Lagani uvod u budizam

[Sati]

Karakteristike budizma

Yat-Biu Ching

Buda je bio čovek, ne bog

U mnogim svetskim religijama, izuzev budizma, vrhovni autoritet je uvek nekakav Bog sa natprirodnim moćima. Taj bog je svemoguć, zna i prošlost i budućnost, kontroliše sva bića u univerzumu. I ljudi obožavaju takvog Boga. Samo oni koju u njega veruju mogu biti spaseni i dostići večnu sreću.

Budizam uči da je svaki čovek sam svoj gospodar, da kontroliše sopstvenu sudbinu, i njime ne vlada bilo koji čovek ili bog. Buda Sakjamuni je svoje probuđenje, sva svoja postignuća i rezultate, pripisivao sopstvenom naporu i mudrosti. Budizam podučava d aje naša sreća ili nesreća, uspeh ili neuspeh određeni našim postupcima – dobrim ili lošim, kao i našim naporima. Buda može samo da pokaže put, ali on je svoj zadatak morao sam da obavi. U budizm une postoji uzvišeno biće slično Bogu koje bi bilo iznad čoveka. Buda je bio tek čovek i otuda svaki čovek može postati Buda.

[Sati]

Probuđenje se  postiže, ono se ne stiče rođenjem

Sakjamuni je, slično nama, bio običan čovek. Zahvaljujući svojoj mudrosti i vežbanju, uspeo je da stigne do probuđenja i postane Buda, Budni ili Probuđeni. Svaki čovek može slediti njegove stope i vežbajući stići do probuđenja.

"Buda" je tek termin kojim označavamo onoga ko je probuđen. To je kao kad nekoga ko može da "vodi, podučava i rešava konfuziju" označavamo kao "učitelja". Ne postoji samo jedan učitelj. Svako može postati učitelj i učitelja može biti bilo gde. Slično ovome, naziv Buda se ne odnosi samo na Sakjamunija. Svako može postati Buda. Buda može biti bilo gde, u ovome svetu, u drugome svetu i u drugom univerzumu.

[Sati]

Budizam ne odbacuje druge religije

Većina religija priznaju samo samu sebe kao jedinu "istinsku veru", a druge odbacuju kao "sujeverje".

Tokom 2500 godina istorije budizma, on je uvek mirno egzistirao sa drugim religijma i nije zabeležen nijedan incident da je širenje i propovedanje budizma dovelo do sukoba sa nekom drugom religijom koji bi rezultirao krvoprolićem. Budizam je zaista jedna od najtolerantnijih religija. Otuda budisti bivaju podučavani: "Ne poštuj samo svoju religiju i prezri ostale, već ih poštuj. Na taj način, sem što najbolje pomažeš i sopstvenoj da napreduje, ispunjavaš svoju odgovornost i prema drugim religijama. Ako bi postupao drugačije, vređajući druge religije, ti time vređaš i svoju." Ova vrsta tolerancije i iskrenosti je jedna od najvećih dragocenosti budizma.

Iz budističke perspektive, istina ne poznaje državne granice, niti je ograničena samo na jednu religiju, jednu osobu u bilo kojem vremenu. Učenje koje je Buda izložio nije njegovo vlasništvo. On je tek jedan od mnogih koji je tu istinu otkrio i posedovao dovoljno veštine i saosećanja da je na pravi način saopšti drugima. Baš kao što je Njutn otkrio zakon gravitacije, ali on ne poseduje taj zakon.

Zapravo, kad bolje pogledamo, neke od tih istina provlače se kroz mnoge druge religije. Jedna je i "zlatno pravilo": Čini drugima samo ono što bi želeo da i drugi tebi čine. Ili recimo hrišćanskih deset zapovesti, koje su slične sa pet pravila morala koje poštuju budisti.