Kratak sadržaj sutte
Poštovani Ānanda podučava domaćina o jedanaest "vrata ka Besmrtnom" pomoću kojih bhikkhu može dosegnuti najvišu sigurnost od ropstva.
Beleške
(Postoje dva tabelarna dodatka uz beleške o ovoj sutti.)
Danas nam je na programu MN52 - Čovek iz Aṭṭhake (nāgara je grad ili varoš). Njegovo ime bilo je Dasama što znači deseti, verovatno deseto dete u familiji.
Na samom početku, što je vrlo zanimljivo, u uvodu postoji podtekst. Počinje sa:
Ovako sam čuo. Jednom je poštovani Ānanda živeo u Beluvagāmaki, kraj Vesālija.
Ima li čega neobičnog u ovom početku? Ne pominje se Buda! A zašto je to tako? Ovim je sugerisano da se događaj odvija nakon Budine parinibbāne. Uopšteno govoreći, čak i ako govore drže drugi monasi i Buda se ne pojavljuje, sve dok je Buda živ, sutta počinje sa: "Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio..." I onda se jedan od njegovih učenika obrati monasima i održi govor. Dakle, sve dok je Buda bio živ pominje se njegovo mesto boravka. Ova sutta počinje tako što se pominje Ānanda, u nekim drugim će to biti neko drugi od monaha. Nikada nećete naći suttu što počinje sa: "poštovani Sāriputta je boravio tu i tu", jer je on preminuo oko godinu dana pre Bude. Slično važi i za Maha Moggallānu.
Na početku Ānanda živi u selu Beluvagāmaki, a to je blizu čuvenog grada Vesālija, prestonice Liććhavi republike. Liććhavi se takođe zove i narod koji je živeo tu. Bili su kṣatriya klan - ratnici, a Vesāli je bio vrlo prosperitetan grad, poznat po visoko razvijenim umetnostima i zanatima.
Ovom prilikom domaćin po imenu Dasama koji dolazi iz mesta Aṭṭhakanāgare, o kojem ne znamo ništa detaljnije, odlazi u Pāṭaliputtu nekakvim poslom. Pāṭaliputta još uvek postoji u Indiji i danas se zove Patna. U kasnijem periodu će postati centar kraljevstva kralja Ašoke. Kada domaćin završi posao, odlazi u manastir u Kukkuṭinom parku (park kokošaka/pilića) i sreće jednog monaha. Nakon kraćeg razgovora pita ga gde poštovani Ānanda sada prebiva. Domaćin je možda Ānandu sreo ranije ili ga zna po čuvenju kao ličnog Budinog sekretara. Monah odgovara da Ānanda sada živi u Beluvagāmaki, blizu Vesālija.
Domaćin odlazi tamo. Vrlo često kada domaćini posećuju znamenite monahe postavljaju im pitanja koja se tiču svetovnih stvari - kako živeti vrli i koristan život u svetu, šta možemo učiniti da zadobijemo zasluge, dobru karmu, kako se odnositi prema supruzi i deci, kakvi postupci vode ka srećnom preporađanju... Ali ovaj domaćin pita vrlo duboko pitanje koje vodi direktno u srce Dhamme:
„Poštovani Ānanda, postoji li jedna stvar da ju je objavio Blaženi, znalac i vidilac, plemeniti i potpuno probuđeni, i pomoću koje bi monah, ako boravi marljiv, predan i odlučan, svoj neoslobođen um učinio oslobođenim, neuklonjene otrove uklonio, a on dosegao najvišu sigurnost od ropstva koju nije dosegao ranije?”
ekadhammo = jedna stvar
anuttaraṃ yogakkhemaṃ = vrhunsku sigurnost od ropstva
Da li postoji jedna praksa koja vodi direktno do najvišeg postignuća, najvišeg ploda? Nešto što će voditi do potpunog oslobođenja uma, uništenja svih nečistoća i do krajnjeg cilja duhovnog života?
