Prošlog puta uveli smo direktan smer uslovljenog nastanka u paragrafu 17. (U narednom, 18.
obrnut je redosled.) Buda prvo uzima direktan poredak pravolinijski, počinjući od neznanja,
završavajući sa starošću i smrću, bolom, žaljenjem i očajem... U paragrafu 18 uzima svaki par
faktora u uslovljenoj vezi počinjući od kraja niza. Za svaki par faktora pita monahe da li razumeju
tu vezu, da li je potvrđuju ili ne.
Počinjemo sa rođenjem kao uslovom za starenje i smrt. Možemo vrlo jasno videti da bez rođenja
ne može biti starenja i smrti. U Mahā-nidāna sutti (DN15 Veliki govor o uzročnosti) čitamo:
Ovako je rečeno: ’Rođenje je uzrok starosti i smrti.’ A ovo je način kako to treba razumeti: Kada
zaista ne bi postojalo bilo kakvo rođenje bilo gde – dakle, božanstava, nebesnika, duhova,
demona, ljudskih bića, četvoronožaca, ptica i gmizavaca, svakog od njih u svom stanju – ako ne
bi postojalo rađanje bića bilo koje vrste u bilo kojem stanju, sa takvim prestankom rođenja, da li
bi se igde mogle naći starost i smrt?"
"Sigurno da ne bi, poštovani gospodine."
"Upravo zato, Ānanda, to je uzrok, izvor, razlog i uslov starosti i smrti, dakle rođenje.
Sledeći faktor nije odmah tako jasan: kako je to bivanje uslov za rođenje? Ono što se smatra pod
bhāva (bivanje, postojanje, egzistencija) je karmički aktivna strana postojanja. Ovo je strana
postojanja u kojoj mi kreiramo karmu koja će projektovati, manifestovati novo stanje postojanja
u budućnosti. Ova karma može biti od tri vrste:
1) koja proizvodi postojanje u sferi čula; bilo koja od običnih tipova korisne ili štetne karme koju
izvodimo.
2) za svet suptilne materije odgovorno je postignuće đhāna.
Ili može biti karma koja produkuje 3) bivanje u nematerijalnom svetu - to je postignuće nematerijalnih zadubljenja arūpa đhāna.
Ovi tipovi karme imaju moć da formiraju novo stanje egzistencije u budućnosti. Ova karmički
aktivna strana egzistencije je uslov za rođenje u jednom od ova tri sveta. Na ovaj način, bivanje je
uslov za rođenje. U DN15 je precizirano:
Ovako je rečeno: ’Bivanje je uzrok rođenja.’ A ovo je način kako to treba razumeti: Kada zaista ne
bi postojalo bilo kakvo bivanje bilo gde – dakle, bivanje u sferi čulog, bivanje u sferi suptilne
materije, bivanje u sferi nematerijalnog – ako ne bi postojalo bivanje, sa takvim prestankom
bivanja, da li bi se igde moglo naći rođenje?"
"Sigurno da ne bi, poštovani gospodine."
"Upravo zato, Ānanda, to je uzrok, izvor, razlog i uslov rođenja, dakle bivanje."
Tako zaključujemo da je bivanje poreklo rođenja. Javlja se pitanje zašto bića ulaze u ove akcije
kojima generišu karmu. Odgovor nalazimo u sledećoj vezi: sa vezivanjem kao uslovom, tu je
bivanje. I kroz vezivanje neko se upušta u aktivnosti koje kreiraju karmu koja donosi novo stanje
postojanja. Buda govori o četiri tipa vezivanja: čulnim zadovoljstvima, gledištima, pravilima i
ritualima i vezivanju za doktrinu o sopstvu. "Veliki govor o uzročnosti" kaže:
Ovako je rečeno: ’Vezivanje je uzrok bivanja.’ A ovo je način kako to treba razumeti: Kada zaista
ne bi postojalo bilo kakvo vezivanje bilo gde – dakle, vezivanje za zadovoljstva čula, vezivanje za
gledišta, vezivanje za pravila i rituale ili vezivanje za učenje o sopstvu – ako ne bi postojalo
vezivanje, sa takvim prestankom vezivanja, da li bi se igde moglo naći bivanje?"
"Sigurno da ne bi, poštovani gospodine."
"Upravo zato, Ānanda, to je uzrok, izvor, razlog i uslov bivanja, dakle vezivanje."
