Bhayabherava sutta (MN 4) -- Govor o strahu i strepnjihttp://www.yu-budizam.com/canon/majjhima/mn004.htmlKratak sadržaj sutteU ovoj sutti Buda se zapravo nadovezuje na vreme opisano u prethodno obrađivanom govoru, Ariyapariyesana sutti, kada je napustio Ālāra Kālāmu i Udaka Rāmaputu i lutajući zemljom Magadhom naišao na pogodno mesto i odlučio da sam uloži napor kako bi stigao do cilja. Tako opisuje sledeći korak koji je načinio, a to je ona istorijska noć koju je probdeo sedeći pod bodhi drvetom i u kojoj je stekao tri znanja (o svojim prošlim životima, o delovanju zakona kamme i o četiri plemenite istine), koja su ga i učinila probuđenim za istinu ovoga sveta. Ova sutta je, između ostalog, Budina pohvala samoći i važnosti koju ona ima u našem duhovnom razvoju.
Beleške o suttiBraman po imenu Đānussoni dolazi do Bude i započinje razgovor o tome da li Buda svojim saputnicima u asketskom životu služi kao predvodnik, pomagač, nadahnuće i uzor. Kad Buda odgovori potvrdno, Đānussoni nastavlja kako mora biti teško živeti sam u šumi, na pustom mestu, osamljen. Buda mu daje za pravo i kaže da se i sam tako osećao pre nego što je postigao prosvetljenje.
Tako je on u gustim šumama (ili džungli?) severne Indije praktikovao različite asketske vežbe. Jedna od njih je da namerno sebe stavlja u situacije koje izazivaju strah i zebnju. Tako bi budan provodio noći mladog ili punog Meseca, kada po narodnom verovanju izlaze razni demoni i duhovi da love one koji borave po šumama. Kako bi savladao strah, sebe je vežbao tako da i kada se strah i užas jave, on je snagom duha ostajao u onom položaju u kojem je do tada bio, stojećem, sedećem, hodajućem ili ležećem sve dok taj strah ne bi minuo.
[8-18] Dalje, Buda govori o uzrocima tog straha, a to su razne mentalne nečistoće koje u svom umu nosimo. Svom sagovorniku on kaže: „Šume zavode duh monaha koji nije ustaljen u zadubljenju“ i „Nepročišćenost življenja u monasima i bramanima izaziva nepovoljna stanja straha i užasa“. Dalje Buda nabraja koja su to sve nepovoljna stanja uma, a koja treba prevazići da bi boravak duboko u šumi bio plodonosan:
žudnja i požuda
zlovolja i mržnje
tupost i tromost
nespokojstvo i uznemirenost
neizvesnost i sumnja
hvaljenje sebe i podcenjivanje drugih
sklonost panici i strahu
žudnja za dobitkom, poklonima i slavom
lenjost i odsustvo upornosti
zbunjenost i nepažnja
odsustvo koncentracije
Vrlo lepa lista
[22] Na drugoj strani, Buda nabraja duhovne kvalitete koji su ključni za postizanje probuđenja: energija (viriya), svesnost (sati) i koncentracija (samādhi).
Pošto je razvio takve kvalitete vežbajući u šumi, u osami, u pasusima koji slede [23-33] Buda opisuje svoje sedenje pod bodhi drvetom, ulazak u četiri zadubljenja (đhāna) i koja je znanja zadobio pri tome: znanje o svojim prošlim životima, znanje o umiranju i ponovnom rađanju bića (zakon kamme) i znanje o razaranju mentalnih nečistoća (āsava).
Kasnija komentarska literatura je ovu epizodu Budinog prosvetljenja razvila u grandioznu sliku epskih razmera, u dobro poznatu priču o Mari koji iskušava Budu, prvo da ga zavede čulnim zadovoljstvima (šalje mu svoje tri kćeri, koje se vrlo simbolično zovu Taṇhā, Aratī i Ragā, odnosno Žudnja, Nezadovoljstvo i Požuda), a zatim, kada mu se plan izjalovi, pokušava da ga zastraši olujama i svojom demonskom vojskom. Vojska odapinje kišu strela na Budu (ali se one kada dođu blizu njega, pod uticajem Budine bezgranične ljubavi, pretvaraju u kišu cvetova). Videći da ni na koji način ne može da poremeti Budin mir, Mara na kraju dovodi u pitanje i samo pravo Budino da uopšte sedi na mestu na kojem je. Na to Buda odgovara da je stekao pravo time što je do kraja razvio sve vrline neophodne za probuđenje i time otvorio i čitavom čovečanstvu put ka Besmrtnom. Mara mu ne veruje i pita ga ima li ikakvog svedoka za svoju tvrdnju. Buda tada desnom rukom dodirne zemlju (ovo je čuvena Bhumisparsa mudra, položaj koji se može videti na mnogim Budinim kipovima). Na taj dodir čitava zemlja se uz potmuli tutanj zatresla u znak potvrde. I tog trenutka se Marina armija razbeža u panici.
Zanimljivo je uočiti da Mara (Zli, Smrt), onaj koji iskušava, nije isti kao Satana u hrišćanstvu, jer ne nastoji da ljude po svaku cenu odvede u pakao, već mu je glavni cilj da ih obeshrabri da tragaju za posvetljenjem i da ostanu u krugu preporađanja, dakle unutar njegovog domašaja. Čak ih navodi i da čine dobro, kako bi otišli makar na nebo i time odložili probuđenje. Zanimljivo je, takođe, da se čuveno bodhi drvo, pod kojim je navodno Buda sedeo u noći prosvetljenja, ne pominje u suttama, već samo u kasnijim komentarima.
[23-27] I tako, Buda ostaje sam na bojnom polju, ali ga čeka još jedan, poslednji napor koji treba uložiti. Ulazeći u sve suptilnija stanja koncentracije, stiže na prag probuđenja:
„Kada je um postao tako skoncentrisan, pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće (upakkilesa), gibak, prilagodljiv, postojan i nepokolebljiv“, on je spreman da se okrene ka trima direktnim znanjima do kojih Buda dolazi:
1. znanje o svojim prošlim životima (pubbe-nivāsānussati-ñāṇa – doslovno, o „prošlim boravištima“)
2. znanje o umiranju i ponovnom rađanju bića (cutūpapātañāṇa) u skladu sa njihovim delima (kamma)
3. znanje o razaranju mentalnih nečistoća (khayañāṇa)
„Videh, kao da mi je pred očima: "Ovo je patnja... Ovo je nastanak patnje... Ovo je prestanak patnje... Ovo je put koji vodi do okončanja patnje... Postoje mentalne nečistoće... Ovo je nastanak mentalnih nečistoća... Ovo je prestanak mentalnih nečistoća... Ovo je put koji vodi do prestanka mentalnih nečistoća.“
To će biti četiri plemenite istine koje će kasnije, u Sarnathu, saopštiti petorici asketa u svom prvom govoru Dhammcakkappavattana sutta.
PraksaPokušaj da osvestiš koje situacije u svakodnevnom životu izazivaju strah i nelagodu u tebi. Da li njihove uzroke vidiš izvan sebe ili u sebi? Na koji način te ta osećanja ometaju da učiniš nešto korisno za tebe ili druge? Vežbaj da uočiš strah i nelagodu kad se jave i da ostaneš sa njima, nastavljajući da radiš to što u tom trenutku radiš, umesto da te parališu. Posmatraj da li su taj strah i nelagoda konstantni ili posle izvesnog vremena slabe i nestaju.