Kratak sadržaj sutte
Ovo je važno učenje o razaranju pet nižih okova. To je jasno i precizno uputstvo za dostizanje nivoa
nepovratnika ili arahanta okretanjem svesnosti direktno ka besmrtnom elementu kao
objektu meditacije.
Beleške
Sada nam je na programu Dugi razgovor s Mālunkyaputtom, MN64. Na početku je to konverzacija sa
pomenutim monahom. Ako se setimo, to je onaj isti monah iz kraćeg govora istog naslova. Jednog je
dana sedeo u meditaciji i spekulisao o ovim pitanjima: da li je svet večan ili nije, da li je beskonačan ili
konačan itd. I onda odluči da ode do Bude i da ga pita, ako od njega dobije odgovore na ova pitanja,
ostaće s njim, u protivnom napustiće saṇghu. A kada je došao do Bude, on mu reče: "Kada si se pridružio
saṇghi da li sam ti obećao da ću odgovoriti na sva ova pitanja?" Zatim navodi čuveno poređenje o čoveku
pogođenom otrovnom strelom a on ne dozvoljava da se ta strela izvadi sve dok ne sazna ime čoveka koji
ga je ustrelio, kojoj društvenoj klasi pripada, koliko je visok, koje je boje kože, kakav materijal koristi za
strele itd.
Sutta se odigrava u Anāthapiṇḍikinom parku u Sāvatthīju i Buda govor počinje tako što se obraća
monasima i kaže: „Monasi, sećate li se pet nižih okova kojima sam vas podučio?” (pañcorambhāgiyāni
saṃyojanāni)
Ukupno ima deset okova koji vezuju bića za saṁsāru, a kako bi se postiglo potpuno oslobođenje, svi oni
moraju biti raskinuti. Dele se u dve grupe. Prva grupa, pet nižih okova vezuju bića za preporađanje u
čulnim svetovima, a pet viših vezuju za svetove suptilne materije i nematerijalne svetove. Ako se
prisetimo, u budističkoj kosmologiji postoje tri domena postojanja. U čulnom svetu postojanja
(kāmadhātu) imamo deset ravni: paklove, svet životinja, gladne duhove, ljude i nebeske svetove. A šta
nas drži vezane za ove ravni postojanja? To su pet nižih okova. I kada se raskine pet nižih okova tada se
postaje nepovratnik, anāgāmī. On se više ne rađa u čulnim svetovima, u ovih deset ravni. Ali još uvek je
vezan sa pet viših/suptilnijih okova da se preporodi u svetu suptilne materije (svetu Brahma božanstava
gde ima 15 ravni egzistencije), a iznad toga je i nematerijalni svet sa svoje 4 ravni.
U ovoj sutti Buda prosto pita: šta je pet nižih okova?
Kad to bi rečeno, poštovani Mālunkyāputta odgovori: „Sećam se pet nižih okova kako ih je Blaženi izložio.”
„Ali, Mālunkyāputta, kako se sećaš pet nižih okova kako ih je Blaženi izložio?”
„Sećam se verovanja da postoji trajna osoba kao nižeg okova koji je Blaženi izložio. Sećam se
sumnjičavosti kao nižeg okova koji je Blaženi izložio. Sećam se slepog poštovanja pravila i rituala kao
nižeg okova koji je Blaženi izložio. Sećam se želje za zadovoljstvima čula kao nižeg okova koji je Blaženi
izložio. Sećam se zlovolje kao nižeg okova koji je Blaženi izložio. Na taj način, poštovani gospodine, sećam
se pet nižih okova kako ih je Blaženi izložio.”
sakayadiṭṭhi = gledište o sopstvu koje postoji u vezi sa pet sastojaka bića;
slepo poštovanje pravila i rituala = uverenje da se prosto prateći ove prakse može dostići oslobođenje -
ovo je bilo uobičajeno verovanje u Indiji tog doba pa i danas.
A onda Buda kaže: „Mālunkyāputta, sećaš li se kome sam izložio tih pet nižih okova na takav način?"
BB: Ovo je prilično čudno, jer Buda inače ovako podučava nižih pet okova. Naročito u SN ima mnogo
sutta gde se izražava na ovaj način. Pa zašto je ovako ispitivao Mālunkyāputtu? Kao da implicira da nikada
nije podučavao na taj način. Kao da kaže: "Kada si me čuo da podučavam na taj način?" Zašto li je učinio
tako? Ni sam ne znam, bilo je i meni zagonetno.