Nema kreiranja karme koja produkuje novo stanje postojanja. Zatim bi sledilo pitanje: zašto se
ljudi vezuju bilo kojim od ove četiri vrste vezivanja. Odgovor - sa žudnjom kao uslovom, tu je
vezivanje. I zbog toga što ljudi žude, oni će se vezivati na ova četiri načina. Buda elaborira:
Ovako je rečeno: ’Žudnja je uzrok vezivanja.’ A ovo je način kako to treba razumeti: Kada zaista
ne bi postojala bilo kakva žudnja bilo gde – dakle, žudnja za vidljivim oblicima, žudnja za
zvukovima, žudnja za mirisima, žudnja za ukusima, žudnja za dodirima ili žudnja za objektima
uma – ako ne bi postojala žudnja, sa takvim prestankom žudnje, da li bi se igde moglo naći
vezivanje?"
"Sigurno da ne bi, poštovani gospodine."
"Upravo zato, Ānanda, to je uzrok, izvor, razlog i uslov vezivanja, dakle žudnja."
Vezivanje se pojavljuje zbog žudnje, a žudnja na osnovu osećaja, to je stimulus za žudnju:
Ovako je rečeno: ’Osećaj je uzrok žudnje.’ A ovo je način kako to treba razumeti: Kada zaista ne bi
postojao bilo kakav osećaj bilo gde – dakle, osećaj rođen na osnovu kontakta oka, osećaj rođen
na osnovu kontakta uha, osećaj rođen na osnovu kontakta nosa, osećaj rođen na osnovu
kontakta jezika, osećaj rođen na osnovu kontakta tela ili osećaj rođen na osnovu kontakta uma –
ako ne bi postojao osećaj, sa takvim prestankom osećaja, da li bi se igde mogla naći žudnja?"
"Sigurno da ne bi, poštovani gospodine."
"Upravo zato, Ānanda, to je uzrok, izvor, razlog i uslov žudnje, dakle osećaj."
Osećaj je uslov za žudnju, a osećaj se javlja kroz kontakt. Osećaj je aspekt iskustva kojim smo
sposobni da osetimo ton objekta: prijatan, neprijatan i neutralan (ni prijatan ni bolan). Osećaj
nastaje zbog kontakta, a kontakt je susret tri stvari: svesti sa objektom kroz osnovu/područje
čula. Kako se kontakt odigrava kroz ovaj susret, tada osećaj ulazi u naše iskustvo. Tako osećaj ima
kontakt kao uslov. A šta je uslov za kontakt? Šest područja/osnova čula, čulnih sposobnosti:
područje oka, uha, nosa, jezika, tela, uma. Kroz ovih šest područja mi imamo iskustvo sveta, svet
je prisutan za nas. Zatim, kako se srećemo sa svetom kroz šest čula, jedna posebna odlika sveta je
naročito uočljiva, Buda je naglašava - to je osećaj. Fokusira se na osećaj, jer je osećaj "mamac"
koji nas uvlači u žudnju.
Nastavljamo unazad: šta dovodi šest područja/osnova u postojanje? Buda daje odgovor, pomalo
misteriozno: nāmarūpa (mentalno-materjalno). Bukvalno prevedeno: ime-i-oblik. To je stari
brahmanski izraz koji je korišćen u vedskim tekstovima pre Budinog vremena, takođe u
upanišadama, kao način da se označi multiplicitet sveta, diverzitet koji je obuhvaćen pod ova dva
naziva. Rūpa je aspekt bilo čega što se pojavljuje spolja: forma, manifestovanje. Nāma je način
na koji um konceptualizuje oblik koji se pojavljuje, etiketira ga, označava. Tako je Buda uzeo ovaj
izraz iz brahmanizma i dao mi značenje unutar sopstvenog sistema. Koristi nāmarūpa kao oznaku
za ono što možemo nazvati psihofizički organizam, ne računajući svest. U nāma uključuje sve
aspekte mentalnog funkcionisanja bez svesti (i bez fizičkog tela, naravno). Povremeno se u
suttama nāmarūpa koristi za pojavni svet (rūpa za spoljašnje oblike). Ali, tipično označava
individualno ljudsko biće ili živo biće uopšte. Kako dolazimo do ovog dela lanca uslovljenog
nastanka nāmarūpa se posebno razume kao živi organizam u procesu razvoja unutar materice;
zatim nakon izlaska kao biće u spoljašnjem svetu. Ali kada se kaže da nāmarūpa je uslov za šest
područja čula, na način kako razumemo, nāmarūpa je psihofizički organizam koji se oblikuje u
materici i kako živi organizam počinje da poprima oblik od najranijih stadijuma, postepeno se šest
čula pojavljuju i razvijaju. U najranijem stadijumu, odmah nakon oplodnje, prisutne su samo
osnova tela i uma (kayāyatana i manāyatana). Ali zatim, kako ćelija počinje da se deli, nove ćelije
se sve više specijalizuju i neke od njih preuzimaju funkcije vida, sluha itd. i na ovaj način se ostale
čulne sposobnosti pojavljuju i sazrevaju u okviru procesa embrionalnog razvoja.
