32. Salekkha sutta (MN 8) – Govor o brisanjuLink do sutte
http://www.yu-budizam.com/canon/majjhima/mn008.htmlBeleške o suttiBuda odbacuje gledište da puko dostizanje meditativnih zadubljenja znači brisanje, smanjivanje, uklanjanje nečistoća iz uma i srca i objašnjava kako se to brisanje može na pravi način praktikovati u okviru njegovog učenja.
Beleške o suttiSutta započinje pitanjem Budinog učenika Maha Ćunde u kojem on pokreće dve velike teme spekulativne filozofije, kako zapadne, tako i istočne, naročito indijske:
"Poštovani gospodine, ima različitih gledišta povezanih sa učenjima o sopstvu ili sa učenjima o ovom svetu."
Ovo su teme koje su zaokupljale filozofe od najranijeg perioda indijske filozofije, naročito u periodu kad ona počinje da izranja iz prilično primitivnog vedskog perioda i mislioci počinju da spekulišu o tome šta je krajnja priroda ovoga sveta, što je iznedrilo mnoštvo filozofskih stanovišta. Po nekima od njih ovaj svet postoji oduvek, druga kažu da ga je u jednom trenutku stvorio svemoćni bog, treći kažu da se pojavio na tajanstven način iz neke vrste primordijalnog haosa. Ima filozofa koji su govorili da svet prolazi kroz cikluse nastanka i nestanka, neki mu proriču večno postojanje, drugi da će u jednom trenutku potpuno nestati. Ima onih koji kažu da je ovaj svet bezgraničan, dok drugi tvrde da je moguće stići do njegovog kraja itd. Sve su ove teorije bile u opticaju u Budino vreme. U isto vreme filozofi su gledali u unutrašnjost samog čoveka i spekulisali o prirodi bića. Je li biće večno ili konačno?
Priklanjanje jednom od ova dva mišljenja (trajnost-prolaznost sveta i bića) je filozofe Budinog doba delilo u dve velike grupe. Među one koji su smatrali da je biće večno spadali su bramani, koji su se oslanjali na Vede i tekstove koji su proizašli iz Veda, kao što su upanišade. U drugom taboru su bili materijalisti, koji su smatrali da čovek nastaje kombinacijom četiri glavna elementa. A um je tek nuzproizvod materije, te sa propašću tela i um propada, nema nastavka svesti.
Buda je u prvom govoru Digha nikaye, u Brahmađala sutti (DN 1), dao svoju kritiku svih ovih stanovišta (ima ih ukupno 62 u sutti). U Mađđhima nikayi, u Pañćattaya sutti (MN 102) -- Pet i tri, takođe je razmotrio mnoge od ovih spekulativnih gledišta. Za Budu su sva ona tek prepreke na putu ka probuđenju, jer sva nastaju kroz nerazumevanje ili pogrešno tumačenje, te ih na kraju treba napustiti, ali ne priklanjanjem poziciji skeptika ili agnostika, stava da je nemoguće znati sa izvesnošću bilo šta o svetu i bilo šta o sebi. Buda jeste razumeo prirodu ovog sveta, njegov nastanak, njegov nestanak i put koji vodi do njegovog nestanka. Time je uvideo suštinsku pogrešku onih stanovišta koja smatraju da je svet postoji tamo negde izvan nas, odvojen od nas, a da je sopstvo izdvojeni entitet koji stoji odvojen, nasuprot tom svetu. I put prevladavanja takvih gledišta ne vodi ka skepticizmu, već ka istinskom uvidu, razumevanju.
U takvom kontekstu Ćunda postavlja svoje pitanje. I nastavlja drugim:
"Da li se napuštanje i odustajanje od tih gledišta događa u monahu koji je tek na početku [svog meditativnog vežbanja]?"
Ovo je čudno pitanje jer je poznato da se odustajanje od fiksiranih stanovišta kakva su malopre nabrojana događa uglavnom tek sa prvim od četiri stupnja probuđenja (ulazak u tok), a ne na početku meditativnog vežbanja. No, bilo kako bilo, Buda daje odgovor čija je suština da gledišta u pogledu sveta i bića nastaju na osnovu određenog objekta, na osnovu vezivanja za njega. Gledišta povezana sa sopstvom nastaju na osnovu i bivaju podržana sa pet sastojaka bića (telo, osećaj, opažaj, mentalni obrasci i svest), a vremenom postaju duboko usađena u umu, postaju neka vrsta navike. Ali ako se ti sastojci vide onakvim kakvi jesu, bez trajne suštine, tada i gledišta bivaju napuštena:
"Ćunda, što se tiče različitih gledišta povezanih sa učenjima o sopstvu ili sa učenjima o ovom svetu: ako se [objekat] u vezi sa kojim ta gledišta nastaju, koji ih podupire i na osnovu kojeg se ona praktikuju, dakle ako se on vidi pravom mudrošću ovako: 'To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo', tada dolazi do napuštanja i odustajanja od tih gledišta."
Tri izraza koje Buda ovde koristi: 'To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo', jesu tri različite vrste kontemplacije koje treba da budu protivteža trima osnovnim, fundamentalnim nečistoćama, vezama, opsesijama uma: žudnja, obmanutost i gledišta. Žudnja je upravo ta sila kojom posežemo za nečim i onda tvrdimo: "Ovo je moje!" Protivotrov koji propisuje Buda za ovaj otrov jeste kontemplacija: "netaṃ mama" ili "to nije moje". Zatim, druga opsesija je obmanutost, uvek mislimo: "Ja sam to, ja sam bolji, ja sam isti, ja sam gori od drugih itd.", uvek upoređujemo, odmeravamo sebe i druge, upravo zbog osnovne ideje "ja jesam" koja se onda identifikuje sa nečim. Protivotrov za ovo je da kontempliramo "ne so 'hamasmi" ili "to nisam ja", čime taj osećaj "ja" gubi svoju snagu. Treća sila ili opsesija je ona koja se tiče gledišta, upravo ona kojima i počinje ova sutta: gledišta o samom sebi i o svetu u kojem živimo. I da bi ta opsesija oslabila, ono što je nosilac tog sopstva (a to su pomenutih pet sastojaka bića) kontempliramo u smislu "na me so attā" ili "to nije moje sopstvo". Naravno ovo gledište o postojanju sopstva samo je nukleus oko kojeg se onda razvija čitava džungla raznih drugih gledišta, stavova, sklonosti i mišljenja.
Ovaj uvodni dijalog verovatno je bio podstaknut željom monaha Ćunde da Buda neke mlade monahe, koji su bili na početku vežbanja i precenjivali svoja duhovna dostignuća, opomene da prijatna meditativna stanja ne znače i oslobađanje od mentalnih nečistoća. Otuda Buda suttu nastavlja listom od osam meditativnih stanja, đhana, (pasusi 4-11) koja u drugim suttama (kao recimo u jednoj koju smo već obradili, Ćūla-hatthipadopama sutti [MN 27]) on obično hvali da su vredna truda, ali ovde upozorava da nisu cilj sama po sebi, već samo sredstvo za povlačenje uma dalje od zadovoljstava čula i to kroz više zadovoljstvo unutrašnjeg mira. Kada je um jednom tako fokusiran, tada je spreman za istraživanje stvarnosti i uslovljenih fenomena (sankhara), spreman je za dostizanje mudrosti.
(nastaviće se) 