Buda nastavlja:
Ne bi li te sledbenici drugih učenja pobili poređenjem s detetom? Malo, nežno dete što leži u kolevci čak i
nema pojam „osobe”, pa kako se onda u njemu može javiti verovanje da postoji trajna osoba? Pa ipak, u
njemu leži prikrivena sklonost ka verovanju kako postoji trajna osoba. Malo, nežno dete što leži u kolevci
čak i nema pojam „učenja”, pa kako se onda u njemu može javiti sumnjičavost? Pa ipak, u njemu leži
prikrivena sklonost ka sumnjičavosti. Malo, nežno dete što leži u kolevci čak i nema pojam „pravila”, pa
kako se onda u njemu može javiti vezanost za pravila i rituale? Pa ipak, u njemu leži prikrivena sklonost ka
vezanosti za pravila i rituale. Malo, nežno dete što leži u kolevci čak i nema pojam „zadovoljstvo čula”, pa
kako se onda u njemu može javiti želja za zadovoljstvima čula? Pa ipak, u njemu leži prikrivena sklonost
ka strasti za zadovoljstvima čula. Malo, nežno dete što leži u kolevci čak i nema pojam „bića”, pa kako se
onda u njemu može javiti zlovolja prema bićima? Pa ipak, u njemu leži prikrivena sklonost ka zlovolji
prema bićima. Zar te sledbenici drugih učenja ne bi pobili poređenjem s detetom?”
pojam "osobe" = osoba kao 5 sastojaka bića. Pa ipak u njemu leži prikrivena sklonost ka tome
(anusetvevassa sakkāyadiṭṭhānusayo)
pojam "učenja", ovde je dhammesu prevedeno kao "učenja", ali može se prevesti kao "stvari" uopšteno.
Tako, novorođenče nema nikakvu sliku o svetu i nikakvu ideju o religioznom učenju. I ako pogledate
bebu, uočićete da ona nema nikakvu sumnju o Dhammi, Budi i saṇghi. Ali anusaya, prikrivene sklonosti
leže unutar odojčeta. Beba nema nikakav pojam o pravilima (sīlā / sīlesu). Slično je što se tiče čulnih zadovoljstava (kāmesu).
A opet, prikrivena sklonost prema čulnoj požudi (kāmarāgā, drugačiji termin) leži u
njemu. Evo 2500 godina pre Frojda, Buda to navodi u MN64.
Odojče čak nema ni pojam o drugima pa kako bi zlovolja prema tim bićima mogla da se javi kod njega?
Prema neprijatnim senzacijama, možda. I opet anusaya prema zlovolji leži u njemu.
BB: Ovo bi bilo rezonovanje koje bi askete drugih sekti mogli koristiti da pobiju ideju da se okov
identifikuje sa sumnjom, zlovoljom itd. Oni ukazuju da prikrivene sklonosti postoje kod novorođenčeta.
Ali ovo se pripisuje asketama drugih sekti - ta ideja da anusaya postoji kod novorođenčeta. Meni se čini da
je to poreklom od Bude, zar ne? Naročito ovaj pojam anusaya. Po mom saznanju taj je termin izumeo
Buda.
U svakom slučaju, kada Buda kaže ovo, poštovani Ānanda reče:
„Vreme je, Blaženi, vreme je, Uzvišeni, da
Blaženi izloži pet nižih okova. Pošto saslušaju, monasi će to zapamtiti.”
A Blaženi ovako nastavi: „Tako, Ānanda, neuk, običan čovek, koji ne poštuje plemenite, neupućen je i bez
prakse u njihovom učenju, koji ne poštuje istinske ljude, neupućen je i bez prakse u njihovom učenju, živi
uma opsednutog i zarobljenog verovanjem da postoji trajna osoba i ne razume onako kako zaista jeste,
bekstvo od već nastalog verovanja da postoji trajna osoba. Kada to verovanje pređe u naviku i nije
iskorenjeno u njemu, ono postaje niži okov. Živi on uma opsednutog i zarobljenog sumnjičavošću… slepim
poštovanjem pravila i rituala… strašću za zadovoljstvima čula … zlovoljom, tako da ne razume onako kako
zaista jeste bekstvo od već nastale zlovolje. A kada ta zlovolja pređe u naviku i nije iskorenjena u njemu,
ona postaje niži okov."
BB: Prema Komentarima, izlaz je nibbāna ali ne čini mi se stvarno da je to dobro objašnjenje, pre ga
shvatam kao sredstvo da se otarasimo gledišta o identitetu.
