Prvo jedno zapažanje. Ovo je dvanesta sutta po redu, pa pošto idemo tempom jedna sutta nedeljno, to bi značilo da već tri meseca radimo zajednički. Nije loše. 
Zato čestitam nam svima "malu maturu" :apl
Kakacupama sutta (MN 21) –- Poređenje sa testeromKratak sadržaj sutteGovor koji je Buda održao Moliya Phagguni, pošto je dočuo da se ovaj suviše često(ativela, dosl. previše vremena) druži sa monahinjama i da se strašno ljuti kada mu to neko prebaci. Naslov sutte inače dolazi od jednog od mnogih poređenja u govoru, koje kaže da monah ne treba da ispolji ljutnju čak i kada mu neko dvoručnom testerom (ubhatodandakena kakacena) odseca jedan ud za drugim. (Vrlo visok kriteriju, nema šta!?) Zanimljivo da se isto poređenje sa testerom pojavljuje i u još jednom govoru, a to je Maha-hatthipadopama sutta ili Dugi govor o poređenju sa otiskom stope slona (MN 28).
Ova sutta sadrži i poznatu priču o ženi iz Savatthija po imenu Vedehika, znanoj po blagosti i dobroj naravi, koju je njezina služavka rešila da stavi na probu.
Beleške o suttiTema ove sutte je kako praktikovati strpljenje, naročito kad se suočimo sa tuđom kritikom. Za razliku od nekih govora koje Buda održi reklo bi se bez nekog vidljivog povoda ili drugih gde odgovara na postavljeno pitanje, ovaj govor za svoj povod ima sasvim konkretan događaj u okviru Sanghe. Naime, vidimo da je to vreme kada je već formiran i red monahinja i da one žive u blizini mesta gde žive i monasi. Koliko to ima prednosti, toliko može biti i loše za duhovni napredak i monaha i monahinja, koji bi trebalo da se pridržavaju zaveta celibata. Otuda Buda nije slučajno ustanovio stroga pravila koja regulišu odnos između ova dva dela Sanghe. Recimo, kad monah odlazi da govori pred monahinjama, ne bi trebalo da odlazi sam, već sa njim ide još jedan monah ili muški laik. Takođe, tamo ne bi trebalo da ostane i posle zalaska sunca.
No, Moliya Phagguna i grupa monahinja su prešli tu granicu i kada bi ih neko od ostalih monaha upozorio na to, počeli bi da se svađaju i ubeđuju druge da ne tumače pravila Vinaye kako treba ili da su jednostavno ljubomorni. Kada monasi nisu uspeli da reše problem, stvar je stigla do Bude. On poziva Moliya Phaggunu da vidi u čemu je stvar. I ovde je jedan važan detalj. Buda pre nego što krene da ga prekoreva, prvo pita jesu li glasine koje su do njega došle uopšte tačne. Kada ovaj to potvrdi, Buda ga upozorava da mu ne dolikuje takvo vezivanje koje bi se pre moglo očekivati od jednog laika, kućedomaćina.
Zatim kroz niz poređenja prelazi na glavnu temu sutte, a to je kako ostati strpljiv i neuznemiren kritikom drugih. Prvi Budin savet Moliya Phagguni je da vežba sebe tako što neće odgovoriti istom merom na kritiku i verbalni napad. Da održi kontrolu nad svojim umom. Iako nije eksplicitno pomenuto u ovoj suti, glavni instrument kojim se ovo postiže je svesnosti – sati. Kad postajemo besni, um istog trenutka treba da postane svestan šta se dešava. Ako uspemo da uočimo ovu prvu fazu uzburkavanja uma, sile besa ne mogu da dobiju dovoljnu snagu, inerciju, da bi nas sasvim obuzele i provale kao govor pun besa. Dakle, u nama se mogu javiti misli gonjene besom, ali ako ih držimo na oku, možda ih u sebi registrujemo tako što sami sebi kažemo „Ovo je bes“, već samo to prepoznavanje oduzima snagu besu.
