Počnimo pregledom dodatka na beleške koji smo dali: "Teže razumljive veze u formuli uslovljenog
nastanka". Neka od ranije pređenih veza su da je bivanje uslov za rođenje; vezivanje
uslov za bivanje; nāmarūpa uslov za šest područja čula - sve ovo je već diskutovano.
Počeli bismo sa brojem IV u dodatku. Već smo se sa time sreli na brzinu prošlog puta.
Vratićemo se i pregledati detaljnije.
Ovo je dato u odeljku nāmarūpa (o mentalno-materjalnom) paragraf 54. Već smo objasnili
šta predstavlja mentalno-materjalno prošle nedelje. Sada se bavimo time kako je
nastanak svesti uslov za nastanak mentalno-materjalnog. Prilazimo tome iz dve
pespektive:
1) razvojni
2)analitički pristup
Prvi možemo zvati procesom vremenskog razvoja individue, naročito od momenta
začeća. Ako ispratimo napisano u dodatku: začeće se odvija kada se svest poveže
sa novooplođenom jajnom ćelijom. Odakle dolazi ova svest? To je nastavak, tok svesti
koji dolazi od bića koje je preminulo. Nāmarūpa je psihofizički organizam bića koje se
pojavljuje sa početkom trudnoće.
Biće se samo onda pojavljuje, uzima oblik, manifestuje se u trenutku začeća, ako postoji
tok svesti koji dolazi od pokojnog bića da se poveže sa novooplođenim ovumom. Ako je
jaje oplođeno, ali nema odgovarajućeg toka svesti onda se začeće ne odvija, to je
neuspešan čin oplodnje. Kada se svest povezuje sa tim jajetom - fizička struktura jajeta
postaje rūpa (forma, oblik). Kada se svest poveže - svest se pojavljuje zajedno sa mentalnim
faktorima - nāma (osećaji, opažaji, volja, kontakt, pažnja). To je dolazak u bivanje svesti
i nāmarūpa zajedno u istom trenutku začeća. Kroz period razvoja nāmarūpa, psihofizički
organizam, može nastaviti da se razvija samo ako i svest traje unutar materice. Ako iz
nekog razloga svest biva prekinuta, tada je i nāmarūpa prekinuta. Proces trudnoće je
zaustavljen. Tokom života, takođe, svest i nāmarūpa koegzistiraju. Nijhov odnos je
odnos uzajamne podrške. Ako je u bilo kojoj tački životnog toka svest presečena tada
nāmarūpa, živi organizam, okončava postojanje.
Citat iz Mahā-nidāna sutte (Veliki govor o uzročnosti DN15):
Rečeno je: ’Svest je uzrok mentalno-materijalnog.’ A ovo je, Ānanda, način kako to treba
razumeti: Kada se svest ne bi začela u majčinoj materici, da li bi se u njoj mentalno-materijalno uobličilo?"
"Sigurno da ne bi, poštovani gospodine."
"Ako bi je, pošto se začela u materici, svest napustila, da li bi mentalno-materijalno bilo
rođeno u ovo stanje postojanja?"
"Sigurno da ne bi, poštovani gospodine."
"Ako bi svest malog dečaka ili devojčice bila prekinuta, da li bi mentalno-materijalno
raslo, razvijalo se i dostiglo zrelost?"
"Sigurno da ne bi, poštovani gospodine."
"Upravo zato, Ānanda, to je uzrok, izvor, razlog i uslov mentalno-materijalnog, dakle
svest.
Drugi pristup objašnjenja da je svest uslov za nāmarūpa je analitička perspektiva. Ovo
postaje relevantno u odeljku o svesti:
58. A šta je svest, nastanak svesti, prestanak svesti i put koji vodi prestanku svesti?
Postoji ovih šest kategorija svesti: svest o viđenom, svest o čujnom, svest o
omirisanom, svest o okušanom, svest o dodirnutom i svest o spoznatom. Nastankom
obrazaca, tu je i nastanak svesti. Prestankom obrazaca, tu je i prestanak
svesti. A put koji vodi prestanku svesti upravo je ovaj plemeniti osmostruki
put: ispravno razumevanje… ispravna koncentracija.
Ovo bi trebalo da bude slučaj za svih šest tipova svesti - svest je uslov za nāmarūpa.
Svest za koju smo rekli da se povezuje sa novooplođenom jajnom ćelijom i nastavlja u
utrobi da čini bazu za nāmarūpa - ta vrsta svesti je samo tip manoviññāṇa - tip svesti o
spoznatom, ali to je vrlo različit tip od tipa svesti koji aktivno saznaje objekte. To je tip
svesti o spoznatom koji pluta na vrlo dubokom nivou, nije aktivno svestan. U
Abhidhammi se zove bhavanga-citta - tok bivanja.
Ovde imamo da je na bilo kojem slučaju iskustva, bilo kom saznavanju objekta, svest uslov za
nāmarūpa. Kako to? Svest je uslov za nāma i znamo da pet faktora nāma (osećaji,
opažaji, volja, kontakt, pažnja) zavise od svesti i ne mogu se pojaviti bez svesti.