(U Komentarskom načinu objašnjavanja nekad se nāmarūpa koristi jednostavno da označi ceo
organizam, celo živo biće i u ovom slučaju i svest je uključena u nāma. U stvari nema
kontradikcije između načina objašnjenja u suttama i Komentara. To je zato što se u suttama
uobičajeno srećemo sa nāmarūpa u kontekstu uslovljenog nastanka, a on pokazuje da je svest
uslov za nāmarūpa, u tom slučaju se i uključuje u nāmarūpa.)
Zatim imamo pomenuto živo biće koje se oblikuje unutar materice. Pitanje se nameće: šta je uslov da
nāmarūpa (ime-i-oblik, psihofizički organizam) uzima oblik u materici, da počne da se razvija i
sazreva? Odgovor koji Buda daje: svest je uslov za nāmarūpa da se razvija i sazri. U ovom govoru
daje se vrlo koncizno objašnjenje pa ćemo se pozvati na Velik govor o uzročnosti:
Rečeno je: ’Svest je uzrok mentalno-materijalnog.’ A ovo je, Ānanda, način kako to treba
razumeti: Kada se svest ne bi začela u majčinoj materici, da li bi se u njoj mentalno-materijalno
uobličilo?"
"Sigurno da ne bi, poštovani gospodine."
"Ako bi je, pošto se začela u materici, svest napustila, da li bi mentalno-materijalno bilo rođeno u
ovo stanje postojanja?"
"Sigurno da ne bi, poštovani gospodine."
"Ako bi svest malog dečaka ili devojčice bila prekinuta, da li bi mentalno-materijalno raslo,
razvijalo se i dostiglo zrelost?"
"Sigurno da ne bi, poštovani gospodine."
"Upravo zato, Ānanda, to je uzrok, izvor, razlog i uslov mentalno-materijalnog, dakle svest."
Šta je uslov da se svest pojavi u materici? Zašto svest uzima posebnu prirodu, zašto pada baš u
ovu matericu? Zašto se svest pojavljuje u ovoj ravni postojanja, a ne u nekoj drugoj? Odgovor je:
zbog saṅkhāra (obrazaca). Ono što se pod ovim izrazom podrazumeva to su voljne formacije ili
možemo reći voljne sile kao uslov. Ovi individualni činovi volje kreiraju generišuću silu,
konstruktivnu silu koja ima moć da preveze svest u određeno stanje postojanja. Za ove voljne sile
možemo reći da se nalaze kao bitno svojstvo te svesti; pojavljuju se čak i u prvom momentu
svesti koja se manifestuje u materici (ili nekada spontano, u drugim ravnima egzistencije). Sve
ove voljne sile generisane u prošlom životu (i onom pre njega itd.), sve te voljne sile su na neki
način nasleđene ovde ili na suptilnom nivou uslovljavaju pojavljivanje svesti iz trenutka u
trenutak. I na ovaj način voljne sile su uslovi koji operišu na svesti. Nisu odlučujuće sile; svest nije
apsolutno određena prošlim voljama - u bilo kojem momentu, u aktivnom budnom životu,
imamo moć sopstvenih odluka i izbor da promenimo tok naših života preko svesti. Ali još uvek, tu
je ogromna zaliha sila prethodnih volja, uvek u pozadini delujući nad umom, donoseći ih u
sadašnjost, manifestujući ih u obliku karmičkih rezultata sa kojima treba da se bavimo u svojim
životima. Tako je mnogo događaja u našim životima koji su sazreli plodovi, manifestacije ove
ogromne akumulacije voljnih sila. I zatim mi odgovaramo ovim manifestacijama prošle karmičke
sile čineći nove odluke, nove izbore što generiše nove voljne sile. A one će opet voditi našu
sudbinu u budućnosti.
