Napravimo rekapitulaciju od prošlog puta: u ovoj sutti Buda traži od monaha Nandaka da poduči monahinje, bhikkhunī. Inače, monasi su se menjali u toj ulozi, ali iz nekog razloga Nandaka je pokušao da izbegne dužnost kada je red došao na njega. Ali Buda mu daje nalog da to učini i on odlazi do boravišta monahinja gde im drži govor u formi dijaloga. Pitanja i odgovori biće zasnovani na šest područja čula.
Prvi deo fokusira se na šest unutrašnjih područja (oko, uho, nos, jezik, telo, um). Obuhvata ceo proces saznavanja objekta počinjući sa okom, zatim preko spoljašnjih oblika itd. Svaki od njih je nestalan, patnja, podložan promeni i ne treba ga smatrati sopstvom.
Dolazimo do poređenja o uljanoj lampi u paragrafu 9. Ulje nije trajno, podložno je promeni, fitilj takođe, a i plamen isto tako; odatle sledi da sjaj lampe mora biti netrajan i podložan promeni. Poređenjem različitih sastavnih delova, svakog faktora u procesu saznavanja, dolazi se do zaključka da kad god se pojavljuje osećaj, on mora biti netrajan i podložan promeni. Jer svaki osećaj nastaje na osnovu odgovarajućih uslova i sa prestankom tih uslova i osećaj nestaje. Dotle smo stigli prošlog puta.
U paragrafu 10 poštovani Nandaka će upotrebiti drugačije poređenje da ilustruje netrajnost spoljašnjih područja čula, tj. objekata čula.
10. Sestre, zamislite veliko drvo kako stoji: njegov koren je prolazan i podložan promeni, njegovo stablo prolazno i podložno promeni, njegove grane prolazne i podložne promeni, njegova senka prolazna i podložna promeni. Da li bi govorio istinu neko ko bi ovako rekao: ‘Koren, stablo, grane i lišće ovog velikog drveta su prolazni i podložni promeni, ali njegova
senka jeste trajna, stabilna, večna, nepromenjiva›?”
„Ne, poštovani. A zašto? Kako su koren, stablo, grane i lišće tog velikog drveta prolazni i podložni promeni, i njegova senka mora biti prolazna i podložna promeni.”
„Isto tako, sestre, da li bi govorio istinu neko ko bi ovako rekao: ‘Ovih šest spoljašnjih područja čula je prolazno i podložno promeni, ali prijatan, bolan i ni prijatan ni bolan osećaj koji neko doživljava na osnovu tih šest spoljašnjih područja čula je trajan, stabilan, večan, nepromenjiv?’”
„Ne, poštovani. A zašto? Zato što svaki osećaj nastaje na osnovu uslova s njim povezanog, a
nestankom s njim povezanog uslova nestaje i taj osećaj.”
„Dobro je, sestre! Isto je tako s plemenitim učenikom koji, s punom mudrošću, vidi to kakvo
zaista jeste.
Koren, stablo, grane i lišće, sve su to delovi drveta. Senku baca drvo. Truljenjem korena, sečenjem stabla, opadanjem lišća - nema senke. Kada drveta nema, nema ni senke. Ako je drvo netrajno i senka je.
BB: Izgleda mi zanimljivo da je u slučaju unutrašnjih područja čula dato poređenje uljane lampe sa plamenom koji gori. To ilustruje unutrašnju osnovu čula. U slučaju spoljašnjih, napravljeno je poređenje sa drvetom čvrstog stabla. Možda je to racionalna razlika među poređenjima. Prolaznost je evidentnija u slučaju plamena pa lakše možemo reći da su čulne sposobnosti netrajne. Ali stvari u spoljašnjem svetu čine se na prvi pogled vrlo čvrstim, supstancijalnim. Ovaj se svet prostire pred nama kao datost u poređenju sa ovim krhkim telom sa svojim čulnim sposobnostima, koje mogu biti uništene, prebrisane u deliću sekunde.
Iako se za drvo čini da je nešto čvrsto, stabilno, ako dublje promislimo, shvatamo kako je i ono takođe netrajno.
Važna tačka: "A zašto? Zato što svaki osećaj nastaje na osnovu uslova s njim povezanog, a
nestankom s njim povezanog uslova nestaje i taj osećaj.”
