Prošlog puta obradili smo odeljak o četiri plemenite istine. Nećemo detaljnije
razrađivati deo o plemenitom osmostrukom putu, ranije smo imali predavanja o tome, a
možete pogledati i knjigu: Bhikhu Bodhi "Noble eightfold path".
Sledeći odeljak sute počinje paragrafom 20. Od ovog dela počinje serija parova o
uslovljenom nastanku (paṭiććasamuppāda). Sam tekst ne pominje ovaj izraz, jer ne
iznosi celu formulu već samo uzima svaki par faktora u njihovom uslovljenom odnosu.
(STAROST I SMRT)
20. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima poštovanog Sāriputte:
„Dobro je, prijatelju!” Onda mu postaviše novo pitanje: „Ali, prijatelju, može li postojati još
neki način na koji plemeniti učenik jeste taj koji poseduje ispravno razumevanje… i
stigao je do istinske Dhamme?” – „Može,prijatelji.
21. Prijatelji, kada plemeniti učenik razume starost i smrt, nastanak starosti i smrti,
prestanak starosti i smrti i put koji vodi prestanku starosti i smrti, tada on
jeste taj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.
Pre nego što krenemo dalje, značajno je pomenuti da kada Buda iznosi shemu
uslovljenog nastanka u sutama on to čini na nekoliko različitih načina. Ponekad krene od
kraja, vraćajući se na početak, nekada obrnuto ili uzme neku alku iz sredine lanca i
nadovezuje se na nju u jednom od smerova. Kroz sutte se provlače različite metode.
Kada se Buda priseća svog otkrića formule uslovljenog nastanka u noći probuđenja
počinje sa starenjem i smrću i ide nazad ka početku. Isti taj postupak Sariputta
primenjuje ovde. Počinjemo od problema (kao u četiri plemenite istine) od najurgentnije,
najbolnije manifestacije. Starenje i smrt su kristalizacija problema patnje. Na fonu
duhovne klime Indije toga vremena, smatralo se da se sa starošću i smrću ne srećemo
samo jednom, već iznova i iznova kroz lanac života. Kada započnemo starošću i smrću,
tako krećemo u ispitivanje i istraživanje šta su uslovi za svaki od ovih faktora (jedna suta
iz SN uvodi pojam sammasana - istraživanje). Ako je objašnjavanje sa stanovišta
nekoga ko je potpuno probuđen, ko je već prozreo lanac uzročnosti, ide se od početka
sheme uslovljenog nastanka. Ako idemo obrnuto - od kraja ka početku, istraživanje nas
vuče dalje, ulazeći sve dublje u uslovljavanja, nazad ka sve fundamentalnijim uzrocima.
Nakon davanja kondenzovne formulacije (uddesa), Sāriputta prelazi na razradu,
niddesu. Razlaže dve reči koje su kombinovane ovde.
Starenje bića u različitim kategorijama bića, njihova starost, slomljeni zubi, seda kosa,
smežurana koža, opadanje životne snage, slabljenje čula – to se naziva starost.
Umiranje bića u različitim kategorijama bića, njihov prestanak, raspadanje, nestanak,
smrt, okončanje života, rastakanje sastojaka bića, odlaganje tela – to se naziva smrt.
To se, dakle, naziva starošću i smrću.
BB: Uvek sam cenio kako precizno i realistično sutte definišu starenje i smrt. Ovde daju
vrlo važnu izjavu, polemičku rekli bismo. Današnja moda u objašnjavanju uslovljenog
nastanka je da se kaže: to nije stvarno opisivanje procesa preporađanja, umiranja i
ponovnog rođenja, nego (da bude bliže skepticizmu modernih ljudi): starenje i smrt su
pojavljivanje i nestajanje misli. Šta je rođenje? Pojavljivanje misli. Ako je ta misao
velikodušna, plemenita, onda je to preporađanje u nebeskim svetovima. Za ljutitu,
ljubomornu misao to je preporađanje u nižim svetovima. Kada misao prođe, to je smrt.
Međutim, ako pogledamo tekst, vrlo je egzaktno, bukvalno objašnjeno starenje i smrt. Kada
čitamo sutte u Nikāyama, ako Buda koristi pojmove u metaforičkom značenju ili u
kontekstu poređenja, na kraju izjave on objašnjava sve pojmove. Recimo, kada kaže "krdo
jelena" objašnjava da to znači "osećajna bića", "močvara" su "čulna zadovoljstva" itd. U
svim suttama gde se pominje uslovljeni nastanak, nigde nema indicija da se starenje i
smrt upotrebljavaju metaforički.