Sve ovo je podvučeno kada se kaže "neoslobođen um učinio oslobođenim, neuklonjene otrove uklonio, a on dosegao najvišu sigurnost od ropstva koju nije dosegao ranije". Izgleda da pita da li postoji bilo koji način da se neko uputi direktno u jednom potezu od stanja svetovnosti do stupnja arahanta. Kako je objašnjeno ranije, u progresivnom razvoju, po Budinom učenju, prolazi se kroz postupne nivoe: ulazak u tok, jednom-povratnik, ne-povratnik, arahant.
Vrlo je uobičajeno da rane sutte daju instrukcije za učenike koji idu od svetovnih nivoa do ulaska u tok. A zatim od ulaska u tok do stepena arahanta. Ali prelazak iz svetovnog nivoa do arahanta u jednom potezu je vrlo retko. Čini se da je to poenta kako shvatiti ovo pitanje.
BB: Naravno, može se ići kroz niz svih nivoa jedan za drugim, ali onako kako ja razumem da ono što domaćin ima na umu jeste direktan put do četvrtog nivoa, bez prolaska kroz međustanja.
Tada Ānanda kaže da postoji i objašnjava to preko đhāna. Počinje standardnom formulom za prvu đhānu:
„Tako, kućedomaćine, sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, monah ulazi i ostaje na prvom stupnju zadubljenja, koji je praćen usmerenom mišlju i istraživanjem, uz ushićenje i zadovoljstvo rođeno iz osame. Onda ga razmatra i ovako razume: ‘Ovaj prvi stupanj zadubljenja uslovljen je i stvoren voljom. Ali sve što je uslovljeno i stvoreno voljom, jeste prolazno, podložno nestanku.’ Postojan u tome, dostiže on uklanjanje otrova."
vitakka + vićāra - usmerena misao i primenjena misao. Takođe: misao i istraživanje. Vitakka ovde nije mišljenje kako ga uobičajeno razumemo, već primena uma. A vićāra jeste ispitivanje - posmatranje objekta.
Ushićenje i zadovoljstvo javljaju se usled napuštanja pet prepreka. To obezbeđuje osnovu za samādhi, koncentraciju. A sada, da bi razvio uvid monah počinje da ispituje, istražuje ovu đhānu. I istražuje je vrlo oštro sa tačke gledišta njene uslovljenosti.
Ovo se čini ekstremno konciznim, kao vrlo zgusnut način da se opiše razvoj uvida. Pre nego istraživanje pet sastojaka kao različitih sastavnih delova đhāne, on jednostavno uzima đhānu u celini i razume je, vidi - da je đhāna nešto uslovljeno i proizvedeno voljom.
[Ovde su dve pali reči vrlo bitne. Prevod možda nije sasvim adekvatan. Saṅkhataṁ ovu reč bez prefiksa možemo prevesti sa "uslovljen"; kada se stavi prefiks: Abhi-saṅkhataṁ i pridruži abhisañćetayitaṁ - ima više značenje nečega što je proizvedeno mentalno. Pa kažemo da je prva đhāna uslovljena umom i voljno proizvedena. Možda je prva mentalno kreirana i voljno proizvedena. Jer svi pojavni fenomeni jesu uslovljeni. Ali prva jeste uslovljena na drugačiji način, a to je označeno ovim abhisaṅkhataṁ.]
Ovakvo iskustvo jeste krajnje blaženo i vrlo ushićujuće, a ako se to ne razume korektno, tada će se razviti sviđanje, prijanjanje, vezanost. Kada neko to pogrešno tumači, može smatrati to nekom vrstom stalnog sopstva, otkrivanjem trajnog sopstva - kao npr. u brahmanskoj tradiciji gde se takođe postižu stanja nalik đhānama, ali tamošnji askete uzimaju ova iskustva kao da su otkrovenja vrhovnog sopstva - ātmana. No, Buda istražuje ove đhāne i nalazi da su to samo mentalno stvoreni fenomeni. Stvari koje nastaju kroz delovanje uma, proizvedene voljnim naporom. A zatim treba razumeti da šta god da je mentalno konstruisano, proizvedeno i voljom stvoreno - jeste nestalno i podložno nestanku (aniccaṃ nirodhadhammaṁ).
Ānanda kaže da ako je ovaj monah postojan u tome, ako se može čvrsto držati za taj uvid u nestalnu, uslovljenu i voljom stvorenu prirodu đhāna moguće je da će postići uništenje svih otrova, uništenje ovih fundamentalnih nečistoća baš tada.
