatelji, je li to cilj za
onoga ko je osvojen mržnjom ili za onoga ko je oslobođen mržnje?’ Ako odgovore na
pravi način, askete drugih tradicija će vam ovako reći: ‘Prijatelji, to je cilj za onoga ko je
oslobođen mržnje, a ne za onoga ko je njome osvojen.’ – ‘Ali, prijatelji, je li to cilj za
onoga ko je osvojen obmanom ili za onoga ko je oslobođen obmana?’ Ako odgovore na
pravi način, askete drugih tradicija će vam ovako reći: ‘Prijatelji, to je cilj za onoga ko je
oslobođen obmane, a ne za onoga ko je njome osvojen.’
Na ovaj način Buda (ili možemo reći monasi) učestvujući u ovoj debati sa drugim lutalicama treba da utvrde (zajedno sa njima) da je cilj za onoga oslobođenog od tri štetna korena:
pohlepe, mržnje i obmane. Ovo će biti veliko izlaženje u susret drugoj strani u debati. Neke strane koje će učestvovati u diskusiji smatraće da je cilj da se preporodimo u nebeskim
svetovima u kojima će biti nebeskih čulnih užitaka. U tom slučaju, ako to istraže vrlo detaljno, reći će da njihov cilj nije za onog ko je oslobođen pohlepe, jer još uvek ima nekih preostalih tipova strasti. Što se tiče drugog korena, mnogi religiozni sledbenici danas, dali bi sopstveni život za ciljeve svoje religije, sve u duhu odmazde i odbojnosti prema drugim frakcijama. I na kraju, štetni koren obmane je vrlo težak za prepoznavanje, jer obično negiramo da smo u zabludi. Kasnije ćemo videti šta je distinktivni karakter obmanutosti.
– ‘Ali, prijatelji, je li to cilj za onoga ko je osvojen žudnjom ili za onoga ko je oslobođen
žudnje?’ Ako odgovore na pravi način, askete drugih tradicija će vam ovako reći:
‘Prijatelji, to je cilj za onoga ko je oslobođen žudnje, a ne za onoga ko je njome osvojen.’
– ‘Ali, prijatelji, je li to cilj za onoga ko je osvojen vezivanjem ili za onoga ko je oslobođen
vezivanja?’ Ako odgovore na pravi način, askete drugih tradicija će vam ovako reći:
‘Prijatelji, to je cilj za onoga ko je oslobođen vezivanja, a ne za onoga ko je njime
osvojen.’
Ovo izgleda kao sinonim za pohlepu, požudu. Ne dodaje ništa novo, samo istražuje iste ideje
drugačije formulisane.
– ‘Ali, prijatelji, je li to cilj za onoga ko vidi ili onoga ko ne vidi?’ Ako odgovore na pravi
način, askete drugih tradicija će vam ovako reći: ‘Prijatelji, to je cilj za onoga ko vidi, a
ne za onoga ko ne vidi.’
Opet, ovo je verzija pitanja da li je cilj za nekog obmanutog ili neobmanutog.
Sledeći kriterijum je zanimljiv:
– ‘Ali, prijatelji, je li to cilj za onoga ko se priklanja i suprotstavlja ili za onoga ko se ne
priklanja i ne suprotstavlja?’ Ako odgovore na pravi način, askete drugih
tradicija će vam ovako reći: ‘Prijatelji, to je cilj za onoga ko se ne priklanja i ne
suprotstavlja, a ne za onoga ko se priklanja i suprotstavlja.’
Na pāliju je to izrazi anurodha / paṭivirodha. Da li je cilj za nekoga ko ima privrženost i odbojnost ili za nekoga ko je slobodan od toga? Ovaj kriterijum pokušava da odredi da li je spokojstvo obeležje osobe koja je postigla cilj. Jer ono šta se podrazumeva pod priklanjanjem i suprotstavljanjem je sviđanje kada su prijatne stvari u pitanju i nesviđanje kod neprijatnih ili odobravanje onoga sa čime se slažemo i neodobravanje onoga sa čime se ne slažemo. Takođe tu je težnja ka prijatnim oblicima, zvukovima, mirisima, ukusima, taktilnim objektima i averzija prema onim neprijatnim. Neko kod koga ima sviđanja/nesviđanja je neko ko nema dobro utvrđeno spokojstvo; to nije obeležje nekoga ko je stigao na cilj. Neko ko je postigao cilj je onaj koji je otišao iza privrženosti i odbojnosti, utvrđen u spokojstvu.
– ‘Ali, prijatelji, je li to cilj za onoga ko se oduševljava i uživa u umnožavanju ili za onoga
ko se ne oduševljava i ne uživa u umnožavanju?’ Ako odgovore na pravi način, askete
drugih tradicija će vam ovako reći: ‘Prijatelji, to je cilj za onoga ko se ne oduševljava i ne
uživa u umnožavanju, a ne za onoga ko se oduševljava i uživa u umnožavanju.’
