Ćulakammavibhanga sutta (MN 135) -- Kratko izlaganje o kammiKratak sadržaj sutteBramanski sin Subha posećuje Budu u Đetinom gaju i ispituje ga zašto postoje tolike razlike među ljudima: neki su visoki, drugi niski, neki su dugovečni, drugi kratkog veka, neki bogati, drugi siromašni itd. Buda odgovara da je to rezultat njihovog kammičkog nasleđa stvorenog u prošlosti. Njihova dela su njihovo nasledstvo, ona su ih stvorila, ali ako znaju koja dela daju koji rezultat, ona su im i zaštita, jer tada mogu sebe da zaštite od onoga što ne žele da im se dogodi.
Beleške o suttiSutte u Mađđhima nikayi često stoje u paru, tako da je jedna od njih „ćula, kratka, a druga „maha“ ili dugo, veliko. Tako i sutte 136 i 135 govore o delovanju zakona kamme i mi ćemo obraditi ovu kraću kako bismo razjasnili temeljne principe.
Kao što se sećamo iz opisa Budinog probuđenju on govori o tri znanja koja je stekao u noći probuđenja, a drugo od njih bilo je kako se bića preporađaju u skladu sa kvalitetom svoje kamme. Ideja kamme je inače postojala i u upanišadama, možda stotinak godina pre pojave Bude. U njima postoji jedno opšte prepoznavanje zakona kamme, da moralni kvalitet postupaka određuje i njegove posledice, to jest smer preporađanja počinioca. Ono što je Buda postigao jeste da je bio u stanju da do detalja sagleda komplikovane i suptilne puteve delovanja zakona kamma. Ali najvažnije njegovo otkriće bilo je da je otkrio ključni, dinamički faktor čitavog ovog sistema, a to je pre svega uloga volje, namere (ćetana), kao onoga što određuje moralni značaj nekog dela. Etički kvalitet namere koja stoji iza nekog dela određuje i njegovu prirodu. Određuje funkcionisanje naše kamme i donošenje rezultata, ploda.
U ovoj sutti Buda na više primera objašnjava osnovni princip i glavne vidove delovanja zakona kamme. Izgovorio ga je bramanskom sinu Todeyyi, koji se i sam priprema za bramana. Može izgledati čudno da braman dolazi kod Bude da se sa njim konsultuje, ali komentar uz Mađđhima nikayu objašnjava to na sledeći način: Ugledni i imućni braman Todeyya je po prirodi bio izuzetno škrt. Nikome ništa nije davao, smatrajući da mudra osoba sve što ima čuva za sebe, a da su oni velikodušni zapravo budale. Tako kad bi nekada Buda prolazio Savatthijem sakupljajući hranu i zaustavio se pred Todeyyinom palatom, ovaj bi ga grubim rečima terao, ne želeći da mu bilo šta da. Posle smrti, pošto je toliko bio vezan za svoju palatu, preporodio se kao jedan od pasa u svom nekadašnjem domaćinstvu. I opet, kada bi Buda naišao kraj kuće, sada bi pas režao i lajao na njega, čuvajući kuću. Buda je uz pomoć svog duhovnog oka naravno znao da je to nekadašnji braman i jednom prilikom kada se pas zaleteo na njega, on pred nekim slugama iz kuće reče psu: „Todeyya, kao čovek ti si me terao od kuće, a isto radiš i sada kao pas.“ Kad to bi rečeno, pas je istog momenta ućutao, podvio rep i legao u ugao dvorišta potišten. Buda je nastavio svoj put kroz Savatthi. Kada je mladi Subbha čuo o svemu tome, odjurio je kod Bude i počeo da ga kritikuje kako se usuđuje da njegovog oca vređa, da tvrdi da se preporodio kao pas, kad je on sigurno sada u svetu Brame kao neko veliko božanstvo. Buda mirno odgovori da nije imao nameru bilo koga da vređa, ali da taj pas jeste njegov otac. A onda mu je i dokazao tako što je naveo psa da pronađe zakopano blago koje je u dvorištu svojevremeno sakrio Todeyya. Kada je pas zaista počeo da kopa na jednom mestu, a kasnije Subhine sluge iskopale skriveno zlato.
