29. Vitakkasanthāna sutta (MN 20) – Uklanjanje ometajućih misliLink do govora za ovu nedelju:
http://www.yu-budizam.com/canon/majjhima/mn020.htmlKratak sadržaj sutte Ovaj put Buda sugeriše pet metoda rada sa nepovoljnim mislima. Ukoliko nepovoljne misli ne nastaju, tada sve što treba da radimo jeste da budemo pažljivi, tako da se buduće nepovoljne misli ne pojave neopaženo. Na taj način postajemo "gospodarem svog misaonog toka".
Beleške o suttiPrevod naslova ove sutte je prilično slobodan i doslovan prevod bi bio "Smirivanje misli", ali pošto on obuhvata samo jedan od predloženih metoda, odabran je sadašnji.
Buda je na mestu na kojem se odigrao velik broj njegovih govora, a to je kraj grada Savatthi, u gaju koji je nekada pripadao princu Đeti, od kojeg ga je otkupio veliki budistički dobrotvor Anathapindika i pretvorio u boravište za monašku zajednicu. Na tom mestu se upustio u razgovor sa monasima o takozvanom višem umu (adhićitta) na načinima da se on dostigne. Iz ranije obrađenih govora već znamo da se pod tim terminom podrazumeva um koji je dostigao različite stupnjeve koncentracije, samadhija. Buda naročito ovaj termin koristi da označi četiri zadubljenja, kao glavne karakteristike višeg uma.
Tako se Buda odlučuje da poduči monahe na koji način i oni mogu steći takav um. Pri tome treba da obrate pažnju na pet znakova (nimitta). Reč nimitta se često koristi u značenju "predmet, objekat", a u kasnijoj, komentarskoj književnosti to značenje postaje dominantno, u smislu "objekat meditacije", ono na šta se skoncentriše pažnja, i to ona vrsta objekata koju meditant vizualizuje u svom umu, kao što je recimo sjajna svetlost ili sjajni disk,. Njegova postojanost se uzima kao potvrda da um postaje sve pročišćeniji i skoncentrisaniji, da se meditant približava stanju dubokog samadhija.
No pali termin nimitta ima i druga značenja, ponekad on znači uzrok ili uslov. U 2. pasusu čini se, međutim, da je njegovo značenje "metod", a u pasusu 3 da je upotrebljen u značenju osnovnog objekta meditacije (ne u smislu suptilnog mentalnog objekta, već bilo kojeg objekta fokusiranja pažnje kao što je to recimo kasina). Tako u dva uzastopna pasusa reč nimitta je upotrebljena u dva različita značenja, pa to može stvoriti zabunu.
Sve u svemu, Buda u ovoj sutti namerava da poduči monahe pet posebnih metoda vežbanja uma kada on skrene sa svog glavnog objekta meditacije, a kako bi ga vratio na put i ponovo usmerio ka cilju dostizanja višeg uma, samadhija.
Tako dolazimo do 3. pasusa i
prvog metoda:
"Ima slučajeva kada monah usmeri pažnju na neki znak (objekat) i izazvane tim znakom u njemu se jave štetne misli, povezane sa žudnjom, mržnjom i obmanutošću. Tada bi monah svoju pažnju trebalo da okrene ka nekom drugom znaku (objektu), povezanim sa onim što je korisno. [2] I kada se on okrene nekom drugom znaku, povezanom sa onim što je korisno, tada one loše, štetne misli -- vezane za žudnju, mržnju i obmanutost -- bivaju u njemu napuštene i lagano blede. Napuštajući ih, monahov um se učvršćuje, smiruje, postaje ujedinjen i skoncentrisan. Baš kao kad bi vešt drvodelja ili njegov pomoćnik iskoristio mali klin da izbije, istera onaj veći, na isti način... kada se monah okrene nekom drugom znaku, povezanim sa onim što je korisno... njegov um se učvršćuje, smiruje, postaje ujedinjen i skoncentrisan."
