Autor Tema: Bhikkhu Bodhi  (Pročitano 3761 puta)

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4094
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Bhikkhu Bodhi
« poslato: Maj 17, 2010, 20:38:09 »
Dhamma bez preporađanja?

Bhikkhu Bodhi

Na tragu savremenog naglašavanja potrebe da neko religijsko učenje bude lično relevantno i direktno proverljivo, u nekim Dhamma krugovima je tradicionalno budističko učenje o preporađanju bilo podvrgnuto strogom preispitivanju. I iako vrlo malo savremenih budističkih mislilaca idu toliko daleko da tvrde kako bi to učenje trebalo ostaviti po strani kao "nenaučnu", ipak jedno drugo mišljenje se sve više učvršćuje, a to je da bilo da preporađanje samo po sebi jeste ili nije činjenica, učenje o preporađanju u suštini nema nikakve veze sa praktikovanjem Dhamme i otuda ni ne može polagati pravo na trajno mesto unutar budističkog učenja. Dhamma se, kaže se, tiče isključivo onoga ovde i sada, ona nam je pomoć da rešimo svoje lične blokade uz pomoć povećane samo-svesnosti i iskrenosti pred samim sobom. Sve ostale delove budizma možemo ostaviti iz sebe kao religijski balast jedne drevne kulture, koji je potpuno nekompatibilan sa Dhammom našeg tehnološkog doba.

Ako za trenutak prenebregnemo svoje naklonosti i umesto toga odemo direktno do izvora, dolazimo do neporecive činjenice da je sam Buda podučavao o preporađanju i smatrao ga jednim od osnovnih postavki svoga učenja. Posmatrani u celini, Budini govori pokazuju nam da je učenje o preporađanju bilo daleko od povlađivanja dominantnom svetonazoru njegovog vremena ili spekulacija azijske kulture, već da je imalo ogroman uticaj na čitav dok praktikovanja Dhamme, kako na cilj zbog kojeg je ta praksa bila preduzimana, tako i na motivaciju kojom je taj put bio prelažen do samog svog kraja.

Cilj budističkog puta jeste oslobađanje od patnje i Buda na mnogobrojnim mestima ukazuje da patnja od koje je oslobađanje potrebno zapravo jeste patnja vezanosti za samsaru, krug neprekidnih preporađanja. Naravno, Dhamma poseduje i onaj aspekt koji je direktno vidljiv i lično proverljiv. Neposrednim istraživanjem sopstvenog iskustva u prilici smo da vidimo kako žalost, napetost, strah i očajanje uvek izviru iz naše pohlepe, mržnje i neznanja, te ih te otuda moguće eliminisati uklanjanjem tih nečistoća uma. Važno ove direktno vidljive strane praktikovanja Dhamme je izuzetna, pošto služi da učvrsti naše poverenje u oslobađajuću efikasnost budističkog puta. Međutim, potceniti učenje o preporađanju i objašnjavati čitav doseg Dhamme tek kao umanjivanje mentalne patnje kroz povećanu samo-svesnost znači lišiti Dhammu one šire perspektive na osnovu koje ona i crpi svoju punu širinu i dubinu. Na taj način dolazimo u ozbiljnu opasnost da je na kraju redukujemo na ne mnogo više od sofisticirane drevne metode psihoterapije.

Sam Buda je jasno ukazivao da ključni problem čovekove egzistencije nije samo činjenica da smo podložni tuzi, očaju i strahu, već da kroz svoja egoistička prijanjanja sami sebe vezujemo za neprekidno samoregenerišući obrazac rađanja, starenja bolesti i smrti, a unutar koje bivamo podvrgnuti onim specifičnijim oblicima mentalne patnje.  On je takođe pokazao da primarna opasnost u nečistoćama uma jeste njihova uloga uzroka održavanja kruga preporađanja. Sve dok one ostaju nedirnute u dubokim slojevima našeg uma, one će nas goniti kroz krug nastajanja u kojem prolivamo suza "više nego što je vode u okeanu". Kada ove tvrdnje pažljivije razmotrimo, možemo videti da praktikovanje Dhamme nema za cilj da nas na neki način izmiri sa našom sadašnjom ličnošću i položajem u ovom svetu, već da inicira dalekosežnu unutrašnju transformaciju, koja će rezultirati našim potpunim izlaskom iz kruga vremenski ograničenih egzistencija.

Doduše, za većinu nas primarni motiv stupanja na put Dhamme bio je taj pritiskajući osećaj nezadovoljstva uobičajenim tokom naših života, pre nego jasno uočavanje opasnosti unutar kruga preporađanja. Međutim, ako želimo da sledimo Dhammu do njezinog kraja i iskoristimo čitav njezin potencijal da donese mir i višu mudrost, nužno je da naša motivacija za praksu nadiđe onu koja nas je prvobitno navela da krenemo putem. Naša osnovna motivacija mora se razvijati u pravcu onih osnovnih istina koje nam je izložio Buda i, obuhvatajući te istine, moramo ih iskoristiti da razvijamo kapacitet te motivacije da nas odvede do dostizanja krajnjeg cilja.