Nastankom rođenja nastaju i starenje i smrt. Prestankom rođenja nestaju i starenje i
smrt. A put koji vodi prestanku starosti i smrti upravo je ovaj plemeniti
osmostruki put: ispravno razumevanje… ispravna koncentracija.
Imamo rođenje kao uslov, uzrok pojavljivanja starosti i smrti. Možemo reći da bi na
svakoj umrlici kao uzrok smrti trebalo odštampati: rođenje. U Velikom govoru o
uzročnosti (DN15: Mahā-nidāna sutta) pasus 4, Buda objašnjava Ānandi kako da
razume da je rođenje uslov za starost i smrt:
Ovako je rečeno: ’Rođenje je uzrok starosti i smrti.’ A ovo je način kako to treba
razumeti: Kada zaista ne bi postojalo bilo kakvo rođenje bilo gde – dakle, božanstava,
nebesnika, duhova, demona, ljudskih bića, četvoronožaca, ptica i gmizavaca, svakog od
njih u svom stanju – ako ne bi postojalo rađanje bića bilo koje vrste u bilo kojem stanju,
sa takvim prestankom rođenja, da li bi se igde mogle naći starost i smrt?"
"Sigurno da ne bi, poštovani gospodine."
"Upravo zato, Ānanda, to je uzrok, izvor, razlog i uslov starosti i smrti, dakle rođenje.
Ovo daje vrlo jasan, grafički pregled raznih stanja egzistencije, tj. tipova bića u koje se
možemo preporoditi. Tako nam sutta kaže da ako nema nikakvih rođenja bilo gde, neće
biti ni starenja ni smrti nikada nigde. Iz ovog razloga možemo znati da je rođenje uzrok,
uslov za starost i smrt, a put koji vodi do okončanja je plemeniti osmostruki put. Kada ga
kultivišemo, učinićemo kraj procesu preporađanja, učiniti kraj rođenju, staviti tačku na
starost i smrt. Kada razumemo ovo, imamo ispravno razumevanje.
Zatim u pasusu 24, monasi ponovo izražavaju zahvalnost Sāriputtinim rečima i pitaju da
li je moguće objasniti ispravno razumevanje na još neki način. A njegov odgovor nas
dalje vodi putem uzroka:
25. Prijatelji, kada plemeniti učenik razume rođenje, nastanak rođenja, prestanak
rođenja i put koji vodi prestanku rođenja, tada on jeste taj koji poseduje ispravno
razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.
26. A šta je rođenje, šta nastanak rođenja, šta prestanak rođenja i šta je put koji vodi
prestanku rođenja? Rođenje bića u različitim kategorijama bića, njihovo pojavljivanje,
začetak [u materici], stvaranje, manifestovanje sastojaka bića, stvaranje osnova za
kontakt – to se naziva rođenje. Nastankom bića nastaje i rođenje. Prestankom
bića prestaje i rođenje. A put koji vodi prestanku rođenja upravo je ovaj plemeniti
osmostruki put: ispravno razumevanje… ispravna koncentracija.
Definicija rođenja uvodi zanimljivu distinkciju koja se već pojavljuje u definiciji smrti.
Imamo dva načina za objašnjenje. Jedan možemo zvati konvencionalnom terminologijom
- to su pojmovi kao rođenje, pojavljivanje, začetak u materici. Strogo govoreći đāti je
momenat začeća, nije izlazak iz utrobe. Kada ljudi uobičajeno govore o đāti, smatraju da je
to porođaj, ali u tehničkom smislu pojam ukazuje na oplodnju jajne ćelije. Zato se kaže:
začetak u materici, stvaranje... Ono što sledi u tekstu, to su dva termina specifična za budizam:
manifestovanje sastojaka bića i stvaranje osnove za kontakt.