Ovo je dakle metod zamenjivanja štetne misli korisnom mišlju koja joj je direktno suprotna u situacijama kada tu štetnu nije moguće ukloniti tako što ćemo je registrovati i jednostavno voljnim naporom vratiti se na objekat meditacije. Recimo, ako meditiramo na dah i odjednom se u umu javi misao vođena žudnjom za nečim. Ta misao počinje da nas opseda i sve više udaljuje od objekata meditacije, te je potreban poseban metod da bismo joj se suprotstavili. Tako za fokus pažnje privremeno odabiramo onu vrstu objekta koja je direktno suprotna toj vrsti misli. Komentari da prilično kompleksan sistem objašnjenja koji su sve to tipovi objekata. Misao povezana sa žudnjom (obično za čulnim zadovoljstvima) može biti usmerena ili ka bićima ili ka stvarima (imetak, luksuzne stvari, hrana). Da bi se prevazišla žudnja za osobom (obično znači snažnu seksualnu želju), poseban lek koji se preporučuje je ono što se naziva meditacija o neprivlačnosti tela. Reč je o sistematičnom razlaganju tela na njegova 32 osnovna sastavna dela, koji su onda svaki pojedinačno uzimaju kao predmet pomnog razmatranja, kontemplacije. Počinje se obično sa spoljašnjim delovima tela, onim koji su neposredno vidljivi, jer način na koji percepcija i naš um funkcionišu jeste da se on vezuje za spoljašnji izgled kao celinu, za njegov ukupan pojavni izgled i mi pomislimo: "Ah, ovo telo je nešto prekrasno, divno, privlačno!" Ali ono što naše oči zaista registruju, to je tek pet stvari: kosa, malje, nokti, zubi, koža. Kada uzmemo svaku tu stvar pojedinačno, odvojeno i analiziramo je, stvari postaje potpuno drugačije u smislu privlačnosti. Recimo, vidimo glumicu na TV, manekenku u časopisu, sa prekrasnom kosom, blistavom, talasastom u posebnoj boji. Onda recimo ona uzme makaze odseče jedan svoj pramen i stavi ga na sto. Je li taj pramen sada onako lep i očaravajući? Ne baš. Slično je i sa ostala četiri dela. Recimo sa zubima. Kako divan osmeh ona ima, prave bisere u ustima! A onda zubar mora da izvadi jedan od tih bisera jer se pokvario i stavimo ga na sto. Da li biste ga uzeli kao nešto lepo? Hm... Gde je sva ona lepota nestala, gde je magija je nestala?
Osim ovih pet spoljašnjih delova, moguće je telo i dalje analizirati, ispod kože, koristeći um kao skalpel. Tako dolazimo do ostalih delova tela: mišići, tetive, kosti, koštana srž, bubrezi, srce, jetra, dijafragma, slezina, pluća, creva, urin, izmet, zatim razne tečnosti u telu (krv, žuč, suze, znoj, sluz itd.) i svaki pojedinačno analiziramo, sve dok ne pređemo svih 32 i imamo jasnu sliku svakog od njih. Tako dolazimo do zaključka da pojedinačno nijedan od njih nije posebno privlačan. Ali kada su svi zajedno, jedna celina, isti ti neprivlačni sastojci u našem umu stvaraju sliku koja može postati mis ili mister univerzum, svetski top model ili već bilo koja osoba kao objekat naše žudnje. Uviđajući tu iluziju, u nama (barem privremeno, barem u nekim slučajevima) slabi očaranost njome i naša žudnja bledi. Naravno, sa vežbanjem i ovo "nekim" postepeno postaje sve češće.
Sem žudnje za pojavnošću bića, komentari dalje govore i o žudnju za objektima, za nečim što želimo da posedujemo: "Ah, kad bi samo imao to i to, tada bi moja žudnja bila zadovoljena..." Nova kola, nova kuća ili u slučaju monaha nova činija za sakupljanje hrane ili novi ogrtač. Jedan način da se ovo prevlada jeste razmatranje prolaznosti svake od tih stvari, da je svaka od njih uslovljena i ovde se ne radi još o uvidu u prolaznost kao karakteristiku svega postojećeg, već samo posmatranje i istraživanje zasnovano na logičkom zaključivanju da sve što nastane mora i da nestane. Tako da šta god da postane moj posed na kraju mora i propasti.
Ovim smo pokrili misli vođene žudnjom, bilo prema bićima, bilo prema stvarima. Naredna grupa štetnih misli su one gonjene mržnjom, odbojnošću. Kada se javi mržnja prema nekoj drugoj osobi, direktan protivotrov, lek za to jeste meditacija o prijateljskoj ljubavi (metta bhavana). U takvoj situaciji na kratko prelazimo sa osnovnog objekta meditacije, koji može biti dah, na razvijanje misli o ljubavi prema toj drugoj osobi. Naravno, oni koji znaju tehniku metta bhavane znaju da ta nega kreće postupno, polazeći od misli o ljubavi prema samome sebi, pa preko bliskih osoba, neutralnih na kraju dolazimo do one prema kojoj osećamo neprijateljstvo.
