Dijamantska sutra je najznacajnija sutra u mahayanskoj tradiciji. Ona govori o transcendelnoj svesti tj. o svesti koja nadilazi svest konceptualnog uma. Moze se reci da je ova sutra i sama srz celog Budinog ucenja jer ona direktno ukazuje na prosvetljenu svest i sadrzi celokupno Budino ucenje. Nelogicnosti tokom govora Bude i Subhutija koje se mogu sresti tokom citanja sute ukazuju na logiku koja prevazila logiku svakidasnjeg uma. Kroz nelogican govor Buda nas upucuje na odbacivanje svega onoga sto izrazavamo kao koncept (samjna).
"Šta u ovom kontekstu predstavlja samjna? Ona je specifična sposobnost svesti (citte) da apstrahuje, da uhvati, da iz domena onoga što je prethodno dotaknuto čulnim iskustvom, i zadržano u umu i doživljeno kao utisak ili osećaj, zahvati, i dâ mu značenje u formi reči, imena ili koncepta. Samjna je, dakle, taj verbalni, mentalni, diskurzivni, konstruisani (savikalpa) deo odnosa svesti i njenog predmeta.
Nakon ovih objašnjenja može se lakše razumeti tekst Vajracchedike u kome Tathagata upozorava Subhutija na negativnu ulogu posebno štetnih samjni, kao što su samjna sopstva, bića, duše, individue, da bi u nastavku upozorenje proširio i na koncept dharmi uopšte, odnosno, njihovog odsustva a-dharmi. Na kraju se odbacuje i sama konceptualizacija. Posebno je interesantno i znčajno naglasiti da negacija aktivne uloge koncepta ne povlači automatski afirmaciju njene suprotnosti. Čista afirmacija i čista negacija koncepta dele istu sudbinu. Oba dovode do 'posezanja' (graha); negativna uloga samjne je u tome što vodi posezanju, zauzimanju (pozicije), prionulosti, privrženosti i time onda sputanosti, brigi, neugodi, patnji i neslobodi. Negativni korelat samjne jeste svesno zauzimanje pozicije, izbor stava; baš kao i njegov pozitivni korelat, i on vodi sputanosti energije investiranih kroz stav. Poput splava koji je poslužio nakon što se stiglo na drugu obalu, svaka pređena pozicija treba da bude napuštena.
Nakon ovog napuštanja svega što je pozicija, moglo bi se, sledeći zdravorazumsku logiku, pomisliti da je svest i samu sebe dokinula, te da ništa više nije preostalo. Ceo se događaj o kome je reč i javlja kao mističan, jer onde gde zdrav razum više ništa ne razaznaje, odlučujuće mističko iskustvo zapravo i počinje". (preuzeto iz clanka "Istina kontradikcije i svest bez oslonca" - Zoran Zec)
Suta nas uvodi u jacanje slobodne svesti koja se ne vezuje ni za jednu formu, zvuk, miris, osecaj, emociju itd. Ovakva svest se naziva apratisthita citta. Ova svest nije izdvojena iz konceptualne stvarnosti vec je svest koja obuhvata konceptualnu stvarnost ali se ne vezuje u njoj vec zadrzava mir prosvetljenja koji je spoznala prilikom oslobodjenja i u mogucnosti je da vidi stvari onakve kakve stvarno jesu. Suta nam ukazuje i na nepostojanje prosvetljenja i nibbane kao takve, na nepostojanje osecajnih i bezosecajnih bica i slicno.
S obzirom na vaznost ove sutre u mahayanskoj tradiciji, mogli bi da kazemo po koju rec o njoj.