BB: Za sledeći kriterijum moram reći da je ovo vrlo nejasan termin, nisam siguran kako ga treba razumeti u diskusiji između budiste i nebudiste. Ili bolje rečeno: zanimljivo je da termin razumljiv obema stranama, što sugeriše da sam termin nije iskovao Buda već je bio deo zajedničkog rečnika među duhovnim zajednicama tog vremena. Taj termin je preveden ovde kao umnožavanje, papañća. Komentari za MN kažu da papañća ovde znači mentalne aktivnosti vođene žudnjom i gledištima, ali izgleda mi da je to vrlo specifično Budino razumevanje papañće. Ne čini mi se verovatnim da je takvo zajedničko razumevanje papañće u razgovorima budiste i nebudiste. Verovatnije mi je da ima drugo značenje. U brojnim drugim kontekstima reč papañća se koristi u ranim suttama. Imam utisak da ovde jednostavno ima značenje u smislu raznovrsnosti i multipliciteta, diferencijacija sveta. Ako uzmemo to razumevanje čini se da ima smisla kao značenje reči u diskusiji budiste i sledbenika drugih sistema mišljenja. Slažu se da je cilj duhovnog nastojanja za nekoga ko se ne oduševljava i ne uživa u raznovrsnosti, multiplicitetu, diferencijaciji sveta, nije za onoga ko je zaokupljen time.
Na ovoj tački debata dolazi do kraja i sada Buda uvodi novu temu, koju će razviti na takav način da pokaže kako askete koji učestvuju u ovoj diskusiji verovatno nisu slobodni od ovih svih mana: požude, mržnje, obmanutosti itd. Sada postavljamo određeni standard po kom ćemo odrediti da li je drugi lutalica u stavri slobodan kao što sam veruje. I ovaj standard vrti se oko odnosa sa određenim filozofskim gledištima. Do ove tačke su gledišta bila u pozadini, ali je sad sadržaj gledišta do kojih lutalice drugih sekti drže izveden na otvoreno.
Buda kaže da postoje dva gledišta. Koja su? U sutti piše: bhava-diṭṭhi i vibhava-diṭṭhi - gledište postojanja i gledište nepostojanja. Gledište postojanja se takođe zove eternalističko gledište. To gledište za svoju osnovu ima da su na neki način sopstvo i svet večni. Posebno, to je gledište da osoba ima neko individualno sopstvo koje je trajno, nepromenljivo i to trajno sopstvo postoji u odnosu sa večnim svetom. Ono što se zove gledištem nepostojanja je anihilacionističko gledište: da se osoba, sopstvo sa propašću tela okončava i ne preživljava na bilo koji način posle smrti. To je privremeno sopstvo, vremenski ograničeno sopstvo koje nestaje, ukida se u smrti bez bilo kog nastavka toka svesti, bez bilo kakvog nastavka naših karmičkih akcija koje bi produžile svoje efekte u okviru našeg individualnog toka svesti.
Sutta u kojoj Buda razmatra sva gledišta u Indiji svog vremena Brahmađāla Sutta klasifikuje ih u 62 kategorije, u dva glavna pravca: eternalističkom i anihilacionističkom. Buda poentira da je njegovo učenje različito od ove dve doktrine. Kaže da bilo koji od asketa ili brahman koji se oslanja na gledište postojanja, koji prihvata ovo gledište, svako od njih je u suprotnosti sa gledištima o nepostojanju. I obrnuto, bilo koji asketa ili brahman koji se oslanja na nepostojanje, suprotstavlja se gledištima postojanja. Ovo znači da neko ko prihvata jedno od ova dva stanovišta pada u zamku privrženosti i odbojnosti.
BB: ne znam da li bi pripadnici drugih sekti rekli: ako ti ne prihvatiš ni eternalizam ni
anihilacionizam i ti padaš u zamku privrženosti i odbojnosti.
7. Svi askete ili brahmani koji ne razumeju, u skladu s istinom, nastanak,
prestanak, zadovoljenje, opasnost i izlaz u vezi s ova dva gledišta jesu
osvojeni strašću, osvojeni mržnjom, osvojeni obmanom, osvojeni žudnjom, osvojeni
vezivanjem, ne vide, priklanjaju se i suprotstavljaju, oduševljavaju se i uživaju u
umnožavanju. Oni nisu oslobođeni rođenja, starosti i smrti; žalosti, naricanja, bola, tuge i
očaja; kažem vam, oni nisu oslobođeni patnje.
8. A u svima onim asketama ili brahmanima koji razumeju, u skladu
sa istinom, nastanak, prestanak, zadovoljenje, opasnost i izlaz u vezi sa ova
dva gledišta nema strasti, nema mržnje, nema obmane, nema žudnje, nema vezivanja,
oni vide, ne priklanjaju se i ne suprotstavljaju, ne oduševljavaju se i ne uživaju u
umnožavanju. Oni su oslobođeni rođenja, starosti i smrti; žalosti, naricanja, bola, tuge i
očaja; kažem vam, oni su oslobođeni patnje.