Moguće je takođe da osećamo mržnju prema stvarima (nešto što imamo, vremenske prilike, posao, mesto gde živimo itd.) Pošto ne možemo razvijati prijateljsku ljubav prema stvarima, radimo na njihovoj analizi, pokušavamo da ih vidimo kao skup i transformacije četiri primarna elementa: zemlja (čvrstoća), voda (sila kohezije), vatra (toplota) i vazduh (kretanje). Ili ako je reč o situacijama koje ne volimo, razmišljamo o njima kao o rezultanti određenih uslova, stanja, nad kojima nemamo kontrolu. Otuda ih može sagledati u svetlu naše ranije kamme, tako da ono što primamo sada jeste posledica mojih ranijih dela. To ne znači da treba da budemo potpuno pasivni, da ne pokušavamo da promenimo stanje, već jednostavno da ukoliko se misao odbojnosti prema tom stanju javi tokom meditacije, pokušavamo da se tom stanju prilagodimo kroz razumevanje i kontemplaciju u svetlu zakona kamme.
Na kraju imamo i treći osnovni koren štetnih misli, a to je obmanutost. Zapravo, u izvesnom smislu može se reći da je obmana povezana sa svim štetnim mislima. Ali poseban tip misli koje izviru iz obmanutosti jesu one gonjene sumnjom (viććikićća). I čini se da postoje dve vrste sumnje: emocionalna sumnja i intelektualna sumnja. Ova prva bi bila pomanjkanje poverenja, pouzdanja. predanosti prema tri utočišta (Buda, Dhamma, Sangha), a druga nejasnoće u vezi sa samim učenjem, sumnja koje je pravo razumevanje učenja. Um možda postane opsednut nedoumicom kako da razume učenje, šta treba da radi u određenoj situaciji. Emocionalno zasnovana sumnja se obično uklanja razrešavanjem intelektualne sumnje, razjašnjenjem određenih elemenata učenja. To nam donosi više poverenja u Dhammu, a time onda i u Budu i Sanghu. No, jedan od metoda direktnog rada sa emocionalnom sumnjom jeste često podsećanje na kvalitete Bude, čime bivamo nadahnuti predanošću, poverenjem i radošću u odnosu na Budu i njegovo učenje. Treći metod jeste pojačavanje napora koji ulažemo u praktikovanje učenja, kada nam rezultati do kojih dolazimo ulivaju neophodno poverenje.
Da bismo se nosili sa intelektualnom sumnjom, nekada je potrebno ostaviti sa strane meditaciju i posvetiti određeno vreme proučavanju Dhamme samostalno (ili unutar Pali kanon grupe
) ili pronaći učitelja i postaviti mu pitanja koja nas muče. Komentari ovde pominju pet stvari kao ključne: 1. treba pronaći učitelja, 2. treba proučavati Dhammu vođen učiteljem, 3. treba postavljati pitanja o pojedinim nama nejasnim delovima učenja, 4. treba redovno slušati govore o Dhammi i 5. uočiti šta su uzroci određenim stvarima, a šta im nisu uzroci (recimo koji su uzroci za pet prepreka ili za nastanak sedam elemenata probuđenja itd.)
Sada prelazimo na
drugi metod koji preporučuje Buda (pasus 4), a to je analiziranje opasnosti koje se kriju u štetnim mislima. I Buda daje prilično rečit primer za ovakvu situaciju:
"Baš kao što bi mladić ili devojka, skloni kićenju bili zgroženi, poniženi i zgađeni kada bi im neko oko vrata obesio leš zmije, psa ili čoveka, na isti način... kada monah analizira opasnosti koje se kriju u tim mislima... njegov um se učvršćuje, smiruje, postaje ujedinjen i skoncentrisan."
Očigledno, smirenje ovde dolazi od uviđanja opasnosti i gađenja prema takvoj vrsti misli. Upravo u sutti koju smo obrađivali prošle nedelje (MN 19), imamo jedan primer takve analize i uviđanja negativnog ishoda ako se prepustimo mislima vođenim žudnjom, mržnjom i obmanutošću.
Treći metod izložen je u pasusu 5, gde se savetuje da bi monah "bi trebalo da se trudi da zaboravi te misli (asati), da prestane da se obazire (amanasikaro)" na štetne misli. Pojmovi "asati" i "amanasikaro" koji se javljaju u originalu doslovno znače "odsustvo svesnosti" i "odsustvo pažnje" i korišćenje ovih termina može se učiniti neobičnim, jer Buda u svakoj prilici savetuje upravo suprotno, što snažnije razvijanje svesnosti i razvijanje pažnje. Ali ovde je reč o specifičnoj situaciji kada štetne misli postaju vrlo snažne, opsedaju um, i uprkos našim pokušajima da uz pomoć više tehnika te misli neutrališe, one i dalje ne jenjavaju. U takvoj situaciji ako i dalje koristimo sedeću meditaciju i pokušavamo da iskoristimo suprotnu vrstu misli ili razmišljamo o bezvrednosti takvih misli, moguće je da nećemo imati uspeha. Obično je to slučaj sa mislima gonjenim snažnom seksualnom željom ili snažnim besom, koje zaokupe um do mere da više ne znamo kako da se sa njima nosimo.
