Posebna prava

[oblica]

''Posebna prava — Ovaj emocionalni obrazac tiče se prihvatanja nekih granica
u životu. Tipično je za njega kada klijent kaže: “Ne mogu da podnesem
da vozim onoliko brzo koliko je dozvoljeno – mislim da bi trebalo da vozim i
brže ukliko želim. Ukoliko me sporiji vozač usporava i ne mogu da ga obiđem,
iznerviram se. Pre neki dan bio sam zaglavljen iza jednog starca u velikom
sedanu koji je vozio tačno šezdeset kilometara koliko je bilo i propisano. Izbezumio
sam se. Neprestano sam mu trubio, ablendovao, pokušavao da ga
obiđem, čak i kada je na krivini bila puna linija. Zaista me je iznerviralo što se
nije sklonio u stranu i propustio me. Kada sam stigao na sastanak sva mesta
na parkingu bila su zauzeta, tako da sam parkirao na mestu za hendikepirane”.
Ljudi sa shemom posebnih prava osećaju da su oni nešto posebno – toliko
posebno da imaju pravo da urade sve što požele. Njihov je moto: “Pravila
se ne odnose na mene”. Ovakvi ljudi na život gledaju kroz sočiva koja
iskrivljavaju, jer ih stavljaju na mesto iznad svakog drugog. Zakoni, pravila i
društvene konvencije su samo za druge, ne za njih.''

Emocionalna alhemija - Tara Benet Goleman

E sad, možda izgleda da ljudi koji smatraju da imaju posebna prava, stvaraju
nevolje drugima, pa s toga i ne moraju baš da se brinu, ali nije baš tako.
Mogu da dođu u sukob sa zakonom, sa ljudima do kojih im je stalo. Mogu da
ostanu bez posla. A sve to im sigurno nije prijatno.

[oblica]

''Osobe sa ovakvom shemom kao da nisu svesne neopravdanog tereta koje
njihovi zahtevi možda stavljaju na leđa nekih drugih; nemaju nimalo saosećanja
ili brige prema onima koje iskorišćavaju. Ovakva osoba će bez problema
parkirati na mestu rezerevisanom za hendikepirane, dva puta sebi sipati u tanjir
pri obroku za koji jedva da ima dovoljno hrane za sve i očekivati da njezin
partner ispunjava sve želje, dok ona uopšte ne uzvraća.

Ovakav stav može nastati zbog pogrešnog vaspitanja u detinjstvu, kada
roditelji dete tretiraju kao malog princa ili princezu. Deca koja su odrasla u
izobilju, sa poslugom i svim udobnostima koje novac može da pruži, mogu
misliti da imaju pravo na specijalan tretman u svakoj situaciji. Ovo se može
dogoditi sa decom, bilo da su imućna ili ne, kojoj roditelji ne postavljaju nikakva
ograničenja, daju im sve što požele, kad god to požele, retko ih kažnjavaju,
a u isto vreme im ne poveravaju nikakve obaveze, čak ni da pomažu u
poslovima po kući. Kao odrasli, takvi ljudi mogu biti impulsivni, detinjasti i
sebični.''
 
Emocionalna alhemija - Tara Benet Goleman