Imali smo tu rečenicu i prošle nedelje. Svaki osećaj nastaje zasnovan na odgovarajućem uslovu. To, u stvari, nije pojedinačan uslov, već klupko uslova koji vode do osećaja. Oni počinju unutrašnjim područjem čula (oko), spoljašnjim područjem (vidljivim oblicima), a na osnovu oka i vidljivih objekata svest oka nastaje. Susret ova tri je kontakt. Može biti (svaki zasnovan na nekom od šest čula) osećan kao prijatan, bolan ili neutralan. Kontakt koji se oseća kao prijatan vodi do nastanka prijatnog osećaja itd. Svi ovi uslovi kroz koje se osećaji javljaju - svi oni su netrajni. Konstantno prestaju, dolaze do završetka, momenat za momentom.
Ako gajimo stalnu i neprekidnu sabranost direktno na šest čulnih sposobnosti, možemo iskusiti u oku, uhu itd. kako konstantno nastaje kontakt, prestaje kontakt i kako svaki kontakt ima sa sobom povezan osećaj i kako taj osećaj prestaje sa prestankom kontakta.
U našoj običnoj, svakodnevnoj svesti, na način na koji primamo iskustva iz sveta, stvari se čine čvrstim i postojanim. Naši sopstveni osećaji daju nam utisak čvrstog, supstancijalnog sveta. Ali usmeravanjem pažnje unutar ("pod velikim uvećanjem") ka iskustvu iz trenutka u trenutak, može se probiti iza tog utiska i shvatiti, iz momenta u momenat, prestanak ovih događaja kontakta i iskusiti prestanak osećaja koji nastaje zasnovan na tom kontaktu.
Razumevanje netrajnosti osećaja postaje jako važno u budističkom treningu, jer ako se ne razume osećaj, tri prikrivene sklonosti se aktiviraju.
Prijatan osećaj, kada se ne razume, aktivira prikrivenu sklonost ka pohlepi, požudi, vezanosti. Bolan osećaj je suptilni stimulus koji aktivira prikrivenu sklonost ka averziji, mržnji, zlovolji. Neutralni osećaj, kada nije shvaćen, ono je što aktivira prikrivenu sklonost ka neznanju, obmanutosti. Zato Buda naglašava, iznova i iznova, važnost razumevanja prirode osećaja.
Poštovani Nandaka ovde govori o plemenitom učeniku koji vidi kako zaista jeste sa ispravnom mudrošću (sammappaññāya passati). Kada vidi prestanak osećaja kroz prestanak njegovog uslova, tada nema pohlepe za prijatnim osećajem, nema averzije prema bolnom i nema obmanutosti oko neutralnog.
Sada Nandaka ide dalje i daje novo poređenje, malo čudno. Poziva se na referencu iz Indije tog doba:
11. Sestre, zamislite veštog mesara ili njegovog pomoćnika koji ubije kravu i raspori je oštrim
mesarskim nožem. Ne oštetivši joj meso i kožu, on iseče, odvoji i povadi joj sve tetive, žile i
ligamente oštrim mesarskim nožem. A zatim, pošto je sve to povadio, oguli kravi kožu, te preko
onoga što je ostalo ponovo razapne istu tu kožu. Da li bi govorio istinu, ako bi ovako rekao: ‘Ova krava je spojena sa ovom kožom baš kao što je i ranije bila?’”
„Ne, poštovani. A zašto? Zato što ako bi vešt mesar ili njegov pomoćnik ubio kravu… sve joj
povadio, ogulio kožu, pa preko onoga što je ostalo ponovo razapeo istu tu kožu i rekao: ‘Ova
krava je spojena s ovom kožom baš kao što je i ranije bila’, ipak bi ta krava bila odvojena od svoje kože.”
U paragrafu 12 sledi tumačenje poređenja:
12. „Sestre, izložio sam ovo poređenje, kako bih vam preneo značenje. A značenje je sledeće: ‘meso’ je naziv za šest unutrašnjih područja čula. ‘Koža’ je naziv za šest spoljašnjih područja čula. ‘Tetive, žile i ligamenti’ naziv su za oduševljenje i strast. ‘Oštar mesarski nož’ je naziv za plemenitu mudrost – plemenitu mudrost koja seče, preseca i odvaja unutrašnje nečistoće, okove i veze.
nandīrāga - oduševljenje i strast, drugo ime za žudnju.
ariyā paññā - plemenita mudrost, ona je ta koja seče, preseca i odvaja unutrašnje nečistoće, okove i veze.
Normalno, ove unutrašnje nečistoće, okovi i veze ili pohlepa, požuda - to je ono što drži unutrašnje osnove čula, čulne sposobnosti vezane za čulne objekte, spoljašnja područja čula.