Zatim Buda pita: šta leži iza ovog procesa kojim voljne sile (obrasci) preporađaju svest iz jednog
života u drugi? Šta je to što leži ispod stalnog sazrevanja volje? Šta je to što stalno potpaljuje
volju da generiše ove voljne sile, bilo korisne ili štetne, dobre ili loše akcije? To što leži duboko
ispod, taj uslov je neznanje (aviđđā) - nerazumevanje prave prirode fenomena, nerazumevanje
tri karakteristike postojanja, nerazumevanje uslovljenog nastanka, nerazumevanje četiri
plemenite istine. Na ovoj tački dolazimo do početka niza (kada se krećemo u uobičajenom
poretku): neznanje je uslov za obrasce.
Prvo ćemo rekapitulirati: nakon što je Buda ispitao monahe, on obnavlja gradivo. Buda daje bazični
strukturni princip uslovljenog nastanka. Nije vezan ni za jednu uobičajenu formulu:
"kada ovo postoji i ono postoji; nastankom ovoga i ono postaje"
imasmiṁ sati idaṁ hoti; imass'uppadā idaṁ uppajjati.
Ovaj apstraktni princip kondicionalnosti može biti korišćen na mnogo različitih načina. U stvari,
Buda ga koristi u suttama da objasni različite aspekte u funkcionisanju društva, čak i u DN15
koristi da objasni kako socijalni haos nastaje kroz žudnju, vodeći do vezivanja, posesivnosti,
sumnji, zatim do svađe, konflikata i potom do potpunog društvenog rasula. Druge sutte
primenjuju ovaj princip na mnogo raznih načina. Nije vezano samo za poznatih nam dvanaest
faktora. Zbog toga što se Buda bavi primarno našim okovima za saṃsāru i kako ih raskinuti,
uobičajeno primenjuje princip na formulu koji poznajemo kao uslovljeni nastanak (12 faktora,
nekad 10). Ovde ih nalazimou direktnom poretku:
19. Dobro je, monasi. Dakle, vi kažete tako, i ja kažem tako: ‘Kada ovo postoji, i ono postoji;
nastankom ovoga i ono postaje.’ To jest, s neznanjem kao uzrokom, mentalni obrasci
[nastaju]; s mentalnim obrascima kao uzrokom, svest; sa svešću kao uzrokom,
mentalnomaterijalno; s mentalnim-materijalnim kao uzrokom, šest područja čula; sa šest
područja čula kao uzrokom, kontakt; s kontaktom kao uzrokom, osećaj; sa osećajem kao
uzrokom, žudnja; sa žudnjom kao uzrokom, vezivanje; s vezivanjem kao uzrokom, bivanje; s
bivanjem kao uzrokom, rođenje; s rođenjem kao uzrokom, starost i smrt, žalost, naricanje, bol,
tuga i očaj nastaju. Tako nastaje čitav ovaj okean patnje.
Hajde sada da prođemo kroz tabelu iz tekstualnog dodatka. Ona pokazuje način na koji je lanac
uslovljenog nastanka tretiran u komentarima Theravāda tradicije. Možda postoje manje razlike,
ali je uglavnom isto i u severnoj tradiciji (verovatno idući još od Sarvāstivāda tradicije koja je
imala uticaje na kasnije komentare u Mahāyāni, kao kod Nāgārđune, Asaṅge i njihov uticaj ostaje
prisutan u npr. Ge-luk-ba školi na Tibetu). I tako, rekli bismo 90% se podudara. Podela na tri
perioda se nekad kritikuje kao da je to izum Buddhaghose, ali ta podela stiže mnogo pre njega, iz perioda
koji verovatno prethodi podeli rane budističke sanghe na različite škole. Možemo je naći u ranim
radovima Theravāda Abhidhamme - Paṭisambhidāmagga, iz vrlo ranog perioda, dugo pre
Buddhaghose.
Način na koji se uslovljeni nastanak tretira je da se uzme ovih 12 faktora i podeli u 3 perioda.
