Prošlog puta objasnili smo odeljak o korisnom i štetnom (kusala/akusala) koji se tiče
deset tipova postupaka i odgovarajućih korena.
Sada dolazimo do odeljka o hrani (āhāra), o četiri njena vida. Nakon što poštovani
Sariputta pruži prethodno objašnjenje, monasi izražavaju zahvalnost i pitaju ga da li postoji
neki drugi način na koji plemeniti učenik može razmatrati ispravno razumevanje.
Sariputta odgovara potvrdno i objašnjava ispravno razumevanje iz šesnaest različitih
uglova.
Prvo uvodi sledeću temu: plemeniti učenik razume hranu, poreklo hrane, prestanak
hrane i način koji vodi do prestanka hrane. Ovaj deo, ako se podsetimo terminologije
uvedene na prošlom času, zove se uddesa, sažeto iznošenje teme. Nakon toga sledi
niddesa, elaboriranje. Uobičajeno je da detaljna prezentacija uzima svaki pojam iznet u
uvodnom delu i dalje obajašnjava njegovo značenje.
Ali pre nego što se udubimo u objašnjenje, hajde da malo pogledamo strukturu uddesse,
što je važno samo po sebi. Razumevanje hrane, porekla... isti je obrazac kao kod četiri
plemenite istine. Sariputta uzima tu formulu i primenjuje je na različite fenomene. Ako se
prisetimo prve lekcije, Sariputta je prvi put sreo Budino učenje preko arahanta Assađija,
slušajući stihove:
ye dhammā hetuppabhavā tesaṁ hetuṁ tathāgato āha,
tesaṃ ca yo nirodho evaṁvādī mahāsamaṇo.
'' o stvarima uslovljenim i uzroku njihovom, to (nam) Tathagata objasni; šta im je prestanak takođe, to propoveda Veliki asketa."
( kod Veljačića: Budni je razjasnio uzroke svega što prouzročeno nastaje, a i kako ono što je nastalo nestaje. To je objava velikog učitelja. Prim.prev)
Sariputtino prvo otkrovenje se desilo kod stiha o fenomenima proisteklim iz uzroka i kako
ih je Buda objasnio. Ovaj obrazac četiri plemenite istine ga je impresionirao od početka.
Možemo uočiti da to postaje osnova u Sariputtinom načinu razumevanja, a i koristi tu
formulu da objasni fenomene koje uzima u razmatranje.
Sada to primenjuje u slučaju hrane. Često se previđa važnost ove teme. Zasluga
Budinog genija je da je uzeo prostu činjenicu hranjenja u različitim aspektima i stavio je
pod lupu tako da podvuče njen dubok značaj.
Postoji jedna izjava koja se provlači na mnogim mestima u Kanonu - ako neko duboko
kontemplira jednu činjenicu, to je dovoljno da ga dovede do proziranja iluzije, hlađenja
strasti, probuđenja, Nibbāne. Koja je to činjenica?
“Sabbe sattā āhāra ṭhiṭika’’. Sva živa bića žive od hrane.
Možemo ovo razmatrati od najprostijih životnih formi, od najbazičnijih jednoćelijskih
organizama koji na molekulskom nivou izvode hemijske cikluse koji ih snabdevaju
energijom. I to je oblik hranjenja. I zasnovane na tom najprostijem obliku života
kompleksnije forme evoluiraju, koristeći prethodne kao hranu. Na osnovu ovih, još
složenije itd. od jednog do drugog nivoa, sve dok ne dođemo do najkompleksnijih oblika
života koji jedu sve ostalo. No, ne treba da smatramo da mi sami možemo izbeći da budemo
pojedeni. Ono što se neprekidno dešava u našem telu je neprekidan proces hranjenja.
Naše telo je dom za ogroman broj mikroorganizama koje ne vidimo i ne znamo za njih. A
šta oni rade? Hrane se nama! Kada naše telo nije u stanju da se izbori sa njima, takvo
stanje nazivamo raznim bolestima.