Da li se ovo zaista dogodilo ili ne, niko ne može da kaže, ali je zanimljivo kao uvod u samu suttu. Dakle scena je postavljena i Subha sedi kraj Bude i postavlja mu pitanje o vidljivim i očiglednim velikim razlikama među ljudskim bićima:
"Učitelju Gotamo, kakav je razlog, kakav je uzrok da se među ljudskim bićima javljaju niska i uzvišena? Jer ima ljudi kratkoga veka i onih dugoga veka, bolesnih i zdravih ljudi, ružnih i lepih, beznačajnih i uticajnih, siromašnih i bogatih, običnog i plemenitog porekla, glupih i mudrih ljudi. Šta je razlog, šta je uzrok, učitelju Gotamo, da se niskost i uzvišenost javljaju među ljudima?"
Kao odgovor na ovo pitanje, Buda daje čuveni odgovor, koji je ujedno i definicija osnovnog, opšteg principa zakona kamme:
„Bića su
vlasnici svojih dela (kamma),
naslednici svojih dela, bića
nastaju iz svojih dela,
predodređena su svojim delima, dela su njihovo
utočište. Delo je to koje bića deli na niska i uzvišena.
Ono što učinimo, dobro ili loše, to je ono što zaista posedujemo (a ne materijalne stvari, pa čak ni naše telo, koje ćemo kad-tad morati napustiti). Kad umremo, jedino što nosimo sa sobom to su naša dela, jer mi smo njihovi
vlasnici. Dalje, mi smo njihovi
naslednici, jer nasleđujemo svoja dobra i loša dela iz života u život. Dela su izvor (yoni = materica) iz kojeg bića
nastaju, mi smo njihovi „potomci“, predodređeni smo njima kao što je svako dete predodređeno osobinama svojih roditelja. Dela su naše
utočište, jer kada znamo funkcionisanje zakona kamme u stanju smo da sami sebe zaštitimo i jedino oslanjanje na to nas može izdići iz nižeg u više stanje bića, a ne bilo šta što je izvan nas, čak i veliki učitelji, molitve itd.
Subba ne razume ovu Budinu tvrdnju, pošto je suviše opšta i traži od njega da mu je podrobnije objasni. Tako Buda počinje da objašnjava 14 različitih tipova kamme, koji se grupišu 7 suprotstavljenih parova, koji vode do razlitih rezultata: dobrih i loših.
Ali da bismo i sami bolje razumeli ovo objašnjenje, korisno je izložiti jednu drugu podelu kamme, koja je inače data u Komentaru, i to na četiri tipa, četiri vrste načina na koje kamma funkcioniše:
1.
ometajuća kamma (upapilaka-kamma): donosi nesreću, uništava imetak koji imamo, uobičajene užitke čini manje prijatnim, uzrokuje poteškoće i probleme tokom našeg života. (To je ono kad kažemo da se neko rodio kao baksuz. Čega god se prihvati, nekako uvek loše završi. Naravno, to mu se može događati i zbog sopstvenih pogrešnih odluka ovde i sada. Ali ako daje sve od sebe da uspe, naizgled nigde ne greši, pa ipak izostane rezultat, tada je na delu prošla, loša kamma koja je preuzela ometajuću ulogu.)
2.
destruktivna, poništavajuća kamma (upacchedaka-kamma): okončava životni vek pre vremena. (Funkcionisanje sila kamme je vrlo kompleksno i uvek postoji više njih koje su u neprekidnoj interakciji, a njihova rezultanta može da menja svoj smer. Tako je moguće da se neko zahvaljujući pozitivnoj kammi rodi kao ljudsko biće, ali onda prevlada destruktivna kamma nekih prošlih loših dela i taj njegov ljudski život biva skraćen na neubičajenu dužinu. Ovakvo delovanje kamme Komentar poredi sa kamenom koji neko baci i njime obori odapetu strelu koja leti kroz vazduh, tako joj skrativši normalnu putanju. Ovim bi se mogli objasniti slučajevi smrti u saobraćajnim nesrećama, vojnika u ratu, fatalnih bolesti kod mladih ljudi itd.)
