Šta se to događa?VežbaBudi radoznao
Zašto?Pre nekoliko godina vozio sam se sa svojim ocem ka okeanu, nedaleko od mesta gde živim u San Francisku. Moj otac je rođen na ranču u Severnoj Dakoti 1918. godine, a danas je penzionisani zoolog zaljubljen u ptice, pa sam želeo da mu pokažem neka od njihovih staništa.
Vijugavi put bio je usečen u padine priobalnih brda koje su se survavale u okean. Posle izvesnog vremena zastali smo na jednom od parkinga. Posle desetak minuta primetio sam da moj otac pomno razgleda busenje trave što je rasla između stena, tik uz naša kola. "Pogledaj, Rik", rekao je uzbuđeno, "vidiš li kako su slojevi zemlje različiti i kako su i biljke koje iz njih rastu različite!" Zvučao mi je poput dečaka koji je ugledao slona u svom dvorištu.
Ali takav je moj tata: beskrajno znatiželjan, nikada mu nije dosadno. Ja, zajedno sa deset hiljada drugih vozača, protutnjali bi tuda ne primećujući ništa više od običnog ispusta na putu koji je služio kao parking. Ali on ga nije uzimao zdravo za gotovo. Čudio se onome što vidi i tragao je za vezama, objašnjenjima. Za njega, čitav ovaj svet nosi na sebi jedan znak pitanja i poziva ga da nauči nešto novo, svaki dan pomalo.
Taj stav čuđenja, zainteresovanosti i istraživanja donosi mnogo dobroga. Na primer, studije su pokazale da stalna upotreba uma održava kognitivnu funkciju u starosti. Ili je koristite ili je gubite!
Sem toga, gledajući oko sebe dolazite do mnogih korisnih informacija -- o sebi, drugim ljudima i svetu uopšte. Na taj način, sagledavate i širi kontekst i tako bivate po manjim uticajem samo jedne stvari: ne nagoni vas da je odmah ščepate ako vam se sviđa, niti ste odmah pod stresom i uznemireni ako vam se ne dopada.
Kako je to jednom formulisala naša kći, radoznali ljudi obično nisu toliko usredsređeni na same sebe. Naravno, oni mogu biti zainteresovani i za funkcionisanje sopstvene psihe -- znatiželja je velika dragocenost na svakom putu isceljenja, duhovnog rasta ili probuđenja (na primer, ona je jedan od sedam elemenata probuđenja u budizmu) -- ali takvi ljudi su takođe zaokupljeni svetom oko sebe i drugim ljudima. Možda upravo zbog toga obično volimo znatiželjne ljude.
Zbog svega ovoga, kako bi bilo da ove nedelje ostanete radoznali za neka važna područja sopstvenog života?
Kako?Radoznalost zahteva želju da se pogleda šta god da se nalazi pod kamenom koji ste prevrnuli. To je obično neutralno ili pozitivno. Ali ponekad ćete naići i na nešto što izgleda neugodno ili vam ne miriše baš najbolje. Tada vam je neophodna hrabrost, da se suočite sa nekom ne baš najlepšom osobinom, svojom ili sveta u kojem živite. U takvom slučaju, može biti od pomoći da:
-- to što vidite posmatrate malo poizdalje, da se ne poistovećujete sa tim. Iako nešto imate, ne morate to i da
budete.
-- Stvorite prostor oko toga, znajući da na šta god da ste naišli, to je tej jedan deo veće celine i (obično) jedna prolazna pojava.
-- Podsetite se kako je to biti sa ljudima kojima je zaista stalo do vas. Osetite sopstvenu snagu i neke od svojih pozitivnih kvaliteta.
Zatim, radoznalost sebe ispoljava kroz
akciju, kroz gledanje dublje i šire -- a onda ponovno gledanje.
Recimo, osećate se nervoznim. (Ako vam više odgovara, dole opisanu vežbu možete primeniti i na istraživanje odnosa s adrugom osobom, pitanja na poslu, globalnog zagrevanja ili bilo čega drugog.)
Gledanje dublje znači biti zainteresovan šta s enalazi ispod površine. Na primer, mogu li ispod oklopa besa biti neke druge, mekše, osetljivije emocije kao što su povređenost, frustracija ili strah? Slično tome, kada razmatrate situaciju ovde-i-sada koja vas iritira, na koje ranije situacije vas ona podseća -- naročito na one kada ste bili mladi i pod snađnijim uticajem okoline.
Gledanje šire znači proširivanje svog ugla gledanja. Na primer, da l iste izgubili iz vide druge aspekte sadašnje situacije, kao što su dobre namere drugih ili sopstvenu odgovornost za tok događaja.
Sem toga, umesto da se okomite na svoju iritiranost određenom situacijom, kako bi mogla izgledati šira mreža uzroka? Možda ste u poslednej vreme radili prenaporno ili ste se osetili potcenjenim, možda niste dovoljno jeli ili spavali? Koji mentalni stavovi su jednu običnu situaciju uzeli i pretvorili u okidač za nervozu? Recimo: Da li ste je shvatili suviše lično? Jeste li obuzeti zavišću, samokritičnošću ili svojom slikom o drugima? Procenjujete li je previše lošom ili opasnom nego što to ona zaista jeste? (Tokom evolucije razvili smo i tzv. paranoidni um koji redovno preuveličava svaku opasnost kako bi obezbedio preživljavanje.)
Ponovono gledanje znači biti aktivan u svom istraživanju. Ne odustajete od razvezivanja čvora toga oko čega ste znatiželjni, raspetljavate različite strune, labavite i zaključujete šta je šta. Ne uzimate prvo objašnjenje kao konačno. U osnovi svega toga je stav čuđenja i neustrađivosti. Slično detetu, mački, naučniku, svecu ili pesniku, svoj svet posmatrate novim očima.
Još jednom.
I još jednom.