Reč "navika" thāmagato = nešto što postaje jače, dobija na snazi;
"neiskorenjeno" appaṭivinīto = nije uklonjeno, nije raspršeno.
Iskorenjenost implicira odsecanje korena, ali appaṭivinīto ne izgleda da sadrži u sebi tako radikalno
iskorenjivanje, može biti da prosto u svom svakodnevnom životu ove nečistoće možemo kontrolisati uz
napor da se istisnu iz uma.
Tako, ovo je smisao da nešto postaje okov. Prema ovom tekstu ovih pet stanja jačaju i nisu ublažena. Ali
moram reći, ovo mi se objašnjenje ne čini potpuno zadovoljavajućim. Jer prvo je objašnjenje u vezi sa
neukim običnim čovekom koji je opsednut i zarobljen sa ovih pet stvari. Ali ako pogledamo upućenog
učenika koji još nije plemeniti učenik, koji još uvek vežba na putu, još uvek sebe kultiviše i nije dostigao
nijedan nivo oslobođenja, takva osoba još uvek ima pet nižih okova, nije još ušla u tok. Čini napor da
oslabi ovih pet okova, možda je dostigla visok nivo meditacije uvida tako da su okovi oslabljeni i aktivno
ne okupiraju um, bivaju ublaženi i konstantno uklanjani. Ali dok stvarno ne budu odsečeni u korenu,
držaće tu osobu vezanom, okovanom za mogućnost preporađanja u čulnim svetovima. U tom smislu se
može reći da su još uvek okovi.
Mislim da Buda stavlja poseban naglasak na to da ovih pet stanja nije dovoljno samo nabrojati već
navesti i činjenicu da kada postaju navika i neiskorenjeni, tada su ta stanja okovi. I kada se radi na tome
da se uklone i kada nisu tako uobičajeni, tj. navike, sve dok postoji mogućnost preporađanja u nižim
svetovima zovemo ih okovima.
Možda da pređemo na sledeći paragraf da vidimo da li će to pružiti nekakav kontrast prethodnom.
Dobro upućen plemeniti učenik, koji poštuje plemenite, upućen je u njihovo učenje i u njemu uvežban, koji
poštuje istinske ljude, upućen je u njihovo učenje i u njemu uvežban, ne živi uma opsednutog i zarobljenog
verovanjem da postoji trajna osoba i razume onako kako zaista jeste, bekstvo od već nastalog verovanja
da postoji trajna osoba. Verovanje u trajnu osobu, zajedno sa prikrivenom sklonošću ka tome, on je
napustio. Ne živi uma opsednutog i zarobljenog sumnjičavošću… slepim poštovanjem pravila i rituala…
strašću za zadovoljstvima čula… zlovoljom; tako da razume onako kako zaista jeste, bekstvo od već
nastale zlovolje. Zlovolju, zajedno sa prikrivenom sklonošću ka njoj, on je napustio.
U stvari, postoji nekoliko stupnjeva ovde. Opisuje se učenik na određenom nivou koji u ranijoj fazi
vežbanja jednostavno boravi sa umom koji nije opsednut, zarobljen ovim nečistoćama. A zatim zna način
na koji praktikovati put da se one uklone, da se napuste potpuno. Možemo reći da je to stupanj nekoga
ko je na putu da ukloni niže okove.
Neko ko je dostigao stupanj nepovratnika jeste neko ko je napustio pet nižih okova zajedno sa njihovim
prikrivenim sklonostima. Ovaj pasus navodi jasno razlikovanje između prikrivenih sklonosti i okova. A ono
što se preporučuje, tj. cilj, jeste ukloniti oba. Sve je to konzistentno sa poređenjem o odojčetu. Ako
uzmemo za primer bebu koja leži u kolevci, rekli bismo da ona nema nikakvih okova. Ovo bi se odnosilo
na definiciju okova kao nečega što je jako i nije ublaženo ni uklonjeno, tj. prelazi u naviku i nije
iskorenjeno. Kod deteta ne postoji ni pojam o tome da nastaje ovih pet nečistoća, ono je bez gledišta o
identitetu, ne poznaje rituale, nema nikakvu sumnju. Nema čulne požude, možda ima naginjanja ka
prijatnim senzacijama, verovatno ima odbojnosti prema neprijatnim osećajima, ali nema zlovolje prema
drugim bićima, nema čak ni ideje o drugim bićima. To znači da odojče nema okova po ovoj definiciji
okova. Međutim, ima anusaya - prikrivenih sklonosti.