Međutim, takođe je moguće da dok je uključen u ovu kontemplaciju iskusi suptilno sviđanje, suptilno vezivanje za to iskustvo razumevanja, proboja. I to prijanjanje stvara neku vrstu uznemirenosti koja zamagljuje jasnoću uvida i sprečava uvid da potpuno ispuni svoju prodornu funkciju. U tom slučaju monah ne postiže potpuno uništenje svih otrova, ali još uvek, zbog uvida koji je vrlo dubok, raskida pet nižih okova i postaje nepovratnik, anāgāmī. On se više neće preporoditi bilo gde u čulnim svetovima. Spontano će se preporoditi u čistim boravištima i postići konačno oslobođenje tamo bez vraćanja u naš svet.
Šta su pet nižih okova?
1.gledište o sopstvu (u vezi sa pet sastojaka)
2.sumnja
3. slepo verovanje u pravila i rituale
4.čulna želja
5.zlovolja.
Ako se uništi ovih pet okova, ali ne i pet viših postaje se nepovratnik. Tada Ānanda kaže:
To je objavio Blaženi, znalac i vidilac, plemeniti i potpuno probuđeni, pomoću čega monah, ako boravi marljiv, predan i odlučan, svoj neoslobođen um čini oslobođenim, neuklonjene otrove uklanja, a on doseže najvišu sigurnost od ropstva koju nije dosegao ranije.
Ono što je zanimljivo, ovo kao Budine reči ne nalazimo nigde drugde u suttama (postoji mesto u AN gde ovu istu tvrdnju ponovo iznosi Ānanda). Instrukcije se savršeno slažu sa onim što je govorio Buda, a ovo izgleda da je originalna Ānandina interpretacija.
Zatim se u paragrafima 5, 6 i 7 ponavlja isto ovo za ostale tri đhāne. Ali iako se u pitanju pominje jedna stvar, već smo dobili 4. To znači da se može koristiti bilo koja od ovih đhāna kao osnova za samādhi, a na toj osnovi se razvija uvid u uslovljenu prirodu đhāna. A od voljno uslovljene prirode stiče se uvid u netrajnost i prestanak. A zašto se različite đhāne koriste? BB: Pretpostavljam jer je različitim meditantima potrebnan različit stepen koncentracije, jačina koncentracije da uvid postane efikasan. Neki to mogu postici kroz prvo, drugi idu do viših zadubljenja.
Ānanda u paragrafu 8 uvodi novi pristup, četiri meditativne prakse, u komentarima ih zovu četiri brahmavihārā, uzvišena boravišta. Takođe se zovu četiri nemerljiva stanja jer se razvijaju nemerljivo ka svim živim bićima. Već smo ih ranije pominjali, a sada imamo i tabelarni prikaz (dodatak 1). Ako samo navodimo imena: saosećanje, saradost itd. nekad je teško razumeti šta se u stvari podrazumeva pod svakim pojmom, a šta su razlike među njima, a u tabelarnom pristupu možemo uočiti sve ovo.
Prva se zove mettā, prijateljska ljubav, zasnovana na reči mitta = prijatelj. Mettā je formalno definisana kao želja, duboka i iskrena želja za dobrobiti i srećom svih bića, sebe i drugih. Svako od ovih uzvišenih boravišta ima svog bliskog neprijatelja - kvalitet koji izgleda slično, ali je obojen nekom nečistoćom, što ga čini istinski drugačijim. I ima dalekog neprijatelja, nešto suprotno, protivnika ovog uzvišenog kvaliteta. Tako je bliski neprijatelj mette - lična vezanost, svetovna naklonost, neka vrsta ljubavi koja uključuje vezivanje, posesivnost. I ima dalekog neprijatelja - zlovolju, mržnju, averziju.