U isto vreme, onoga ko govori reči besa možemo posmatrati kao nekoga koga je plamen besa progutao i on je u nekoj vrsti bunila, groznice. Videći ga kao nekog ko je poput bolesnika sa temperatrurom, možemo osetiti sažaljenje, saosećanje sa njim. To će takođe umanjiti snagu naše reakcije i potrebe da uzvratimo istom merom. Takođe, naše saosećanje može biti pobuđeno i ako se setimo zakona kamme i tada znamo da ta osoba takvim postupcima seje seme svoje buduće patnje, jer time samo jača izvor besa u sebi koji će ga u budućnosti uvaliti u mnoge nevolje. Sve to u našem umu stvara osećaj razumevanja za tu osobu i ljubavi, umesto osećaja mržnje. Tako bi sebe trebalo da vežbamo.
Buda čitavu ovu stvar dovodi do krajnosti u drugom pasusu odeljka br. 6, koji pred nas postavlja jednu zanimljivu dilemu. Da li to Buda zagovara potpune nedelovanje čak i u slučaju kada neko vrši fizičko nasilje nad potpuno nevinom osobom? Kako vi tumačite taj pasus i Budin stav?
U pasusu 8. Buda kroz poređenje sa šumom u kojoj takođe raste razno šiblje i puzavice daje sliku krajnjeg cilja svoga učenja, a to je iskorenjivanje štetnih stanja uma i razvijanje korisnih. Štetna stanja uma su povezana sa tri glavne nečistoće (kilesa) u umu: pohlepa, mržnja i obmanutost, sa svojim raznim izdancima i derivatima. Pozitivna su u suttama nabrojana kao pet duhovnih svojstava ili sedam kvaliteta probuđenja ili kao delovi plemenitog osmostrukog puta. Dakle, imamo dva procesa: iskorenjivanje i razvijanje, podsticanje. Tako je i u Budinom poređenju. Prvo treba pročistiti mladu šumu od šiblja, tako što ćemo ga povaditi, a zatim dolazi pozitivna strana, a to je da đubrenjem i zalivanjem obezbedimo mladom drveću dovoljno hrane. Tako je i sa „mentalnom šumom“. Uklanjamo korov i negujemo ono što je pozitivno.
9. Buda se vraća temi strpljivosti i kroz priču o Videhiki i njezinoj služavki ilustruje potrebu eliminisanja besa ne samo u njegovim grubim manifestacijama, već i onih njegovih latentnih tendencija koje leže uspavane u našem umu, duboko ispod njegove površine.
10. Tako dolazi do poente cele ove priče: „Monasi, isto tako su neki monasi izuzetno ljubazni, izuzetno blagi, izuzetno smireni sve dotle dok neprijatan način govora ne dopre do njih. Ali kada neprijatan način govora dopre do njih može se razumeti je li monah zaista ljubazan, blag i smiren.“ Što bi se reklo: na muci se poznaju junaci
Buda dalje daje poređenja koja ukazuju kakav stav treba zauzeti u razvijanju strpljenja pred verbalnim napadom:
1. budi poput zemlje. nez neprijateljstva i mržnje, čak i kao neko pokuša da te povredi.
2. budi poput praznog prostora, bezobličan i nevidljiv
3. budi poput reke Ganf, dubok i širok, bez mogućnosti da budeš zapaljen.
4. budi poput vreće od meke kože, koja kad se pritisne ne odaje bilo kakav zvuk.
Praksa1. Kod vežbanja sa osećanjima besa prema nekome treba početi tako što ćemo obratiti pažnju na svoj odnos prema tom besu. Vidi da li si besan na sebe zato što osećaš bes ili osećaš odbojnost prema tom besu. To je tačka u kojoj treba da omekšaš svoj otpor. Radi sa tim.
2. Probaj da uočiš kada i gde se rađa bes pošto ti je neko rekao nešto grubo ili neprijatno. Probaj da osetiš treperenje, komešanje možda u stomaku. Ili da uočiš momenat kad se talas besa podiže iz stomaka i jurne u glavu. Ili kada krenu misli vođene mržnjom. Ili kada donosiš odluku da ćeš uzvratiti istom merom. Ili kada izgovaraš grube reči [ali ih naravno govoriš s razlogom, isprovociran si
]. Pokušaj da vežbaš tako da tačka osvešćivanja bude sve ranije u toj lančanoj reakciji.
