Očigledno da nemaju.
Ali tu je verovatno borba između dva principa. Jednog asketskog, koji je izražen u pravilu koje navodiš, a drugog pučkog, koji dolazi od vernika.
A oni traže da učitelj bude na neki način izdvojen, pridaju mu natprirodna svojstva i na svaki način žele da ga učine jedinstvenim (taj poriv verovatno ima veze i sa egom - eto to je MOJ učitelj, pa što sedi na višljem prestolu, to sam i ja vredniji).
Istine radi, treba reći da ne sede svi učitelji na posebnim mestima. Recimo Ađan Sumedho je sedeo uglavnom da podu kao i svi ostali, sem u posebnim prilikama, kada bi doneli posednu, izdignutu stolicu na kojoj bi sedeo dok drži govor o Dhammi. Dakle, možda je za govor o Dhammi primereno da učitelj sedi na posebnom, uzdignutom mestu, kako bi ga jednostavno što više okupljenih moglo jasno videti i čuti. ALi u svim ostalim prilikama za to nema razloga, pa se uglavnom i ne koristi barem po ovim theravada manastirima u kojima sam bio..