I mettā je istinski temelj za sledeća dva uzvišena boravišta: saosećanje i saradost / radost zbog sreće drugih. Jer, da bismo osetili ova dva kvaliteta, moramo iskreno želeti dobrobit drugima. I zatim, kada želimo drugima dobrobit, a oni su pogođeni patnjom, tada saosećamo sa njima i njihovom patnjom. I ta empatija - to je saosećanje, karuṇā. U komentarima se kaže da je saosećanje kvalitet koji čini da srce dobre osobe podrhtava patnjom drugih. I ono promoviše aspekt uklanjanja patnje, jer patnja jeste ono što nas motiviše da učinimo nešto da olakšamo patnju drugih. Bliski neprijatelj saosećanja jeste svetovna tuga - kada imamo prijanjanje, vezanost za drugu osobu, svetovnu naklonost, a ta druga osoba umre, tada osećamo žaljenje. Ali ta tuga nije u stvari tuga za za drugom osobom, već obično žaljenje za samim sobom, jer smo lišeni društva te osobe. Naravno, ako neko oseti tugu prema samom sebi, ne treba sebe da krivi, to je prirodno, samo to nije ovaj kvalitet koji sad pominjemo. Daleki neprijatelj saosećanja jeste surovost. To je stanje uma kojim neko priželjkuje da se nanese patnja drugome. Osećaj zadovoljstva u nanošenju patnje drugome.
Treće uzvišeno boravište prevedeno je kao saradost (altruistička radost) - muditā. Ova reč u originalu uzeta sama za sebe znači radost. Ali u ovom kontekstu treba da razumemo da je to mentalno stanje koje uključuje odnos sa drugim bićima. I kako se objašnjava u tekstu - radost poreklom od sreće i uspeha drugih. I kako drugi doživljavaju uspeh, imaju sreću ili recimo dobre kvalitete, umesto osećaja zavisti i gorčine, mi učestvujemo u njihovoj radosti, osećamo se srećnim zbog njihovog uspeha. To je značenje muditā. Blizak neprijatelj je svetovna radost. Kada se ljudi okupe, uživaju u zajedničkom društvu i svi dele naklonost i uzajamnu ljubav. To nije značenje muditā. Daleki neprijatelj je averzija, osećaj nezadovoljstva kada drugi imaju uspeha i sreće.
Četvrto uzvišeno boravište jeste spokojstvo, upekkhā. Objašnjeno je kao nepristrasnost prema svim živim bićima. Znači da nemamo preferencije, favorizovanje, ne pravimo razliku, diskriminaciju, već posmatramo sva bića sa ekvivalentnim umom. Nemamo bilo kakvu povećanu ili smanjenu naklonost prema bilo kome. Ponekad ljudi koji su izvan budizma tumače da budizam uzima ovo kao najviši cilj, a sam pojam kao ravnodušnost, indiferentnost, hladnu neutralnost i apatiju. To je pogrešna interpretacija. U stvari, bliski neprijatelj upekkhe jeste tupa indiferentnost, apatija, ravnodušnost u svetovnom smislu, jednostavno nije nas briga. Apatija i ravnodušnost rođeni iz neznanja. A daleki neprijatelj - prijanjanje i odbijanje , pristrasni smo - nešto nam se sviđa, odbija nas nešto drugo.
Sada se vraćamo nazad na suttu. U paragrafu 8 Ananda upotrebljava standardnu formulu koja dolazi od Bude:
Dalje, monah živi obasjavajući jednu stranu sveta umom prožetim prijateljskom ljubavlju, isto tako i drugu, isto tako i treću, isto tako i četvrtu; takođe iznad, ispod, unaokolo, svuda i svakoga, kao i sebe; živi on obasjavajući čitav svet umom prožetim prijateljskom ljubavlju, obilnom, uzvišenom, nemerljivom, bez ikakvog neprijateljstva i zlovolje u sebi.
Ovo nije postupna instrukcija za razvoj mette, već se objašnjava monahu koji je već prošao kroz elementarne korak-po-korak instrukcije i sada zrači prijateljsku ljubav u raznim pravcima: sve četiri strane sveta, iznad, ispod u krug - svuda.
I sada, prijateljska ljubav, razvijena kao meditacija na ovaj način može voditi do samādhija u meri koja odgovara đhānama. U ranim suttama ne nalazimo brahmavihāre objašnjena kao stanja đhāna. Ali u komentarima se kaže da neko razvija brahmavihāre do nivoa prve tri đhāne, a četvrta brahmavihāra, spokojstvo razvija se do nivoa četvrtog zadubljenja.