Svest je uslov za rūpa jer materjalna forma ovog tela samo funkcioniše kao fizičko telo
kada postoji neki oblik svesti. Čaki i u snu i u dubokom meditativnom zadubljenju postoji
svest. Čak i kada je osoba u komi možemo reći da postoji svest koja nije svesna
spoljašnjeg sveta. Samo kada je osoba mrtva, kada je svest odsečena, postoji telo samo
kao rūpa, a ne kao deo nāmarūpe. Recimo u slučaju svesti oka - zato što je prisutna
svest, oko funkcioniše kao oko. Ako smo mrtvi još uvek postoji očna jabučica, ali ne radi
kao oko. Zato je svest ta koja omogućava osnovi čula da funkcioniše kao osnova čula.
Na ovaj način možemo reći da je svest uslov za rūpu.
[ Sammādiṭṭh sutta ne iznosi to, ali u brojnim drugim sutama kaže se takođe da je
nāmarūpa uslov za svest. Tako ova dva faktora: svest i nāmarūpa; nāmarūpa i svest su
u stvari uslovi jedan za drugi. U jednoj sutti Saṃyutta Nikāye Sariputta ih poredi sa dva
snopa žita postavljena na zemlji da podržavaju jedan drugog. Jedan drži drugi
uspravnim, oslanjajući se međusobno. Nāmarūpa uzrokuje svest i svest uzrokuje
nāmarūpa. Način na koji funkcionišu takođe možemo opisati iz dve perspektive.
1) razvojna perspektiva - da bi svest inicirala, počela novi život mora da ima osnovu u
nāmārupa. Čitamo u Velikom govoru o uzročnosti (DN15) paragraf 22:
Rečeno je: ’Mentalno-materijalno je uzrok svesti.’ A ovo je, Ānanda, način kako to treba
razumeti: Kada svest nema oslonac u mentalno-materijalnom, da li bi bilo moguće uočiti
nastanak čitavog tog okeana patnje – budućeg rođenja, starenja i smrti?"
"Sigurno da ne bi, poštovani gospodine."
"Upravo zato, Ānanda, to je uzrok, izvor, razlog i uslov svesti, dakle mentalno-materijalno."
U slučaju ljudskog života svest ne lebdi u prostoru, već da bi započela život mora da se
poveže sa materijalnom bazom - oplođeno jaje koje obezbeđuje rūpu - materijalni oblik.
I kada svest niče zasnovana na ovom jajetu u pratnji je osećaja, opažaja, volje, kontakta i
pažnje. Ovih pet komponenti nāma, to je pet načina na koje svest prima iskustva sveta,
pet načina na koje se svest interaguje sa svetom. Jednom kada je svest povezana sa
ovumom, donosi sa sobom pet komponenti nāma, tada će kroz ceo proces
embrionalnog razvoja svest uvek zavisiti od vitalnosti embriona, zavisiti od nāmarūpa
kao podržavajućeg uslova (od rūpa kao fizičkog uslova i uvek u pratnji nāma - mentalnih
faktora). To je pristup razvojne perspektive.
Što se tiče 2) analitičke tačke gledišta: u bilo kojoj okolnosti iskustva svest zavisi od
nāmarūpa. U ljudskom životu svest se pojavljuje zasnovana na fizičkom telu i posebnoj
čulnoj sposobnosti (čulni organi, nervni sistem i mozak, svi oni su materjalni - rūpa).
Svest je uvek u društvu sa mentalnim faktorima (osećaji, opažaji, volja, kontakt, pažnja).
U slučaju vizuelnog iskustva svest se pojavljuje, zahteva celo telo, ali je posebno
zasnovano na sposobnosti oka i celom nervnom sistemu povezanim sa čulom vida. U
okolnosti kada čujemo zvuk svest je bazirana posebno na području čula sluha i nervnim
sistemom povezanim sa čulom sluha.
Slede neke tehnikalije u filozofiji odnosa. Odnos između nāma i svesti je da su rođeni
zajedno, pojavljuju se zajedno. Ove dve stvari se pojavljuju simultano (sahajāta, eng.
conascence) kao npr. svetlost i toplota vatre. Odnos između nāma i svesti nije samo to
da se pojavljuju u isto vreme, već postoji takođe uzajamnost (aññamañña), tj. svaki proizvodi ono
drugo. Svest proizvodi nāma i nāma proizvodi svest. U slučaju rūpa i svesti odnos je
malo kompleksniji, ali svejedno, često se kaže da su svest i rūpa uzajamno zavisni.]
Vraćamo se na odeljak:
58. A šta je svest, nastanak svesti, prestanak svesti i put koji vodi prestanku
svesti?