Naglasimo da se ova dva tipa gledišta razmatraju iz pet perspektiva. U suttama naročito SN
nalazimo iznova i iznova da se različiti fenomeni ispituju iz ovih pravaca:
1) šta im je poreklo, nastanak;
2) šta im je nestanak tj. prestanak;
3) šta je zadovoljstvo i radost rođena iz njih, tj. zadovoljenje;
4) šta je opasnost;
5) šta je beg, tj. izlaz.
Prvo se nameće pitanje šta je poreklo, kako se ova dva gledišta javljaju. Komentari nam
daju samo vrlo opšti odgovor. Bolji način da se razume poreklo ovih gledišta je kroz ulogu površne pažnje (ayoniso manasikāra): pogrešna promišljanja, površna razmatranja... Ona su često pod uticajem loših prijatelja (koji mogu imati dobre namere ali zato što nam sugerišu šta da mislimo, zato ih zovemo loši prijatelji). Ova površna pažnja biće zasnovana obično na temeljima neistraživanja percepcije i misli. Mi opažamo stvari na iskrivljene načine. To je prirodni način na koji neprosvetljen um funkcioniše, zbog našeg opažajnog aparata. Radi na takav način kao da je dizajniran da pomogne našem biološkom opstanku, a ne našem oslobođenju od patnje. Tako opažajni aparat deluje tako što iskrivljuje podatke koji stižu, ne prikazuje te podatke u njihovom stvarnom načinu pojavljivanja. Zasnovano na ovom stanju iskrivljavanja, opažaj čini da vidimo stvari nekorektno i kroz povezivanje zajedno svih ovih nekorektnih misli ulazimo u proces nemudre refleksije, a kroz nju dolazimo do pogrešnih gledišta: postojanja i nepostojanja. Zato su ova dva tipa gledišta tako dominantni, tako široko rasprostranjeni da su skoro sve ljudske kulture i civilizacije indoktrinirane njima. Ljudi su praktično od rođenja, tokom detinjstva i procesa obrazovanja vaspitavani u jednoj
varijanti, obično eternalističkoj. Ali ima radikalno misaonog tipa ljudi, pobunjenika protiv
utvrđenog glavnog toka i oni dolaze do anihilacionističkog gledišta. U skorašnja vremena nalazimo čitave kulture koje su vođene gledištem nepostojanja.
Tako ova gledišta nastaju. A šta leži ispod? Pogrešna percepcija, pogrešna misao, nemudra
pažnja... Šta je fundamentalnije poreklo ovih gledišta? Neznanje. Takođe i žudnja, oni deluju
zajedno. Uobičajeno je to žudnja za postojanjem, leži kao koren gledišta eternalizma. Žudnja za nebivanjem leži kao koren gledišta anihilacionizma. To je malo čudna, ne baš tipična žudnja. Izgleda da ona dolazi ljudima frustriranim u pokušajima za zadovoljenjem ili možda kod onih koji dublje promišljaju ljudske uslove i vide kako su sva bića podložna smrti. Onda radije nego da se uhvate za ideju nastavljanja života nakon smrti, jednostavno dolaze do zaključka da je smrt neizbežna sudbina svih živih bića i nema poente misliti o bilo čemu van nje. Zatim, na osnovu ove ideje da je smrt kraj svega, prijanjaju čvrsto za nju, vežu se. To postaje gledište, a u isto vreme to gledište izražava žudnju za potiranjem u smrti, za nenastavljanjem u bilo kom obliku.
Komentari kažu da je nestanak, prolazak, prestanak gledišta postignuće ulaska u tok. Onaj ko postaje slobodan od svih pogrešnih gledišta je sotapanna. Ako se setimo da je poreklo ono što smo naveli: nemudra pažnja itd. može se reći da je prestanak kroz proces koji uključuje korektnu percepciju, ispravno razmišljanje, mudru pažnju, temeljno razmatranje, brojne faktore... I postignuće ulaska u tok će biti kulminacija tog procesa. Ne možemo prosto reći da je put sotapanne prestanak ova dva gledišta.
Zadovoljenje je zadovoljstvo i uživanje držati se ovih gledišta. Oni koji usvoje gledišta postojanja obično dobiju neku vrstu olakšanja, satisfakcije. Imaju zadovoljstvo da misle: "Moje sopstvo je večno i trajno." Oni koji usvoje viđenje nepostojanja mogu razmišljati: "Možemo raditi šta nam je volja, a da ne platimo za to nikada."
Opasnost predstavlja to što ova gledišta, zbog svojih nekorektnih viđenja, ne dozvoljavaju da se razumeju stvari kakve zaista jesu. Držeći se za bilo koje od njih ljudi "nisu oslobođeni rođenja, starosti i smrti; žalosti, naricanja, bola, tuge i očaja... oni nisu oslobođeni
patnje".
Za bekstvo, izlaz u slučaju ova dva gledišta Komentari govore da je to nibbāna.
BB: Ja bih rekao da je to put koji vodi van, osmostruki put koji vodi do nibbāne.
(nastaviće se...)