Šta se dešava kada se začeće odigra? Kada gledamo eksterno, mislimo samo o jajnoj
ćeliji koja biva oplođena. I kada se to odigra, počinje proces razvoja. Po budističkom
učenju tok svesti premunulog bića omogućava oplodnju. Da nema toka svesti spremnog,
"čekajući" priliku da padne u utrobu tada, čak i da spermatozoid prodre u jajnu ćeliju,
oplodnja se neće izvršiti (ili neće uspeti da prodre u ćeliju). U budističkom tekstu
Gandhabba (sanskrit: Gandharva) kaže se da tok svesti služi kao potreban uslov za
oplodnju. I kada se ona desi, svih pet sastojaka bića pojave se simultano. Sastojak
telesne forme je oplođena jajna ćelija, a sastojak svesti je baziran na tom telu. Sa njim
dolaze osećaj, opažaj i mentalne formacije. I imamo svih pet sastojaka prisutnih
istovremeno. Funkcionisanje svesti je na rudimentarnom nivou u prvim trenucima. Ali
poseduje sva akumulirana iskustva, impresije, celu banku memorija, naklonosti i
tendencije preminulog bića. I sve to kroz živote i živote pre toga, sve to ulazi kroz tu
jednu mrvicu svesti koja je prisutna u trenutku začeča. I to je rođenje - manifestovanje
sastojaka.
Rođenjem se takođe zove stvaranje osnove za kontakt. Šta su te osnove za kontakt,
phassayatana? U slučaju ljudskih bića u momentu začeča postoji ukupno šest osnova
za kontakt: osnove oka, uha, nosa, jezika, tela i osnove uma. Bića koja se spontano
preporađaju pojavljuju se sa šest organa već funkcionalnih. Ali u slučaju ljudskih bića u
trenutku začeća samo dve osnove se pojavljuju: osnova tela - jednoćelijski organizam i
osnova uma - svest sama koja služi kao osnova za um. Ta jedna ćelija se deli tokom
vremena, nove ćelije bivaju sve više specijalizovane po obliku i funkcijama pa postaju
osnova oka, uha, nosa i jezika.
Kroz pojavljivanje bivanja tu je nastanak rođenja. To nećemo sada razmatrati već nakon
što prođemo kroz elaboraciju bivanja. Šta se smatra bivanjem?
(BIVANJE)
28. „Dobro je, prijatelju”, rekoše monasi, zadovoljni rečima poštovanog Sāriputte.
Onda mu postaviše novo pitanje: „Ali, prijatelju, može li postojati još neki način na koji
plemeniti učenik jeste taj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme?”
– „Može, prijatelji.
29. Prijatelji, kada plemeniti učenik razume bivanje, nastanak bivanja, nestanak bivanja i put koji
vodi nestanku bivanja, tada on jeste taj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske
Dhamme.
30. A šta je bivanje, šta nastanak bivanja, šta prestanak bivanja i šta je put koji vodi prestanku bivanja?
Postoje ove tri vrste bivanja: bivanje u području čulnog, bivanje u području suptilne materije i bivanje u
području nematerijalnog. Nastankom vezivanja, tu je i nastanak bivanja. Prestankom vezivanja, tu je i
prestanak bivanja. A put koji vodi prestanku bivanja je upravo ovaj plemeniti osmostruki put: ispravno
razumevanje… ispravna koncentracija.
Šta su ove tri vrste postojanja? Da bismo ih razumeli treba da sprovedemo obilazak
svetova po budustičkoj kosmologiji.
Svetovi čulnog područja:
niži svetovi - pakao, svet životinja, svet gladnih duhova;
sfere srećnog preporađanja - ljudski svet, svetovi deva.
Svetovi čulnog područja imaju barijeru iznad sebe i ona se ne može probiti običnim
stanjima svesti. Ako je neko vrlo darežljiv, pun vrlina, blagonaklon još uvek ne može
dospeti iznad nebeskog sveta u sferi čula. Da bi se preporodio u božanskim svetovima
suptilne materije mora razviti đhāne, meditativna zadubljenja i postići savršenstvo
određene đhāne.
Postoje brojne podele u svetovima suptilne materije i njima odgovaraju četiri osnovne
đhāne, a shodno stepenu usavršenosti postoje dodatne podele. Kada se stigne na vrh
božanskih svetova suptilne materije, postoji nova barijera, a da se ona pređe
trebalo bi postići bezoblična zadubljenja - arūpa đhāne.
