Budino učenje namenjeno nezaređenima

[Sati]

Aputtaka sutta -- Bez naslednika (1)
Samyutta nikāya III.19

U Savatiju. Pasenadi, kralj Kosale, otide jednom do Blaženog u sred dana i kad je stigao pokloni mu se, pa sede sa strane. Dok je tako sedeo sa strane, Blaženi mu reče: "E pa, veliki kralju, otkuda ti u sred dana?"

"Upravo sada, gospodine, domaćin koji je često davao novac u zajam umro u Savatiju. Dolazim pošto sam preneo njegovo bogatstvo u palatu, jer naslednika nema: osam miliona u srebru, a da ne pominjem zlato. I mada je imao novca i za pozajmicu, hranio se sasvim skromno: običan pirinač i malo kiseliša. Ni u odeći se nije razbacivao: nosio je tri dužine lanenog platna. A i prevoz mu beše skroman: putovao je običnom zapregom sa krovom od lišća."

"Tako je to, veliki kralju. Tako je to. Kada čovek koji nije do kraja usavršen stekne veliko bogatstvo, on ga ne koristi za sopstveno uživanje i zadovoljstvo, ni za uživanje i zadovoljstvo svojih roditelja, ni za uživanje i zadovoljstvo svoje žene i dece, ni za uživanje i zadovoljstvo svojih robova, slugu i pomoćnika, ni za uživanje i zadovoljstvo svojih prijatelja. On ne običava da sveštenicima i asketama donosi ponude i tako sebi obezbedi sreću, put na nebo. Kada se njegov imetak ne koristi kako treba, uzimaju ga kraljevi, otimaju ga lopovi ili ga proguta vatra ili ga odnese voda ili ga naslednici rasparčaju. Tako njegovo bogatstvo, neupotrebljeno kako treba, biva protraćeno i ne donese nikakvo dobro.

Baš kao i jezero na kojem se okupljaju neljudska bića, sa čistom vodom, hladnom vodom, svežom vodom, prozirnom, sa mnogim gazovima, prekrasno jezero. Nijedan čovek ne usuđuje se da iz njega uzima vodu, da pije ili se u njemu kupa, niti da vodu koristi za svoje potrebe. I tako ta voda, neupotrebljena kako treba, biva protraćena i ne donese nikakvo dobro. Na isti način, čovek koji nije do kraja usavršen stekne veliko bogatstvo... Tako njegovo bogatstvo, neupotrebljeno kako treba, biva protraćeno i ne donese nikakvo dobro.
Ali kada čovek koji je do kraja usavršen stekne veliko bogatstvo, on ga koristi za sopstveno uživanje i zadovoljstvo, za uživanje i zadovoljstvo svojih roditelja, za uživanje i zadovoljstvo svoje žene i dece, za uživanje i zadovoljstvo svojih robova, slugu i pomoćnika, za uživanje i zadovoljstvo svojih prijatelja. On običava da sveštenicima i asketama donosi ponude i tako sebi obezbedi sreću, put na nebo. Kada se njegov imetak koristi kako treba, ne uzimaju ga kraljevi, ne otimaju ga lopovi, ne proguta ga vatra, ne odnese ga voda i naslednici ga ne rasparčaju. Tako njegovo bogatstvo,upotrebljeno kako treba, biva iskorišćeno, a ne protraćeno.
Baš kao i jezero blizu grada ili sela, sa čistom vodom, hladnom vodom, svežom vodom, prozirnom, sa mnogim gazovima, prekrasno jezero. Ljudi će iz njega uzimati vodu, piti je ili se u njemu kupati i vodu koristiti za svoje druge potrebe. I tako ta voda, upotrebljena kako treba, biva iskorišćena, a ne protraćena."

Tako reče Blaženi. Izrekavši to, Tathāgata, učitelj, nastavi:

Poput hladne vode na ukletom mestu
koju nijedan čovek neće ni taknuti:
takvo je i bogatstvo što ga stekne bezvredan čovek
koji niti sam u njemu uživa, a niti drugima daje.