Naša motivacija stiče neophodnu zrelost negovanjem ispravnog razumevanja, prvog elementa Plemenitog osmostrukog puta, koji, prema Budinom objašnjenju, uključuje u sebe i razumevanje principa kamme i preporađanja kao temelja strukture naše egzistencije. Iako je kontempliranje trenutka ključ razvoja meditacije uvida, bio bi to jedan pogrešan ekstrem ako bismo smatrali da se praktikovanje Dhamme sastoji jedino od održavanja svesnosti u sadašnjem trenutku. Budistički put naglašava ulogu mudrosti kao instrumenta oslobođenja, a ta mudrost mora obuhvatiti ne samo pronicanje u trenutak u njegovoj dubini, već i obuhvatanje prošlih i budućih horizonata unutar koji se naša sadašnja egzistencija razvija. Potpuno razumevanje principa preporađanja će nam obezbediti onu panoramsku perspektivu, iz koje smo u prilici da posmatramo svoje živote u jednom širem kontekstu, kao i ukupnu mrežu različitih odnosa. Sve to će nas podstaći u sleđenju puta i otkriti duboki značaj cilja ka kojem naša praksa vodi, a to je kraj ciklusa preporađanja kao konačno oslobađanje uma od patnje.


 :andjeo:

oblica

  • .
  • Član
  • ***
  • Poruke: 1158
  • Karma: +429/-1
Odg: Bhikkhu Bodhi
« Odgovor #1 poslato: Mart 10, 2011, 08:22:10 »
Korisna strana prihvatanja da je preporađenje nešto što je realno i što treba proveriti,
jeste motivacija. I to odlična motivacija jer podstiče saosećanje kako za sebe tako i
za sva ostala bića. Meni je ova lekcija iz Pali kanon grupe:
 http://forum.yu-budizam.com/pali-kanon-grupa/16-anamatagga-sayutta-(sn-15)/
pomogla da shvatim da nikakvog razloga nema da i dalje gubim vreme.
 
Nasuprot ovome o čemu Bhikku Bodhi priča, imamo drugu krajnost. Gde iz čitavog učenja
uzmemo samo meditaciju i princip preporađanja i krenemo u akciju kako bi se iz čiste
radoznalosti setili prošlih života. Sve ostalo je manje zanimljivo.
E kako to baš ne funkcioniše tako lako, onda čujemo da postoje ljudi koji mogu da nas
hipnotišu i da nas vrate kroz prošle živote. Zašto?  :tuga  Pa ja ne znam ni kud ću s ovim
sećanjima. Sa grižama savesti, žalom što je nešto lepo prošlo, ogorčenjem zbog učinjenih
mi nepravdi i slično.
Ne mogu da se setim govora u kome Buda nije pomenuo vrlinu. Dobro, nisam ih sve ni
pročitala, ali mislim da razumem jedan od razloga zašto je naglašena. Zaista je treba
razviti u velikoj meri, samo da bi umeli da se oslobodimo ovog tereta koga se sećamo,
i da ne bi stvarali novi. Tek nakon toga možemo da krenemo dalje. Bezbedno.

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4094
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Bhikkhu Bodhi
« Odgovor #2 poslato: Mart 10, 2011, 09:59:31 »
Da, to o sećanju prošlih života je vrlo zanimljiva tema za neke kad pročitaju u suttama. Ali to interesovanje naravno nema veze sa razumevanjem učenja, odnosno naše dobrobiti, već opet sa stalnom potrebom za nečim uzbudljivim, novim, neobičnim. To mu dođe kao novi naučno-fantastični film koji bi da pogledamo.

E pa pošto smo sve videli što se videti može, ajd sad da se okrenemo prošlim životima. Kad sam bio Napoleon ili Cezar. I interesantno, svi su bili neke značajne ličnosti, a ko je onda bio onaj silni narod koji se zlopatio  :zeleni:

Samo još jedno skretanje sa puta i gubljenje vremena.

wannabe

  • Novi član
  • *
  • Poruke: 15
  • Karma: +13/-0
  • Pol: Muškarac
Odg: Bhikkhu Bodhi
« Odgovor #3 poslato: Mart 11, 2011, 02:19:30 »
Zovite me jeretikom ali em smatram(dok ne saznam suprotno) da je reinkarnacija fikcija, em da uglavnom razglabanje o prošlim životima i bavljenje tom tematikom samo dovodi do skretanja sa pravog puta.  :sesir