Postoji ovih šest kategorija svesti: svest o viđenom, svest o čujnom, svest o
omirisanom,
svest o okušanom, svest o dodirnutom i svest o spoznatom.[17] Nastankom
obrazaca, tu je i nastanak svesti. Prestankom obrazaca, tu je i prestanak
svesti. A put koji vodi prestanku svesti upravo je ovaj plemeniti
osmostrukiput: ispravno razumevanje… ispravna koncentracija.
Imamo šest klasa svesti: svest oka, uha itd. Prvih pet odgovaraju svakom od pet čula, to su
senzitivne svesti, svaka ima svoj odgovarajući objekat. Zatim, tu je svest o spoznatom
koja bi trebalo da bude savršeno paralelna sa drugim tipovima čulnih svesti. Trebalo bi
da bude tip svesti koji jednostavno zna unutrašnje objekte, dhamme (mentalne objekte):
ideje, slike, apstraktno, nesenzitivno... Ali pored toga, sutte opisuju svest kao neku drugu
funkciju osim kao kogniciju objekta. I ta je svest faktor koji održava kontinuitet
personalne egzistencije u okviru života od rođenja do smrti. Kao niz koja zajedno
povezuje sukcesivne momente iskustva u celinu - što nas čini jednom osobom od
rođenja do smrti. Postojimo kao jedna osoba zato što imamo osnovni kontinuitet svesti,
a ta svest je ono što povezuje različite živote i čini ih serijom egzistencija kao procesom
tokom preporađanja. Ovo je funkcija svesti u paragrafima iz Mahā-nidāna sutte. Ovaj
aspekt svesti postaje relevantan u objašnjavanju kako je saṅkhāra uslov za svest.
Pogledajmo u dodatku.
Šta se podrazumeva pod obrascima (saṅkhāra)? Voljne formacije: sve štetne i profane
korisne volje (akusala-lokiyakusala cetanā). Ne uključuje korisne transcedentalne volje
koje nadilaze svet (lokuttara). Možemo reći da su tokom života saṅkhāra (volje)
momentalni uslov za sva karmički aktivna stanja svesti. Sva stanja svesti koja kreiraju
karmu u pratnji su volje, bilo štetne, bilo profane korisne.
U terminologiji Abhidhamme to su dva uslova koja smo objasnili pre:
I) sankhara je simultani uslov (conascent, tj. sahajātapaccaya) jer se saṅkhāra i čin
svesti pojavljuju zajedno u istom momentu;
II) odnos uzajamnosti (aññamaññapaccaya) jer svaki daje snagu, svaki uzrokuje drugog.
Šta se dešava pri smrti? Saṅkhāre uzimaju ulogu generatora preporađanja u nove
egzistencije i to (jedna ili više saṅkhāra u kombinaciji) čine služeći kao uslov za svest
preporađanja. Saṅkhāra je ta koja uzima ulogu generatora svesti preporađanja (o njoj se
govori kao o uslovu za svest ovde). Tokom svog životnog toka mi konstantno kreiramo
voljne formacije i one se pojavljuju zajedno sa svešću. Pri smrti ove voljne formacije
postaju posebno aktivne tražeći priliku da proizvedu svoje rezultate. Može čak biti
nadmetanja među različitim voljama, različitim karmama koje kreiraju tok našeg života.
Ove voljne formacije će voditi svest kroz proces smrti i dalje u novu egzistenciju i dovesti
ponovno pojavljivanje svesti u formi koja je pogodna za karmičke tendencije tog bića
koje je upravo preminulo. Na ovaj način kažemo da su saṅkhāre uslov za svest.
Ovo nije samo u slučaju preporađanja, već i u toku života. Saṅkhāre akumulirane tokom
prethodnog života će konstantno tražiti priliku da sazru u toku sadašnjeg života.
Kada saṅkhāra sazri u sadašnjem životu, ona sazri proizvodeći tipove/stanja svesti,
tipove rezultujuće svesti. Mnogi od ovih tipova koje srećemo su rezultati karme koja je
kreirana u prethodnim egzistencijama. Način na koji se to dešava, uopšteno rečeno, je da
spoljašnji uslovi sazrevaju tako da reflektuju našu prethodnu karmu. I ti spoljašnji uslovi
daju mogućnost da ova karma sazri, kreirajući okolnosti koje će dovesti stanja svesti
koje su rezultati (vipāka) prethodne volje, prethodne karme.
Primer: ako je neka osoba činila štetnu karmu, nanosila mnogo bola drugima, tada će
se ta osoba naći u spoljašnjim uslovima u kojima će biti napadana i povređivana. U tim
okolnostima će osetiti mnogo bola i patnje. Stanja bola i patnje koje je osetila su stanja
svesti; ta stanja svesti će biti rezultati štetne karme koju je osoba kreirala nasiljem.
S druge strane, ako je osoba radila na korist dugima, pružala darežljivost, pomoć -
kreiraće korisnu karmu, voljne formacije. One će biti uskladištene na dubokom toku
svesti i u nekm budućem životu će sazreti dovodeći osobu u kontakt sa dobrim
okolnostima što će dalje voditi do srećnih i prijatnih stanja svesti.
(nastaviće se...)