Šta se dešava kada ovo telo umre? Ako ga brzo ne kremiramo, ako ga sahranimo, telo
se ponovo vraća na dno lanca ishrane i počinje da podržava razvoj prostih oblika života
koji počinju da se njime hrane. Recimo, razne vrste crva i insekata.
U životinjskom carstvu stalna je borba za opstanak. I oko čega se vodi ta borba? Oko
toga ko će čije telo pretvoriti u hranu. Ako odemo u duboku šumu plašimo se da će nas
divlje životinje napasti ne iz zabave ili sporta, već zato što nas vide kao hranu. Čak i ako ne
odemo tako daleko - muve ne sleću na nas da bi nas nervirale, već zato što su gladne.
Ima primera velike gladi u ljudskom svetu čak i danas.
Prva plemenita istina govori o postojanju dukkhe. I Buda, koji je bio iz bogate,
aristokratske porodice, opazio je duboku patnju koja se tiče procesa hranjenja. Uputio
nas je da vidimo kako se proces hranjenja zasniva ne samo na materjalnom nivou, već
prožima različite dimenzije života. U stvari, kako ni sam proces postojanja nije ništa
drugo do proces hranjenja. Pojavljuje se u različitim modovima, različitim nivoima.
Vraćamo se na naš tekst.
11. A šta je to hrana, šta je nastanak hrane, šta je nestanak hrane i šta je put koji vodi
nestanku hrane? Postoje četiri vrste hrane za održavanje bića koja su već nastala i
za
podršku onima koja tek treba da se rode. Koje četiri? Fizička hrana kao hrana, gruba
ili
fina; kontakt kao druga; mentalni obrasci kao treća; svest kao četvrta. Pojavom
žudnje
nastaje i hrana. Prestankom žudnje nestaje i hrana. Put koji vodi nestanku hrane
upravo
je ovaj plemeniti osmostruki put: ispravno razumevanje, ispravna namera,
ispravan
govor, ispravni postupci, ispravno življenje, ispravan napor, ispravna svesnost i
ispravna
koncentracija.
12. Kad plemeniti učenik ovako razume hranu, nastanak hrane, nestanak hrane i put
koji vodi nestanku hrane, on potpuno napušta prikrivenu sklonost ka pohlepi, on
okreće
leđa prikrivenoj sklonosti ka odbojnosti, on iskorenjuje prikrivenu sklonost ka gledištu i
obmani: ‘Ja sam’; a napuštanjem neznanja i pojavom istinskog znanja on ovde i sada
okončava patnju.
Poštovani Sariputta prvo postavlja pitanje šta je hrana. Reč āhāra na paliju (i na
sanskritu, takođe) prevodi se kao hrana. Ali ovde se kaže da postoje četiri vrste hrane za
održavanje bića koja su već nastala i za podršku onima koja tek treba da se rode. To su
četiri vrste hrane za podršku, održavanje, produženje egzistencije bića koja su već došla
u postojanje. Jednom kada se biće pojavi, neophodna mu je hrana, hranljive materije da
nastavi da postoji. Tekst takođe govori o bićima koja treba da se rode. Šta su ova bića? Ona
su završila prethodno postojanje i kreću se ka novoj egzistenciji još uvek se u njoj ne utvrdivši.
Četiri vrste hrane ih podržavaju čak i u tom stanju.
A koje su ove četiri vrste? Kabaḷīkāra āhāra - fizička, materijalna hrana, ono što
uobičajeno zovemo hranom. Može biti gruba i suptilna. Kao ljudska bića koristimo čvrstu
hranu, koja je svakako grublja u odnosu na hranu koju unose bića u drugim svetovima
postojanja. Recimo, hrana deva je suptilnija od ljudske. Ali sve ove grupe su materijalna,
fizička hrana, nešto što se jede.
Druga vrsta je kontakt - phassa āhāra; treća je manosañcetana āhāra - mentalni obrasci
(volja); četvrta je svest - viññana āhāra.