Zato Buda ovde savetuje pronalaženje nekog drugog načina na koji će um biti zaokupljen, uključivanje uma u neku drugu aktivnost, tako da nema šanse za druge misli da prodru u um. Jedan metod je da jednostavno prekinemo meditaciju i prošetamo kroz lep deo okoline, tako da se um opusti i uživa u lepim slikama brda, oblaka, potoka, biljaka itd. Ili ako treba da obavimo neki fizički posao kao što je recimo pranje veša ili čišćenje dvorišta. Još jedan metod je meditacija u hodu, koncentrišući pažnju na osećaj stopala pri dodiru sa tlom. Kada se misli smire, moguće je vratiti se na svoj osnovni objekat meditacije i um ponovo postaje skoncentrisan.
Četvrti metod u pasusu 6 se opisuje kao slučaj kada monah "usmeri svoju pažnju ka tome da u umu ukloni izvor tih misli". Ovde imamo sintagmu "vitakkānaṃ vitakkasaṅkhārasaṇṭhānaṃ manasikaroto" po kojoj je i ova sutta dobila naziv, ali je prilično teška za razumevanje. Na osnovu primera koji u nastavku daje Buda može se zaključiti da ovde imamo proces prelaska sa grubljih stanja uma na rafiniranija, sve dok se nepovoljne misli sasvim ne umire. Prema Komentarima, to u praksi izgleda ovako: kada se pojavi problematična misao, okrećemo se istraživanju njenog uzroka i pitamo se: Zašto ja mislim ovu misao? Potom se okrećemo uzroku uzroka i pitamo se: Zašto postoji u meni taj uzrok zbog kojem mislim ovu misao? Drugim rečima, koji je uzrok koji stoji iza uzroka štetne misli. I tako idemo dalje unazad u tom lancu tragajući za uzrokom misli, jedne po jedne, pri čemu se um lagano smiruje, jer više nije uznemiravan onom početnom mišlju.
Alternativa ovom objašnjenju metoda datom u Komentarima, može biti da dok misao ide kroz um, umesto da pratimo lanac uzroka, možemo se fokusirati na sam tok misli i posmatrati ih kako se nadovezuju jedna na drugu. I dok ih tako posmatramo, zauzimajući neku vrstu udaljene, objektivne pozicije, postepeno i sam taj posmatrani tok misli počinje da se usporava, sve dok se stvaranje misli ne zaustavi i um ostane miran i tih. Kao što vidimo u ovom drugom metodu nema analitičkog razlaganja toka misli i pitanja: Zašto ja mislim ovu misao?, već samo posmatranje sa strane i postavljanje pitanja: Zašto bih ja uopšte mislio ovu misao?
I na kraju, pretpostavimo situaciju da je meditant primenio sve ove nabrojane metode i loše, uznemirujuće, nepovoljne misli podstaknute žudnjom, mržnjom i obmanom ga i dalje zaokupljaju. Šta onda da radi? Sledi
peti metod u pasusu 7, a njegova suština je da se iskoristi snaga povoljnih misli kako bi se pod kontrolom držale one nepovoljne. U vezi sa formulacijom "čvrsto stisnutih zuba i sa jezikom uprtim o nepce, trebalo bi da pobedi, sputa i savlada svoj um sopstvenom umom", zanimljivo je da se ona javlja i u Mahasaććaka sutti (MN 36.20), gde budući Buda, odnosno Bodhisatta opisuje ranu fazu svog vežbanja. No tu je ova praksa deo njegovih asketskih praksi, koje je zbog svoje nasilnosti Buda smatrao pogrešnim. No kasnije je Buda nije potpuno izbacio iz repertoara jednog meditanta u borbi na nečistoćama uma, tako da je postala poslednje sredstvo, onda kada ostala zakažu i tada je to prihvatljiv oblik upotrebe sile. Pre toga, Buda daje prednost suptilnijim, psihološki zasnovanim metodima ujedinjavanja uma.
U pasusu 8 Buda daje rekapitulaciju celog svog govora o metodama učvršćivanja i smirivanja uma, koje meditantom čine onoga "koji je ovladao svojim mislima". Tako on "misli koju god misao želi da misli i ne misli svaku onu misao koju ne želi da misli. Iskorenio je žudnju, odbacio okove i -- potpuno uvidevši obmanu -- došao na kraj muke i patnje."
PraksaNačin vežbanja koji se ovde predlaže je vrlo konkretan, te otuda probaj da primeniš svaki od ovih pet metoda u zavisnosti od situacije.