Ali prosvetljen i bogat znanjem,
kad imetak stekne,
u njemu uživa i dužnosti ispunjava.
On, najmoćniji medu ljudima,
othranivši svoju porodicu,
bez i trunke pokude
odlazi u boravište nebesko.

 

[Sati]

Evo još jednog teksta o Budinom putu pročišćenja pisanog jasno da ga i manje upućeni mogu sasvim lako razumeti:

Pročišćenje uma
Bhikkhu Bodhi

Jedna stara maksima koju možemo naći u Dhammapadi sumira praktikovanje Budinog učenja u tri jednostavna pravila: odustani od lošeg, razvijaj dobro i pročisti svoj um. Ova tri principa čine postepeni niz koraka koji idu od spoljašnjeg, preko pripremnog, ka unutrašnjem i suštinskom. Svaki od ovih koraka prirodno vodi do onog koji ide posle njega i kulminacija sva tri u pročišćavanju uma čini očiglednim da suštinu budističke prakse treba tu tražiti.

Pročišćavanje uma, kako se ono razume u Budinom učenju, jeste jeste istrajan napor da se um oslobodi nečistoća, onih tamnih, štetnih mentalnih sila koje, delujući ispod površine svesti, iskrivljuju naše mišljenje, vrednosti, stavove i postupke. Glavne među tim nečistoćama jesu tri koje je Buda označio “korenima lošeg” – pohlepa, mržnja i obmanutost – a iz njih se granaju mnogobrojni izdanci i varijante: bes i okrutnost, tvrdičluk i zavist, prevara i arogancija, hipokrizija i taština, mnoštvo pogrešnih stavova.

Savremeni senzibilitet ne voli baš mnogo takve pojmove kao što su nečistoća i čistota i pri prvom susretu oni nas mogu odbiti kao nekakvo prevaziđeno moraliziranje, prikladno možda za vreme kada su dominirali puritanizam i razni tabui, ali potpuno nepodesno za nas kao emancipovane lučonoše modernosti. No, činjenica je da nije svako od nas ogrezao u tvrdom materijalizmu i mnogi tragaju za svojim probuđenjem i duhovnim visinama, ali mi ih često želimo onako kako to nama odgovara. I kao naslednici nove slobode, verujemo da je te visine moguće osvojiti kroz jedno neobuzdano traganje za sve novim iskustvima, bez ikakve naročite potrebe za introspekcijom, ličnom promenom ili samokontrolom.

Međutim, u Budinom učenju kriterijum istinskog probuđenja leži upravo u čistoti uma. Cilj svakog uvida i prosvetljujućeg razumevanja jeste da um oslobodimo nečistoća, a i sama nibbana, cilj tog učenja, definiše se savim jasno kao oslobođenost pohlepe, mržnje i obmanutosti. Iz perspektive Dhamme, nečistoća i čistota nisu puki postulati rigidnog, autoritarnog moralizma, već stvarne i čvrste činjenice, nezaobilazne u pravilnom razumevanju čovekovog položaja u ovom svetu.

Kao činjenice živog iskustva, nečistoća i čistota predstavljaju važnu distinkciju, koja ima ključni značaj za one koji tragaju za oslobađanjem od patnje. One predstavljaju dve krajnje tačke, a između njih se prostire put oslobođenja – prva je njegova problematična i početna tačka, a druga njegovo razrešenje i kraj. Nečistoće, objavljuje Buda, leže u osnovi svake čovekove patnje. Plamteći u nama kao žudnja i strast, kao bes i ogorčenje, one uništavaju srca, živote, nade i civilizacije, vodeći nas slepe i žedne od rođenja do smrti. Buda ove nečistoće opisuje kao veze, okove, prepreke i čvorove; otuda taj put napuštanja, oslobađanja, prevladavanja, razvezivanja čvorova, jeste u isto vreme disciplina koja za cilj ima unutrašnje očišćenje.