Šta je zajednička karakteristika ove četiri kategorije? Zašto ih sve zovemo hranom?
Komentari kažu da postoje specijalni uslovi za kontinuitet života. Materijalna hrana je
specijalni uslov koji podržava fizičko telo. Kontakt je specijalni uslov koji podržava osećaj
(vedanā), mentalni obrasci (volja) za svest, a svest je specijalni uslov za nāmarūpa
(mentalno-materijalno, bukvalno: ime-i-oblik).
Znamo da je materjalna hrana podrška telu. Što se tiče kontakta, on predstavlja susret
svesti sa objektom kroz čulni aparat. Kontakt može biti tri različite vrste: kontakt kroz iskustvo
prijatnog, neprijatnog i neutralnog. Tako je kontakt već diferenciran shodno tipu osećaja
koji generiše. Svaki od ovih tipova će proizvesti odgovarajući osećaj. Kontakt koji će biti
prepoznat kao prijatan će kroz proces spoznavanja izrasti u prijatan osećaj. Slično je i za
druga dva. Nakon toga može se promeniti odgovor na taj kontakt. Inicijalni kontakt koji bi
trebalo iskusiti kao neprijatan, ako mu pristupimo sa staloženošću, percipiramo kao
neutralan. Ali u prvom redu, iz svakog kontakta će izrasti onaj tip osećaja koji odgovara
prirodi kontakta.
Zatim imamo mentalne obrasce - volju, treći tip hrane. Mentalna volja je kamma:
"Cetanāhaṁ bhikkhave kammaṁ vadāmi" ("volja je, monasi, ono što zovem
kammom"). Ta mentalna volja može biti povoljna/nepovoljna kamma. Iz ovog ugla
razmatramo kammu koja može voditi proces preporađanja u različite svetove postojanja.
Ovi mentalni faktori pojavljuju se u umu sve vreme i mi ne prepoznajemo da ta volja u stvari
funkcioniše na suptilnom nivou kao hrana.
Na jednom nivou volja prehranjuje sve procese koji se odvijaju uporedo s njom. Volja
hrani stanje svesti u svakom pojedinačnom sadašnjem trenutku. Recimo, ako imamo
volju/nameru da pretrčimo kružnu stazu tada će volja hraniti fizičke procese koje izvodi
telo u pokretu.
Ali volja takođe formira kammu sa potencijalom da sazri u neku buduću egzistenciju,
ovde se misli na razne etički značajne akcije. Štetna kamma će hraniti preporađanje u
nižim čulnim svetovima, korisna - povoljna preporađanja. Neko ko je ovladao đhānama
preporodiće se u jednom od nebeskih svetova, a onaj ko je ovladao arūpa đhānama u bestelesnom svetu.
Tako je volja sila koja se pojavljuje sa svešću i usmerava svest ka jednom ili drugom od
ovih svetova u novoj egzistenciji. Možemo reći da mentalna volja hrani egzistenciju kroz
celu saṃsāru, kroz sve svetove i ravni postojanja. Svaki oblik postojanja životinja, ljudi,
božanstava, pojavljuje se kao takav jer su njihovi prethodni postupci nahranili svest
preporađanja i doveli tu svest u određeni svet egzistencije. Šta se dešava u trenutku
preporađanja? Svest (viññana) se pojavljuje. Svest je kanal, glavni faktor za proces
preporađanja.