3.
generativna kamma (đanaka-kamma): kamma koja direktno rezultira preporađanjem, daje mu pravac i omogućuje ga. Ovde je zanimljivo filozofsko objašnjenje koje je dato u Abhidhamma pitaki, da smer u kojem se preporađamo nije prost zbir kamma koje smo akumulirali tokom života. Umesto toga, u trenutku smrti sve te različite vrste kamme se na neki način „nadmeću“ za dominantnu poziciju, za priliku da preuzmu generativnu ulogu. Nešto slično kao što se spermatrozoidi bore koji će oploditi jajnu ćeliju, a ne oplođuju je svi koji dođu do nje već samo jedan. Isto tako je u trenutku smrti sa silama kamme. I u tom nadmetanju obično pobeđuje najsnažnija, „najsposobnija“ kamma, ona koju smo najviše stvarali tokom prethodnog života, koja je postala navika uma. Nekad će međutim prevagu odneti delo koje smo učinili neposredno pred smrt, ali čiji je karakter različiti od dela koje smo obično činili. (Neko je ceo život zlonameran. A onda kako se bliži smrt počne da razmišlja na koji ga je način proveo, pokaje se i pomisli: „Šta sam to uradio od svog života. Kad bih samo mogao da ga ponovo proživim, drugačije bih postupao.“ I iznenada počne da se ponaša na potpuno drugačiji način, darežljiv je i dobronameran, pomaže one u nevolji. I možda mu u trenutku smrti takav mentalni stav donese preporađanje na dobrom mestu, ali to ne znači da se oslobodio i one loše kamme koju je akumulirao. Ona ostaje uskladištena i ona će dati rezultat kad se ukaže prilika. Naravno, moguća je i suprotna situacija, da inače dobra osoba, pred smrt počne da postane obuzeta zavišću, ogorčenjem i besom što je ostarila i što joj se približava smrt, pa će joj to doneti loše odredište. A ranija dobra kamma će sačekati uslove da takođe donese plod.
4.
podstičuća kamma (upatthambhaka-kamma): kamma koja donosi uspeh u životu, uklanja prepreke i privlači dobru sreću. Tako vidimo neke ljude koji se rode u siromašnoj porodici ili siromašnoj državi i odjednom se poklope „zvezde“ i oni postaju uspešni, uticajni, imućni. Recimo neka glumica ili bogataš koji to bogatstvo nije nasledio, već je krenuo od nule.
Na kraju, dodajmo da među ove četiri vrste kamme, prva i druga se uvek štetne, treća može biti i korisna (kusala) i štetna (akusala), a četvrta je uvek korisna. Evo i tabele (koju sam nadam se dobro napravio) radi lakše orijentacije:
E sad da se vratimo sutti i objasnimo detaljnije jedan slučaj, prvi primer koji se navodi, a to je postupanje koje vodi do dugog i kratkog života. Po analogiji, mehanizam delovanja kamme je isti i u svim ostalim slučajevima koje Buda kansije nabraja.
„Ima slučajeva, učeniče, da neki muškarac ili žena ubijaju živa bića, krvoločni su, okrvavljenih ruku, ogrezli u batinanju i nasilju, bez milosti za bilo koje živo biće. Zbog toga što čine i gomilaju takva dela, posle sloma tela, posle smrti, preporađaju se u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižim svetovima, u paklu.“
Ako delo ubijanja dobije ulogu generativne kamme, ako dobije ulogu stvaranja novog života, ono neminovno donosi preporađanje u svetu patnje. To je priroda svake loše kamme. Kada utiče na preporađanja, ono je u patnji. Ona ne može da proizvede ponovno pojavljivanje živog bića na srećnom odredištu, što znači među ljudima ili među nebeskim bićima.