Rad na pročišćavanju mora se odvijati na istom onom mestu gde nečistoće i nastaju, u samome umu, a glavni metod pročišćenja uma koji nudi Dhamma jeste meditacija. Meditacija, u okviru budističkog treninga, nije nekakvo traganje za neuhvatljivim ekstazama, niti forma psihoterapije za kućnu upotrebu, vec pažljivo dizajniran metod mentalnog razvoja – teorijski precizan i praktično efikasan – koji za cilj ima unutrašnju čistotu i duhovnu slobodu. Osnovni alati budističke meditacije su ključni pozitivni mentalni kvaliteti kao sto su energija, svesnost, koncentracija i razumevanje. Ali u okviru sistematičnog praktikovanja meditacije, oni su ojačani i ujedinjeni u jednom programu samopročišćavanja, koji cilja ka uklanjanju samog korena nečistoća i grana se u svim pravcima, tako da ne preostaju ni najsuptilniji tragovi onoga što je štetno.

Pošto su sva nečista stanja svesti rođena iz neznanja, kao najdublje ukorenjene nečistoće, kranje i konačno pročišćenje uma postiže se kroz upotrebu mudrosti, znanja i viđenja stvari kakve zaista jesu. Mudrost, međutim, ne nastaje slučajno ili samo na osnovu dobrih namera, već samo u pročišćenom umu. Zato, da bi mudrost izbila u prvi plan i obavila krajnje pročišćenje putem iskorenjivanja nečistoća, prvo moramo da stvorimo prostor za nju i to razvijanjem privremene pročišćenosti uma – pročišćenosti koja, iako privremena i ranjiva, jeste ipak neizbežna kao osnova za nastanak svakog oslobađajućeg uvida.

Ostvarivanje ove pripremne pročišćenosti uma počinje sa dovođenjem u pitanje sopstvene slike o samome sebi. Da bismo elimisali nečistoće, prvo moramo znati da ih imamo, uhvatiti ih na delu, dok se infiltriraju i dominiraju našim svakodnevnim mislima i postupcima. Nebrojene eone delovali smo gonjeni pohlepom, mržnjom i obmanutošću, tako da rad na samopročišćenju ne može biti obavljen na brzinu, u skladu sa našim zahtevom za brzim rezultatima. Ovaj zadatak zahteva strpljenje, brižnost i upornost – i Budina kristalno jasna uputstva. Za svaku nečistoću Buda nam je u svojoj velikodušnosti dao po jedan protivotrov, metod koji iz tog protivotrova proizlazi i donosi svoj plod. Učeći te principe i pravilno ih primenjujući, u stanju smo da postepeno očistimo i najupornije unutrašnje mrlje i stignemo na kraj patnje, do "neopozive oslobođenosti uma".

 :pozdrav:

[Sati]