Prva od njih je osnova beskrajnog prostora i kada se razvije i usavrši vodi preporađanju
u svetu beskrajnog prostora. Iznad njega su svet beskonačne svesti, svet ništavila, svet
ni-opažanja-ni-neopažanja. Svi ovi razni svetovi postojanja su na neki način manifestacije naše
sopstvene karme, njene akumulacije. Razlog zašto sada živimo u ovom svetu gde smo
sada je što smo u ranijem životu kreirali karmu koja nas je dovela u ljudski svet. Ako
ovde stvorimo karmu paklenih bića ili životinja, sledeći život će nam biti u odgovarajućem svetu.
Sada dolazimo do izjave u sutti da je bivanje uslov za rođenje. Ako uzmemo bivanje kao
što smo sada objasnili, zagonetno je kako je bivanje samo po sebi uslov za rođenje.
(Kao kada bi postojanje praznih učionica bilo uslov za održavanje kurseva.) Komentari
kažu da se pod bivanjem ne misli na stanje postojanja u koje se preporađamo, nego pre
na karmičku silu koja vodi u preporađanje u neko od ovih pojedinačnih stanja
egzistencije. Ono što se smatra čulnom sferom bivanja nije sam svet postojanja, nego
karma koja vodi u egzistenciju u tom stanju. Slično i za druge svetove.
BB: Nisam u sutama našao eksplicitno objašnjenje egzistencije na taj način, ali ima
jedna suta u Angutara Nikayi (AN 3.76 Bhava Sutta) koja, čini se, daje podršku ovoj
ideji:
Jednom prilikom je poštovani Ānanda otišao do Blaženog, poklonio se i seo sa strane.
Sedeći tako, obrati se Blaženom: "Poštovani, ova reč 'bivanje, bivanje' da li zaista
postoji bivanje?"
"Ānanda, da nema kamme koja sazreva u području čula, da li bi bivanje u području čula
bilo primećeno?"
"Ne bi, poštovani gospodine."
"Tako, kamma je polje, svest je seme, a žudnja je vlažnost. Svest živih bića ometana
neznanjem i okovana žudnjom će se zasnovati na nižem području postojanja. Tako se
obnavlja bivanje u budućnosti."
"Ānanda, da nema kamme koja sazreva u području suptilne materije, da li bi bivanje u
području suptilne materije bilo primećeno?"
"Ne bi, poštovani gospodine."
"Tako, kamma je polje, svest je seme, a žudnja je vlažnost. Svest živih bića ometana
neznanjem i okovana žudnjom će se zasnovati na srednjem području postojanja. Tako
se obnavlja bivanje u budućnosti."
"Ānanda, da nema kamme koja sazreva u nematerjalnom području, da li bi bivanje u
nematerjalnom području bilo primećeno?"
"Ne bi, poštovani gospodine."
"Tako, kamma je polje, svest je seme, a žudnja je vlažnost. Svest živih bića ometana
neznanjem i okovana žudnjom će se zasnovati na višem području postojanja. Tako se
obnavlja bivanje u budućnosti."
(izvor: "Bhava Sutta: Becoming (1)" (AN 3.76), translated from the Pali by Thanissaro
Bhikkhu)
Izgleda da ova sutta pruža podršku pomenutom tumačenju. Ovakvo objašnjenje nije
karakteristično samo za Buddhaghosu i pāli kometare. Tako u knjizi Yin-Shun: The Way
to Buddhahood postoji citat iz indijskog teksta prevedenog na kineski:
"Bivanje opisano preko uslovljenog nastanka nije postojanje u smislu sadašnjeg života
nego karmička sila koja vodi u sledeći život i može biti opisana kao mogućnost za
sledeći život. Jednom kada ovaj elemenat postoji, kada se sadašnji život okonča, svest
je vezana za novo preporađanje."
Evo i pasusa iz knjige Jeffrey Hopkins: Meditation on emptiness. Ova knjiga sumira
učenja tibetanske Ge-luk-ba škole i ima poglavlje o uslovljenom nastanku.
" 'Bivanje' je slučaj davanja imena posledice uzroku ili to je moć zasnovana na delovanju
(karmi) hranjena vezivanjem i pohlepom. Postaje ojačana do mere da se razvije u
sledeći život. Vezivanje, pohlepa i bivanje su uzroci koji dolaze do manifestovanja u
sledećem životu. "
Dakle, imamo tekstove iz sve tri tradicije - južne theravāde, kineske mahāyāne i
tibetanske škole i svi oni interpretiraju bhava - bivanje na isti način.
(nastaviće se...)[/u]