I zbog oduševljenja, strasti, žudnje za čulnim objektima - oko konstantno traži oblike (ili je to um koji radi kroz oko tražeći dopadljive vizuelne predmete). Slično za uho, nos, jezik, telo. Tako žudnja deluje u umu i drži unutrašnje osnove čula vezanim za spoljašnja područja čula.
Kada razvijemo i gajimo ovu plemenitu mudrost - tada presecamo ove unutrašnje nečistoće, okove i veze, presecamo žudnju, oduševljenje i strast. I kada je žudnja uklonjena, čulne sposobnosti su još uvek tu (oslobođena osoba ih još uvek ima), objekti čula su još uvek tu (oslobođena osoba još uvek ima iskustvo objekata kroz čula). Ono što nedostaje, to su oduševljenje i strast koje inače vezuju u okove čulne sposobnosti sa objektima čula.
Postoji sutta u SN koja daje poređenje, ono je nešto drugačije, ali osvetljava isto ovo iz posebnog ugla. Dva bika, beli i crni, vezani su jarmom. U dijalogu između Sariputte i Mahākoṭṭhita, postavlja se pitanje da li je crni bik vezan za belog ili obrnuto. Ni jedno ni drugo, jaram - to je okov!
Ovo poređenje se koristi da ilustruje da nije unutrašnje područje čula veza za spoljašnji objekat čula, niti je spoljašnje područje čula ono što nas vezuje za čulne sposobnosti. To je žudnja, vezanost, ona je okov što veže unutrašnje područje - čulne sposobnosti, sa spoljašnjim područjem - objektom. U ilustraciji je pomenuto da i Buda vidi oblike okom, ali on nema više nikakvog vezivanja, žudnje za oblicima i stoga kod Bude nema više bilo kakvih vezanosti između oka i oblika. Slično je i za druga čula i objekte čula.
U paragrafu 12 Nandaka izjavljuje da plemenita mudrost jeste glavni instrument da se preseče ova žudnja, oduševljenje i strast kao uzrok vezanosti. A u paragrafu 13 pokazuje koji su uslovi za pojavljivanje plemenite mudrosti, a to su sedam elemenata probuđenja.
13. Sestre, postoji sedam elemenata probuđenja, čijim razvijanjem i negovanjem monah, razumevajući sopstvenim neposrednim znanjem, ovde i sada ulazi i ostaje u oslobođenosti uma i oslobođenosti mudrošću, koje su bez nečistoća, svaki od otrova uklonjen. Kojih sedam? Sestre, monah razvija svesnost kao element probuđenja, koji se pospešuje životom u osami, hlađenjem strasti i prestankom, a dozreva u obuzdanosti. Razvija istraživanje pojava kao element probuđenja… energiju kao element probuđenja… radost kao element probuđenja… smirenje kao element probuđenja… koncentraciju kao element probuđenja… spokojstvo kao element probuđenja, koji se pospešuje životom u osami, hlađenjem strasti i prestankom, a dozreva u obuzdanosti. To je sedam elementa probuđenja, čijim razvijanjem i negovanjem monah, razumevajući sopstvenim neposrednim znanjem, ovde i sada ulazi i ostaje u oslobođenosti uma i oslobođenosti mudrošću, koje su bez nečistoća, svaki od otrova uklonjen.
Konstantno držanje u umu objekta meditacije - to je svesnost. Zatim dolazi istraživanje pojava, stanja, kvaliteta kao faktor probuđenja.
BB: Ovo se nekad identifikuje sa mudrošću, ali mislim da nije baš tačno u vezi sa faktorima probuđenja kao nizom. Možemo reći kako je istraživanje pojava kao faktor probuđenja samo vrlo elementaran oblik mudrosti. Jer ovaj kvalitet je ono čime neko ispituje svoja sopstvena stanja uma i u mogućnosti je da razlikuje šta su korisna/štetna stana uma. I zna kako da prevlada štetna, loša, tamna i razvije, ojača korisna, vredna, zdrava, svetla stanja uma. Tako, ovo je tek drugi stupanj razvoja faktora probuđenja.
Zatim sledi energija. Kako se nastavlja dalje sa razvojem svesnosti i čišćenje uma istraživanjem pojava u umu, tada raste energičnost u praktikovanju. Sa porastom energije - pojavljuje se sreća i blaženstvo koje se pominju kao radost. Ali ona još ima elemente uzbuđenja u sebi, a kada pažnja ka objektu meditacije postane konzistentnija, bez prekida, um se smiruje i trajnije sleže na objektu. I tako, to uzbuđenje opada i nastupa smirenje - passaddhi. Kako um postaje miran, tada se javlja blaženstvo tela i uma i kroz nju um ostaje stabilno na objektu - koncentracija kao faktor probuđenja. Kako se postigne koncentracija i ojača, tada je um sve više i više izbalansiran - postaje izraženo spokojstvo kao faktor probuđenja.