Kisa Gotami -- Drugačiji način lečenja

U budističkom Kanonu postoji mnoštvo priča, ali evo jedne od njih koju bi vredelo zapamtiti. Glavna junakinja je žena iz grada Savatthi po imenu Kisa Gotami. Živela je u srećnom braku, dobila lepog sina, ali kada je imao godinu dana on se iznenada razboleo i umro. Slomljena od bola, majka je neutešno plakala danima, a kada su najzad došli da, kako je to u Indiji običaj, odnesu dete na pogrebnu lomaču i kremiraju, nije dete ispuštala iz ruku. "Ja ću pronaći lek za mog sina!", rekla je bolom već skoro pomračenog uma. I tako je krenula od kuće do kuće, moleći: "Znate li neki lek za mog sina?" Iako bi joj svako rekao: "Ženo, ti mora da si potpuno luda kad tražiš lek za svog sina, on je mrtav", ona ipak nije gubila nadu. Onda je ugleda jedan mudar čovek i pomisli: "Moram joj nekako pomoći." Priđe joj i reče: "Dobra ženo, ja ne znam da li postoji lek za tvoje dete, ali postoji neko ko će znati i ja znam ko je on." "Gospodine, ko je to?" "To je asketa Gotama, idi i njega pitaj." I tako ona otide do Bude, pokloni mu se i stade sa strane, te upita: "Poštovani gospodine, je li istina ono što se priča da vi znate lek za mog sina?" "Da, znam." "A šta mi treba da ga pripremim?" "Nekoliko semenki gorušice." "Nabaviću ih, gospodine, samo mi recite moraju li one biti sa nekog posebnog mesta?" "Da, moraš ih dobiti u kući u kojoj nijedan sin ili kćer, niti bilo ko drugi nikada nije umro." "Hoću, gospodine", reče Kisa Gotami i pošto se poklonila Budi i ponovo uzela u naručje telo deteta, otide do obližnjeg sela i uđe u dvorište prve kuće. "Imate li seme gorušice? Kažu da ću njime izlečiti svog sina." Domaćin je se čuđenjem pogleda, ali joj ipak donese seme gorušice. Onda ga ona upita: "Prijatelju, jesu li ikada nečiji sin ili kćer umrli u ovoj kući?" "Kako to misliš, ženo? Živih je tek nekoliko u ovoj kući, a onih koji su umrli ni broja se ne zna." "Onda ti vraćam ovo semenje, neće mi pomoći", reče i tako i učini. Krenula je dalje od kuće do kuće, od sela do sela, ali gde god bi pitala, svugde je bilo nekog ko je baš u toj kući umro, tako da tu nije mogla uzeti seme. Išla je tako danima i onda najednom pomisli: "Ah, ovo je zaista pretežak zadatak! Mislila sam da sam ja jedina koja je izgubila dete ili nekog sebi dragog, ali u svakom selu, u svakoj kući, mrtvih je mnogo više nego živih." I dok je tako razmišljala, njezino srce, koje je do tada neprekidno treperilo, polako se umiri. Kisa Gotami ugleda istinu i to joj najzad donese slobodu od patnje.

 :ceka:

[Sati]

Još jedna veoma poznata, drevna priča iz Pali kanona koja može biti od koristi i za nas današnje. A tiče se naše fasciniranosti glumom i glumcima. Smatramo ih vrednim divljenja. Ali Buda je imao drugačije mišljenje, znajući da takva vrsta delatnosti ne samo da ne doprinosi jasnom uvidu, već koren strasti i u glumcu i u gledaocu čini još jačim. Evo šta kaže o tome Talaputo sutta (SN 42.2) u prevodu Čedomila Veljačića:

Talaputo sutta - Govor Talaputu

    Blaženi je boravio blizu Rađagahe u Bambusovu gaju, kod svetilišta gdje su se hranile vjeverice. Tada Talaputo [1], upravnik pozorišta, pristupi Blaženome, pozdravi ga i sjedne po strani, pa reče Blažename:

    -- Čuo sam, gospodine, da su učitelji glumaca još od davnine govorili svojim učenicima da glumac na pozornici ili u areni, izazivajući smijeh i radost gledalaca duhovitim izvrtanjem istine, poslije smrti dolazi u nebo bogava smijeha. Šta na to kaže Blaženi?

    -- Prestani, upravniče, okani se toga, nemoj to da me pitaš!

    No Talaputo je uporno ponovio svoje pitanje i drugi i treći put. Tada Blaženi odgovori:

    -- Doista sam želio da spriječim to tvoje pitanje, ali ću ti sada ipak i to razjasniti: Kad pred gledaocima koji ni sami nisu slobodni od strasti, mržnje i zablude glumac na pozornici ili u areni predstavlja duševna stanja obuzeta strašću, mržnjom i zabludom, tako te gledaoci tu postaju još zaokupljeniji stastima, mržnjom i zabludom -- onda takav glumac koji je i sam opojen i obuzet ulogom povlači i druge u stanje opojnosti i obuzetosti, a poslije smrti takav se glumac preporađa u svijetu paklenskog smijeha. . . (A osim toga) ja, upravniče, naučavam da se pred onim čija gledišta vode u zabludu otvaraju samo dva puta preporoda poslije smrti -- ili u paklenske muke [2] ili u životinjski svijet.

    Na te riječi Talaputo, upravnik pozorišta, poče da plače i jeca, a Blaženi mu reče:

    -- Eto zato sam htio da spriječim tvoje pitanje.