Kako je svest hrana? U samom trenutku preporađanja svest se ukorenjuje u novoj egzistenciji. Recimo, u ljudskom slučaju svest se, metaforično
govoreći, spušta u majčinu utrobu. U tom trenutku kada se svest pojavi u novoj
egzistenciji, ona generiše telo (rūpa) i druge mentalne komponente (nāma). Zajedno se
zovu nāmarūpa, mentalno-materijalno. Nije da svest uzrokuje telo. Osim samog
kontakta između spermatozoida i jajne ćelije, potrebno je prisustvo svesti preminulog
bića koja se povezuje sa tom oplođenom ćelijom. Tada novi život počinje. Možemo reći
da je svest ta koja oplođenu jajnu ćeliju prevodi u telo. Kada je ta veza uspostavljena,
drugi mentalni faktori (nāma): osećaji, opažaji, volja itd. svi oni do neke vrlo primitivne
mere prisutni su u tom trenutku začeća. Svi oni se pojavljuju zbog svesti, ona ih
povezuje i drži da se proces života nastavi. Ono što se dešava je da svest hrani
obnavljanje životnog procesa. Zatim kroz ceo tok života svest konstantno hrani telo i um.
Dolazimo do dela o pojavljivanju žudnje.
Pojavom žudnje nastaje i hrana. Prestankom žudnje nestaje i hrana. Put koji vodi
nestanku hrane upravo je ovaj plemeniti osmostruki put.
Prva izjava usmerena je na žudnju kao uzrok pojavljivanja hrane. Zanimljivo je ovo kontemplirati jer nam izgleda da hrana postoji prva - kada je biće rođeno, udahne prvi dah i žudnja se javlja na osnovu hrane. Ali po Budinom učenju, žudnja je, u stvari, ta koja nas
dovodi u ovu egzistenciju. I jednom kada se utvrdimo u novoj egzistenciji, tada žudnja
nastaje zasnovana na bilo kojoj formi hrane koju smo nabrojali. Šta god daje
zadovoljstvo za kojim žudimo, to možemo zvati tipom hrane koji održava tu žudnju.
Žudnja se opisuje kako "traži zadovoljstvo čas tu čas tamo".
Na mikroskopskom nivou, u samom momentu začeća/preporađanja svest bira oplođenu
jajnu ćeliju. I u tom momentu i proces hranjenja počinje. U samoj ćeliji prisutne su
materije za proces metabolizma, a počinje i uzimanje materije iz okruženja. I postoji
nekakva svest koja teži za novom egzistencijom terajući proces napred u novo
postojanje. U samom trenutku začeća tu su već kontakt, volja i svest. I kako se
embrionalni razvoj nastavlja, pojavljuju se neprekidni novi kontakti, iz njih izrasta osećaj
koji biva osnova za žudnju. Bilo to malo dete, fetus ili embrion, volja da se nastavi sa
postojanjem i svest - sve to se pojavljuje združeno sa žudnjom i služi kao hrana za
žudnju.
Prestanak žudnje vodi do prestanka hrane. To ne znači da kada je žudnja potpuno
napuštena ne mora više da se jede, nema osećaja, volje i svesti. Četiri tipa hrane sada
se pojavljuju na potpuno drugi način. Dok obična osoba jede tu je užitak i žudnja za
ukusom. Ali kada je žudnja potpuno napuštena, toga više nema. Hrana se unosi samo
kao podrška za održavanje života. Procesi iskustava se nastavljaju pa ima osećaja,
volje, svesti. Ali nema žudnje za uživanjem tih procesa. Možemo reći da se tada prekida
ciklus konstantnog hranjenja.
Način koji vodi do prestanka hrane je osmostruki put: od ispravnog razumevanja do
ispravne koncentracije. Na ovom mestu poštovani Sariputta završava razmatranje
osnovnih pojmova ovog odeljka. Donosi zaključak:
Kad plemeniti učenik ovako razume hranu, nastanak hrane, nestanak hrane i put
koji vodi nestanku hrane, on potpuno napušta prikrivenu sklonost ka pohlepi, on
okreće
leđa prikrivenoj sklonosti ka odbojnosti, on iskorenjuje prikrivenu sklonost ka gledištu i
obmani: ‘Ja sam’; a napuštanjem neznanja i pojavom istinskog znanja on ovde i sada
okončava patnju.
Prva pomenuta postignuća plemenitog učenika dovode na stupanj nepovratnika, a sa
napuštanjem neznanja stupa u rang arahanta.
(nastaviće se...)