Svih ovih sedam elemenata sada rade zajedno, postaju potpora za plemenitu mudrost koja je sposobna da preseče unutrašnje nečistoće, okove i veze. A kako ta mudrost preseca, tada osoba razumevajući sopstvenim neposrednim znanjem, ovde i sada ulazi i ostaje u oslobođenosti uma i oslobođenosti mudrošću, koje su bez nečistoća, svaki od otrova uklonjen. Misli se na tri otrova: za zadovoljstvima čula, za nastavljanjem egzistencije i na otrov neznanja.
Ovim Nandaka privodi govor kraju. Zatim otpušta bhikkhunī. One odlaze do Bude, poklone mu se i stanu sa strane. Buda im kaže da mogu ići. Neobično je pomalo, jer na početku sutte, ako se sećate, Nandaka ide u manastir kod monahinja u Rāđaka park. A ovde Nandaka otpušta monahinje kao da su one u muškom manastiru, a onda one odlaze do Bude kao da se sve dešava u njegovom boravištu. Mala nekonzistentnost.
Nakon što monahinje odu, Buda se obraća monasima:
‘Monasi, baš kao što na dan predanosti, četrnaestog u mesecu, nema sumnjičavosti i neizvesnosti je li mesec pun ili nije, jer mesec tada očigledno nije pun, tako su ove monahinje zadovoljne Nandakinim podučavanjem Dhamme, ali njihova namera [da postanu probuđene] još uvek nije sasvim ispunjena.'
Uposatha je dan religiozne predanosti na svake dve nedelje, na dan punog i mladog meseca. Uglavnom je to 15. dan po redu, ali 3. i 7. uposatha u tri glavne sezone padaju na 14. dan. Tada se lako može videti da mesec nije pun. I tako Buda kaže da namera monahinja nije još potpuno ispunjena, poput meseca. Obraća se Nandaki:
„Zato, Nandaka, trebalo bi sutra da poučiš monahinje na potpuno isti način.”
Komentari kažu da je Buda smatrao kako te monahinje treba da dobiju instrukcije da bi zadobile ispunjenje svojih namera, tako da dosegnu neki stupanj oslobođenja. Kada je Buda razmatrao ovo pitanje, razumeo je da će, ako Nanadaka pruži instrukcije monahinjama odmah sledećeg dana, one postići željeno. I hteo je da ih Nandaka poduči na isti način. Takvom podukom postići će oslobođenje. Nandaka se slaže.
A zatim se ponavlja ceo govor na identičan način sve do tačke kada monahinje odlaze do Bude, ukazuju mu poštovanje i onda odlaze.
27. Ubrzo pošto su otišle, Blaženi se obrati monasima: ‘Monasi, baš kao što na dan predanosti, petnaestog u mesecu, nema sumnjičavosti i neizvesnosti je li mesec pun ili nije, jer mesec tada očigledno jeste pun, isto tako su ove monahinje zadovoljne Nandakinim podučavanjem Dhamme i njihova namera jeste sasvim ispunjena. Monasi, čak i najmanje uznapredovala među ovih petsto monahinja jeste ušla u tok, nije više podložna propasti, sigurno će dostići oslobođenje, neizbežno ide ka probuđenju.”
To je ono što pāli tekst kaže. Finale govora se pominje i u zanimljivim varijacijama npr. kineskim pandanima. Postoje dva, dolaze iz različitih ranih budističkih škola. U obe ove verzije, kada Nandaka završi prvi govor, monahinje postižu stupanj nepovratnika. Na taj način, njihova namera nije u potpunosti ispunjena. Kada Nandaka održi govor sledećeg dana, one postižu stupanj arahanta.
Zanimljivo, u AN postoji mala sutta gde Buda proglašava Nanadaku za glavnog monaha među onima koji podučavaju monahinje. Komentari za tu suttu nam donose da nakon što je održan prvi govor monahinjama, one postižu prva tri stupnja oslobođenja, a nakon drugog stižu do stupnja arahanta. Ovde su AN komentari u dobroj meri usaglašeni sa drugim verzijama iz ranih budističkih škola koji su prevedeni na kineski, a razlikuju se od verzije sutte u MN.
završetak sutte