Mora se reći da je ta podela očigledno sredstvo da se razume kako 12 faktora funkcionišu u
jednom nizu. To ne znači da neznanje i mentalni obrasci pripadaju isključivo prošlosti, ne znači da
rođenje, starenje i smrt pripadaju isključivo budućnosti. U tom slučaju, značilo bi da u ovom
životu nećemo sresti starenje i smrt. Ovo je samo vrsta pogodnog načina da se pokaže kako ovih
12 faktora mogu biti razvrstani da bismo razumeli u kakvom su uzajamnom odnosu.
Uzmimo bilo koji dati život kao početnu tačku, zvaćemo ga sadašnji život. I on počinje svešću,
zatim gledamo unazad od te svesti i gledamo koji su faktori odgovorni za tu svest. Vidimo
mentalne obrasce u prethodnim životima i ono što leži u njihovoj osnovi - neznanje. I onda od
svesti kao početne tačke sadašnjeg života imamo nāmarūpa, to je formiranje ovog bića u
materici, postepeno formiranje organizma, zatim pojavljivanje 6 područja čula; uspostavljanje
kontakta sa svetom kroz ova čula vodi pojavljivanju osećaja.
Ovih 5 faktora pojavljuju se primarno kroz sazrevanje prošlih karmičkih formacija, prošlih voljnih
formacija (mentalnih obrazaca). Tako se oni posmatraju kao 5 sadašnjih efekata. Ako pogledamo
krajnju desnu kolonu, tako su i navedeni (po brojevima od svesti do osećaja). Kada se osećaj
odigrava, osećaj će stimulisati, izazvati žudnju. Žudnja vodi do vezivanja, a vezivanje će generisati
karmičke aktivnosti koje imaju potencijal da donesu novu egzistenciju. Ovo će biti karmička
egzistencija (bhāva). Ova tri faktora u sadašnjem vremenskom periodu zovemo - tri sadašnja
uzroka (8,9,10) i oni donose u budućem periodu sledeći život, oni donose rođenje, a rođenje će
rezultirati u starenju i smrti.
Ali sada je situacija vrlo kompikovana, jer u bilo kom datom životu, postoji mešavina uticaja svih
ovih faktora. Zato je ono što treba istinski razumeti način na koji 12 činilaca funkcionišu u bilo kom datom
životu. Moramo da uzmemo ovu poslednju kolonu: 20 modova koji padaju u 4 grupe.
4 grupe:
prvo imamo 5 prošlih uzroka, tako u prošlosti imamo neznanje kao uslov za voljne formacije. Ali
uporedo sa neznanjem i voljnim formacijama takođe imamo žudnju, vezivanje i karmički aktivnu
stranu postojanja. Ovi faktori (8,9,10) su takođe prisutni i u prošloj egzistenciji, ne pripadaju
samo sadašnjoj. Zaista su ovih 5 prošlih uzroka oni koji donose dalje 5 sadašnjih efekata (3-7).
Zatim, kada govorimo o sadašnjim uzrocima (8,9,10), uporedo sa njima, takođe imamo neznanje
i voljne formacije - oni nisu pripadali samo prošlosti, takođe se pojavljuju i u sadašnjosti uporedo
sa žudnjom, vezivanjem i karmičkim bivanjem. Tako imamo 5 uzroka u sadašnjosti. I zatim, kada
govorimo o rođenju, starenju i smrti u budućem periodu, šta je to što im je podložno? To je
svest zajedno sa nāmarūpa. Takođe su ubačeni područja čula, kontakt i osećaj, ali samo da bismo
popunili obrazac: 5 i 5 i 5 i 5. Dobili smo 5 budućih efekata (3-7).
Ako pogledamo ispod tabele, možemo naći 3 povezanosti i sami ih proučiti.
Zatim su tu 3 faze. Šta je faza nečistoća? Neznanje, žudnja i vezivanje. To je osnovna faza u
uslovljenom nastanku. To je ono što leži ispod celog kruga postojanja, ali ove nečistoće vode do
karmičkih aktivnosti - do štetne karme i profane korisne. To je izraženo kao voljne formacije i
karmičko postojanje (karmički deo bhāva). I zatim, treća faza je skup rezultata (3-7). Takođe faktor 10
koji je rezultujuće postojanje, iz prošle karme i nečistoća. I zatim, starenje i smrt je deo rezultata.
2 korena uslovljenog nastanka su neznanje (od prošlosti do sadašnjosti) i žudnja (proteže se od
sadašnjosti ka budućnosti).
Buddhaghosa takođe navodi da neznanje postoji i u sadašnjosti, a žudnja je postojala i u
prošlosti.