    -- Ali, gospodine, ja ne očajavazn zbog toga. Ja očajavam na pomisao da sam tako dugo živio prevaren i u zabludi, zaveden prastarim učenjem učitelja glume.

    (Slijedi Talaputina zahvala za Buddhinu pouku i molba da bude primljen u prosjački red. Učitelj ga zaređuje; Talaputo se povlači u osamljen pustinjski život i postiže duhovno usavršenje).

 Beleška:

    [1] Talaputo je bio upravnik pozorišta iz Rađagahe. Putovao je s čuvenom velikom trupom izvodeći komedije. Ime mu znači košarica datulja i vjerojatno je nadimak. Prema komentaru Samyutta nikāye, tako su ga nazvali zato to mu se je lice, dok je bio komičar, uvijek slatko smijalo i sjalo "kao zreo plod palme talo.
    [2] Opis paklenskih muka je u indijskim religijama redovno identičan s krišćanskim predodžbama. Razlika je da ni nebo ni pakao nisu vječni.
--------------------------

Zanimljivo je da je u Tipitaki zabeleženo i Talaputovo kasnije probuđenje i to u Theragathi, zbirci duhovne poezije koju su sastavili probuđeni Budini učenici. Među njima je i Talaputo, a njegova divna poema vlastitom srcu može se naći na ovom linku

Ovde dajem tek nekoliko strofa:

Mnogo si godina za svim tim čeznulo,
dosta ti je bilo domaćeg života, srce,
a sad, kad sam napustio dom,
zašto ne slijediš i dalje moj napor? Zar me nisi, srce, nekoć sokolilo:

-- Na proplanku šarenilo ptičjih jata
usplahirenih gromom i olujama
raduje duh zanesen zadubljenjima. Obitelj i prijatelje, razonodu
u ljubavi i svjetovne užitke,
sve sam to napustio i otišao.

Ipak, srce, nisi sa mnom zadovoljno.
Pa ipak, zar se to tiče ikoga osim mene?
Ko se oruža taj ne jadikuje.
Sve je nestalo -- tako sam shvatio
i otišao, željan slobode od smrtnosti.

Tačna je riječ najvrsnijeg dvonošca,
najmoćnijeg krotitelja ljudskog roda:
-- Duh je nestalan, sličan majmunu.
Ko nije lišen strasti, teško će ga svladati. 

[Sati]

Kakav treba da je nezaređeni Budin sledbenik?


Ćandala sutta -- Izopštenik
(Anguttara nikaya, V.175)

Monasi, kada ima pet osobina, nezaređeni sledbenik je izopštenik među nezaređenim sledbenicima, ljaga među nezaređenim sledbenicima, talog među nezaređenim sledbenicima. A kojih pet? Nema poverenja u Budino probuđenje; nemoralan je; oduševljava se amajlijama i bajanjima; veruje u moć amajlija i bajalica, a ne u moć zakona kamme; izvan Sanghe traži onoga koga bi darivao i toga daruje prvog. Kada ima ovih pet osobina, nezaređeni sledbenik je izopštenik među nezaređenim sledbenicima, ljaga među nezaređenim sledbenicima, talog među nezaređenim sledbenicima.

Monasi, kada ima ovih osobina, nezaređeni sledbenik je dragulj među nezaređenim sledbenicima, lotos među nezaređenim sledbenicima, ukras među nezaređenim sledbenicima. A kojih pet? Ima poverenja u Budino probuđenje; moralan je; ne oduševljava se amajlijama i bajanjima; ne veruje u moć amajlija i bajalica, već u moć zakona kamme; unutar Sanghe traži onoga koga bi darivao i toga daruje prvog. Kada ima ovih pet osobina, nezaređeni sledbenik je dragulj među nezaređenim sledbenicima, lotos među nezaređenim sledbenicima, ukras među nezaređenim sledbenicima.