Na ovom bismo mestu mogli pokušati protumačiti zašto Buda nije zadovoljan Mālunkyāputtinim
odgovorom. Kada navodimo pet nižih okova, nije dovoljno samo da ih nabrojimo, mora se dati nekakvo
objašnjenje o tome kako funkcionišu, u kakvoj su vezi sa psihološkim životom osobe. Ako ih samo
nabrojimo kao pet stanja koja mogu nastati ili ne nastati, tada bi drugi askete to mogli pobiti koristeći
primer sa detetom. To bi možda bilo tumačenje.
Hajdemo dalje. Komentari čine stvar malo konfuznom vraćajući se na ortodoksniji, tipičniji način
objašnjenja. A to je reći da okov i anusaya u stvari nisu različite stvari već su isto, samo sagledani sa dve
različite tačke gledišta ili aspekta. Uzmimo za primer sakayadiṭṭhi. Može se smatrati okovom u smislu
zarobljavanja (okivanja za ciklus rađanja i umiranja). I gledište o identitetu smatra se anusayom,
prikrivenom sklonošću u smislu nenapuštanja, neiskorenjivanja, zato što je takva tendencija nije
napuštena na dubokom nivou toka svesti.
Možemo reći da različiti ljudi imaju prikrivene sklonosti različitih jačina, zavisno od uobičajenih akcija,
obrazaca ponašanja (mišlju, govorom i postupcima), a njihovo ponašanje pojačava prikrivene sklonosti.
Pojačava je čak i kada se ponašanje menja (iz trenutka u trenutak, iz dana u dan), ali kako je takva
sklonost osnažena, odatle ona ostaje kao karakter ili narav (da se osoba ponaša na takav određen način).
A onda kada se javi pravi stimulus, sklop spoljašnjih okolnosti, to će isprovocirati tu sklonost da se
manifestuje određen način ponašanja. Tako svi imamo prikrivene sklonosti dok ih ne uklonimo
dostizanjem određenih puteva i plodova koji nadilaze ovaj svet.
Ali kod ljudi su one različite snage, zavisno od njihovih ličnih obrazaca ponašanja, karaktera, naravi. Sva
novorođenčad u ljudskom svetu imaju ove sklonosti, to nam i tekst kaže. Čak i ako okov nije prisutan, tu
je prikrivena sklonost. Tako sagledano, izgleda da ta sklonost i jeste ono što nas drži u zatočeništvu. Zato
se mora ukloniti!
Buda nastavlja:
Postoji put, Ānanda, način da se tih pet nižih okova napusti. Da bilo ko, mimo tog puta, mimo tog načina,
sagleda, uvidi ili napusti tih pet nižih okova – to je nemoguće. Baš kao kod velikog drveta koje usred
stabla ima srčiku, nije moguće da bilo ko iseče tu srčiku, a da ne zaseče kroz koru i godove, isto tako
postoji put… to je nemoguće.
U sledećem paragrafu navodi potvrdno:
Postoji put, Ānanda, način da se tih pet nižih okova napusti. Da bilo ko, tim putem, tim načinom, sagleda,
uvidi ili napusti tih pet nižih okova – to je moguće. Baš kao kod velikog drveta koje usred stabla ima
srčiku, moguće je da bilo ko iseče tu srčiku, tako što će zaseći kroz koru i godove, isto tako postoji put… to
je moguće.
Ima nešto što nismo naveli o anusaya, a zanimljivo je pomenuti. Uobičajeno, u suttama imamo dva načina
objašnjenja anusaya:
1) tročlana podela:
-ragānusaya - prikrivena sklonost prema požudi, vezanosti, a zasniva se na prijatnom osećaju.
-patighānusaya - prema averziji i zasnovana je na bolnom osećaju.
-aviđđānusaya - ka neznanju, bazirana na ni-prijatnom-ni-neprijatnom (neutralnom) osećaju.
Ovu podelu smo već obradili u sutti MN146.
2) sedmočlana podela, način koji dominira u budističkoj tradiciji, naročito u Abhidhammi, a pomenut je u
MN18:
-prema požudi
-prema averziji
-prema gledištima
-prema sumnji
-prema obmanutosti
-prema želji za bivanjem
-prema neznanju.
Ova naša sutta izgleda da je jedina gde se pominju prikrivene sklonosti prema pravilima i ritualima i
zlovolji. Naravno, možemo ih povezati sa pomenutih sedam, ali tehnički termin, recimo prikrivena
sklonost prema pravilima i ritualima nismo sreli nigde drugde.
(nastaviće se...)