Isto tako, ova prijateljska ljubav kada postane nemerljiva, beskonačna, jeste stanje koje je u stvari slično đhāna stupnju koncentracije - duboko meditativno zadubljenje. I neko boravi u njoj dugo vremena dok nije potpuno uronjen u nju. Upozna je, usavrši, ovlada njome, tada izranja iz nje i istražuje je na isti način:
Onda sve to razmatra i ovako razume: ‘Ovo oslobođenje uma kroz prijateljsku ljubav uslovljeno je i stvoreno voljom. Ali sve što je uslovljeno i stvoreno voljom, jeste prolazno, podložno nestanku.’ Postojan u tome, dostiže on uklanjanje otrova. Ali ako ne dostigne uklanjanje otrova… tad se nikada više ne vrati u ovaj svet.
I opet ako je stabilan, čvrst u tome, u stanju da stekne uvid i zadrži ga čistim i nepokolebljivim, tada direktno postiže uklanjanje otrova. Ali ako postoji suptilno vezivanje za ovo iskustvo, suptilni užitak u ovom iskustvu, tada se stvara ometanje, uznemirenost koja zamagljuje, slabi uvid i umesto dostizanja konačnog cilja, monah postaje nepovratnik.
Isti metod primenjen je i za razvoj ostale tri brahmavihāre.
Do sada smo prošli kroz osam metoda. U paragrafu 12 Ananda uvodi novu metodologiju. Pominje prvo od nematerijalnih zadubljenja i objasniće nam pristup u vezi sa tri od četiri takva zadubljenja. U tabeli 2 možete naći opis sva četiri. Do sada ih nismo obrađivali sistematično.
Prvo je područje beskonačnog prostora. Kako se ovo postiže? Prvo se mora ovladati četvrtom đhānom koristeći kao objekat kasiṇu. Kasiṇa je disk, tj. počinje kao disk, a zatim postaje mentalno vizualizovani krug. Može biti disk koji označava jedan od četiri elementa (zemlja, voda, vatra i vazduh) ili četiri primarne boje (plava, žuta, crvena i bela), Nakon što se postigne četvrta đhāna zasnovana na npr. plavoj kasini tada se proširi kasiṇa, taj obojeni krug, tj. vizuelno i mentalno upijajući krug. On se širi i širi sve dok se ne postigne proširenje bez granica tako da zaprema celo vizuelno polje. Ono je sada potpuno prekriveno iskustvom "plavosti". Sada je meditant zadubljen u četvrtu đhānu na nemerljivoj plavoj kasini. Zatim, da bi se nastavilo od četvrte đhāne zasnovane na ovoj nemerljivoj plavoj kasini do područja beskonačnog prostora, prvo se razmatra ova četvrta đhāna. Ona je vrlo mirna, ali još uvek je na neki način manjkava, jer ima materijalni objekat. Smatra se da bi meditativno zadubljenje bez bilo kakvog materijalnog objekta bilo mnogo mirnije. I tada donosi odluku da dosegne područje beskonačnog prostora. A to što treba da uradi je da mentalno ukloni boju koja zauzima taj prostor. A kada to učini, sve što je ostalo jeste prostor bez granica, onaj prostor koji je kasina zauzimala. I tako područje beskonačnog prostora jeste meditativno zadubljenje koje uzima kao svoj objekat ovaj prostor koji se opaža kao beskonačan. U formuli koja se javlja u sutti:
Dalje, potpunim nadilaženjem opažaja oblika, nestankom opažaja čulnog podražaja, neobraćanjem pažnje na opažaj raznolikosti, svestan da ‘prostor jeste beskrajan’, monah ulazi i boravi u području beskrajnog prostora.
Zatim sledi područje beskonačne svesti. Nakon što neko sasvim ovlada beskonačnim prostorom da bi prešao dalje - uzima kao svoj objekat svest koja prožima prostor kao beskonačan; um koji je svestan prostora kao beskonačnog. Kada je neko u području beskonačnog prostora, tu je um koji je toga svestan i sada meditant okreće um da bude svestan tog stanja uma koje je svesno beskonačnog prostora. I to stanje uma se iskusi kao beskonačno. Meditant tada nadilazi područje beskonačnog prostora i ulazi u područje beskonačne svesti. Zvuči vrlo apstraktno!