 

[Sati]

Danas natrčah u Mahaparinibbana sutti, koja govori o poslednjim mesecima Budinog života, na ovaj odlomak koji mi se čini značajnim za ovu temu:

"7. A kada je Ananda otišao, Mara, Zlo, približi se Blaženome. Stojeći sa strane, obrati se on Blaženom sledećim rečima: "Sada, gospodine, neka Blaženi konačno završi svoj život, neka Srećni najzad umre! Došlo je vreme za konačno utrnuće gospodina.

Jer Blaženi mi je govorio: 'Neću završiti svoj život, Zli, sve dok moji monasi i monahinje, kao i nezaređeni sledbenici, ne postanu istinski sledbenici -- mudri, disciplinovani, prijemčivi i opremljeni znanjem, čuvari Dhamme, oni koji žive u skladu sa Dhammom, priklanjaju se ispravnom ponašanju, znaju reči Učiteljeve, u stanju su da ih izlažu, propovedaju, objavljuju, učvršćuju, objašnjavaju u detalje i razjašnjavaju; sve dok, kad se pojave različita mišljenja, ne budu u stanju da ih potpuno pobiju i odbace, da prenose drugima ovu uverljivu i oslobađajuću Dhammu.'

8. A sada, gospodine, monasi i monahinje, kao i nezaređeni sledbenici, postali su istinski sledbenici. Zato, gospodine, neka Blaženi konačno završi svoj život, neka Srećni najzad umre! Došlo je vreme za konačno utrnuće gospodina."

Dakle, ovde je dat model budiste i zaređenog i nezaređenog. Ali ono što je meni zanimljivo je to što je Buda smatrao da i njegovi nezaređeni sledbenici treba dobro da upoznaju učenje i da su u stanju da razluče ispravano od pogrešnog gledišta, kao i da brane i obrazlože ovo prvo.

Eto nama motivacije da, uz vežbanje, malo više čitamo, promišljamo, ali i da diskutujemo na ovom forumu 

[Fazlija]

I sta je onda Buddha na to Mari odgovorio? Necu, necu... imam jos par sitnica da im kazem...

[Sati]

Ma ne. Posle 45 godina podučavanja, šta bi još mogao da poduči. Već je postojala velika zajednica i zaređenih i nezaređenih, točak Dhamme pokrenut. Taman pravo vreme za umiranje. Tako jei Buda u narednih mesec dana i umro... Al Mara ostade bez "plena" 

[runolist]

suštinski, u čemu je razlika između nezaređene i zaređene osobe? ako je cilj nirvana, oslobođenje, i jednima i drugima je isti cilj, u suštini metodologija je ista, jedino je razlika u tome što zaređena osoba posvećeuje sebe putu na intenzivniji način, tj. cijeli dan je u tome, za razliku od nezaređene osobe kojoj pažnju odvlače "svjetovne" aktivnosti, ako takve postoje.

[Sati]

Tačno tako, nezaređeni imaju mnogo više obaveza, a glavna među njima je da prehrane sebe i svoju porodicu. Zaređeni bar o tome ne moraju da razmišljaju. Mada to ne znači da i oni nemaju svoje probleme. 

[Aparigraha]

Zaredjeni ne smeju da ucestvuju u zabavnim (tzv. svetovnim) aktivnostima tipa bioskop, pozoriste, cirkus ili (muzicki) koncert. Ne sredjuju frizuru, vec se briju svake dve nedelje. Hranu dobijaju u prosnji. Ne smeju posedovati zlato, srebro i novac. Ne smeju nositi ukrase i koristiti sminku (zene) . Ukoliko prekinu sa zaredjenjem, pojedini tesko nadju posao (sto je prikazano u dokumentarcu Dhamma Dana) . Ne smeju imati seksualne odnose. Nose samo odoru. Muskarci moraju ispostovati 227 pravila, zene 331. Uce po citav dan  itd.
Nezaredjeni, kao sto rece Sati, trude se da prehrane svoju porodicu, ucestvuju u svetovnim aktivnostima koliko zele i mogu, uslovno receno su slobodniji, ali im je sigurno potrebnije mnogo vise vremena i truda do nibbane od zaredjenih.