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4094
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Bhikkhu Bodhi
« Odgovor #4 poslato: April 25, 2011, 11:16:41 »
Pogledajte predavanje Bhikkhu Bodhija koje je održao u Googlu,
pod naslovom "Za tango je potrebno dvoje: Budućnost čoveka i budućnost budizma"

It Takes Two to Tango: The Human Future and the Future of Buddhism

Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4094
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Bhikkhu Bodhi
« Odgovor #5 poslato: Novembar 21, 2011, 21:19:43 »
Bhikkhu Bodhi podržava Okupiraj Wall Street pokret

Ima nekoliko razloga zbog kojih podržavam Okupiraj Wall Street pokret. Na jednom nivou, vidim ga kao izražavanje opravdanog protesta, koji je odavno trebalo da se dogodi, Protiv finansijske i korporativne elite, koja je kidnapovala ekonomiju ove zemlje i uvećava svoje bogatstvo na račun ogramne većine običnih ljudi. Imamo previše nezaposlenih ili tek delimično uposlenih; previše onih bez domova ili odgovarajuće ishrane; previše prezaduženih studenata; previše onih bez zdravstvenog osiguranja ili bez pristupa lečenju koje bi mogli da plate. Tokom poslednje tri decenije jaz u bogatstvu između onih jedan posto na vrhu i svih ostalih se gotovo udesetostručio. Imućni su postali imućniji zahvaljujući svojim bezobzirnim finansijskim mahinacijama, prisiljavajući vladu da ih spasava od kolapsa i u isto vreme gurajući ogroman broj ljudi u siromaštvo i dugove. Korporativna i finansijska elita manipuliše političarima i izvlači korist za sebe. Tako se vladina politika kreira ne prema potrebama ljudi, već da zadovolji apetite korporativne elite. Ovo je potpuno suprotno ekonomskoj i socijalnoj pravdi, a ujedno je i pretnja održanju demokratskog poretka, koji je danas tek bleda senka vlade koja istinski potiče iz naroda, on ju je izabrao i za njega radi.

Međutim, ja na OWS ne gledam samo kroz njegove ekonomske i političke aspiracije. Na drugom nivou, OWS vidim kao moralni i čak duhovni pokret koji pokreće vitalna pitanja: "Na kojoj etičkoj platformi počiva ova zemlja?" i "Kakav to svet želimo da stvorimo?" Postoje dva temeljno suprotstavljena načina da se odgovori na ova pitanja. Jedan našu primarnu obavezu vidi u zadovoljavanju isključivo sopstvenog interesa. Takva pozicija postavlja nadmetanje kao pokretačku silu napretka i uspostavljanje dominacije nad drugim vidi kao znak uspeha. Ona ljude tretira kao potrošnu robu, njih treba iskoristiti radi maksimalnog profita, a onda ih odbaciti kao "višak".
 
Drugo stanovište našu primarnu moralnu obavezu vidi u kreiranju društva -- nacije i planetarne zajednice -- koje svakome pruža fer šanse za napredak i obezbeđuje da niko ne ostane bez podrške ukoliko mu je potrebna. Iz ove perspektive, vlada mora da obezbedi mrežu sigurnosti koja štiti pojedinca od zamke siromaštva i ostalih nevolja koje iz toga proizlaze. Takođe, iz ove perspektive vrhovna moralna vrednost pripisuje se uzajamnoj brizi i saosećanju. Naše socijalne i političke institucije moraju obezbediti da svako uživa adekvatan nivo standarda, ima pristup zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju i čistoj prirodnoj okolini.
 
Smatram snagom OWS pokreta to što svoju agendu nije redukovao na specifičan skup zahteva. Možda je slabost pokreta što se fokusirao prvenstveno na ekonomsku nepravdu i nije, barem ne još, istakao u prvi plan i druge deformitete našeg socijalnog i etičkog sistema.  Povremeno pokret se čini nekoherentnim, ali on će verujem pružiti priliku da se oglasi i naša potreba za podizanjem na jedan novi nivo svesti, sa kojeg ćemo videti da, kao vrsta i kao globalna zajednica, moramo težiti međusobnom jedinstvu, stavljajući u prvi plan ljubav, brižnost, velikodušnost i saosećanje.

Bhikkhu Bodhi



Sati

  • Administrator
  • Član
  • *****
  • Poruke: 4094
  • Karma: +546/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Bhikkhu Bodhi
« Odgovor #6 poslato: Jun 10, 2012, 10:54:12 »
Ljudi na Zapadu theravada meditaciju poistovećuju skoro isključivo sa vipassana meditacijom. U Pali kanonu su izloženi mnogi drugi metodi i Bhikkhu Bodhi ovde govori o jednom od njih, kada je objekat meditacije sam Buda i njegovi kvaliteti.

http://www.tricycle.com/online-retreats/four-protective-meditations-0/recollection-buddha