Treće nematerijalno zadubljenje je područje ničega. E, ovo je jako apstraktno - (ākiñcaññāyatana) i kako je objašnjeno u suttama ovo je pažnja/svesnost: "ovde nema ničega". U komentarima Visuddhimagga objašnjava da je ovde objekat odsustvo ili nepostojanje svesti koje pripada području beskonačnog prostora. Neko sada postaje svestan da se ovog puta, u ovom trenutku svest područja beskonačnog prostora više ne pojavljuje. I kada se fokusira na to nepostojanje / nepojavljivanje svesti o području beskonačnog prostora, na temelju tog fokusiranja sada ulazi u područje ničega.
Četvrto zadubljenje jeste područje ni-opažanja-ni-neopažanja. Ovo se ne pominje u govoru samom jer je ovo stanje tako suptilno da se uvid ne može zasnovati na njemu. Uključićemo ga ovde samo da bismo kompletirali sva četiri nematerijalna zadubljenja. Ne iznosi se direktno kako se ovo postiže, jedino što se kaže je da se prevazilazi područje ničega i ulazi u područja ni-opažanja-ni-neopažanja. Visuddhimagga, klasični meditacijski priručnik kaže da je objekat ovog područja jeste područje ničega, tj. treće nematerijalno zadubljenje koje se percipira kao mirno. Isto tako, kada se uzme svest područja ničega kao objekat i percipira kao vrlo tiho i mirno, na ovaj način se ulazi u četvrto nematerijalno zadubljenje koje je tako suptilno, prefinjeno da se čak ne može reći da li mentalni činioci postoje ili ne.
Sva ova četiri stanja zadubljenja nisu stanja uvida / mudrosti, već su stanja samādhija. Ali prva tri mogu da se koriste kao temelj za razvoj mudrosti. Četvrti je previše suptilan da bi se koristio kao osnova za mudrost. Ānanda počevši od paragrafa 12 objašnjava (na isti način i za naredna dva):
Onda sve to razmatra i ovako razume: ‘Ovo dostizanje područja beskrajnog prostora uslovljeno je i stvoreno voljom. Ali sve što je uslovljeno i stvoreno voljom, jeste prolazno, podložno nestanku.’ Postojan u tome, dostiže on uklanjanje otrova. Ali ako ne dostigne uklanjanje otrova… tad se nikada više ne vrati u ovaj svet.
Paragraf 15 zaključuje suttu. Domaćin je jako zadovoljan izloženim i koristi divno poređenje kada izražava zahvalnost:
Baš kao kad bi čovek koji traži ulaz ka skrivenom blagu odjednom naišao na jedanaest ulaza ka skrivenom blagu, isto tako sam i ja, tražeći jedna vrata ka Besmrtnom, iznenada naišao na jedanaest vrata ka Besmrtnom. Baš kao kada bi čovek imao kuću sa jedanaest vrata, pa kad je zahvati plamen, on bi mogao da pobegne na sigurno kroz jedna od tih jedanaest vrata, isto tako i ja mogu kroz jedna od tih jedanaest vrata da pobegnem u Besmrtno.
Vidimo ovde da, iako je domaćin pitao pitanje kako monah može vežbati, on sam je vrlo ozbiljan praktikant i želi da koristi taj metod kako bi nastavio praksu. Tada Dasama želi da pokloni nešto poštovanom Anandi i sakuplja sve monahe Pāṭaliputte i Vesālija, što mora da je bila vrlo velika saṇgha, poslužuje razne vrste dobre hrane, poklanja dvostruku odoru svakom monahu i trostruki ogrtač Ānandi, a zatim daje novčana sredstva da se podigne boravište za njih.
Praksa
Čak i u stanjima zadubljenja, moramo da pazimo na bilo kakvo vezivanje koje može nastati u vezi sa tim stanjima. Razmišljajte o tome da sva stanja uma nastaju na temelju uslova i podložna su promenama. Budite svesni nastanka bilo kakvog vezivanja za stanja uma. U različita doba dana, obratite pažnju na stanje svog uma i uočite da je to samo stanje uma, privremeno i bezlično.