Budizam na um gleda ne kao na nešto nepromenljivo, već kao na tok, struju stalno menjajući niz pojedinačnih stanja uma, koja neprekidno nastaju i nestaju. Kada mi govorimo o umu, mi podrazumevamo da se radi o jednom entitetu, biću, celini koja se kreću od tačke A do tačke B i u nju stiže nepromenjena. Recimo, smatramo da je naš um isti od trenutka kad ujutro ustanemo do trenutka kad uveče legnemo. Ili da je isti danas kao što je bio pre godinu dana. Naravno, menjaju se misli osećaji, ali u suštini um je isti. Prema Budinom razumevanju, to je samo iluzija. Pošto ne postoji bilo kakva trajna suština, um se sastoji od „karika“, od individualnih stanja uma (ćitta). I među tim stanjima uma najvažniji element jeste volja (ćetana). Volja je ta koja motiviše postupke i izdaje naredbu za postupke. Kad neko ubija, ćetana je ta koja stvara plan i izvršava ga. No, pošto se stanja uma stalno menjaju neverovatnom brzinom, čak u deliću sekunde, u tom pojedinačnom činu ubijanja biće sadržan ogroman broj stanja uma, a svaki od njih će sadržavati elemenat volje, koji podstiče, goni, izvršava taj čin. Poput nekakvog dinama koji svojim okretanjem generiše energiju. Tako nagomilana energija postupka, kamma, ako u skladu sa okolnostima dobije generatvinu funkciju, preporađa to biće koje ubija u svetu patnje. No može se dogoditi da isto to biće koje ubija, koje uživa u lovu, pecanju, možda čak ubija i ljudska bića, kasnije doživi transformaciju i postane osoba saosećanja, okrene se od ubijanja i počne da pomaže bićima, te tako stvori jako dobru kammu. U tom slučaju može se dogoditi da ta dobra kamma dobije generativnu funkciju i preporodi biće u ljudskom obliku, možda čak dugovečno ili uticajno ljudsko biće. To ipak neće sprečiti i lošu kammu stvorenu ranijim ubijanjem da se preuze destruktivnu ulogu (drugi član naše liste gore), ispolji se u pravom trenutku i izmeni životni tok tog bića ili ga sasvim prekine. Recimo, neko postane predsednik države zahvaljujući dobroj kammi, ali onda izvrše atentat na njega. Zato Buda u sutti kaže:
„Ali ako se, posle sloma tela, posle smrti, umesto u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižim svetovima, u paklu, ponovo rode u ljudskom obliku, tada su kratkoga veka gde god se rodili.“
Naravno, postoje i suprotni slučajevi:
„Ima slučajeva, učeniče, da neki muškarac i žena izbegavaju ubijanje živih bića, odustaju od ubijanja živih biča, odlažu batinu i odlažu nož, puni su obzira i milosrđa i rade na dobrobit svih živih bića. “
Sve ovo je opis stvaranja vrlo pozitivne kamme, ali se u ovom slučaju ovde radi ne o osobi koja da tako kažemo po svojoj prirodi nije privučena recimo lovom ili pecanjem, pa otuda i ne povređuje, već onoj koja je s namerom, s jasnom svešću donela odluku: „Neću ubijati i povređivati druga bića“. To je moguće učiniti na formalan način, kao kada uzimamo pet pravila morala ili, neformalno, kada sami za sebe odlučimo da će to biti naš vodeći princip u životu. I ne samo da odustajemo od ubijanja, već razvijamo u sebi pozitivan stav saosećanja prema drugim bićima. Kako sutta kaže, „puni su obzira i milosrđa i rade na dobrobit svih živih bića“, I takvo prožimanje uma ljubavlju (metta), takva kamma, naravno daje sasvim suprotne rezultate od one u slučaju ubijanja. I ako ona preuzme generativnu funkciju, preporađamo se ili u nebeskom svetu ili u ljudskom, sa tendencijom da uživamo dugi život. Ako kamma odustajanja od ubijanja ne bude imala generativnu ulogu, već neka druga kamma (recimo postupci dobročinstva) izazove preporađanje u ljudskom svetu, tada če ova prva imati funkciju podstičuće kamme (četvrta u gornjem spisku) i doneti dugovečnost, sreću i blagostanje u tom životu.
Ovo bi bio pregled funkcionisanja kamme u prvom slučaju koji navodi Buda, a to je ubijanje i odustajanje od ubijanja živih bića. Svi ostali slučajevi funkcionišu na sličan način i bilo bi predugačko ovde ih izlagati, pa eto zadatka za ostale da se malo zabavljaju
)
PraksaRazmislite o tome kako neki vaši postupci donose rezultat odmah, dok nekim drugim treba izvestan period „dozrevanja“ da bi se osetio njihov plod.
